Ćirilica ili latinica? I jedno i drugo!

/ 07.03.2013. u 18:47

Komentari: 155
Čitanost: 23076
/
Preporuke: 3397
/

Гошћа ауторка: golubica.bg

Ћирилица или латиница? И једно и друго!

Драги моји, стигли резултати, а са њима и мој привремени прелазак на ћирилицу :). Схватила сам да никад не куцам на ћирилици, па реших да мало променим, чисто да ми остане у прстима. Осим за пар кратких извештаја, нисам је користила сигурно 7-8 година, па ако видите негде лј или нј, не замерите :). Па да почнемо, чека вас подугачак блог за доста бројки и графикона, али надам се да ће упркос томе бити интересантан.

У анкети је учествовало 1420 људи, 646 (45,5%) мушкараца и 774 (54,5%) жена, од којих је најмање 400 дошло са овог блога. С обзиром на то да је истраживање спроведено на интернету, узорак није репрезентативан за читаву популацију, али јесте за ону релативно високообразовану која свакодневно пише/куца:

Ех да стварно имамо оволико високообразованих, где би нам крај био...

Што се географије тиче, 27,47% учесника је провело највећи део живота у Војводини, 49,55% у Београду и околини, 13,49% у Шумадији и западној Србији, 8,49% у јужној и источној Србији, а 1% на Косову и Метохији.

Које писмо?

А сада оно најинтересантније - резултати саме анкете. Иако сам очекивала да ће се и у писању руком чешће користити латиница, демантоваше ме бројке: отприлике је пола-пола. 45,84% испитаника углавном користи ћирилицу када пише руком, 47,26% углавном користи латиницу, а 6.9% је рекло да подједнако користи оба писма. Интересантно је и да тај избор означава готово доминантну употребу једног писма, пошто они који користе махом ћирилицу то чине 88,57% времена, а „латиничари" пишу латиницом 84,99% времена. За куцање се слика драстично мења: преко две трећине испитаника најчешће користи латиницу.

Зашто?

Испитаници су могли да одаберу колико год су желели унапред понуђених одговора. Понуђене опције су одабране на основу најчешћих одговора 100 испитаника који су интервјуисани пре саме анкете. Међутим, ти одговори нису довољни да обухвате све могуће разлоге употребе одређеног писма, па су испитаници имали могућност да додају још неки у поље предвиђено за куцање. У табели се налазе проценти одабира понуђених одговора, а у наставку ћу се задржати на додатним одговорима.

Испитаници који преферирају ћирилицу када пишу руком навели су разлоге који се могу груписати у неколико категорија: емотивни разлози („волим ћирилицу", „ћирилица је топлија", „инат!"); брже писање и/или лепши рукопис на ћирилици; очување културе и националног идентитета, спољашњи утицаји (родитељи, школа); жеља да се ћирилица не заборави, али и то да је ћирилица боље прилагођена српском језику. За испитанике који углавном пишу латиницом неке од категорија су исте, као на пример лепши рукопис / брже писање на латиници и емоције („мрзим ћирилицу", „волим латиницу", „за инат националистима"), али многи су били практичне природе: свакодневно писање на страним језицима, живот у иностранству, литература која је углавном на латиници, као и лакше комбиновање са стручним терминима, латинским називима, разним симболима итд. Неколико испитаника је навело и да пише латиницом јер не одобравају државно форсирање ћирилице, а посебно занимљива је група од десетак испитаника који пишу штампана слова латиницом, али писана ћирилицом.

Интересантно је да 76 (5,35%) испитаника који су рекли да подједнако користе оба писма када куцају скоро уопште нису они исти који то чине у писању. Само 6 испитаника је дало тај исти одговор на оба питања. И поново, испитаници се држе свог избора и најчешће користе једно писмо, била то ћирилица или латиница, преко 80% времена.

