PESNIČENJE NA KLACKALIŠTU 3

POČETAK TREĆEG LEAK-a

(... u kojem se, zbog neažurnosti Savremenijeg administratora, gubi jedinstvo vremena, prostora i radnje a poezis ustupa pred prozaičnošću situacija; Predrag Palavestra, crveni i crni buržuj o njiihovoj svakodnevici; Ladonja Reposavić i Rnežana Sistić na free-your-mind session-u; Potpisivanje peticije za Galeriju Kontekst; Lampa di Salone kod šrinka; Anti anti horke o Ratiborbu Tribincu; Grupa 484 u reenactmentu interkulturnog dijaloga 1941-44; Grupa ŠKART i Pet Sieger o Malim kutijama; šaneri o grupi URGH; Žanka Stokić i Milorad Nikolić; Vadina Ručetić (Filozofski) i Mndrijana (Filološki faks) u blokadi protiv elementarnih znanja i interesovanja; i druge priče...

(Pauza, svi i dalje gledaju razmilele saksije...)

Predrag Palavestra: Kolega Baltazar, pažnja,
To trave nisu,
pa to su mobiljke,
Ljupke metaforice,
Poetski izraz naše svakodnevice
- Na Bolearima!
Kao što reče pesnik stari:
Vratimo se malim stvarima*!
Marimo malo ne samo idejne
već i ovozemaljske, materijalne čari!
Kao što su Madras čizme,
Uklonjivači trunja,
Davna toplina čobanskoga gunja,
Migrirajuća stoka i bilje,
I poklisari!
(*Misli se verovatno na pesmu „Vratimo se malim stvarima", iz prethodnog leak-a)

Šaner 1: Znam ovoga sa televizije.

Precioza 2: Volim kad sam među intelektualcima. Prosto - volim.

Precioza 1: Prava sredina za nas. Zlatna.

Crveni buržuj: (pipa klackalice kao poznavalac skulpture) Ma šta ima veze... Volim ovu mućkalicu!
- šarma i konzervatizma,
A prija mi vala i ngo pizma...
Prst na čelo...
Poput svakog normalnog grada,
Nama, uspelijima, ljudska prava,
U vezi svojine zacelo...
Tajkunima mali porez, radnicima konkursi za posao, manjinama - parada...

Anti >< Anti horke: Po receptu rediš

Al' dok rasporediš, 

Zaboli glava...

Logika ti strava!

Crni buržuj: (publici u poverenju) Da'smo im da samo pipnu noge balerina,
Uvide i takva stoka šta j' kultura fina,
A kad'no im ručerde
sviknuše na bele noge,
Evo nama nazad redno i banke i Boge!

Gleda To Medeja: (pevušeći na poznatu melodiju) Ovde Strava... Samo spava... Ovde Strava Strava Strava, Samo Spava...

Crveni buržuj: (pomirljivim, prijateljskim tonom) Da je samo dohvatit' se starog konformizma,
Smetala mi ne bi mnogo ni Njegova čizma!

Profesor Baltazar: Moja čizma?

Šaner 1 (Šaneru 2, gledajući ministra koji se neprestano presvlači): A meni ne bi smetale njegove čizme!

Šaner 2: Ali kako?
Skinuo je samo sako!

Ministar se okrenu na reč sako a šaneri se brzo udubiše u onaj list starih novina: „Sarkozi najavio obračun: U demokratiji neki ljudi hoće da idu na posao. Rafinerije će morati da rade!" *
(*odnosi se na štrajk prevoznika koji je Sarkozijeva vlada slomila angažujući vojne kamione)

Šaner 2: Bedak fora, ali jeste tako!
Bez prevoza, ništa nije lako!

Šaner 1: Dosadno je, pusti nešto...

Šaner 2: http://www.youtube.com/watch?v=2eGrWx3VNJ8&feature=related

Šaner 1: Oštro?

Šaner 2: Najbolji bend devedesetih...

Šaner 1: E, sad... opusti se...

Šaner 2: Kao nije?

Šaner 1: Heavy... trash šminkeri...

Šaner 2: To je samo fora...

Šaner 1: A radi te fore - pet puta se presvukli u šatro trash spotu...

Šaner 2: Jbg, vidiš da je buvljak tu, šta je teško da...

Šaner 1: A efekti nisu sa buvljaka. Divno se talasa slika! Zamisli reditelja, misli se u sebi : „Skakali su... imam brze rezove, imam klouzapove, imam nagle švenkove... šta ću sad?" , pa pita montažera: „Ima li ovaj tvoj program neke nove efekte??"

Šaner 2: Ovo sa talasanjem slike je stvarno za razglednicu iz Vrnjačke Banje...

Šaner 1: Kratko i jasno!

Šaner 2: Ali stvar je kul i guru je kul i...

Šaner 1: ... i kad je video da ni efekti ne pomažu, odlučio je da nam prikaže WC šolju. Dirljivo.

Dosada božja: Elitni treš. Sve desničari. Lepo rek'o Džoni Racković: andergraund kič.

Horke[kart> Bejahu nam uteha
U vremena teška ona,
O jadima našim bajnim
Čula j' Ex-Yu vasiona...

Precioza 1: Pasaž Vam je pomalo blamaž...

Precioza 2: Milo nam je čuti, stihove i kritike, al' vedrije puti...

Konferansije: Šta sad vas dve...? Mir tamo, uključujemo se u Drugi program Radio Beograda...

Ladonja Reposavić: Vidimo da umetnik nudi svojom izložbom i skulpturama nepomičnih kofera koje se na njoj mogu videti, jedan odličan rad za turističke agencije, u kojima bi...

Rnežana Sistić: Ladonja, to je za jučerašnju emisiju.

Ladonja Reposavić: E da... dakle, ne vidimo skulpture kofera i turističku agenciju već vidimo bilje koje se kreće jer nema korenje (to su Mobiljke! nap. S. administratora). Ovo je odličan rad za jednu botaničku baštu gde bi na primer dolazili turisti preko iste te turističke agencije.

Rnežana Sistić: Projekat grupe Škart, najbolje je odgovorio na temu Bijenala, temu nedokučive misaone dubine: Čovek i arhitektura i odnos prema prirodi i ostalo! Odgovorili su u svom stilu, otkačeno a umiljato, provokativno a pomirljivo, ovde klackalicama praćkalicama - onde neobičnim saksijama inspirisanim Osmim putnikom - o čemu ćemo večeras emitovati tekst na Trećem programu.

