Literatura

Pesnici (deo prvi)

Dejan Tiago Stanković RSS / 22.01.2013. u 02:19

317009_10150323625008780_1998698843_n.jpSastanak

 

Današnji dan provešćemo u Madridu. Prošetaćemo gradom, a prtljag ćemo ostaviti zaključan u vozu. Put ćemo nastaviti još koliko večeras, ali brojniji, jer nam se pridružuju kolege iz ovdašnjeg našeg poslanstva da svi zajedno, sojuženi u očaju, nastavimo putovanje ka zapadu.

Neutralni Portugal odobrio nam je tranzitnu viza pod uslovom da se ne zadržavamo dugo. Obećali smo im da ćemo otići čim pre, a zapravo ne znamo ni koliko će to vremena biti, niti kuda bismo odatle mogli uteći.
Mi smo stotinu i dvadeset izgubljenih duša na proputovanju kroz Španiju. Donedavna, pre nego što nam je zemlja kapitulirala, bili smo diplomate Kraljevine Jugoslavije na službi u Italiji i Albaniji. Nema tome ni mesec dana. Sada smo građani porobljene i rasparčane zemlje, izgubljeni u svetu. Sa sobom u bežaniju vodimo porodice, poslugu. Kompozicija našeg specijalnog voza krcata je.


- Na putu smo kome se ne vidi kraj - vajkao se Crnjanski dok smo pušili uz otvoren prozor voza.

Na glavnoj gradskoj stanici sačekao nas je Jovan Dučić. On je do pre neki dan bio akreditovani veleposlanik u Španiji, no otkada je Franko priznao nezavisnu Hrvatsku i on mora poći. Veliki je to gospodin. Velika je ovo čast za nas. Siđosmo, svi putnici, na peron.
Dučić želi da nam se obrati. Priziva nas:
- Gospodo... Želim vam u ovom povesnom trenutku uputiti par reči...
Svi mu se primakosmo a govornik se, da bismo ga bolje čuli i videli, popeo na stepenik vagona.
Dole na peronu, stoji moj i Milošev dojučerašnji šef, Hrisić. Do 6. aprila bio je poslanik u Rimu; sada je izbeglica kao i svi mi. Putuje u civilnom odelu, izmučen je od duga puta. Stoji niže Dučića, svog parnjaka po rangu; on pomalo smaknut i izgužvan, ovaj utegnut u sjajnu, zlatom izvezenu ambasadorsku odoru s odlikovanjima na prsima i lentom preko krupnog trupa.
Žamor se još nije bio stišao, a žena mi šapnu na uvo:
- Mučeni Hristić. Da je makar mašnu vezao.
Dučiću to nije bilo dosta već s visine gvozdene platforme, već prevalio sedamdeset, ali jednako zlatoust i pun života, saopštava:
- Gospodo, zemljaci moji, zemljakinje moje, u ovom teškom trenutku treba da znate i upamtite jednu stvar!

Zbunio nas je neobičnim početkom. Svi ostadosmo u čudu, a on, kao da to ne primećuje, nastavlja.
- Da znate i upamtite s kim ste putovali. A ako ne znate, ja ću vam reći.
Mislim: „Zemlja nam je porušena, popaljena, mi u bekstvu, sudbina nam se ne zna, a Jovan Dučić - veliki pisac, veliki diplomata, prvi Srbin s rangom ambasadora, čovek golemog iskustva i mudrosti želi nam reći nešto važno. Ovo mora biti beseda za istorijske knjige."
Govornik posle svake rečenice zastane, pa posle kratke pauze nastavi da nam se obraća. Jednom rukom drži se za ručicu vagona, drugu diže u zrak kao da upozorava.
- Ovaj ćete dan pamtiti po tome što ste putovali s Crnjanskim. Velikim pesnikom.
Niko se ovakvom raspletu nije nadao. Svi smo zaprepašćeni. Ne razumemo zašto baš to sada ima da nam saopšti. Najednom, sve oči su uprte u Crnjanskoga, a on, kao da to ne primećuje, staloženo očekuje Dučića da nastavi govoranciju.
Uto ugledam Plamenca kako se sakrio iza stuba i kikoće se. On je s Dučićem godinama službovao i dobro ga poznaje. Sprda se Dučić, to mi postane jasno, jedino ne umem dokučiti zašto.