Додатни разлози за куцање ћирилицом могу се груписати у емотивне („много се лепо осећам кад користим ћирилицу", и наравно, „из ината"); очување културе и националног идентитета, али неколико испитаника је навело и да им ћирилица делује професионалније. Испитаници који куцају латиницом навели су да то чине између осталог и јер нису инсталирали српски језик, а и сама тастатура је на латиници; јер често куцају на страним језицима, па им је лакше да користе енглеску тастатуру и за српски; зато што је софтверска подршка за ћирилицу лоша, а фонтови ружни, и зато што им је незгодно да константно пребацују језик на компјутеру, посебно јер се и распоред интерпункцијских знакова мења. Неколико је навело и емотивне разлоге, а интересантно је да су у овој групи испитаници у поље за куцање додавали да ћирилицом куцају само кад морају, односно када је обавезно.

Потписивање и формулари...

Од 651 испитаника који углавном користе ћирилицу када пишу руком 20 њих (3,24%) се потписују латиницом. Међутим, од 647 испитаника којиуглавном користе латиницу, 179 (26,70%) се потписују ћирилицом! Зашто је ово важно? Потпис је својеврсна потврда идентитета, како метафоричка, тако и буквална. Испитаници који најчешће користе латиницу а потписују се ћирилицом тиме потврђују да је ћирилица на неки начин и даље део њиховог „писаног" идентитета, и то симболички прилично важан део. Било је и за очекивати да ће се далеко више људи потписивати ћирилицом иако обично пишу латиницом него обратно, али бројка од преко 25% је превазишла сва моја очекивања.

Ако би попуњавали формулар који није на писму које обично користе, око две трећине испитаника би га попунило на писму на коме је и одштампан. Нема никакве статистички значајне разлике у понашању оних који углавном користе ћирилицу (64,4% би променило писмо) и оних који углавном користе латиницу (68,4% би се „пребацило").

Закон

Што се тиче ставова према Закону о употреби језика и писама, мишљења су потпуно подељена: отприлике подједнак број испитаника сматра да је законско решење које потенцира ћирилицу неопходно или пожељно (зелена боја на графикону), односно непотребно, контрапродуктивно или непожељно (црвена боја).

У пољу за додатне коментаре, мишљења су такође подељена: док једни сматрају да је законско решење одлично; други помињу непрактичност означавања имена улица искључиво на ћирилици, посебно због странаца; трећи сматрају да кад се већ користе два писма, оба треба да буду у службеној употреби; четврти да не треба уопште форсирати ћирилицу, пети...

61,1% испитанка сматра да је ћирилица угрожена, а готово исти број (61,2%) би, када би морали да бирају, одабрали ћирилицу као једино писмо српског језика. А што се става према самој диграфији тиче, 1281 испитаник (90,2%) сматра да је то предност, а 139 (9,8%) да је мана.

Шта нам ово све говори?

За почетак, нешто врло очигледно: већина људи преферира да куца на латиници, што из навике, што због других практичних разлога. Мислим да се можемо сложити да је куцање ћирилицом објективно мање практично од куцања латиницом, или чак ошишаном латиницом, али не толико колико се генерално сматра. Међутим, ако су сви остали фактори једнаки, као што је то случај у писању руком где нема апсолутно никакве разлике у томе којим се писмом користимо, српска диграфија се показује у пуном сјају: оба писма се користе готово подједнако. Међутим, то не важи за саме индивидуе, пошто се и у писању и у куцању, испитаници генерално држе свог избора и користе једно писмо у преко 80% ситуација, а број оних који подједнако користе оба писма је и за писање и за куцање испод 7%.

Разлози за избор одређеног писма су бројни, али преовлађује мишљење да је латиница далеко практичнија, док резултати показују да је однос према ћирилици прилично емотиван. Трећина испитаника који преферирају ћирилицу сматра да је и писана и куцана ћирилица лепша од латинице, а коришћење ћирилице се везује за очување српског културног и националног идентитета. Међутим, чак и међу испитаницима који се махом користе латиницом релативно мали број сматра да је латиница лепша од ћирилице. Такође, више од четвртине ових испитаника бира да се потписује латиницом (и сама сам била једна од њих док нисам отишла у иностранство). И кад смо већ код емоција, морам кратко да се осврнем на концепт српског ината који се неизоставно појавио и у одговорима на питања о употреби ћирилице и латинице :).