Ladonja Reposavić: Vesti iz kulture: Umetnica Na Damović, ni kriva ni dužna, postala je krucijani reprezent otmene dubioznosti i patetičnosti beogradske, tranzicijske, sitnosopstveničko krupnopretenciozne likovne scene; baš tako se to mora opisati, jer, evo, tugaljivi i šmrcavi, kao iz nekog srednješkolskog spomenara, njeni radovi prosto vape da se urame, ili stave u parafin ili lepo u vaznu, toliko su megadekorativni i ukras za svaku priliku i za svaku domaćicu. Sjajna karijera, posuta nagradom za domaćeg umetnika, koju je, u izuzetno oštroj konkurenciji od dve domaće umetnice na tom Oktobarskom salonu (ne računajući Z. Naskovskog koji je izlagao rad nastao pre nekih stotinak godina) znalački i sa lakoćom osvojila. Poput smolastog traga neke ambiciozne puzavice, njena magličasta ali i dovoljno otežala, sladunjava zatupasta svetragika, sa lakoćom impregnira intelektualnu pomrčinu ove naše bare...

Rnežana Sistić: A tek onaj džiberaj da za svoj endžio uzme Dorijana Kolundžiju za "art direktora"... njih svega dve u tom endžio-u, jedna na doktoratu iz istorije umetnosti, druga sa svim živim art projektima i grantovima u padže, biraju nestašnog sina političke svemoćnice za "umetničkog direktora" - sebi!... E da bi im valjda aplikacije i intervencije još bolje zvučale u činovničkim očima i ušima nekog demokrate-u-gradskom-sek-ili-ministarstvu-birokrate!!

Ladonja Reposavić: Hahaha... ali... šta je ovo?!! Uključen je mikrofon! Ovo mi ćaskamo za svoju dušu!!... Ja sve to, kao ni ministar, nisam rekao, samo sam pomislio... krrrr...

Rnežana Sistić: Šta sad, pa mogu i ja tako... krrr, krrrr... Evo, taj apel za Kontekst galeriju... Ko je potpisao? Tah Deatar, oni su u fazonu ljudska prava, civilno društvo, trt mrt... a ovamo? - cmizdre nad hudom sudbinom Žanke Stokić, koju su "komunisti" - sudeći po tekstu koji deklamuju tokom neke svoje predstave - zatvorili SAMOZATOŠTOJEPOŠTENORADILASVOJPOSAO - DOK SU LJUDE BESILI PO TERAZIJAMA A PORED "VESELJAKA" TOKOM "ŠARENOG POPODNEVA"* PROLAZILA - DUŠEGUPKA PUNA ŽENA I DECE!! SAMO ZATO!!

Ladonja Reposavić: Ma nemoj! A Trilica Momić??? Zar joj, što se samoizgradnje lika i dela tiče - nije dovoljno ono jedno, prvenstveno lice iz Grupe Spomenik - koje se već i proslavilo retorskom okretnošću: čitao sam na nekoj mejling listi da je onomad poslala jedno iskreno bodreće pismo, puno ohrabrenja i entuzijazma, prosto apel podrške, studentima zagrebačkog sveučilišta, da izdrže u protestu za besplatno obrazovanje... a drugo njeno lice se tijeh dana ušuškalo na Novu Umetničku Akademiju gde je školarina 3000 evrića!! A priča se još da je treće lice, sve paradirajući u partizanskoj uniformi, uhvatilo, tada još anonimno, četvrto lice, kako ovamo incognito čaprka da povrati neku predratnu imovinu... Krrrr... krrr... Trilice, Trilice... revizionističoj politici se ne daš, dok restitucionoj žuriš da se predaš! Ovde bi Anti >< anti horke odvalio nešto tipa: Revolucionarnu uniformu nosiš a restitucionu kinticu prosiš??.

Anti >< anti horke: Tačnije: U uniformi revolucije vreba komadešku restitucije!

Rnežana Sistić: Pa mogu i ja tako kolega Reposaviću!! Pa ta grupa Škart... lepo za njih kažu ljudi koji su malo videli sveta i koji se nisu ovde zaglibili u razmeni komplimenata i usluga: šampioni malograđanske pastorale! Ni ja to ne govorim, samo mislim... krrrr

Gleda to Medeja: I Ona Klacka-Lica. To Su Vaša, Mi-Lica.

Anti >< anti horke: Medejo, i ti si malograđanka,
U budućnosti ćeš se zvati Pokondirena tikva!
Alegorija ti folirantska, tanka...
Na manire buržujske si svikla!

Vesti fono Bete: Sara Pejlin za Reganovu politiku!

Konferansije: E svašta... isključujemo se iz Drugog programa Radio Beograda dok oni malo srede svoje utiske. Kratko pojašnjenje za umetnike i umetnice koje izgleda bole ku... i pi... zbog činjenice da se glavna ženska glumačka nagrada ovde zove po Žanki Stokić: *"Veseljaci" i "Šareno popodne" su radio emisije na nemačkom Radio Beogradu u kojima je tokom okupacije Žanka Stokić učestvovala kao glavna zvezda, klibereći se i kerebečeći na onaj svoj neodoljivi prostodušni način dok su stotine ljudi kao mučeni u zatvorima, hiljade kao streljane u Jajincima, a žene i deca kao ubijani u gasnim komorama koje su u obliku kamiona kao išle kroz sred grada - i zbog čega su je proklete komunjare osudile bez ikakvog razloga na gubitak nacionalne časti zbog kulturne i umetničke saradnje sa okupatorom.

Šaner 2 (sad zaista čita novine): Da, i ovde Sara spočitava: "Vratićemo Ameriku na pravi put." I Kaže za Wiki Liks, da je podlo ko' Twin Peaks!

Dubrovačka NGO scena: Sećamo se... te 1991. rat je počeo, kao i ta serija, rat je došao, serija je prekinuta... ajde rat i granate i to ubijanje i pljačkanje... ali nećemo vam nikad zaboraviti prekid emitovanja Twin Peaks-a preko kog smo u tom trenutku jedino bili priključeni na zapadnu civilizaciju!

Dosada božja: I vi ste malograđani!

Dubrovačka NGO scena: Ali stari, sa tradicijom!

