Zabranjeno biti prepametan

Da nam je školstvo u onom drugom organu kojim se gloginje mlate, a koji nije guzica, to svi znamo. Naročito ako imamo dete školskog uzrasta. Nema potrebe na to više trošiti reči, naročito ne nakon vesti da koga kadije ne nauče na mostu, naučiće ga na ćupriji. Samo se niko u toj priči ne pita zašto onda uopšte maltretiramo decu da pre podne idu u školu u kojoj neće ništa naučiti, ako već imaju opciju da uveče idu u školu u kojoj će nešto, kao, naučiti? Ispada da je ideja da deca u školi, učenju i školskim aktivnostima treba da provedu 16 sati dnevno, kao u Južnoj Koreji. Vidim da su se HAGVONI i kod nas zapatili.

Ideja socijalne pravde i jednakosti (kojoj su kadijama puna usta dok pokušavaju da opravdaju sopstvenu nesposobnost da sa zvaničnog mesta sa koga se kroji obrazovna politika naprave sistem u okviru koga će decu da nauče onome čemu treba da ih nauče tamo gde treba da ih nauče u vreme koje je namenjeno učenju) potpuno se izvitoperuje u slučaju da neko dete nekom magijom uspe da se UPRKOS takvom sistemu istakne i digne glavu iznad proseka.

Reč je o deci koja se svojim znanjem i talentom kvalifikuju za takmičenja.

Shodno tački III Stručnog uputstva o organizovanju takmičenja, deci je - valjda po jevanđelju božanstva socijalne pravde i jednakosti kome se kadije religiozno mole - dozvoljeno da budu pametna, ali ne i prepametna. Rečju:

"Učenik može učestvovati na takmičenju i smotri iz najviše dva nastavna predmeta i jednog vannastavnog oblika ili iz jednog nastavnog predmeta i dva vannastavna oblika obrazovno-vaspitnog rada".

Ne razumem.

Majke mi mile, ne razumem.

Umesto da budemo ponosni na decu koja nisu dobra samo iz matematike, već i iz srpskog, engleskog, fizike i geografije, te da im napravimo prostor da se razmahnu i sutradan budu lideri u interdisciplinarnom pristupu učenju i radu, mi im šaljemo poruku da je u najmanju ruku nevaspitano biti dobar u svemu čega se latiš.

Zbog čega?

Valjda zbog straha da bi ta deca danas-sutra mogla biti ministri poljoprivrede koji se razumeju ne samo u poljoprivredu, već i u ekonomiju (te shodno tome ne bi odlukom kojom žele da zaštite poljoprivredu automatski shebali izvoz) i zdravstvo (te shodno tome ne bi danima zbunjivala javnost kontradiktornim porukama o štetnosti i neštetnosti aflatoksina) i medije (te shodno tome ne bi iznosili neproverene informacije o pravilima koja važe u Bugarskoj i koja je potrebno ispuniti za pristupanje EU) što treba zatući u korenu! Zamisli, molim te, bezobrazne dece! Umesto da se opredele za jedan posao, oni bi da rade posao četiri čoveka! Gde je tu socijalna pravda?

Nastavnici po raznim društvenim mrežama i forumima već nedelju dana pričaju o ovoj temi, i sudeći po onome što iznose, nije mali broj učenika koji su razočarani činjenicom što, uprkos rezultatima koji ih kvalifikuju za takmičenja iz više predmeta, moraju da se opredele samo za dva.

Mislim, stvarno, ne razumem.

Razumela bih da, kao u nekim skandinavskim zemljama, nemamo takmičenja uopšte i da se ona ne boduju za dalje školovanje, već da se svima daju jednake šanse. To bi mi bila ta neka čista socijalna pravda.

Međutim, organizovati takmičenja, a pri tome ograničavati deci uspeh koji na njima mogu postići.. to mi je van pameti i van bilo kakve pravde.

I socijalne i asocijalne.

***

PS: ako slučajno na blog zaluta neko iz Ministarstva prosvete, moj sin ima pitanje da li će ovi laptopovi biti pre kraja ove školske godine, ili tek u sledećoj? (Mukica.) A ja pitam hoće li biti za školovanja moga sina, koji je sad drugi razred osnovne škole, ili da im se ne nadamo do doba školovanja mojih unučića?