Закон као закон, никад не може да буде потаман свима, али је та тема директно повезана са питањем које ми је изузетно интересантно: да ли треба законски штитити било који сегмент језика, укључујући и писмо? Ако да, докле то треба да иде? Једно је штитити и промовисати употребу мањинских језика, дијалеката и угрожених језика, али је потпуно друго стварати нови језик тиме што ће се означити као званични језик неке земље у уставу исте. Судећи по подацима о писању руком, ћирилица није баш толико угрожена као што то делује у електронској форми или на улици. Докле год има довољно људи који ћирилицом пишу, неће јој претити нестанак. Али шта ако се и то промени, па подаци о употреби ћирилице у писању почну да личе на оне у куцању? Да ли би тада било оправдано инсистирати на употреби ћирилице, ако треба и законски?

И кад смо већ код тога, како промовисати (не наметати) употребу ћирилице у куцању? Ја релативно често читам текстове на ћирилици, али сам се искрено изненадила кад сам схватила колико дуго је нисам користила за куцање. А није тешко (осим наводника, и даље ми није јасно зашто притиском на исту потпуно исту типку некад добијам ово «» а некад ово „ " ) и фина је вежба да се додатно концентришете на оно што пишете.

Све у свему, ћирилица је далеко мање угрожена него што сам ја очекивала да ће бити. А докле год преко 90% испитаника сматра да је диграфија предност српског језика, нема разлога да се бринемо за њен опстанак. И зато, користите је, играјте се. Напишите данас мејл или списак за куповину на писму које обично не користите. Изненадите и себе и друге и сетите се колико је српски језик посебан. Надам се да ће вам пријати колико и мени док куцам ове редове... :)

__________

Овај текст је наставак блога Ćirilica ili латиница?

Atačmenti

1 - obrazovanje.jpg / 28.64 / KB image/pjpeg
2 - ruka2.jpg / 32.41 / KB image/pjpeg
3 - kucanje3.jpg / 32.31 / KB image/pjpeg
4 - tabela.jpg / 116.76 / KB image/pjpeg
5 - zakon.jpg / 71.98 / KB image/pjpeg
jezik-Word.jpg / 73.45 / KB image/pjpeg

Tagovi

ćirilica, latinica, digrafija

postavite na |

Komentari (155)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Hansel 22:34 10.03.2013

Re: Рe: Хвала

sashayowan
Постоје и посебне налепничице за то. Постоје и тастатуре с означеним ћириличним словима на тастерима

А где то (и једно и друго) има да се купи?

sashayowan 11:21 11.03.2013

Re: Хвала!

krkar
употребом латинице (која нема везе са српским језиком)

Eh, što volim kad se neko u prvom postu ovako deklariše kao nepopravljiva totalna budala i uštedi mi dosta vremena.
A uopšte me ne čudi da su ovakve neznalice najvehementniji koštunićevsko-nspmovski nasilni ćirilizatori, Хитлерчићи из нашег сокака

Допустите да Вам објасним, фини и паметни господине.
Замислите неког професора латинског језика, који свакодневно као наставник пише тај језик у школи где предаје. Српски пише увек и без изузетка ћирилицом, као човек с добрим осећајем за језик, а латински одговарајућом латиницом. С обзиром да ради с латинским (то му је посао), њега у просеку дневно пише више него српски.

У одговору на питање (Које писмо користите више - ћирилицу или латиницу?), ако саставни део питања није "када пишете на српском", такав човек, не размишљајући и аутоматски, вероватно неће у одговору написати истинито "ћирилицу - 100 посто", јер СРПСКИ увек пише ћирилицом, већ ће, могуће је, неистинито написати "70 посто латиницу, 30 посто ћирилицу", јер латиницом пише свакодневно (али, ЛАТИНСКИ језик!) и више него ћирилицом.

Е, сад, многопоштовани и бистри господине, ако и даље не схватате ...

sashayowan 23:07 11.03.2013

Serbian keyboard stickers!

Hansel
sashayowan
Постоје и посебне налепничице за то. Постоје и тастатуре с означеним ћириличним словима на тастерима

А где то (и једно и друго) има да се купи?