Mobiljke (šuštećim, od vetra promuklim glasovima):
Molimo vas...
spasite nas,
za izložbu možda i jeste shodno,
ali nama kretanje nije neophodno.
Pogotovo ne ovako često.
Nije u našoj prirodi da menjamo mesto...
Predstavnik dobra: Tišina tamo.
Ne možemo svakome po volji da damo.
Idemo, čilo,
Jedan dva,
Zar ovo nije tako milo (Precioze: Jeste!)
Pružite jednu grančicu, pa drugu,
Vrbo! Pomozi kaktusu, svom drugu!

Precioza 2: Ljupko je ljupko, tih biljaka i žica klupko!

Precioza 1: Draga, napisala si pesmu!

Predrag Palavestra: I ja ću malo sad, ajmo ovako (gleda u notes):
Ljupko je takođe estetskog kategorija.
Ljupke su privilegije znanja,
pesnikinje,
Divna im sorta,
lampioni, njihova istorija,
Ljupke su na primer grančice umesto granja,
Kao i šarena novogodišnja torta... ...
(unosi olovkom ispravke) Nešto ne valja...
ovo mi je samo za seminarski...
Tek da se otalja...

Savremeniji administrator: (izvinjavamo se čitaocima zbog interupcije univezitetskog diskursa, P. Palavestra se javio u drugom leak-u, kao selektor druge knjige Antologije srpske poezije, pogledajte sad na kratko mobiljke na ovom linku http://www.skart.rs/index-s.html - tek da znate o čemu to šaneri pričaju)

Šaner 1: (gleda u postolja mobiljki) Kakav Osmi putnik, zar to nije Art Nouvo?

Šaner 2: Ono što se teško iznosi a niko neće da kupi?

Šaner 1: Mobilno bilje, to ti je art nuvo bre... e baš ničeg novog u ovom paviljonu.

ZA TO VREME... 

Konferencija „Na šta tačno mislimo kada kažemo interkulturalnost?" u organizaciji Grupe 484 (upozoravamo čitaoce na ponovnu intruziju univerzitetskog diskursa):

Mndrijana Aarčetić, Filološki fakultet, Beograd: Želela bih da se bavim studijama književnosti a nikako ideologijom. Da čitam, da uživam, prepustim se majstorima jezičke građe. A ne da mislim o čemu se tu možda radi!

Glas iz publike: Ali, evo već sledeće nedelje, imamo tribine Politika poezije u CZKDu, pa evo tribine Sagovornici: KNJIŽEVNOST I POLITIKA, u Narodnoj biblioteci!!

Mndrijana Aarčetić: Pa ne mogu sve da znam i svuda da stignem.

Vadina Ručetić, Filozofski fakultet, Beograd: Treba da razvijamo solidarnost. Neko ko voli karanfile treba da razume nekoga ko voli ruže. Beli čovek treba da ima razumevanja za ljude druge boje kože. Neko ko je bio partizan treba da pokuša da shvati nekoga ko je bio četnik na primer, kao drugi kulturni model. Takođe na primer...

Savetnik predsednika republike (B. Tadića): Dozvolite da pojasnim... u Čačanskom glasu koji je osnovao niko drugi do Đorđe-Đoko Milovanović, a taj Milovanović je, kao komunjara i komandant artiljerije u Čačanskom narodnooslobodilačkom partizanskom odredu "Dr Dragiša Mišović", uhvaćen od legalnih dražonedićevih četnika i predat po zakonu Nemcima, koji su ga streljali u Vojnotehničkom zavodu u Čačku 22. decembra 1941. godine, ali to nije izolovan slučaj: on je samo jedan u mnoštvu... zarobljenika koje su ... šta sam hteo... Mi dakle, u današnjem Čačanskom glasu, čim je prošla komunistička tortura, konačno imamo primer takvog razumevanja na koje apeluje koleginica Ručetić. Lepe reči našli su urednici oslobođenog Čačanskog glasa za Žarka Anđelkovića koji je u sticaju istorijskih okolnosti za koje uostalom niko ne može ni biti odgovoran, činio ne baš toliko teška vaspitno-popravna dela nad stanovništvom svih uzrasta i pola, dakle, već onda, bez ikakve diskriminacije. Pod njegovom junačkom kamom okončali su svoj pogrešno koncipirani život: iz porodice Radoša Kaplarevića iz Mršinaca: Nenad, Filip, David, Radomir, zatim Milan Karović i supruga Kosara, Đorđević Žarko i Kovačević Malina; u Goričanima: Bešević Jelena, Vesković Ratko i Momir Miladinović, a u Kačulicama Dragićević Milomir, zajedno sa sveštenikom Milisavom Perišićem, a i onaj Sekula Vesković; a iz Žaočana Kristifor Risimović i drugi. Sve je njih na naš narodni, običajni način, najčešće klanjem, ubijao.

Duo Crna trojka (Slobodan Homen/Čedomir Antić): Ako je dakle slučajno, sticajem okolnosti, taj inače slobodoljubivi antifašista i borac za slobodu zaklao nekakvog Radoša iz Mršinaca za koje niko ni ne zna gde su, pa Nenada, Filipa, Davida, Radomira, zatim Milana Karovića i suprugu Kosaru, Đorđević Žarka i Kovačević Milana, a u nešto poznatijim Goričanima ubio mnogo manje ljudi: Bešević Jelenu, Vesković Ratka i Momira Miladinovića, a u Kačulicama gde ionako nemamo nijednog glasača samo Dragićević Milomira, zajedno sa tim sveštenikom Milisavom Perišićem, i onim Sekulom Veskovićem, a iz nekih Žaočana tek već pomenutog Kristifora Risimovića, da sad ne preuveličavamo broj žrtava kao komunisti, elem, zar to znači da on nije ljudsko biće sa svojim kulturnim potrebama i različitostima? Zato mu i posthumno treba dodeliti boračku penziju.

Veselin Đuretić: Savetnik predsednika za vojna pitanja može da doda da je, uostalom, time naš Žarko, u nekom krajnjem istorijskom ishodu spasio sve ove nevažne ljude od represalija okupatora! To je bio gerilski, gorskocarski oblik psihološkog rata protiv nemačke ratne mašine, koja je postajala neopasna ako nije imala koga da ubija...

Kustos Istorijskog muzeja Srbije: Klanje je mnogo humaniji način ubijanja od streljanja. Tu vam se časkom preseče ova ovde žila i odmah ste gotovi a kad vas streljaju, možete biti i živi zatrpani.

