Diplomirao je! Desetkom! Prestolonaslednik, vidi levo, je diplomirani politikolog Bečkog Univerziteta! Javilo mu jutros. Od tada sam u stanju euforične sreće u ime koje je stradala jedna činija, kvaka na balkonskim vratima koju sam snagom oduševljenja iščupala, nek je šrafi ko ume, briga me i za balkon...Srećna sam tako da mi nikako ne uspeva da zaustavim saseckani film koji mi se vrti po mozgu...Patetično? Možda. Možda čak i sigurno. Ali, to je jedino o čemu sad mislim. Uspeli smo jednog da izguramo, jeste da su ostala još dva komada, ali sad smo i mi iskusniji.
I bez obzira što mi basira u slušalicu i ima dva metra, i akademski je građanin sveta i svemira, ja još uvek ne mogu da zaustavim traku sećanja po kojoj on mili na sve četiri, tražeći zgodnu priliku da pojede ostatak pomade za ruke i slične ekstremitetne delove tela.
Sećam se i kako smo mu ime tražili. Lepa imena, a nijedno da se zalepi, obaška što je tada bio u neutrumu, diskretno sakrivajući pol od moje znatiželje kojom sam davila lekare.
I ona sestra medicinska u intenzivnoj, ona građe na kojoj bi joj svaki grizli pozavideo, koja mi ga je donela kao zamotanu kilu hleba, ponavljajući mi zrikavoj od anestezije: »Gospođo, sina imate, imate sina, gospođo...«, a ja sam uzvraćala pitanjem: »Ima li sve?« S obzirom da nikako nismo mogle da uspostavimo razumni dijalog, korpulentna plavetna sestra je zveknula budućeg akademskog građanina na mene i oko njega sklopila moje ruke, koje me tada nisu baš slušale...jaka anestezija kao zemlja...Jedva sam uspela da ga odmotam dok je ona stajala pored i spremala se da ga ulovi u padu kao kobra...sve je bilo na mestu, tri puta sam brojala u magli, svih 27 prstiju na rukama i 17 na svakoj nožici su bili tu.
Kad je prvi put stavljen u dubak, kao metak se odvezao do kuhinje i iz fioke koju je očito imao na meti sve nemobilno vreme, poizbacivao sve, do poslednje krpe i kutlače. Posle toga je vodio tešku bitku sa gravitacijom, pokušavajući da iz četvoronožne faze pređe u uspravno, dvonožno kretanje.
A kad je jednom uspeo da sastavi vez tri-četiri ljuljajuća koraka, sve ostalo je bilo njegovo. Jedva smo ga stizali. Obaška na biciklu kojim je mogao i na drveće da se penje. Sreća što mu to nije palo na pamet. Ali sa komšijske ograde smo ga tri puta skidali, sa sve biciklićem.
I rastao je, rastao kao iz vode, u sedmom razredu je uspeo da ga gledam odozdo držeći dubokomisaone, vaspitne vakele.
One viroze, zube, uši, grlo, ogrebotine, uboje i ostale radosti roditeljstva da ni ne pominjem. Ni to kako je odjednom počeo da miriše drugačije. Samo je jednog dana nestao onaj mekani, detinji miris, i u kupatilu se pojavio miris muškarca. Novog. Kao da nam je neko u goste došao.
Onda smo šrafili, vukli, pakovali, a on je putovao po Evropi. Vozom naravno. Kao što i priliči budućem brucošu koji poslednji veliki raspust razvlači do granica izdržljivosti.
Pa se putovalo, vozilo, razvlačilo, zaboravljalo...verovatno je bio jedini student koji je u Beč nosio bečke šnicle. Ali, zbog nečeg je i to bilo dobro.
Sve to, i još gomila toga mi se od jutros vrzma po glavi...i još uvek ne mogu da baš sasvim shvatim da je odrađeno. Da je diplomirao. Da je sada konačno veliki, odrastao, svoj čovek, iako već i radi, i brige razne poslovne ima, i vrlo je ozbiljno zabrinut oko projekata i računa i svačeg nečeg...a ja ga gledam i sve me nešto strava vata da se neće prehladiti na tom poslu...posle uvo zaboli i opravdanje za školu treba pisati...
Idem da mislim opet u krug...o tome kako li bebama uspe da diplomiraju, onako male, trapave, dok bubaju glavu u sve mimo čega prođu...i uopšte.
Diplomirao.
Jedan manje, još samo dvoje. Kako vreme u poslednje vreme trči brže od afričkog poštara koji nosi telegram o objavi rata, nije ni to daleko...samo još malo treba šrafiti, vući, pakovati, razvlačiti, pamtiti, zaboravljati, gurati, podmetati...i to je to.
» Tvoj rad je zaista odlican, ocjena ti je unesena, nastavi samo tako i ubijedjen sam da te ceka interesantna i uspjesna karijera!«
Diplomirao.
Tagovi
Blogovi autora
- Šaka života (24)
- Krvopije (91)
- Za PRESS (447)
- Tražim pomilovanje (243)
- Ujedinitelj (80)
- Veštica u dedinoj ulici (34)
- Parče dedovine (96)
- Gušteri (33)
- Biberani (24)
- Epidemična sećanja (30)
- Duško sa zlatnim M (18)
- Mala zimska priča (42)
- Deja vu (42)
- Radosti mladosti (31)
- A SAD - FINALE (15)
- Srbija - Brazil, nestručno (22)
- PMS ili Kako su izumrli dinosaurusi (23)
- Sirotinjske sreće (62)
- Popini prasići (114)
- Ponosna (36)
Najnovije VIP blogeri
- Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Moj grad (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- In memoriam (1)
- Društvo (1)
- Kultura (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org