Radio prenosi iz METROPOLITEN-a

PITER GELB

Svake subote, od 8. decembra 2012. do 11. maja 2013, na radijskoj pozornici smenjivaće se dvadeset i jedna operska predstava u izvođenju najvećih zvezda operske umetnosti današnjice. Među njima su: Željko Lučić, Džojs DiDonato, Natali Dese, Ana Netrebko, Jonas Kaufman, Olga Borodina, Roberto Alanja, Huan Diego Flores, Sondra Radvanovski, Dmitri Hvorostovski, Sajmon Kinlisajd i mnogi drugi.

Tokom 2012/2013 Radio Beograd, prvi put, realizuje celokupnu sezonu radijskih prenosa iz Metropoliten opere, kroz saradnju muzičkih redakcija Drugog i Trećeg programa, sa ciljem da slušaocima putem tekstova, intervjua i različitih informacija, dodatno obogati muzički doživljaj ovih operskih večeri.

Detalji o radio prenosima iz Metropoliten opere mogu se pročitati na linku: http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2012/12/05/2805872/MetOpera2012_13.pdf

Početkom oktobra 2012. u Njujorku je boravila Ivana Neimarević, urednica 3. programa Radio Beograda, gde je razgovarala sa direktorom METROPOLITEN opere, gospodinom Piterom Gelbom.

Gospodine Gelb, najpre bih želela da vam se zahvalim na vremenu koje ste izdvojili kako biste dali intervju za Radio Beograd. Početak je sezone i to veoma posebne sezone u kojoj se obeležavaju dve velike godišnjice - 200 godina od rođenja Verdija i Vagnera. Operske kuće širom sveta prilagođavaju svoje sezone kako bi proslavile ove godišnjice. Možete li nam reći kako će Metropoliten obeležiti ove jubileje.

- Metropliten opera je uvek bila ponosna na to što poseduje veoma široki repertoar u svakoj sezoni, koja traje otprilike 33 nedelje, od kraja septembra do maja. I mi tokom redovnog programa predstavljamo dela Verdija i Vagnera. Ove sezone imaćemo više dela ovih autora nego što je to uobičajeno. Ali nećemo zapostaviti opere i drugih autora. Predstavićemo pet Verdijevih opera i to dve nove postavke - „Bal pod maskama" u režiji Devida Oldena i pod upravom Fabija Luizija, našeg šefa dirigenta, kao i novog "Rigoleta". Takođe obnovićemo „Aidu", „Trubadura" i „Otela". U slučaju Vagnera, u poslednjih par sezona smo predstavili novu inscenaciju „Prstena", za koju je većina ljudi čula, jer je izazvala senzaciju kada je izvedena. Ponovo ćemo je postaviti na proleće i ovu sezonu ćemo zatvoriti sa tri izvođenja kompletnog „Ringa". Takođe, prikazaćemo i novu produkciju „Parsifala", koji će premijeru imati u februaru 2013.

Kada već govorimo o produkciji „Prstena", nju je radio Rober Lepaž, a Vaša saradnja se nastavlja i u novoj postavci opere „Bura" Tomasa Adesa. Da li će i ona biti tako avangardna kao „Prsten" ili je to još uvek tajna?

- Ne, nije tajna. Upravo se odvijaju probe. Znate, Met je jedna od najzaposlenijih opera u svetu i na našoj sceni se stalno nešto dešava. Danas su bile probe za „Buru" do 14.30, a onda je scena počela da se priprema za večerašnjeg „Otela", na kojoj se još uvek radi, iako bi predstava trebalo da počne za samo 2 sata. To je tipično za Met, da scena bude spremna tik pred početak, u poslednjem trenutku. Kada se predstava završi, naša treća smena će početi da namešta scenografiju za sutrašnju probu „Bure". Tako da je naša scena bukvalno u upotrebi 24 časa dnevno - za pripreme, probe, nastupe i svaki sledeći događaj.

Rober Lepaž se izdvaja u odnosu na sve druge reditelje sa kojim sa sarađivao, jer kad god radi na nekom projektu, bilo za pozorište, odakle je u potekao, bilo za operu, uvek sastavi nov tim kreativnih ljudi. On sam ima ideju šta želi da uradi, ali uvek radi sa drugim dizajnerskim timom, tako da njegove produkcije nikada nisu iste. Drugi, veliki režiseri često rade sa istim dizajnerima, ali ih Lepaž menja. Voli da prodrma stvari, jer ima izuzetnu kreativnu energiju i imaginaciju koja je neumorna u svojim nastojanjima da pokori nove teritorije. Takođe, na njega jako utiče istorija pozorišta i tehnologije. On koristi stare tehnike, ali i izmišlja nove. U „Prstenu" je bilo dosta nove tehnologije. Verujem da reditelji u Metu treba da ostanu verni kompozitorovim zamislima u smislu predstavljanja priče i poštovanja muzičkih vrednosti, ali koji u isto vreme pomeraju pozorišne granice. U tom smislu „Prsten" je značajan jer je koristio tehnologiju na način na koji to nikad nije urađeno na operskoj sceni - kontrola pokreta, oslikavanje scenografije pomoću projekcija na panele koji se pomeraju kako bi se stvorio ambijent, svet „Prstena". U slučaju „Bure" reč je o nečem sasvim drugom. Delo je napisano 2004. i jedna je od najuspešnijih savremenih opera. Tomasa Adesa več nazivaju novim Bendžaminom Britnom. Ova opera, koja ostaje relativno verna Šekspirovom predlošku, imala je već 5 postavki. Ovo je šesta produkcija i ono što je Rober Lepaž uradio jeste da ju je smestio u unutrašnojst „Skale" u XIX veku i u svakom činu je vidimo iz drugačije perspektive. U prvom je vidimo iz perspektive izvođača koji gledaju u publiku, u drugom iz ugla publike, a u trećem svojevrsni poprečni presek operske kuće. Vidi se ispod i iznad scene.

