VREDNOST ŽIVOTA, MERENA NAŠIM MERAMA

У чињеницу да једна вест истовремено може бити пласирана на безброј начина и да свака њена верзија може код читалаца да изазове различите реакције, често и међусобно потпуно супротне, уверили смо се много пута. Када се тако нешто деси, обично је по среди намера аутора или његових послодаваца да расположење јавног мњења обликују у складу са неким интересом - тренутним или дугорочним, својим или интересних група којима припадају.

Међутим, нису ретки ни случајеви када разлике у саопштавању исте вести нису мотивисане намером нити интересима медијских посленика, већ су на њен дефинитивни облик утицали васпитање, лична култура, образовање, схватање морала или вредности свог и туђих живота.

Као пример који прилично верно осликава у нас врло чест ниподаштавајући однос према сваком облику живота који нема човеков лик, нека послужи једна вест која се у медијима појавила у две верзије. Оне су наизглед веома сличне, али та минимална разлика потпуно разоткрива ауторово морално посрнуће. Говори о томе како су живот и смрт за овог новинара маргиналне категорије, уколико њихов актер није човек.

Прва верзија вести очигледно је писана руком мислећег бића и гласи:

Пас који је остао сам у кући страдао је у пожару који је сам изазвао у новогодишњој ноћи у месту Стиг, на западу Аустрије, саопштено је у Бечу. Пас који је требало да чува кућу, био је гладан и изгледа да је случајно шапом укључио шпорет када се пео да би дохватио храну замотану и стављену у папир. Упаљена рингла шпорета је запалила папир, а потом је изгорeла цела кућа, саопштила је полиција. Укупно 140 ватрогасаца са 18 возила је три сата гасило тај пожар у коме није било људских жртава.

Друга верзија информације поставља пред читаоца безброј питања о одрастању, васпитавању, начину размишљања и могућим психосоцијалним проблемима аутора.

Пас који је остављен сам у кући у Аустрији проузроковао је већи пожар јер је укључио керамичку плочу шапама, док је покушавао да се домогне хране, саопштила је данас полиција. Пожар је избио, како се верује, након што је на плочу пао папирни омот од хране, преноси АФП. Око 140 волонтера ватрогасаца са 18 ватрогасних возила радили су три сата како би савладали пожар у коме НИКО није повређен.

Ефекат прве вести - туга за НЕКИМ ко је настрадао; ефекат друге - задовољство читаоца што НИКО није повређен. Онај НЕКО ко је у пожару изгорео (то читалац друге верзије вести никада неће сазнати) за аутора је, дакле, НИКО. Као што је НИКО за новинара, НИКО је и за све који су склони да облике живота са другачијим изгледом и природним карактеристикама премлаћују, сакате, даве жицама, бацају с мостова или да их једноставно, док још не прогледају, оставе негде у снегу. НИКО је, дакле, за многе.

Онај ко не познаје цену живота, ма ког облика он био, не зна ништа ни о космичким мерама које нам кажу како је НИКО ипак НЕКО, а НЕКО на крају - НИКО. Како би се само изненадили...