Žanka Stokić: Milorade, ajde neku šalu, da nas ova grkost prođe.

Milorad Ivanić: Odmah Žanka, znamo šta nas čeka posle rata, pa ajde makar malo da se proveselimo!
Istrebiće Mile kukolj
iz narodne srpske njive,
ostaviće i nas onda
radosne i vak'o žive!
Oj Srbijo...!

Vadina Ručetić: Ali ja nisam insistirala na detaljima, mene je zanimala šira slika.

Grupa 484: Stoga ćemo spakovati neideološku
i kulturno različitu umetničku bravuru,
evo,
literaturu,
u male kutijice!
Kutijice male,
intelekta šale,
koje je izradila vazda vešta i smart
grupa Škart!

 

Horke[kart> Veselijeh divnih boja,
Priručna je bibl-teka moja,
Bez po muke, bez imalo truda,
Kačićemo ovde-onde kutijice male,
I slova tako sloviće svuda
Bez sve šale:
U kreditiranim stanovima,
imaćemo pred očima stalno,
i na našim nežnim dlanovima:
Portabl književnost!
Pa - maestralno!

Antihorke{kart < Dosta nam je te grandomanske dominacije,
stihove treba urediti savremenije, ovako:
Mali građani u malim kutijama drže male knjige.
Lepo izgledaju,
ne trošiš vreme,
Ne zadaju muke ni brige.
Korisne su i praktične,
za kreditni stan,
gde polici nema mesta -
samo za orman!
Gde ustaješ lako, smesta,
gazdi svome potaman.
Eto, tako nešto...
Ama naša je ideja...
Uplećemo vešto,
da zavlada IKEJA!

Šaner 1: Muzika!
http://www.youtube.com/watch?v=ONEYGU_7EqU

Precioza 1: Odlična stvar... indie...

Precioza 2: Hoće da nas zalude laskanjem.

Konferansije: Vraćamo se nazad u Veneciju...

Ministar Nebojša: Šta kažete na naš paviljon? Jeste li zadovoljni?

Mletački dužd: Baš imamo razloga da budemo zadovoljni!

Ministar Nebojša: I ja kažem.

Mletački dužd: Ja eto, priznajem da sam teško pogođen ovim.
Svim.
Loš ste mi vi tim.
Prethodnici moji slavni,
Sa sultanima i papama bejahu frendovi na fejsbuku,
Bili smo u SEE regiji glavni,
Brodovlje je bogatilo ovu luku,
A sada - gledaj bruku:
Umesto brodovlja - bijenala,
Arhitekture, vizuelnih, muzike, i inih zjala!
(Pasvandžiji koji se presvukao u univerzitetsku togu) Vidim, i Vi ste nešto utučeni,
Je l' da smo smoreni, je l' da smo skučeni,
Ovako uglađeni i učeni??

Ministar Nebojša: Avaj... naša komisija...
htede da nas predstavi u najboljem svetlu,
Da smo zemlja duha, inovacije i dobrog kulturnog polisija,
Da smo za art...
Izabrala je zato grupu Škart,
Tradicionalnog izraza konceptualnu metlu!!!
Za ovu predstavu šta reći,
Apetit mi je bio i veći...

Zapadnoevropski malograđanin: Volim svoju istočnjačku sabraću.
Kao na pijaci, sad omiljenog umetnika izabraću!
Na osnovu teksta stručnog savetnika,
zainteresovan sam posebno
za postkomunističku umetničku magiju,
neka nam cupkaju i vesele nas
koliko je za dobar budžet potrebno -
pa nek se vrate u svoju bestragiju.

Istočnoevropski malograđanin: Nego!
Da pokažemo već jednom šta znamo,
da i mi neku kulturu imamo!

(Kod šrinka...)

Lampa di Salone (leži na krevetu i neprestano se vrpolji): Da vam kažem, realno gledajući - i ja sam tatin sin. Moj papa ima apoteku. Kad oduzme višak vrednosti od svojih radnica, on meni uplati socijalno, staž i ćušne neku kintu, ovako, za ništa, ja se ni ne pojavljujem u toj apoteci u kojoj kao radim. Ne znam tačno ni gde je. A završio sam srednju medicinsku ali što da se blamiram tamo sa epruvetama kad drugi solidarno rade za taticu i posredno i za mene. Donekle i radim u struci - kao „trovač" - ahahhaaa!! Al' sam zato emancipovan od umetničkih udruženja i mrskih gradskih budžeta, tajko je obezbedio već i penzijicu! Ali šta, tajko nije tikva bez korena, radio je pre toga u državnoj farmaceutskoj firmi i dobro poznaje zanat koji je tamo ispekao kao i klijente koje je preuzeo od tog tržišno neefikasnog preduzeća sa čudom nekih suvišnih radnika ili bolje reći neradnika. Ali vidite, ja se uvek razgnevim kad čujem za takve stvari. Važno je zato biti načelno subverzivan ali ponekad zaista imam utisak na tim rezidensijima i izložbama po belom svetu da samo apelujem, na jedan duhovit i nemilosrdan način, na tamošnju malograđansku svest da ustane protiv ovdašnje malograđanske svesti. I obrnuto.

Šrink: Mislite na ova putovanja zbog kojih tako često prekidamo naš rad?

Lampa di Salone: I zašto onda ja nisam direktor muzeja umesto direktorke muzeja? Papić je isto tatin sin, ali razumem da mrzi muzej, nisu ga uvrstili u izložbu Devedesete a onoliko se blesavio. A mrzi Tršu koji je isto buržua boem kao i on al' ne mora ništa da radi, samo dresira Milicu, a Papić mora da rčka po buvljaku i otima se sa Srkom oko onog krša... Miško je sto puta bolji, iako je nedićevac... i svi mi drugi kažu da se mnogo nerviram... pritisak... to je zbog nerviranja... i teško je pričati sa mnom...

Šrink: Zaista. Kad me tako zasipate informacijama prosto imam utisak da poznajem svih trideset ljudi koje pomenete za deset minuta. Šta više, imam utisak i da razgovaram sa svima njima istovremeno...

Lampa di Salone: Razbio sam Dranku i Dranka, ovako... (maše šakama u crnim rukavicama)

Gleda To Medeja: Ovaj Iz-No-Gud*.
(*Gleda to Medeja verovatno misli na Iznoguda, lika iz poznatog stripa, koji dvorskim spletkama i smicalicama želi da postane kalif umesto kalifa; napomena Savremenijeg administratora)

Šrink: A ko vam je ovo? Ova Medeja.