Ја нисам вичан тим претрагама на интернету, али сигуран сам да има. Препоручујем неки форум о ћирилици, где већ има таква информација, или може да се на њему пита за њу

Сећам се да такве налепнице производи нека фирма у иностранству, за више језика (тастатура), између осталих и за нашу азбуку. Не сећам се тачно, мислим да је неко то нудио и код нас, а и да их је неко купио и показао слику како изгледају на његовој тастатури.

Тастатура је било код нас у продаји, у Београду, а могле су и да се наруче и приме поштом. Опет, претрагом по интернету, или на форумима, неко ће сигурно знати. Можда и неко на овом форуму?

sashayowan 16:59 12.03.2013

Re: Serbian keyboard stickers!

sashayowan
Hansel
sashayowan
Постоје и посебне налепничице за то. Постоје и тастатуре с означеним ћириличним словима на тастерима

А где то (и једно и друго) има да се купи?

Сећам се да такве налепнице производи нека фирма у иностранству, за више језика (тастатура), између осталих и за нашу азбуку.
Тастатура је било код нас у продаји, у Београду, а могле су и да се наруче и приме поштом.

Претрагом по "Serbian keyboard stickers" добија се више веза, ево прве од њих:

http://www.4keyboard.com/serbian-transparent-keyboard-stickers-p-123.html

Ево и ово, још боље: http://www.stik.in.rs/

Физичке тастатуре је, претпостављам, још лакше пронаћи.

Hansel 01:11 13.03.2013

Re: Serbian keyboard stickers!

Супер, хвала много, ја тако кад од неког нешто чујем, изгледа волим да чујем у потпуности, па утрне мој "рефлекс" претраге. Хвала, ово је сјајно, волим ту "егзотику", својевремено сам (имао 15 година) купио ћириличну писаћу машину када су продавци рекли да то купују само попови и сеоске месне заједнице.

darco_babich 20:08 09.03.2013

Никако промоција

Поштовани,

Прочитао сам ваш чланак на блогу у вези двоазбучја српског језика. Посла бих вам један мој трактат у вези употребе ћирилице, али ова порука нема могућности да се прикачи прилог. Документ није лекторисан и због тога га не могу окачити јавно.

+++

Но, искористићу право да одговорим на ваша питања:

1) Закон као закон, никад не може да буде потаман свима, али је та тема директно повезана са питањем које ми је изузетно интересантно: да ли треба законски штитити било који сегмент језика, укључујући и писмо? Ако да, докле то треба да иде?

Одговор: Вараличка сиротиња мисли да су закони решење за све, али истина је мало другачија. Закони представљају само помоћно средство. Сваки правник ће вам рећи да ни једно законско право не може бити апсолутно. Овај принцип нигде није тако очигледан као у Србији.

Закон треба да иде докле год може, а да при томе остане само помоћно средство.

Ми треба да препишемо законска решења од Француза, Хрвата, Израелаца или Руса. Дакле, основати Језичку комору Србије. Правопис да не подлеже ауторским правима и да се бесплатно објави на интернету.

2) И кад смо већ код тога, како промовисати (не наметати) употребу ћирилице у куцању?

Одговор: Љути сам противник промоције употребе ћириличког писма. Радим све што могу како би се у скорије време спречило усвајање новог закона о језику и како се не би радило на некаквим волшебним промоцијама ћириличког писма.

Нови закон о језику мора да се усвоји, јер Народна банка Србија не може да штампа дипломе Београдског универзитета. Нема законског основа за употребу енглеског језика, а ректор универзитета је ту ставку назначио као обавезну. Пасоши се штампају на француском и енглеског, јер се ти језици помињу у Закону о путним исправама.

Укратко - не слажем се са питањем.

+++

Срдачан поздрав,
Дарко Бабић

krkar 20:38 09.03.2013

Re: Никако промоција

Прочитао сам ваш чланак на блогу у вези двоазбучја српског језика

Дарцо Бабицху,

С којим се правом курчиш да прописујеш језичку политику кад се ниси потрудио да научиш најосновнија језичка правила?

