Kokoš, govedo i medved koga nisam video (Indija 3.3)

photos copyright © ms. & mr. albicilla

Put nam pretrčava sivi šumski petlić; koji nije najdirektniji predak, ali jeste rođeni brat praoca domaće živine. Dok smo se prethodnih dana vozili ruralnim predelima centralnoindijske države Maharaštrа, po selima su trčkarale živahne, sitne smeđe kokoši – nigde onog horora od brojlerskih tovljenika kakve jedem kod kuće. Ne pamtim da sam godinama unazad jeo tako ukusnu piletinu (a ni paradajz, sitan i ima ono nešto što našim uvoznicima valjda nude zasebno, pa oni, da uštede, to nikad ne uzmu – slast).

sivi šumski petlić

Jutro je hladno – hladnije nego što smo očekivali. Izuzmemo li unajmljenog vozača i vodiča, svi smo nedovoljno odeveni i pothlađeni od brze vožnje otvorenim džipsijem. Naime, za razliku od većine zaštićenih područja Indije, Tadoba Tiger Reserve ima i mrežu asfaltnih puteva na kojima vozači razvijaju i do 60 km na sat, iako važi ograničenje na 20 km/h. No, ako bi poštovali ograničenje (koje jeste prestrogo – u NP Kruger u Južnoj Africi, gde takođe imaju asfalt, ograničenje je 50 km/h), ne bi gostima uspeli da pokažu rezervat i znatniji bakšiš bi izostao. 

divlji vepar S. s. cristatus

Iz džungle nas posmatra krdo divljih svinja (moja druga indijska podvrsta, Sus scrofa cristatus, s izrazito dugim čekinjama duž leđa, sitnijeg tela, ali krupnije glave od evropske rase). Moram da objasnim nešto što sam i sam tek sada saznao, a uvek me je zbunjivalo, još otkako nam je vodič u NP Gir otvorenu sušnu listopadnu šumu koja se otvarala u savanu nazivao džunglom. Tada sam to doživljavao kao marketing (kad jednom radite u advertising agenciji, doveka ostanete, hmmm, malo uvrnutog pogleda na svet), ali sada su mi objasnili da reč jungle na hindiju znači šuma, ma kakva šuma. Aha, onda je jungle iz hindija ušla u engleski... Nije, već obratno – reč je iz engleskog ušla u hindi, jedino što su joj Indusi dali nešto šire značenje. Dakle, ma kakav lug ili gaj je – džungla. Dobro, da znam.

Sušna tropska širokolisna  ’džungla’ (gore) pokriva skoro 90% od preko 600 km2 ovog zaštićenog područja. Njome dominira tikovo drveće Tectona grandis, prošarano guštarom bambusa. Od drugih vrsta, mogu da prepoznam "crocodile bark" Terminalia elliptica po karakterističnom ’dezenu’ kore. Područje nastanjuje oko 200 vrsta ptica. Turiste, ipak, najviše privlače tigar, leopard, medved, divlji psi i gaur.

čital

Pored jezera Tadoba pase krdo jelena čitala, a uz njih su čaplje govedarke, koje čekaju da ovi svojim kretanjem uznemire nekog insekta koga bi potom zgrabile (ove čaplje su se 1870-ih gnezdile na Obedskoj bari, da potom nestanu iz Srbije, gde je naredno gnežđenje zabeleženo tek 2008. u Barandi). Jedan čital stoji i radoznalo nas posmatra. Nedaleko od njih se hrane rode otvorenog kljuna (pogodnog za otvaranje školjki ili vađenje puževa iz kućice bez lomljenja), a u obližnjoj krošnji koja se nadvija nad vodom stoji, krupan i uspravan, sivoglavi belorepan. Na svetloj, skoro beloj kori obližnjeg paperbark drveta jasno se vide tragovi tigrovih kandži – Jednooki je markirao svoju teritoriju.

azijski močvarski krokodil

U žbunu pokraj prašnjavog puta stoji svrakoliki crvendać, put nam pretrčavaju crveni fazani ostrugaši, dok nas sa visoke suve grane posmatra žutonogi golub. Ovaj golub je nacionalna ptica Maharaštre i to je i ostao pošto su nadležni odbili predlog da to mesto zauzme endemična i retka šumska kukumavka, koja se gotovo samo tu sreće, za razliku od goluba koji nastanjuje čitavu Indiju, te Pakistan i Afganistan. Jezerom pliva azijski močvarski krokodil, a na rubu šume... džungle leže tri jelena sambara, pa ustaju i odlaze kako se mi približavamo.

sambar

Možda kilometar dalje, kraj par desetina metara duge bare pasu čitali, u hladu sede Hamumanovi languri, a s druge strane blato rije krdo divljih svinja. I uz jelene i među svinjama stoje čaplje govedarke; nad barom nisko lete seoske laste,a iz vode proviruje glava još jednog krokodila. Na najbližem stablu je plameni detlić, a iz krošnje scenu posmatra ćubasti orao zmijar.

čitali i langur

Pored nas su još dva džipsija. U jednom je stariji britanski par, a njihov vodič ih nudi pićem i užinom iz cooler boxa. Pošto je čuo mene kako sam našoj grupi pokazao vodomara, i on je svojim gostima pokazao istu pticu. Gospođa ga je zadovoljno upitala o kojoj vrsti vodomara se radi, a on je bez trunke srama sakrio svoje neznanje i (manirom srpskog političara) odgovorio da je to „mali plavi vodomar“ (small blue kingfisher, umesto common kingfisher). Po izgledu vozila i vodičeve uniforme, siguran sam da su oni odseli u najskupljem lodžu u okolini. Kakobilo, svog vodiča su definitivno preplatili.

plameni detlić

U povratku, naš vodič je nešto primetio u guštiku bambusa, pa vozaču kaže da se vrati... iza busena bambusa („busen“ jer spada u trave, ne u drveće) je krupna crna senka... divovska crna senka! Gaur! To je najveće govedo na svetu, veće i od afričkog bivola i američkog bizona – u stvari, najveća kopnena životinja nakon slona, nosoroga i žirafe. Polako se kreće, brsteći bambus. U svakom trenutku vidim samo deo tela, nikada celu životinju. Ovo je krupan mužjak, jako visokog hrpta; ženke zive u krima, mužjaci su usamljenici. Golema crna glava s belom kapom, masivni rogovi... polako nestaje u guštari.

ćubasti orao zmijar

Unutar rezervata je zabranjeno napuštanje vozila (to pravilo poštuju gosti, vodiči i vozači – ne i osoblje Uprave za šume koja rukovodi rezervatom, a koje smo posmatrali kako se na 10 m od tigra šetaju oko džipa, nesvesni da je u šumi iza njih još jedan). Mokri čvor postoji kod ulazne kapije i kod rendžerske stanice usred parka. Zaustavljamo kod stanice i... znate ono kad vam telefon miruje čitavog dana, a zazvoni čim uđete u kupatilo? E, baš tada je jedan medved lenjivac našao za shodno da pređe put (Balu iz Knjige o džungli – „bhalu“ je naziv za ovu vrstu na hindiju). Ah, šta reći?

gaur

U sledećem nastavku čitaćete o potrazi za tigrom