Lampa di Salone: Neka ludaja. A izmislio sam i novi medij - kafanski spektakl! A Ratiborb će na sud jer radi za DB. Ne stvarno, nego onako, na svoju ruku. I zbog siledžijstva i adikcije na kult mučenika! Anti anti horke bi rekao: Zbog traćenja revolucionarnog šarma
Stigla ga je mučenička karma!
A Antihorke {kart < bi onda (Anti anti horke-u):
Ma nemoj!
Po svima udri! a levičare štedite,
Pa ne može tako...
što ne ovako:
„ Razmaženi buržuj sred' anarho sindikata,
Carrier builder i self promoter - Tribinac Rata!"
A Horke[kart bi onda > Ili ovako:
"Poput Nikolić Tome - ha!
On pravila vlasti u hrišćana zna:
Izloži i ugrozi svoje telo
te opseni sledbeništvo celo!"
A onda će Savremeniji administrator sa svojom filozofijom: U ulozi svešteničkoj toj,
stiže ga ćorka, ajoj! ...
Al' taj ne pusti ni suzu,
kad vlast ga strpa u ćuzu!
Al' opet bi onda Antihorke {kart: Pazolini znaše takvima da skreše,
kada ono čudo po Italiji beše...

Rađe neg' na stranu radikalnih elitista,

Staće tam' gde radnik s' jakim šlemom* blista!

Časkom se to razigra...
(* misli se na policijski šlem, Pazolini se u jednoj situaciji opredelio za stranu „radničke dece" tj. policajaca u sukobu sa radikalnim studentima - „buržoaskom decom")

Šrink: Vama se stalno nešto vanredno i uzbudljivo događa a opet, igra Vas osoba koja se predstavlja kao Dosada Božja?!

Lampa di Salone: Kod Hane Arent, to se zove katastrofička monotonija...

Šrink: Ali čemu onda sva ta predostožnost? Kako ste se ono žalili? Da Vas kritikuju što ste za svoj pseudonim izaberali alat za čuvanje ultimativne sitnoburžujske pokretne imovine tj. automobila - lavlju kandžu? Da li imate osećaj da time sprečavate da neko uzme ono što tvrdite da Vama pripada? To se na neki način može zaključiti i iz Vašeg alter id-a, predstavljate se i kao provalnik, ali provalnik sa lavljom kandžom? Kako bi rekli... to je kao kad bi lopov sam sebi ugradio alarm....

Lampa di Salone: Ali ja nisam Zampa di Leone, ja sam Lampa di Salone, Zampa je Papić, terorista - buržuj sa bombom tj. flomasterom.

Šrink: Vi to ozbiljno?

Lampa di Salone: Ja sam rasvetljivač situacije na sceni.

Šrink: Ovako ja vidim Vašu situaciju. Uzmimo da Vi niste Zampa. U tom slučaju, pojavili bi ste se valjda u tom stripu? Zar ne bi Zampa rado kritikovao Vaše aktivnosti kao neki, kako ono beše, „pay-back art aktivizam", ili „lukrativnu advokaturu ugroženim siromasima isključivo jedne nacionalnosti", da po sećanju citiram kritike Vaših projekata iz te oblasti. Ili, zar ne bi uradio nešto po tezama onih Vaših oponenata, koji su stručnoj javnosti skretali pažnju na Vaše iznenadno interesovanje za radnike i leve političke ideje onda kada Vam je to postala službena obaveza... a pre toga ste na primer i ovde izjavljivali da ne podnosite Oskara Daviča itd. itd...?

Lampa di Salone: Kakve sve to ima veze? Gluposti. A pojaviću se u stripu garant... evo ja i Zampa ćemo se pojaviti na otvaranju tra-la-la izložbe „Poslednja mladost u Jugoslaviji"... da ćebujemo Papića. A on će, pre toga, Milošu Tomiću i Danijelu Kovaču da kaže posle otvaranja, dok ovi razgledaju tra-la-la materijale: „Tako, tako, nego šta, učite od pravih reakcionara, a ne k'o vas dvojica, cile-mile"

Šrink: A to baš glatko ide u javnosti zar ne? Da se o svemu govori paušalno ili ono što Vam prvo padne na pamet.

Lampa di Salone: Pa da, štos je da se javnost raduje traču. To je samo drajv za ozbiljnu kritiku. Ne može ni da se ćuti, pa gde bi to vodilo? Samom saučesništvu.

Šrink: Ali, evo, razmišljali smo i ovde, od kada ste našli dobar posao Zampa se skoro uopšte ne oglašava, Zampa skoro da ne postoji. Naizgled, onda kada je za nastavak rada nekome zatrebala hrabrost i kada je motiv osvete oslabio (jer neko sada pripada istoj feli pa i klasi kao dosadašnje omiljene mete, klasi distributera sredstava, poslova, pozicija) neko se povlači iz sopstvenog koncepta?

Lampa di Salone: Nisam Zampa...

Šrink: Dobro de. Ali šta mislite sada o njemu? Pa žalili ste se na kritiku koja mu je onomad upućena: da je to što radi nekakav dobro dizajnirani aktivizam za galerije i muzeje...

Lampa di Salone: Nisam Zampa...

Šrink: Razumem. Onda nemamo problem, jer Vi onda ne napadate ljude za ono što na neki način i sami radite. Na primer tog Dranka-u da mu-joj je otast sve namestio... napada ga dakle Zampa, ne Vi. Ali načelno gledano, u nekom krajnjem saldu ni Vi niste bolji po tom pitanju... zar ne?

Lampa di Salone: Ne razumem, kako to mislite?

Šrink: Pa lepo, zar sva ta Vaša prpošnost i aktivistička romantika ne potiče od blanko materijalne podrške koju Vam daje ta očeva apoteka?