У вези СА

darco_babich 21:15 09.03.2013

Re: Никако промоција

sashayowan 11:23 10.03.2013

сагледавање

(голубица.бг, у тексту чланка:) "Све у свему, ћирилица је далеко мање угрожена него што сам ја очекивала да ће бити."

Да, с тим што треба имати у виду да анкету и њене резултате не треба прецењивати.
Довољно је ући у продавницу робе широке потрошње (самопослугу) и видети како ствари стоје у тој области: ни један од сто производа нема натписе на амбалажи на ћирилици. Цели ланци продавница су без иједног слова на ћирилици у натписима у њима, рекламама, на рачунима ...
Ништа чак ни од оне равноправности, толико злоупотребљене у паролама и свакодневном језику. Паковање сваког производа има бар две, а често и три или четири истоветне стране, с истим текстом (замислите паковање неког кекса, чаја, пиринча ...): Ни на једној, по правилу, нема ћирилице!
Зашто?
Ево, анкета (са свим својим ограничењима) каже да половина грађана користи ћирилицу и жели је. Зар то није онда и питање дискриминације и грађанских права? Добро би било да неко покуша да размишља и на тај начин.

У сваком случају, направили сте добар посао, и хвала Вам на томе!

golubica.bg 14:46 10.03.2013

Re: сагледавање

sashayowan

Да, с тим што треба имати у виду да анкету и њене резултате не треба прецењивати.
Довољно је ући у продавницу робе широке потрошње (самопослугу) и видети како ствари стоје у тој области: ни један од сто производа нема натписе на амбалажи на ћирилици. Цели ланци продавница су без иједног слова на ћирилици у натписима у њима, рекламама, на рачунима ...
Ништа чак ни од оне равноправности, толико злоупотребљене у паролама и свакодневном језику. Паковање сваког производа има бар две, а често и три или четири истоветне стране, с истим текстом (замислите паковање неког кекса, чаја, пиринча ...): Ни на једној, по правилу, нема ћирилице!
Зашто?
Ево, анкета (са свим својим ограничењима) каже да половина грађана користи ћирилицу и жели је. Зар то није онда и питање дискриминације и грађанских права? Добро би било да неко покуша да размишља и на тај начин.

У сваком случају, направили сте добар посао, и хвала Вам на томе!

Радила сам истраживање и на ту тему, и да, истина је, у лингвистичком пејзажу преовладава латиница. Осим у службенене сврхе, употреба ћирилице и латинице је данас ствар слободног избора појединца или фирме. Избор појединаца је, ако што се показало отприлике пола-пола. Када је приватни бизнис у питању, није ствар само у личној преференцији, већ и у покушају да се производ или услуга пласира што већем броју људи, и ако власници или ко је већ задужен за презентацију сматрају да је латиница адекватније писмо за то, не видим разлог да се њена употреба ограничава. Или ћемо као у Квебеку да уводимо језичку полицију?

http://www.guardian.co.uk/world/2013/mar/01/quebec-language-police-ban-pasta

darco_babich 15:07 10.03.2013

Re: сагледавање

Приватне банке све од реда ускраћује држављане Србије на употребу личног имена и презимена.

Шта ћемо радити са чланом 6. Универзалне декларације о људским правима!?

Article 6.
Everyone has the right to recognition everywhere as a person before the law.

Дарко Бабић

Hansel 15:15 10.03.2013

Re: сагледавање

Шта би фалило језичкој полицији?

(Ја бих хапсио сваког преводиоца

који напише, па још n пута понови у титлу, да је коришћење силикона представљало револуцију у електронској индустрији -- у разним варијантама, по фазама развоја... од Силиконске долине диже ми се коса на глави... а имали смо надсинхронизацију у Научном програму РТС-а да је на Марсу, поред других супстанци, пронађен и -- силикон!

)

Е, а шта мислиш о новој пракси ("Блица" и недавно неких других новина) да се Нушић, Андрић, Пелагић... штампају латиницом, овде? Мени је то потпуно откачено, неаутентично... Као што већ написах на блогу "Ћирилица" Војислава Стојковића, само чекам када ће Његоша да преведу на црногорски, и то на латиничну варијанту!

А и није ми јасно зашто било ко мисли да ће боље продати дечју књигу, на пример, ако је штампа латиницом?

