Literatura| Porodica

Pismo iz Španije

Drago Kovacevic RSS / 20.01.2013. u 17:08

Moj drug, Zemunac, Dejan Ilić poslao mi je priču sa željom da je objavim. Dejan je u Valjadolidu, gde je pomoćnik Miroslavu Đukiću, u ovom "malom čudu španske fudbalske lige".

Priča je predivna i skoro me je rasplakala.

Dejan Ilić

VELIKI TOK

Široki vidik Velikog toka pružao se kroz zimsku izmaglicu u nedogled. Strme obale treperele su, a crne, bezlisne krošnje, pretapale su se sa moćnom rekom, te se nije znalo gde prestaje voda, a gde počinje kopno.Retki krici rečnih galebova odjekivali su sablasno, a mračna vodena masa se,oku neprimetno, kretala nekud ka horizontu.

Sve je bilo mirno: I reka, i vazduh i voda. Čak i kej,okovan teškim snegom bio neobično pust. Tek po neki šetač, u oblaku sopstvenoga daha i zgrčen od hladnoće, prtio je sebi put kroz nanose snega napadalog tokom noći.

Oduvek je ovde, čak i za najžešćih zima, bilo šetača. našlo bi se tu usamljenih, zamišljenih, zaljubljenih, razdraganih, tihih, bezbrižnih i brižnih; promicale su saonice sa promrzlom decom, očevi što ih vuku i majke što im neprestano prilaze i nameštaju šalove i kape. Dovikivalo se, smejalo na glas, cičalo, čak i pevalo. Reklo bi se, jedno veoma živo mesto. Međutim ovoga jutra nije bilo tako. Neka prazna tišina ispunjavala je čitav prostor, gušeći sve zvuke pre nego bi se i javili. Koračao sam sporo, gotovo lenjo, zagledajući reku.

Ovde dolazim otkako znam za sebe. Najranije sećanje na detinjstvo vezano je za ovo mesto: za sunčano zimsko jutro, sneg, čamce izvučene na obalu, neke pomešane glasove i ovu zgrdau pradmnom.

Restoran Legato, podignut na samoj obali reke, bio je prazan. Pomislio sam da je zatvoren, možda zbog renoviranja ili slabe posete, ali ubrzo sam se uverio da sam se prevario. Kroz staklena vrata moglo se videti da su svi stolovi uredno postavljeni, svetla upaljena; čak su i kugle, na crveno belim stubovima, kao lušama, ispred ulaza svetlele iako je bio dan. Sa desne strane, unutar zgrade, na samo par koraka odulaza, nazirao se konobar, koji je kao avet stajao i zurio negde napolje, ne mičući se. Nikoga osim njega nije bilo. Na trenutak sam zastao, premišljajući da li da uđem. Nikad nisam voleo da budem sam, čak ni u sopstvenoj kući. Kad bi mi se javio osećaj usamljenosti, izlazio bih u duge, besciljne šetnje, posmatrao ljude, osluškivao njihove glasove, upijao pokrete, izraze lica, mirise.

Konobar se, primetivši me, lagano naklonio, dajući mi znak da sam dobro došao, te sam stupio unutra.

Istoga trenutka, kako sam otvorio vrata, začula se muzika. Snađan, preglasan zvuk, prolomio se iz mnogih instrumenata, ukopavši me. Eksplozija tonova u savršeno skladnoj harmoniji, potresla je prostoriju i sve u njoj. Razgoračenih očiju posmatrao sam čas konobara, čas unutrašnjost restorana, tražeći izvor zvuka. Nije bilo sumnje da je po sredi skriveni orkestar, jer tako živi stvaran zvuk ni jedan muzički uređaj ne bi mogao da proizvede. Skoro dsa su se mogli osetiti titraji žica gudača; skoro neprimetni ali dobro poznati škripavi zvuci pomeranja prstiju preko struna. Čak mi ni duboki udah duvača nije promakao. Nakon prvog udara usledila su još dva, nalik na kucanje. Zbunjen i pomalo uplašen, okrenuo sam se da izađem, ali me je nastavak muzike, daleko mirniji a živ i zvonak, zaustavio. Prepoznao sam uvertiru Mocartove Čarobne frule. Mešale su se violine sa flautama, viole sa klarinetima, oboe sa violončelima. Tonovi su se prestizali, preplitali, nestajali, nastajali, tvoreći savršen sklad koji više i nije bio muzika, već govor nečeg onostranog; nečeg što nema ni ime ni oblik, već se pojavljuje i gubi istovremeno. Možda je to usud ili magija muzike, da postoji i ne postoji. Da te ispuni samo dok traje, a kad prestane ostavi te sa sumnjom da li je uopšte postojala. Nešto kao sećanje ili san koga smo svesni da se desio, ali ga se ne možemo setiti. Svaki naredniton, kao da je gasio prethodni, te je u stvarnosti postojao samo on, brišući tragove iza sebe.