Lampa di Salone: A, to mislite. Pa nije to isto. Drugo je materijalna podrška od roditelja a drugo je sistematsko snabdevanje sinekurama. Dakle, koliko znamo, i Dranka i Dranko, godinama i bez ikakvih konkursa, samo idu i dolaze na razne pozicije - gde i kad im padne na pamet. Dranko - k'o neki pubertetlija, hoće malo u ministarstvo pa sa te pozicije počne da se osiono iživljava nad tupavim konzervativcima, daje izjave u javnosti tipa „Vlada i Ministarstvo trebalo bi da..." - kao da on nije bio deo te vlade i tog ministarstva, a onda - kad mu je dosadilo - pusti sve započete projekte niz vodu, ode potpuno samovoljno odatle (ali uzme onu kastinsku otpremninu kao da je otpušten), i naravno - prestane da javno kritikuje vladu i ministarstvo; onda se malo vrne u neku višu školu gde je bio postavio onu Vidu da mu kao posilna čuva mesto, ali malo skokne i na privatnu umetničku akademiju (novu, onu što ima znak kao NATO!), koju zatim naravno franšizira u državni muzej na neki suvenirsko-generalexportski kurs o ex-yu kulturi, koji je prvo pokuš'o da proda bogataškoj deci po Evropi za dva soma evra školarine, pa je ispušio, pa ga eto ipak na Dedinju u onoj haj-kič-tek vikendici gde se ta nova akademija reklamira za dž i vabi studente na školarinu od par hiljada evrića, al' kao, taj kurs je sada samo 15 evra (pazite, sa 2000 evra na 15 evra školarine, šta ti je računica kad raspolažeš državnom imovinom za dž!) ali to kao dođeš na taj kurs - kao na prvu dozu horsa - za dž, a posle... (zamisli se)... Šašićka je kriva za sve... ... A samo još ovaj detalj, znam da je već dosadno, pazite, pri tom ta privatna akademija vodi u prostoru Muzeja savremene nekakav obrazovni program, a za koji program isti taj muzej valjda dobija novac iz budžeta i troši ga očigledno na skorojevićko preuređivanje onog legla revolution dilera, onda narko dilera i sada art dilera. Gde su ugovori, konkursi, tenderi za takav aranžman privatne akademije sa MSUb, na šta obavezuje zakon? Zašto sa tom višom školom gde radi ili npr. sa FLU ne organizuje taj kurs, nego sa privatnom akademijom gde tezgari sa Ljušom Ristićem i Trilicom Momić? A otast mu je neki vajni pravni ekspert i bori se za neko uređeno i pravno društvo! Pa Vi ste šrink, vidite valjda koja je to perverzija?

Šrink: Uh, ali otkud Vi sve to znate?

Lampa di Salone: Rekla mi Dosada!

Šrink: A šta je uopšte sa njom, gde je?

Lampa di Salone: Sad radi u jednoj socijalističkoj fondaciji, kao aparatčik.

Šrink: A čime se bavi ta fondacija?

Lampa di Salone: Pa uvode socijalizam. Prvo kod sebe. Rade dva-tri sata za dva-tri soma evra. Putovanja, konferencije, doživotno školovanje, Korčula, Fruška Gora, planine, more, reke, jezera. Banja. Yupiiiie!

Šrink: Ja sam tako zamišljao komunizam. Nisam znao da već i postoji.

Lampa di Salone: Ma da, Dosada je sad Dosada De Luxe. Nego... šta ono beše razgovarasmo... i da, aha, vidite sad i ovo, baš kad je Dranko doktorirao otvara se konkurs na odgovarajućoj katedri na filozofskom, ne za asistenta, što bi bilo normalno, nego za docenta, na šta on može glatko da konkuriše naravno. Svi znamo da ga na toj katedri niko nije želeo ni prizivao (što btw. za njega može biti samo kompliment) , ali otast će da sredi da i protiv volje zaposlenih on ušeta u rajsku bašticu malograđanske karijere - na univerzitet. Pa nek mu je sa srećom na faksu i sa ekipom od koje je tek dvoje-troje (i brojevima 2-3) podržalo studentsku blokadu. Da neko tamo zaglavi jer nema gde drugo, pa đene-đe, ali da neko neprekidno minira proceduru i ismeva ceo sistem da bi se uvalio u takvu karijeru?! Pa stvarnoooo?!

Šrink: Čekajte sad, ta Dosada, pričali ste da je kritikuju jer finansira svog supruga tj. njegove projekte koristeći se mestom na kom radi? Isto tako i šef njegove fondacije. I zaposleni. Kako beše, sve neki bivši frajeri, ribe, žene kao uspešni aplikanti. Nije mi jasno kako Zampa ne vidi da je to malo degutantno, da sve to onda oštro ne kritikuje...

Lampa di Salone: Ha! Ha-ha! Zanimljivo, zanimljivo, baš ste to našli da zapamtite, ja sam to onaku usput pomenuo, više u šali... ovako, pre svega, to nisu samo bivše „ribe" i „frajeri" kako ih vi u svom konzervatizmu očigledno primarno doživljavate, već dugogodišnji aktivisti i projekt inicijatori, postojali su i radili te iste stvari i pre dolaska te fondacije. Onda, ako i ima lečak ex-partnerske bolećivosti, tu barem nema pokroviteljstva moćnih roditelja. A uostalom, Dosada kao i svi drugi iz RLSa nije mogao da ima ribe i frajere u celoj Jugoistočnoj Evropi, tako da je to tek mali procenat njihovih projekata...

Šrink: A te japijevske plate? Zar to nije levičarska fondacija, nije mi lako da razumem...

Lampa di Salone: Sve je stvar okolnosti, socijalnog determinizma. Oni zato imaju puno posla. Nešto kao ngo aristokratija koja se kune da rintači više od svojih kmetova. I žali se više od njih.

Šrink: Kako ono beše, materijalistička dijalektika?

Lampa di Salone: Ma smaraju ih neki nadobudni aktivisti, kao, što ne šeruju te svoje plate, pa da doođu ljudi iz cele SEE regije da rade u tom njihovom ofisu i tako podele i pos'o i privilegije. A ovi kažu - kao, nikome ne bi poželeli tu nezavidnu poziciju, moraju da znaju i Excel i istoriju i zemljopis i Marksa. Nego, vratimo se mi važnim razlikama koje Vi previđate, dakle, ni u toj fondaciji nema drpanja iz državnog budžeta istovremeno po više osnova, nema šikaniranja kolega kao što Dranka uradi kad dođe na kolegijum MSUb-a i kaže da muzej nema kustosa koji može da radi britiš art pa će morati Dranko. Plata iz min kult, plata iz Više škole, honorari za izložbe, oktobarce, sve iz budžeta, pa šta je to? Ovamo su za neku savremenu umetnost a tamo se koriste predmodernim metodama društvenog proboja i pozicioniranja. I sve to opušteno, ne haju ljudi ni za šta, još ispadaju nekakvi diskretni kozeri, vickasti, šarmantni intelektualci... jedan bg filozof, mislim da je bio Trša, nazvao je Dranka „kognitivnim proleterom" i to pred njim lično! - a ovaj se uopšte nije bunio... ... (zamisli se)... ... ukinuće nam vize... ... (trgne se) Dakle, infantilno beskrupulozni „Obešenjak na sinekurama!", tako nekako će se zvati neka nova Zampina epizoda, kladim se!