Istog tog dana, u poslanstvu gde nas je Dučić pozvao na zakusku, preko hladnog pečenja i crvenog vina, pitam Crnjanskoga.
- Šta mu bi?
- Kome? - pravi se on da ne razume.
- Kako kome? Dučiću.
- Ko će ga znati... On je takav... Da li je ovo što ne trpi Hristića ili iz nekog drugog razloga, ne znam. Taj voli da pravi pozorište.
Ja se u sebi mislim „Zemlja nam krvari, dušman je rasparčao kao svinja mrsnu krpu, a vi našli da pravite lakrdiju i sprdačinu s zemljakom i bratom. Našla se dvojica umetnika, jedan već odrtaveo, drugi, nema za šta pas da ga ujede, i podsmevaju se trećemu, čestitom čoveku. Mislite, može vam se?"
Razmišljam tako, ali to ne govorim, već pitam Crnjanskoga:
- Mora da vam je, sad, lakša, sva ova naša nesreća?
A on će meni:
- Varate se, prijatelju, postaje mi sve teža. Sećate se kako kaže Jakšić: „Daleko mi je Banat, crna košulja".

 

(objavljeno u NIN-u 2012.) 



Komentari (15)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

blogovatelj blogovatelj 03:43 22.01.2013

Sve isto

nicknaylor nicknaylor 04:01 22.01.2013

Izvini unapred na promeni tematike :)


Znam da ovo nije tema bloga ali ne mogu da se uzdrzim od komentara. Ne volim kad se umetnici bave vodjenjem drzave i/ili predstavljaju istu kao ambasadori, konzuli, itd. Ti vatreni govori, elan, ovo ono, mi suvise lici na napred braco ja za vama (pri cemu mislim i na radnu akciju ne samo na juris). Iliti sto bi jedan stariji gospodin penzioner stavio na svoju parolu prilikom protesta "Lako je tudjim **cem gloginje mlatiti".

mlekac mlekac 06:20 22.01.2013

Re: Izvini unapred na promeni tematike :)

nicknaylor

Znam da ovo nije tema bloga ali ne mogu da se uzdrzim od komentara. Ne volim kad se umetnici bave vodjenjem drzave i/ili predstavljaju istu kao ambasadori, konzuli, itd. Ti vatreni govori, elan, ovo ono, mi suvise lici na napred braco ja za vama (pri cemu mislim i na radnu akciju ne samo na juris). Iliti sto bi jedan stariji gospodin penzioner stavio na svoju parolu prilikom protesta "Lako je tudjim **cem gloginje mlatiti".



Ali mi imamo GOMILU pisaca u diplomatiji (i obrnuto) Andrica i Nusica i Crnjanskog i Ducica i ...
blogovatelj blogovatelj 07:24 22.01.2013

Re: Izvini unapred na promeni tematike :)

Andrica i Nusica i Crnjanskog i Ducica i ...


Dusana Kovacevica i Basaru.
Nisam znao da je i Nusic bio diplomata.
mlekac mlekac 07:56 22.01.2013

Re: Izvini unapred na promeni tematike :)

blogovatelj
Andrica i Nusica i Crnjanskog i Ducica i ...


Dusana Kovacevica i Basaru.
Nisam znao da je i Nusic bio diplomata.


U Pristini.
EDIT: Bio je vicekonzul, nemam pojma koja bi to funkcija bila danas.
antioksidant antioksidant 08:17 22.01.2013

Re: Izvini unapred na promeni tematike :)

EDIT: Bio je vicekonzul, nemam pojma koja bi to funkcija bila danas.

vicekonzul
:)
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 08:40 22.01.2013