Melodija je oticala neprimetno, kao i ova reka.

I sve je odjednom nestalo. I restoran, i konobar, i lampe sa crvenobelim lušama. Čak sam i ja nestao sa svojim zbrkanim mislima. Ostao je samo isti vidik.

Sad je na mom mestu bio dečak, od nekih jedanaest godina, privijen uz bok muškarcu čija je ruka mirno počivala na dečakovu ramenu. Bili su slični likom, hodom i držanjem. Mogli bi biti otac i sin. Bar bi takav zaključak doneo svako ko bi pokušao da odredi njihovu pojavu u tom trenutku i na tom mestu. Hodali su nešto sporije od svetine oko njih. Hodali su i ćutali. Ukoliko bi se zagledali u dečakovo lice, primetili bi izraz neprijatnosti, stida, možda čak neke daleke patnje. Izraz koji je on želeo da sakrije, ali njegovo telo još nije naučilo da laže. Nasuprot njemu, lice muškarca bilo je ozbiljno i mirno..

Smeh, radosna vriska dece, poneki lavež, dozivanje, zvuk vode koja zapljuskuje kamenu obalu i glasovi; prigušeni, ali razgovetni glasovi koje je uvek čuo dok bi ulazili u restoran:

"Zar sa detetom u kafanu?"

"Stalno je pijan. Uvek se pridržava za dečaka".

"Jadno dete."

Gledao je u zemlju da ne bi slučajno ukrstio pogled sa nekim. Nije ga zanimalo kako izgledaju ti ljudi koji ga surovo bičuju svojim opaskama. Samo je želeo da nestanu i oni i njihove reči i stid koji ga nemilosrdno lomi. Mrzeo ih je iz dna duše. I njih i ovaj restoran i reku i tajnu koju nosi.

Zašto su ljudi tako zli? - pitao se, zatvarao oči i puštao da ga obuzme muzika. Bila je to kompozicija koju je nekad negde čuo, ali nije znao kako se zove. Počinjala je burno, nalik na kucanje, da bi se nastavljala, najpre živo, a zatim mirnije, ulivajući  ton po ton u široku i moćnu melodiju koja bi ga obuzimala celog. Verovao je da ima magičnu moć, jer bi istoga trenutka kad bi krenuli tonovi, svega nestalo. I smeha, i vriske, i laveža psa, i vode koja zapljuskuje kamenu obale. Nestalo bi i ljudi koji su ga terali u stid, i oca koji ga drži ispod ruke, čvrstog i ponosnog. Možda i previše ponosnog, jer zbog tog ponosa nikada nije nosio beli štap. Nestalo bi i setnog osmeha majke koja ih je zajapurena od isparenja iz restoranske kuhinje svakoga dana sačekivala istim pitanjem:

"Zar ste opet došli? Pa ne morate baš svaki dan".

Nestalo bi i njene bolesti kojoj nije bilo leka. I očeve teške tuge i potrebe da svaki sekund bude pored nje, pre nego što, kako mu je tada govorio, ona otplovi Velikim tokom.

Da, muzika je im,ala tu moć da izbriše i prošlost i budućnost, da zaustavi vreme i razvuče ga: sekund na minut, minut na sat.....trenutak u beskraj.

"Ulazite li gospodnine", prenuo me je glas konobara. "Zatvorite bar vrata, promaja je". Stajao je na istom mestu i posmatrao me zamišljeno.

"Vidim da se dvoumite; delujete prazno, ali ništa nije tako kako na prvi pogled izgleda", sad se već smešio. 

"Zašto ne popijete nešto? Kuvano vino na primer ili rakiju. Možete i ručati, kuvarica samo što nije. Uvek kasni, ima slepog muža pa dok njemu pripremi sve što treba..Uđite, molim vas. Nemojte stajati na vratima. Još će neko pomisliti da vas ne puštamo unutra. Znate kakvi su ljudi; misle uvek najgore. Sa ovoga mesta imate najlepši pogled na Veliki tok. Toliko je lep da vas proto ponese.."



Komentari (24)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Milutin Milošević Milutin Milošević 17:40 20.01.2013

Vrlo lepo.

Reci, Drago, Dejanu da više piše.