Šrink: Znam kolegu filozofa kojeg pominjete, vrlo je ekspeditivan u javnom liferovanju dijagnoza, opominjali su ga u udruženju, ali on je milljenik naših važnih funkcionerki, ne mogu mu ništa.

Šrink: Ok, vratimo se našoj temi, ima tu perverzije. Ali Vi stalno tvrdite i da Dranko nije bez nekih kvaliteta. Zar nije moguće da su to prvenstveno uvažavali ti koji su ga angažovali i zapošljavali, makar i pod takvim specijalnim uslovima?

Lampa di Salone: E pa, ne može tako. Baš to što ima kvalitet čini sve još crnjim i gorim.

Šrink: Ali zar mora da znači, pogledajmo recimo karijeru Lou Doillon, ona se ne može odbraniti od toga što je ćerka čuvenih roditelja. Pa evo, uspešno se i samostalno razvija u umetnicu - http://www.youtube.com/watch?v=QXTzKYBDKWE&feature=related ... ili hoćete da kažete da je ova brutalna intima, kojom Lou boji svoje pesme kao što ono klinci šaraju fasade svojim ljubavnim izjavama, da je to posledica nekog od roditelja nasleđenog estradnog samopouzdanja?

Lampa di Salone: Bilo da ili ne, tek ona ne pretenduje na intelektualnu i edukativnu funkciju svog rada. A ovi insistiraju na auri prosvećenosti i modernizacije a snalaze se i bahate kao predmoderna krvosledna vlastela. To je problem... eto, zar Dranko nije mogao sa tim kvalitetom da konkuriše na sva ta mesta i za sve te tezge kao i ostali pa šta bude? Dosada se, kažem Vam, lakta i probija, nema šta, ali svuda valjda mora da konkuriše, pa negde dobije, negde ispuši. Otkud mi znamo da nema i drugih zainteresovanih za sva ta Drankova radna mesta i sve te tezgice (a koje bi nekom od njegovih kolega i koleginica bile moguće jedini izvor prihoda), mnogih drugih a sa istim tim ili i jačim referencama i kvalitetima. Osim toga, ti kvaliteti i reference su dobrano već i akumulirani preko otastovih veza, jer ko je njega ikad zvao da radi neku izložbu osim njegove rođene žene ili ex-yu CSU lobija, za tu jednu izložbu u Bosni, koja je btw. radila samo za otvaranje, ili sad ovi LDPovci, za Oktobarac ...

Šrink: Je li Oktobarac ona izložba za koju je neka Vaša koleginica iz Ljubljane rekla da je kao izložba Društva srpsko-finskog prijateljstva?

Lampa di Salone: Hahhhha, baš ste duhoviti... ... ali nećete me zbuniti, eto, baš tako je dobrim delom i stekao reference koje mu možda daju neku prednost pred drugim kandidatima itd. Nemojte molim Vas... uostalom, on lično nije ni bitan, nije čak ni antipatičan, čovek zna neko znanje, mnogi ljudi ga negde i cene ali problem je što je on ispao jedna latentna i time slabo analizabilna i po svemu sudeći vrlo destruktivna paradigma vladajućeg nepotističkog sistema, paradigma koja nema onaj kristalno jasan javni značaj i outreach koji odmah izazivaju reakciju i otpor... kao na primer Marko Milošević!! hahahahaaaaa...

Šrink: Da Vam nije to malo nategnuto?

Lampa di Salone: Pa neka. U stvari, takav lik, baš zato što nije neki dilea kao taj nesretni Marko nego ima kvalitet, mora da bude i kritikovan, pa neka izvoli i odbaci oportunizam i učini nešto što je u skladu sa tim kvalitetom. Čak i Dranka je izgleda obrazovana i pametna, pa šta? A ko to nije obrazovan i pametan u skladu sa svojim mogućnostima? Pitanje je čemu to obrazovanje i pamet služe...

Šrink: Znam da će Vas ovo iznervirati ali ja tu ipak vidim neku dinamičku harmoniju. Ona na tom mestu direktorke MSUb vodi neki sedelački način života a on čovek migrira sa sinekure na sinekuru. Ne poznajem te osobe van ovih Vaših interpretacija, ali bez obzira, i u svakoj drugoj vezi važno je postignuti neku takvu vrstu raznovrsnosti, balansa, razmene egzistencijalnih iskustava.

Lampa di Salone: Vi treba da idete na analizu. Treba da se emancipujete od političkih inhibicija i iracionalne lojalnosti svojoj klasi.

Šrink: Samo pitam...

Lampa di Salone: Ok, ja samo odgovaram.
(Zvoni Lapmin mobilni telefon)
Lampa di Salone (sluša par sekundi pa nastavlja): Imaju akcije? (Šrinku): Dranko ima akcije u T.C: UŠĆE!! (poklapa rukom slušalicu:) Pa naravno, mora negde da uloži onih 5000 evrića od honorara za prošli i 5000 evrića honorara za ovaj Oktobarac. (U slušalicu): Izvini, javiću ti se kasnije - (ostavlja telefon)... A niko od ovih njegovih kursista ni reč o svemu tome, ni Vesićka, ni Milikić, ni one butikašice, kako se beše zvahu... je l' Rada i Zorana?

Šrink: Recimo...

Lampa di Salone: E da. O Sveboru da i ne govorimo! Niko da pisne - nego bre još i jedva čekaju da učestvuju u tako nečemu!

Šrink: A Dosada?