Re: Pisci diplomate


"Српска књижевност „позајмила” је српској дипломатији више значајних имена. У служби Министарства иностраних послова био је и песник и путописац Љубомир Ненадовић (1826–1895) који је био секретар српског посланства у Цариграду. Буран живот, испуњен између осталог и политиком, водио је Лаза Костић (1841–1910), између осталог и секретар Јована Ристића 1878. године на Берлинском конгресу и секретар српског посланства у Цариграду две године касније. Један од представника српског романтизма, додуше више државник него књижевник, Чедомиљ Мијатовић (1842–1932) био је и министар иностраних дела, али и краљевски посланик у Цариграду и Лондону, где је и умро. Ракићев претходник у конзуларној служби у крајевима под турском влашћу био је чувени комедиограф Бранислав Нушић (1864–1938), који је радио у конзулатима у Битољу, Солуну, Приштини, Скопљу. Надреалистички песник Милан Дединац (1902–1966) радио је и као саветник југословенске амбасаде у Паризу.
У послератној дипломатији такође је радио значајан број наших писаца. Да поменемо само амбасадоре: Марко Ристић (Француска), Миодраг Перишић (Канада), Ђоко Стојичић и Александар Илић (Чешка), Светислав Басара (Кипар), Кринка Видаковић-Петров (Израел). Вида Огњеновић (Норвешка и Данска), Драган Великић (Аустрија), Душан Ковачевић (Португал), Предраг Чудић (Мађарска)...
Занимљиво је да су тројица писаца били и наши министри иностраних послова: Коча Поповић, Владислав Јовановић и Вук Драшковић." izvor

benevolent benevolent 10:14 22.01.2013

Nušić- konzul po kazni

"Jedan od najvećih srpskih dramskih pisaca još je u ranoj mladosti osetio na svojoj koži koliko se sme daleko ići u kritici vlasti. Tokom 1885. godine Nušić je služio vojsku i aktivno učestvovao u srpsko-bugarskom ratu. Nakon povratka iz rata, punrodoljublja, Nušić je bio svedok događaja koji su ga isprovocirali da reaguje. Dve sahrane su se u Beogradu istovremeno odigravale, sahrana majora Katanića, veterana srpsko-bugarskog rata i sahrana gospođe koja je bila u srodstvu sa jednim od ministara. Razočaran što je sva svita, uključujući i kralja Milana, svojim prisustvom uveličala sahranu gospođe, a ne ratnog heroja, Nušić je u „Dnevnom listu“ objavio pesmu Dva raba u kojoj, između ostalog, kaže:

U Srbiji prilike su take

Babe slave, preziru junake

Zato i vi, ne trud’te se džabe

Srpska deco, postanite babe.


Pesma je izazvala senzaciju i smeh u beogradskoj čaršiji. Izdanje „Dnevnog lista“ je bilo razgrabljeno. Sve što je bilo pismeno u tadašnjem Beogradu smejalo se Nušićevim stihovima. Samo njihovom autoru, mladom piscu-početniku, nije bilo do smeha. Kralj Milan je bio uvređen i Nušić je optužen „za uvredu njegovog veličanstva“.

Prvostepeni sud osudio je mladog pisca na dva meseca zatvora. Kralj Milan je čuo za presudu i, nezadovoljan, tražio rigorozniju kaznu. Sudstvo je oduvek bilo nezavisno, pa je sudija povisiokaznu na dve godine robije. Tu počinje njegova dvogodišnja avantura, koja se završila kako piscu i priliči - književnim delom.U pitanju je njegova poznatakomedija„Protekcija“.

Ostatak književnog putešestvija poznatog pisca svima nam je poznat. Potpuno se okrenuvši proučavanju čovekove prirode, uz svoj neponovljiv smisao za humor, Nušić je postavio nedostižne standarde. Packa koju je u mladosti dobio sigurno je imala udeo u tome." Kultura i nasilje- Aleksandar Pejčić (dnevni list "Danas" ,2012

Kaznu od dve godine robije nastavio je da izdržava još deset godina, službovanjem u poslanstvu u Bitolju, a završio je kao vice konzul u Prištini.
nicknaylor nicknaylor 11:32 22.01.2013

Re: Izvini unapred na promeni tematike :)

mlekac
nicknaylor

Znam da ovo nije tema bloga ali ne mogu da se uzdrzim od komentara. Ne volim kad se umetnici bave vodjenjem drzave i/ili predstavljaju istu kao ambasadori, konzuli, itd. Ti vatreni govori, elan, ovo ono, mi suvise lici na napred braco ja za vama (pri cemu mislim i na radnu akciju ne samo na juris). Iliti sto bi jedan stariji gospodin penzioner stavio na svoju parolu prilikom protesta "Lako je tudjim **cem gloginje mlatiti".