Зашто макар не "подели" тираж -- колико знам, с данашњом техником штампања то не би био проблем, једино би за припрему требало утрошити више времена. Замисли да Змајеве песме можеш да купиш само у латиничној верзији (а и такво издање сам видео)!?

golubica.bg 15:17 10.03.2013

Re: сагледавање

darco_babich
Приватне банке све од реда ускраћујУ држављанИМА Србије ПРАВО НА употребу личног имена и презимена на ћирилици.

Сад звучи ем граматички исправније, ем истинитије. Приватне банке нису у обавези да штампају уговоре и формуларе на латиници, а нико не брани држављанима Србије да их попуњавају и потписују се којим год писмом желе.

golubica.bg 15:37 10.03.2013

Re: сагледавање

Hansel
Шта би фалило језичкој полицији? (Ја бих хапсио сваког преводиоца који напише, па још n пута понови у титлу, да је коришћење силикона представљало револуцију у електронској индустрији -- у разним варијантама, по фазама развоја... од Силиконске долине диже ми се коса на глави... а имали смо надсинхронизацију у Научном програму РТС-а да је на Марсу, поред других супстанци, пронађен и -- силикон! )

Ахам, и ја бих то 'апсила

Е, а шта мислиш о новој пракси ("Блица" и недавно неких других новина) да се Нушић, Андрић, Пелагић... штампају латиницом, овде? Мени је то потпуно откачено, неаутентично... Као што већ написах на блогу "Ћирилица" Војислава Стојковића, само чекам када ће Његоша да преведу на црногорски, и то на латиничну варијанту!

Нисам у току, јесу ли то оне књиге које могу да се купе уз новине? И ли логика да се књиге штампају на истом писму као и новине,пошто знам да су уз Политику и Новости долазиле на ћирилици?

А и није ми јасно зашто било ко мисли да ће боље продати дечју књигу, на пример, ако је штампа латиницом? Зашто макар не "подели" тираж -- колико знам, с данашњом техником штампања то не би био проблем, једино би ѕа припрему требало утрошити више времена. Замисли да Змајеве песме можеш да купиш само у латиничној верзији (а и такво издање сам видео)!?

Не знам заиста, али видим логику произвођача кад су натписи у питању, посебно ако су производи намењени за извоз у земље региона - ипак доста потенцијалних купаца не чита ћирилицу...

Hansel 15:58 10.03.2013

Re: сагледавање

golubica.bg
Приватне банке нису у обавези да штампају уговоре и формуларе на латиници, а нико не брани држављанима Србије да их попуњавају и потписују се којим год писмом желе.

Па, стварно, оне нису у обавези, као ни оператори мобилне тлеефоније, на пример, да уговоре штампају величином слова која је видљива већини људи, па их штампају ситним словима, разазнатљивим тек под лупом!?

Наравно, нико ни потенцијалним клијентима не брани да захтевају уговор на жељеном писму и са без напора видљивим словима, па ако га не добију, да одбију да га потпишу. То би била вишеструко занимљива акција.

EDIT:

Нисам у току, јесу ли то оне књиге које могу да се купе уз новине? И ли логика да се књиге штампају на истом писму као и новине,пошто знам да су уз Политику и Новости долазиле на ћирилици?

Наводно су их делили џабе. Која је год логика, то ми је изгледало ужасно накарадно.

Не знам заиста, али видим логику произвођача кад су натписи у питању, посебно ако су производи намењени за извоз у земље региона - ипак доста потенцијалних купаца не чита ћирилицу...

Ма, наравно, али ствар је у томе да то технички уопште није нерешиво, нарочито када су декларације "полиглотске", а да не говорим што могу да постоје посебна паковања за извоз -- па, на "Подравкиним" супама у кесици за наше тржиште оадавно не пише "јуха" него "супа".

golubica.bg 16:03 10.03.2013

Re: сагледавање

Hansel
Наравно, нико ни потенцијалним клијентима не брани да захтевају уговор на жељеном писму и са без напора видљивим словима, па ако га не добију, да одбију да га потпишу. То би била вишеструко занимљива акција.