A nije izgledalo tako kad sam video prve reči:

Pismo iz Španije
Moj drug, Zemunac, Dejan Ilić poslao mi je priču sa željom da je objavim. Dejan je u Valjadolidu


Mis'im: Munze Konza, Španija, ovo, ono, tebra...
Drago Kovacevic Drago Kovacevic 18:18 20.01.2013

Re: Vrlo lepo.

Preneću mu gazda. Pozdrav tebi:)
expolicajac expolicajac 17:48 20.01.2013

Deki

expolicajac expolicajac 17:49 20.01.2013

A bre gde si ti

Dragec
Drago Kovacevic Drago Kovacevic 18:18 20.01.2013

Re: A bre gde si ti

expolicajac
Dragec

A, be....Evo, čekam da prođe zima:)
pozz
AlexDunja AlexDunja 20:46 20.01.2013

...

jedi-knight jedi-knight 00:40 21.01.2013

uvertira

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 01:28 21.01.2013

lepa priča

kako miriš ove lirske momente sa svojom totalitarnom naravi? ja sam se jako razočarao što ti, kao pametan čovek, imaš staljinističke crte karaktera. i ti i i ldp. šta vam treba to u životu?

(ne budi slabić, molim te, i ne briši postove)

da razgovaramo o tome, otkud potreba kod ljudi u srbiji da misle da su užasno pametniji ili vredniji od drugih ljudi? zanima me, eto tako, čisto kao etički fenomen.
coviax coviax 07:35 21.01.2013

Re: lepa priča

Srđan Fuchs
kako miriš ove lirske momente sa svojom totalitarnom naravi? ja sam se jako razočarao što ti, kao pametan čovek, imaš staljinističke crte karaktera. i ti i i ldp. šta vam treba to u životu?

(ne budi slabić, molim te, i ne briši postove)

da razgovaramo o tome, otkud potreba kod ljudi u srbiji da misle da su užasno pametniji ili vredniji od drugih ljudi? zanima me, eto tako, čisto kao etički fenomen.

To samo u be geu sam sreo...Tamo neki ljudi hodaju samo jednosmernim ulicama...
Bogaestvo duše rasprodali za tu jednosmernu-begunci s ćasova kad se predavala
lepota.
Tako su raptori i ti reksi napadali-frontalno bez trena oklevanja...
Naravno-ovo više nigde na splaneti ne postoji-samo ovde!Takva agresivnost
može samo iz velikih strahova male nacije da nastane...Odvratno...
freehand freehand 18:38 21.01.2013

Re: lepa priča

Srđan Fuchs
kako miriš ove lirske momente sa svojom totalitarnom naravi? ja sam se jako razočarao što ti, kao pametan čovek, imaš staljinističke crte karaktera. i ti i i ldp. šta vam treba to u životu?

(ne budi slabić, molim te, i ne briši postove)

da razgovaramo o tome, otkud potreba kod ljudi u srbiji da misle da su užasno pametniji ili vredniji od drugih ljudi? zanima me, eto tako, čisto kao etički fenomen.

E kad je došlo dotle da ja ne mogu da izdržim a da Draga ne branim...
Dobro, Srđane... A što ovo nisi pitao na nekom ranijem ili budućem političkom blogu? Ili na pp? Sad su te gnev i slepa hrabrost obuzeli, na ovom setnomn tekstu koji čak ni Dragoov nije?
I pazi - šit! - samo se dvoje sa tobom složilo?
Propas', jebote, ne može čovek ni to malo popularnosti da napabirči više na brzake šutirajući proverene negativce!

Kakva hijena...

jedi-knight jedi-knight 19:15 21.01.2013

Re: lepa priča

koji čak ni Dragoov nije?


Moj je tekst i potpuno sam zatecen komentarom ovog lika. Prvo sam mislio da se meni obraca, da me zna odnekud...Svasta
freehand freehand 19:25 21.01.2013

Re: lepa priča

jedi-knight
koji čak ni Dragoov nije?


Moj je tekst i potpuno sam zatecen komentarom ovog lika. Prvo sam mislio da se meni obraca, da me zna odnekud...Svasta

Ma kuliraj, nema to veze sa tobom.
U stvari, to nema veze ni sa čim.
BW - lepa priča. Malo bije u suzne žlezde, al ok.
jedi-knight jedi-knight 19:39 21.01.2013

Re: lepa priča

Malo bije u suzne žlezde, al ok.


haha...sledeci put cu nesto veselo. Ako mi Drago ustupi prostor naravno.
Super je Drago. Jes da je zvezdas, ali mu se nista ne primecuje.
freehand freehand 19:40 21.01.2013

Re: lepa priča

Super je Drago. Jes da je zvezdas, ali mu se nista ne primecuje.