Ali mi imamo GOMILU pisaca u diplomatiji (i obrnuto) Andrica i Nusica i Crnjanskog i Ducica i ...


Sta mi imamo ili nemamo ne znaci puno.

"Ako milion ljudi kaze glupost to je i dalje glupost" (parafrazirano @Anatol Frans)

A srpska diplomatija i diplomatske sposobnosti nisu bas idealan primer na kojem bi se ta vestina ucila. Opet licno mislljenje tako da nema smisla diskutovati uz svo duzno postovanje :)

Kao sto rekoh, reci su jeftine. Ulogu pisaca mogu samo da vidim u smislu kreiranja elana, entuzijazma, vere, itd. Kad dodje do konkretnih stvari, rada, organizacije, pristupa, metoda ne verujem da tu mogu mnogo sta da kazu i/ili ucine. (opet licno misljenje i iskustvo).
Jelica Greganović Jelica Greganović 18:39 22.01.2013

Re: Izvini unapred na promeni tematike :)

Dusana Kovacevica i Basaru.

I Velikić u Beču. Bio.
tyson tyson 11:31 22.01.2013

Krug


Burno, tragično vreme u našoj istoriji i pomalo bizaran momenat viđen okom učesnika.

Upada u oko iskreni očaj koji provejava ovim zapisom, juče je bilo jedne zemlje a koliko danas ona je u plamenu i ruševinama, rasparčana, sa milionima ljudi koji s podjednakom zbunjenošću i strahom iščekuju da vide šta donosi budućnost.

Teskoba s kojom se čitaju ovakva sećanja je još veća kada znamo razmere tragedije rata u kome se Jugoslavija našla pre 72 godine, čije posledice i dan-danas proživljavamo.

Ako ima dodatne simbolike i značaja tvog bloga, na isti dan kada si ga postavio jedna tragična figura istorijskih događaja koje blog opisuje vraća se kući, tipično srpski sa 68 godina zakašnjenja i uz glasno lajanje onih kojima ništa nije sveto.






Nadam se da je jedan krug time zatvoren, mada kako je rekao jedan kontroverzni pisac i političar, strepnja mi je dublja od nade.

oskar-z-wild oskar-z-wild 16:00 22.01.2013

Re: Krug



HRH Princess Margarita of Baden, who has died aged 80, was a niece of the Duke of Edinburgh and was well known in Britain, having trained as a nurse at St Thomas’ Hospital in the 1950s and made England her home after her marriage to Prince Tomislav of Yugoslavia. [url=http://www.telegraph.co.uk/news/obituaries/royalty-obituaries/9814461/HRH-Princess-Margarita-of-Baden.html][/url]
Unfuckable Unfuckable 06:37 23.01.2013

Re: Krug

Ako ima dodatne simbolike i značaja tvog bloga, na isti dan kada si ga postavio jedna tragična figura istorijskih događaja koje blog opisuje vraća se kući, tipično srpski sa 68 godina zakašnjenja i uz glasno lajanje onih kojima ništa nije sveto.


najzad oni Štulićevi stihovi

a negde daleko u Ilinoji
nadgrobna ploča stoji
i prazan kovčeg čeka
da Pit stigne, iz daleka


dobijaju malo drugačiji smisao.

Pozdrav Tiagu
JJ Beba JJ Beba 16:55 22.01.2013

sad smo bezbrižni laki i nežni


oskar-z-wild oskar-z-wild 12:01 23.01.2013

Fiction or what?

Ovaj blog je citat ili literatura sama za sebe, malo sam zbunjen?

Ja se u sebi mislim „Zemlja nam krvari, dušman je rasparčao kao svinja mrsnu krpu, a vi našli da pravite lakrdiju i sprdačinu s zemljakom i bratom. Našla se dvojica umetnika, jedan već odrtaveo, drugi, nema za šta pas da ga ujede, i podsmevaju se trećemu, čestitom čoveku. Mislite, može vam se?"
Razmišljam tako,


Kad bi ja vako razmišljao gde bi mi bio kraj!



Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana