Društvo| Moj grad| Porodica| Život| Životni stil

POSLUŽENJE I KULTURA NOVOG DOBA

Dragan Jakovljević. RSS / 16.01.2013. u 15:01

Једног лета, средином деведесетих, када су јаја на пијаци у мом родном граду коштала колико и сада, али месечна плата била довољна за само десет комада, дође мој друг Јова у родни крај, да са својима проведе прву слободну седмицу коју је добио од газде у Данској, Шведској... Или Финској?

Одевен по последњој моди, испеглан, напарфемисан, кренуо да обилази родбину, колеге и старе пријатеље. Успут застаје и љуби се са сваким знанцем ког сретне, јер самовање у туђини уме да учини да се и она лица која сеобнику, док је живео у родном крају, нису значила много и којима би тада само понекад, у пролазу климнуо главом, по повратку из странствовања чине тако драгим и блиским. Тако је и Јови добар део одмора прошао у јављањима, љубљењима и грљењима. Ипак, некако је нашао времена да дође и до нас.

- Е, па Јово, чиме можемо да те почастимо? – упитала га је моја мајка чим је сео и почела да износи разна пића. На столу се, некако у исто време, нашла и гибаница.

- Не бих, тетка Дудо, хвала – рекао је Јова кратко и наставио да ми приповеда своје утиске из иностранства.

Моја мајка је била запрепашћена и то није успевала да сакрије. Јова је раније обожавао њену гибаницу, а и пиће је радо прихватао. Шта ли сада није у реду? Видело се да од забринутости није успевала да се сконцентрише на Јовину причу.

- Јово, дете, слободно се послужи гибаницом, а ево, и пиће је ту. Ниси нам одавно долазио... – покушала је још неколико пута најљубазније што је могла, али без резултата. Гост би само учтиво одмахнуо главом и наставио да прича.

Тренутак Јовине заокупљености мојим псом Аријем, који се нашег госта очигледно још увек добро сећао, моја мајка је искористила да ме повуче у страну:

- Шта се то десило с Јовом? Као да није онај човек. Само се захвали и готово. Па, за кога сам ја ово спремала? – рекла ми је с тугом у гласу.

Јова никада није био од оних гостију пред којим би се требало превише устручавати, па сам га отворено упитао зашто избегава да се послужи. На тренутак као да се збунио, а онда се насмејао.

- А, то... Извињавам се. Понекад имам проблем са оријентацијом па, док причамо, помислим да сам тамо... – рекао је и узео парче гибанице.

- А зашто, дете? Зар тамо не послужују госте? – упитала је моја мајка радознало.

- Послужују, тетка Дудо, и те како. Свачим вас понуде, чак и ручком, јер се то сматра пристојним. Једино... како да вам кажем... Није баш пристојно да прихватите, а поготово не да ручате – рекао је Јова и загледао се у наша лица, јер је унапред знао да следи ишчуђавање.

- Боже, да ли је могуће? Какав обичај... Културно да понуде, а некултурно да узмеш – чудила се моја мајка. - Па зашто те онда нуде? И шта после раде са ручком, ако већ знају да од тога нема ништа?

Јова није умео да јој одговори ни на ова, а ни на друга слична питања која су се низала. Пошто смо га подсетили где се налази, парче по парче гибанице је, на велико задовољство моје мајке, убрзо почело да нестаје са стола.

Иако мене од нашег родног краја данас дели нешто мање километара него што је то случај са Јовом, поједини обичаји са којима се и сам срећем ипак су сличнији онима из Јовине нове домовине, него онима из Шумадије.

- НЕ ЖЕЛИШ кафу?

- Не, хвала.

- НЕ ЖЕЛИШ пиво?

- Не, хвала.

- НИСИ жедан?

- Нисам, хвала.

- НИСИ гладан?

- Нисам, хвала.

- НЕЋЕШ нешто жестоко?

- Нећу, хвала.

- СИГУРНО НЕЋЕШ да ручаш?

- Сигурно нећу, хвала.

- Онда... Пријатно.

- Пријатно.

Све лепршаво, с милозвучним призвуком, срдачним осмесима и, што је најважније – неизневереном културом у комуникацији новог доба.

 

Atačmenti



Komentari (17)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

predatortz predatortz 16:12 16.01.2013

Čekaj još malo...

Ti običaji se lagano spuštaju i u naše krajeve. Neće dugo proći do vakta da se ovim našim običajima bude pričalo kao 'o dobrim,starim vremenima'...
hajkula1 hajkula1 16:13 16.01.2013

Svedocim

i ovde ima takvih pojava. Uglavnom sam posmatrac. Licno sam slicno (da se cujemo pa da se vidimo-nadjemo na kafi) dozivela dva - tri puta.
Taj svet misli da to tako treba. A ja... najcesce odreagujem ili drsko ili saljivo.

Mislim da bi trebalo da prave razliku izmedju ljubaznosti i srdacnosti (lazne).
sesili sesili 16:50 16.01.2013

Sve se menja...

Videla sam fotografiju ove drage, srdačne stare žene. Označih da mi se svidja i bacih pogled na komentare. Neka ženska osoba, sa dva prezimena (i to je sve češće), napisala "jadna baba"... Zaprepastih se i mimo mog običaja pitala sam je zašto je jadna? Nisam dobila odgovor.
zadnjapetoletka zadnjapetoletka 23:10 17.01.2013

Re: Sve se menja...

Videla sam fotografiju ove drage, srdačne stare žene...

A ja prvo posao da iscitam komentare pa da napisem ko god da je napravio ovu fotku, hvla mu, ulepsalo mi dan. Pa onda procitam ovo tvoje, pa onda odem dalje da procitam to o cemu komentarises, pa vidim da toga nema, ili tacnije, vise ga nema. Pa me zanima zasto se tako olako brisu komentari koji izazivaju polemiku? U redu bi bilo da se ovde polemika ne voli .
Dragan Jakovljević. Dragan Jakovljević. 00:07 18.01.2013

Re: Sve se menja...

Napomena: nijedan komentar sa ovog panela nije izbrisan od strane autora bloga.
moderator05 moderator05 10:57 18.01.2013

Re: Sve se menja...

Dragan Jakovljević.
Napomena: nijedan komentar sa ovog panela nije izbrisan od strane autora bloga.

Ništa nije obrisano ni od strane moderacije. Mislim da je u pitanju nesporazum i da sesili nije govorila o komentarima sa ovog bloga.
st.jepan st.jepan 17:19 16.01.2013

nikad da

Mene u Francuskoj jednom nudili, ja reko OUI MERCI, svi se smejali.
Nema, kažu, u Francuskom OUI MERCI, samo NON MERCI.
Sepulturero Sepulturero 21:09 16.01.2013

Не претерујмо...

Живим већ јако дуго у западном иностранству, додуше не у Скандинавији, и још никада нисам био ненуђен и непочашћен. Није тако као код нас, где се са нуђењем често претерује, али гостопримство је на нивоу.
Dragan Jakovljević. Dragan Jakovljević. 23:18 16.01.2013

Re: Не претерујмо...

У тексту се и не спомиње "ненуђење".
ladyhawk ladyhawk 00:14 17.01.2013

Ma kakvo nudjenje?!

Nekoliko puta se desilo da je moje dete bilo kod drugarice kasno popodne, bas u vreme vecere (ovde, u Skandinaviji je to glavni obrok, oko 18-19h). Roditelji lepo pozovu svoje dete u trpezariju, dok ostala deca sede sama u decjoj sobi i cekaju da se vecera zavrsi. Bila sam sokirana kada sam to prvi put cula i besna, naravno. Da li nemaju dovoljno za jos jedno-dvoje dece? Uzas.
Nikada ne nude da podele bilo sta s prisutnima. Nije samo da su nasi (ex-yu) to primetili, zalili su mi se i Nemci, Portugalci, Francuzi. Svi oni su znali za obicaj da se ponudi sta se ima. S druge strane, domoroci gotovo nikad ne odbijaju ponudjeno, sta god da je. Prosto imam utisak da su vrlo nevaspitani.
st.jepan st.jepan 09:39 17.01.2013

Re: Ma kakvo nudjenje?!


ladyhawk

Hahh, sad mi je jasnije zašto se ono plaćanje "svako za sebe", u mom beogradskom okruženju svojevremeno zvalo "švedski sistem", a redje i "Upsava sistem".
nsarski nsarski 10:54 17.01.2013

Dutch treat

st.jepan

ladyhawk

Hahh, sad mi je jasnije zašto se ono plaćanje "svako za sebe", u mom beogradskom okruženju svojevremeno zvalo "švedski sistem", redje i "Upsava sistem".

Dutch treat
n.
An outing, as for dinner or a movie, in which all persons pay their own expenses.
st.jepan st.jepan 12:20 17.01.2013

Re: Dutch treat

Dutch treat

Nikad čuo, ali dadadadadaaaa..., pre par godina bio sam na jednoj gala večeri u "Kolibi" (na Ušću) sa petnaestak Holandeza i tek nešto naših.
Postprodukcijsko kalkulisanje i prebrojavanje, uz taktičko odugovlačenje i rutinski hinjene nesporazume (ali dabome, bez povišavanja tona), trajalo je znatno duže nego i sama večera.
Po piz de o!
nsarski nsarski 13:41 17.01.2013

Re: Dutch treat

st.jepan
Dutch treat

Nikad čuo, ali dadadadadaaaa..., pre par godina bio sam na jednoj gala večeri u "Kolibi" (na Ušću) sa petnaestak Holandeza i tek nešto naših.
Postprodukcijsko kalkulisanje i prebrojavanje, uz taktičko odugovlačenje i rutinski hinjene nesporazume (ali dabome, bez povišavanja tona), trajalo je znatno duže nego i sama večera.
Po piz de o!


Ovaj onlajn kurs moze da pomogne. A i instruktorka je simpaticna...

dragoljub92 dragoljub92 21:40 17.01.2013

Re: Dutch treat

nsarski

Dutch treat

An outing, as for dinner or a movie, in which all persons pay their own expenses.

tačno da je to holandski običaj,ali postji i to da brzo uče pa kad shvate da je to naš običaj neki se prilagode neki ne.

meni se više sviđa onaj naš običaj ponuđen ko počašćen.bez nasilnog ubeđivanja u stilu 'pa što nećeš?' ' pa ti neznaš šta je dobro' 'a što to ne jedeš/piješ' mislim aj bre batali me.
alselone alselone 09:25 18.01.2013

Re: Dutch treat

nsarski



(Gulp).

(Onomatopeja gutanja knedle).
nsarski nsarski 17:52 18.01.2013

Re: Dutch treat

alselone
nsarski



(Gulp).

(Onomatopeja gutanja knedle).


Takvi zvuci su neprikladni za trpezom. Evo, Free je strucnak za etiketu te vrste. Pitaj njega. Napamet zna, priznao je:



Arhiva