Pazi, obećao si nešto veselo.
buba_truba buba_truba 22:05 21.01.2013

Re: lepa priča

freehand
Srđan Fuchs

Kakva hijena...

Baš, hijena...

Uzgred, lepa priča, Dejane.

Edit: Ne mora veselo. Neka bude iskreno.
nsarski nsarski 00:42 22.01.2013

Re: lepa priča

To samo u be geu sam sreo...Tamo neki ljudi hodaju samo jednosmernim ulicama...
Bogaestvo duše rasprodali za tu jednosmernu-begunci s ćasova kad se predavala
lepota.
Tako su raptori i ti reksi napadali-frontalno bez trena oklevanja...
Naravno-ovo više nigde na splaneti ne postoji-samo ovde!Takva agresivnost
može samo iz velikih strahova male nacije da nastane...Odvratno...


coviax, hvala ti na ovome! Baeograd je postao ozbiljan grad ako moze da inspirise ljude da ga mrze.
Drago Kovacevic Drago Kovacevic 02:08 22.01.2013

Re: lepa priča

Srđan Fuchs
kako miriš ove lirske momente sa svojom totalitarnom naravi? ja sam se jako razočarao što ti, kao pametan čovek, imaš staljinističke crte karaktera. i ti i i ldp. šta vam treba to u životu?

(ne budi slabić, molim te, i ne briši postove)

da razgovaramo o tome, otkud potreba kod ljudi u srbiji da misle da su užasno pametniji ili vredniji od drugih ljudi? zanima me, eto tako, čisto kao etički fenomen.

Nit brisati, nit suštinski komentarisati, Srđane:)
No, imam pitanje. Čime sam ja to izazvao tvoju frustraciju? A frustriran si, brat, bratu:)
Drago Kovacevic Drago Kovacevic 02:13 22.01.2013

Re: lepa priča

Jebeš vreme, kad me free brani:))
Tu je stvarno, nešto do nokata.
Drago Kovacevic Drago Kovacevic 02:18 22.01.2013

Re: lepa priča

jedi-knight
Malo bije u suzne žlezde, al ok.


haha...sledeci put cu nesto veselo. Ako mi Drago ustupi prostor naravno.
Super je Drago. Jes da je zvezdas, ali mu se nista ne primecuje.

Jebiga, ni Čović me ne može poremetiti:)) Ne volim Zvezdu, kao državni projekt, na šta ovog časa liči, ali je to infekcija.
Nego, kad će zbirka, Dejane?
jedi-knight jedi-knight 03:34 22.01.2013

Re: lepa priča

Nego, kad će zbirka, Dejane?


Joj Drago, zamisli još da treneri počnu da pišu prozu. Ionako nam je fudbal na niskim granama.
Nego, mogli bi stvarno na kafu početkom februara. Dolazim najverovatnije drugog.

P.S. nisam znao da si staljinista. Cuvaj se, general Jovo Kapa je jos na strazi

Milutin Milošević Milutin Milošević 09:47 22.01.2013

Re: lepa priča

Jes da je zvezdas, ali mu se nista ne primecuje

Khm, khm, komšija, nemoj tako nisko
na kafu početkom februara

Ako bude u Zemunu...
Jelica Greganović Jelica Greganović 15:03 23.01.2013

Re: lepa priča

Lepa priča, jedi-knight...lepa.
Jesam ti ja rekla da je moj teča bio predsednik FK CZvezda? Nisam...dakle, kompliment se kubira
Jelica Greganović Jelica Greganović 15:06 23.01.2013

Re: lepa priča

da razgovaramo o tome, otkud potreba kod ljudi u srbiji da misle da su užasno pametniji ili vredniji od drugih ljudi? zanima me, eto tako, čisto kao etički fenomen.

Jes da je bezveze, ali ipak...to nije potreba ljudi u Srbiji, niti srpski etički fenomen. Mnogo je to šire...eto, pročitaj malo Efraima Kišona, pa ćeš tamo sresti podsmevanje tom sindromu i kod njegove/tvoje nacije.
nikaduzmasu nikaduzmasu 20:18 22.01.2013

Prelepo !

Vise puta sam procitala ovu pricu i rec prelepo najbolje opisuje moj utisak.
Pisac je ocigledno pravo osvezenje po stilu pisanja,ova knjizevna forma nas sve vraca u neka nasa prosla vremena.
Bravo i prelepo !!!


Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

B92 / Info

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Sport

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Kultura

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Biz

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / English

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Automobili

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Život

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Putovanja

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...