Barokni ciklus Metropoliten opere ove godine se nastavlja sa Hendlovim „Julijem Cezarom". Nastavljate sa repertoarkom praksom da imate barem jednu baroknu operu na repertoaru?

- Pa mi baš nemamo kvotu za baroknu operu. Met nije baš poznat kao mesto za prezentaciju baroknih opera, jer je tako velik. Ovo je jedna od najvećih opera u svetu, sa 3800 mesta. Nije baš idealno, intimno mesto za baroknu operu. Ali, i one mogu dobro da funkcionišu na našoj sceni, kao što smo to dokazali u prošlosti. Ova produkcija, koju ćemo prikazati, prvi put je izvedena 2005. godine u Glajnbornu. To je bilo one godine pre nego što sam postao generalni direktor Meta. Putovao sam širom sveta i upoznavao produkcije, režisere i pevače koje sam želeo da angažujem. Tada sam video ovu produkciju Dejvida Mekvikara, briljantnog škotskog režisera, „Julija Cezara" u Glajnbornu, tako dinamična, brzog ritma i zabavna, da sam poželeo da je dovedem u Met. Nekada pravimo sasvim nove produkcije, nekada imamo koprodukcije, a nekada ih uvozimo. Isti je slučaj bio sa „Travijatom" Vilija Dekera, prvi put izvedena u Salcburgu. To su bile dve produkcije koje sam video 2005. i odlučio da ih dovedem u Met. Obe su adaptirane kako bi odgovarale dimenzijama naše scene. Ali, mislim da će publika uživati i u Sali Meta i u filmskim dvoranama u Srbiji i širom sveta.

Ima nekoliko opera ove sezone koje nisu baš uobičajene na repertoaru, poput dela Pulenka. Sinoć sam pročitala da će „Marija Stjuart" biti prvi put ove godine izvedena na sceni Meta. To će biti nešto novo za publiku u Njujorku. Takođe Pučinijeva „Lastavica" nije baš često izvođena.

- U slučaju „Marije Stjuart" u pitanju je Met premijera. Delo je komponovano 1832, čini mi se. Opet je režiju uradio Dejvid Mekvikar, ali je ovo produkcija koju je uradio za Met. To je druga od tri Donicetijeve takozvane „tjudorske" opere. Takođe, prvi put u istoriji Meta prošle godine smo imali operu „Anu Bolen". Ona je otvorila sezonu sa ruskom operskom pevačicom Anom Netrebko. „Marija Stjuart" je nastavak (drugi deo), ako tako može da se kaže, sa sjajnom Džojs DiDonato, koja peva naslovnu ulogu. Premijera će biti u novogodišnjoj noći, a u bioskope stiže u januaru 2013. U slučaju „Lastavice", ona je već bila izvođena u Metu, ali ovog puta će u njoj debitovati umetnica za koju se nadam da će imati izvrsnu karijeru u Metu, Kristine Opolais iz Letonije. Ona je jedna od sjajnih novih pevačica i glumica. Čuo sam kako nastupa u Evropi. Nedavno je pevala „Jenufu" u Cirihu, prošle sezone sam je slušao i kao „Rusalku" u Minhenu. Mislim da je pred njom sjajna karijera, nadam se upravo na sceni Meta.

Met opera ima mogućnost da angažuje najbolje svetske pevače. Šta je ono što vi posebno tražite, šta mora da poseduje pravi Met pevač?

- Met pevač mora da poseduje ono što bi svaki operski pevač trebalo da ima. Mada je Met opera malo veća... Pevači koji pevaju u Metu moraju da imaju glas koji može da drži pažnju publike, koje ispunjava auditorijum od 3800 mesta. Ali to ne znači da moraju da imaju snažni, tutnjajući glas. Dobro fokusirani glas je sve što vam treba. U suštini, ono što pravi zvezdu u Metu i bilo gde drugde je sjajna „vokalna ličnost" i pozorišna harizma. Pomaže ako ste dobar glumac ili glumica. Mislim da operi trebaju kompletni izvođači i da će buduće generacije to imati, kao što su imale i starije. Operi trebaju veliki talenti da bi opstala, tako da ih stalno tražimo. Met ne može da stvori zvezdu, ali može da joj pruži šansu da zablista.

Mi imamo zvezdu koja sija na vašoj sceni - to je Željko Lučić, operski pevač iz Srbije.

- O da, Željko Lučić je sjajan pevač. Jedva čekam njegovog Rigoleta.

Pomenuli ste HD prenose, ovo je i 82. sezona radijskih prenosa, što Metropoliten operu približavaju publici širom sveta. Mi znamo koliko publika u Srbiji voli i sluša ove prenose. Da li ima još prostora za širenje - šta je sledeće kako bi opera imala još veći auditorijum?

- Mi se trudimo da koristimo digitalne tehnologije kako bismo doprli do publike. Mislim da ne smemo ni u jednom trenutku da spustimo gard u smislu konstantnog ulaganja energije, koja je potrebna kako bi se visoka umetnost, kao što je to opera, učinila što više dostupnom. Radijski prenosi su me inspirisali da krenem ovim novim putem. HD prenosi sada imaju publiku od 300 000 gledalaca po prenosu, u 64 zemlje i 1900 bioskopa na svim kontinentima, izuzev Antarktika. Naši radijski prenosi subotom se nastavljaju i mogu se čuti u Njujorku i širom sveta. Kako se pojavljuju nove elektronske platforme, naši sadržaji će biti dostupni i na njima. Nijedan format nas neće sputati.