Lampa di Salone: Dosada je na moru... u Grčkoj, da, deset dana, levičarski kamp, srela je Ciprasa. Dosada je sad zaljubiška... sad je za Sirizu... dosadio joj anarhizam, mnogo je nekako besplatan. Sad je za parlamentarnu demokratiju, pa jeste joj to bolje, kako se ono kaže - „što jes' jes' (ponovo zvoni Lampin mobilni telefon, on se javlja, sluša sagovornika par sekundi, pa nastavlja da govori u slušalicu): Kako to misliš ni Evropska unija ni Kosovo bre? ... (Sluša još desetak sekundi)...... pa bolji je standard iiii, šta ono još, aha, više se putuje... ... Da, jesu nas evropski retardi naterali da vratimo imovinu ratnim zločincima i slugama okupatora ali... (Sluša par sekundi)... sad sam na analizi, može se tajple... hahaha, da, ono je bilo udri po drugima, sad malo i po sebi hahaha... ... Ma ovde kao jure Mladića a tamo kao rehabilituju Dražu... (Šrinku:) Pa šta, radikali neće da pređu cenzus a mi glasamo Tomu... (u slušalicu)... Tomić je pokrala izbore, ne, Toma! To jest Tadić... (...... završava razgovor ali nastavlja da gleda u ekran i pritiska ga... pauza......)

Šrink: Šta to stalno gledate na telefonu pošto završite razgovor?

Lampa di Salone: „Lude godine", moj omiljeni film. A i ovo, ovo mnogo gotivim: http://www.youtube.com/watch?v=FUHulYXfgG0

- II -

Horke[kart> Tu se vala pomešaše istina i laž,
i to celom sliku dade neku ekstra draž!

Antihorke {kart < Ali "laž" je potlačenom oružije važno
On i Ancien Régime "klevetaše" snažno...

Anti >< anti horke: Nemojte sad vreme traćit na istine krizu,
Dopsećemo i mi brzo na tu analizu!

Savremeniji administrator (Lampi): Uzalud se tuna jediš i na Dranka vrziš,
Larkan bi ti lepo rek'o: Ti si to što mrziš!

Gleda To Medeja: Slizaše Se Vesti, Vradžbe, Boje,
Legendarna Paljevina To Je...

Horke[kart> Jal' razrešit?

Antihorke {kart < Ne.

Horke[kart> Jal' razložit?

Antihorke {kart < Da!

Anti >< anti horke: Mi razmotrit' ovu zbrku moradosmo sada,
Da ta drska konfuzija prestane da vlada...

Savremeniji administrator: Jeste da se ponametnu ta nelepo tačna slika,
Stvari lepšat' nije pos'o jednog javnog beležnika!

(povratak Veneciji i glavnoj radnji)

Šaner 1: Kupite košulju. Od ministra je. Za sreću!

Egon Savin: Neću!
Upravo ovde, u Veneciju, smestiću svog Tartufa*
Da mi oni popovi ne bi zamerili,
Ko da se sa njima kači,
Pa da ga posle i ministar tlači?

(*Egon Savin je u svojoj interpretaciji Mletačkog trgovca u JDPu, kao mesto događanja izabrao italijanski grad iz prve polovine XX veka, kao da u svojoj sredini svog vremena nije imao dovoljno scenografije i scena za ilustraciju narastajćeg fašizma i antisemitizma)

Šaner 2: E pa, ti si onda šaner a ne ja! Dekontekstualizuješ robu!

Miljenko Jergović: Kada se sećamo Yu, sećamo se sa sentimentom, ne sa emocijama!
(glasovi nestaju u daljini, Savremeniji očajnički zapisuje delove teksta na ceduljice)
...

Šaner 1: Jebote, sve se raspada...

Šaner 2: Pre si imao gromade, sad samo čestice. Uradiš jaknu - kupiš kafić u Jugi, sad treba da uradiš troje kola da bi kupio vola...

Šaner 1: Uzmi samo Silviju Luks. Poluraspala se, samo u BGu, na jednu Snežanu Dakić, jednu Nadu Kolundžiju, onu Rušku sa Pinka i na Olju Bećković.

Šaner 2: To je istorijski trend. Baron Minhauzen se tek raspao, rasprsnuo, na Miroslava Lazanskog, Vanju Bulića, onog avanturistu Molnara i onog Bojana Dimitrijevića, koji radi kao savetnik kod Tadića. To su barem komadići koji su do nas doleteli.

Šaner 1: Ništa nije kao pre.

Šaner 2: Samo Aca Lukas nekako integriše, malo je Haris, malo Bora Čorba, malo Nino a malo Prele.

Horke[kart> Postojasmo i mi jednom,
Dičismo se našom borbom -
pesmom čednom : )
Zapržismo mnogom čorbom...
Razdragani, nasmejani,
Ostali smo
Nekako po strani
Zaigrajmo... proigrani...
A sad nešto političko: Horekskart devojka uzima gitaru: http://www.youtube.com/watch?v=8rGzcKHImik&p=B976865EA5258145&playnext=1&index=16

Mletački dužd: Muftijo, mogu li da te zamolim za jedan ples, u ime starih dobrih vremena, Požarevačkog mira itd...?

Muftija: Nemam nikakve veze sa plesom, a ni ti sa tim mirom... Latinu lažljivi... igraću sam...

Šaner 1: Dobra stvar.

Šaner 2: Nerviraju me ovi iz Horkeškarta, nekako se prave mnogo naivni, detinjasti.

Šaner 1: Vidi sad, nerviraju te oni a ne nerviraju te Rušači_stenki?

(Svi plešu uz Lauru Veirs iz Horkeškarta)

Muftija: Lebdim... eno Ahireta!

Šaner 1: Kad čujem ovako divnu muziku, raznežim se.

Šaner 2: Ti se raznežiš i kad slušaš Treći program.

Šaner 1: Pa?

Šaner 2: Pa!! Onaj glas Koviljke Panić!! Odmah se osećaš kriv, prezren...

Šaner 1: Nije tačno? Slušam ali mislim na reči jednog našeg druga koji tekstove koji se tamo emituju jednim imenom zove: glupi tekstovi.

(svi plešu, ne čuje se najbolje šta pričaju)

Muftija: A što mi se sviđa ovo: „pam-pam-pam-pam..."

Ministar Bradić: (igrajući sa svojom slikom iz Men's Health-a): Nikad me ne ostavljaj!

Ministrova slika u Men's Health-u: Varljiva je svaka karijera,
Sve prolazi u vazduh se tvori,
I kad s' neće i kada se smera
stići će nas 'vaki razgovori...

KRAJTREĆEG LEAK-a