Igloo ... kuća od leda

Esej iz knjige „Iznuđena arhitektura“ koju pripremam za ovu godinu

Praotac je oslobođen obaveze da brine o opstanku svog plemena jer je zaduženje preneo na potomke, zainteresovan za posledice svog nekdanjeg bavljenja arhitekturom kada je uređivao pećinu obilazio planetu i stigao na njenu severnu stranu u beskrajni ledeni prostor. Ugledao je tamo iglo, arhitektonsku tvorevinu namenjenu obitavanju, o kojoj su mu pričali da je u prostoru oko severnog pola i da ga grade Inuiti, takođe njegovi potomci. Sve je bilo u skladu sa kazivanjima, iglo je neveliko zdanje od komada leda u kome porodice lovaca na foke nalaze zaklon od agresivnog okruženja a njegovim graditeljima osim leda nikakav drugi materijal nije dostupan i uverio se da ga oni vešto i svrsishodno koriste ne bi li obezbedili prostor za preživljavanje i opstanak.

Posmatrajući izazovne građevine koje su vremenom, odvajkada do danas nicale posvuda, u gradovima ali i u pustinji udovoljavajući potrebe i zahteve crkve, vladara, političara, imaoca kapitala, Praotac je iglo, građevinu svedenu na samu sebe procenio kao jedan od najupečatljivijih primera iznuđene arhitekture, briljantan i nedvosmislen odgovor na potrebu graditelja. Arhitektonika zdanja od leda je apsolutno autentična, bez suvišnih dodataka koji se inače nadograđuju sa ciljem da se poboljša kvalitet bilo čega, da se postigne različitost, iskaže posebnost, prikaže i obeleži identitet i nalogodavca i arhitekte ili naglasi estetski ugođaj. Izvorni iskaz građenja igloa je sameren potrebi da bude obezbeđen zaklon materijalom uzetim sa lica mesta bez i jednog suvišnog atributa ali i bez želja da putem njegove forme graditelj bude predmet beleženja istorijskih knjiga u poglavljima o arhitekturi.

Zdanje traje samo tokom perioda lova na tom mestu, graditellj sledeći poseban nomadski obrazac usklađen sa okruženjem nema nameru, niti potrebu da njegovo delo obeležava zauzeće teritorije i teži dugotrajnom opstanku na čemu se zasnivaju matrice naseljavanja u drugih kulturnih obrazaca. Cilj je da se zadovolji samo trenutna potreba lovaca na mestu gde se u nekom ograničenom vremenu sa porodicom i saplemenicima obitava, kad se lovište, sledeći puteve foka, pomeri ili se okruženje opre prisustvu lovaca ili ih ugrozi, iglo se napušta i nastaje novi negde na drugoj strani.

Privremenost i nepostojani materijal za građenje ne umanjuju autentičnu estetiku, likovnost arte facta izrečena prostom rečenicom jednostavnog arhitektonskog jezika koji pored osnovne poruke o potrebi opstanka dozvoljava pažljivom čitaocu da pročita i priču o graditelju i njegovoj borbi da opstane. Naprotiv, estetika igloa je osobeni i nedvosmisleno jasan znak postojanja kulturnog modela nastalog tu gde je, uprkos negostoljubivom okruženju i opstalog na ledenoj strani planete. Posebnost ove građevine je njeno postojanje u potpunom skladu sa okruženjem, zasnovanom na pravednoj razmeni dobara i energije između prirode i graditelja, izraz međusobnog prihvatanja u datom ambijentu. Ipak, ledeno prostranstvo može opstati i bez igloa, izgrađeno ljudsko sklonište od leda je nastalo u njemu sledeći potrebu graditelja i njegovu moć da prihvati ili iskoristi prirodne uslove koje je zatekao, u iznudi je uspeo da gradi ne opterećujući okruženje niti ga menjati. Nije nametao svoju građevinu, okruženje je ostalo netaknuto i obnovljivo kada potreba za igloom na tom mestu prestane.

Posle je Praotac, kada se otisnuo na neku drugu stranu u svom virtuelnom hodanju svetom, priznao samom sebi, naravno sa zadovoljstvom, da je u arhitekturi igloa prepoznao isti nepatvoren model, veoma blizak njegovom načinu stvaranja arhitekture a na kome je začeo civilizaciju građenja. Nije želeo da se podseća na savremene graditelje urbanih matrica koje je sretao širom planete koji su tu prvu lekciju o građenju zaboravili a posledice zaborava su uništeni ili znatno izmenjeni prirodni uslovi, smanjeni ili sasvim izrabljeni resursi koje je priroda nudila. Umesto prilagođavanja prirodi i zajedničkog trajanja, građenjem bez znanja iz prve Praočeve lekcije, postiže se upravo suprotno, priroda se nasilno prilagođava građevini i tako sve dok priroda to bude podnosila a već pokazuje znake nervoze i nenametljivo ali odlučno opominje porukama o nadolazećem ledenom dobu ili otopljavanju, sve jedno.