Зашто да не? Ако довољно би људи то уради, сигурно би било ефекта. А компанија која прва понуди тако нешто би вишеструко профитирала. То је закон који се увек и свуда поштује - понуда и потражња...

Hansel 16:09 10.03.2013

Re: сагледавање

Управо. А додах горе још нешто, пошто си у међувремену била објавила коментар.

sashayowan 18:05 10.03.2013

Re: сагледавање

golubica.bg
Hansel
Наравно, нико ни потенцијалним клијентима не брани да захтевају уговор на жељеном писму и са без напора видљивим словима, па ако га не добију, да одбију да га потпишу. То би била вишеструко занимљива акција.

Зашто да не? Ако довољно би људи то уради, сигурно би било ефекта. А компанија која прва понуди тако нешто би вишеструко профитирала. То је закон који се увек и свуда поштује - понуда и потражња...

Лепо би то било кад би тако било. Али - није.
Наши људи немају ту могућност да бирају, нити су тржиште, ни правни систем, ни држава и њени органи, ни НВО организације такви да би могли да им помогну у томе или се ослоне на њих за заштиту. Боље је заштићен сексуални живот морских краставаца (свака им част, то је у тренду и више се исплати), него већина грађана у овој земљи кад је реч о обичним правима и услугама.

Већина људи и даље мора да буде крајње понизна када тражи позајмицу у банци, прикључење струје и воде, и друге комуналне услуге нормалне за цивилизоване земље, па како да се УСУДИ да постави питање које је у области права на језик и културу! То је још ЛУКСУЗ у овој земљи, драги моји.

До пре неколико година на помен ћирилице и права на њу, у већини случајева бисте добили одговор да га/је не гњавите, да сте оптерећени, шовиниста, да њега/њу не занимају те ствари, да се жалите водоводу, да ТО НЕ МОЖЕ ...

Дакле, преостаје нам да чекамо да се већина прво ДЕКОНТАМИНИРА од сербокроатистичке језичке идеологије и тако постане бројка коју не могу више да игноришу.
А, како ће се они освестити? Путем ТВ, новина, у школи, на факултету (недавно су на једном факултету у Београду хтели да организују трибину о питању писма српског језика и предају захтев да се уџбеници ПО ЗАКОНУ штампају на ћирилици, али су се у последњем тренутку УПЛАШИЛИ и повукли !?!) - где то могу наши грађани да чују друкчију и истиниту реч о том питању (сем на одређеним сајтовима и форумима у последње време)?

ЉВЈ српскаћирилица.орг.срб.

sashayowan 18:25 10.03.2013

Re: сагледавање

... јесу ли то оне књиге које могу да се купе уз новине? Или логика да се књиге штампају на истом писму као и новине,..

Наводно су их делили џабе. Која је год логика, то ми је изгледало ужасно накарадно.

Исти осећај сам и ја имао, а ваљда и свако с имало осећаја за језик и културу.

darco_babich 18:30 10.03.2013

Re: сагледавање

golubica.bg
Сад звучи ем граматички исправније, ем истинитије. Приватне банке нису у обавези да штампају уговоре и формуларе на латиници, а нико не брани држављанима Србије да их попуњавају и потписују се којим год писмом желе.

Захваљујем на исправци омашки.

+++

По вашем исказу закључујем банке нису дужне да користе српски језик. Зашто би биле у обавези!?

Формуларе попуњавају службеници, али баш ћу да затражим да лично извшим упис података.

"Господине, одступите од рачунара - хоћу лично се прихватим попуњавања формулара."

Мени је Устав сведок да нисам дужан знати латиницу. Одбијам да попуњавам формулар на латиници макар он био на папиру. ;-)

Да ли би ви пристали да вам неко наметни потписивање уговора на српском и арапском писму Џемалудина Чушевића?

krkar 18:44 10.03.2013

Re: сагледавање

Да ли би ви пристали да вам неко наметни потписивање уговора на српском и арапском писму Џемалудина Чушевића?

Još jedan

Inače, ЧАушевић.

P.S.

biSTE, na srpskom

Ali lepo je što nepismeni vode krstaški rat za srpski jezik i jedinomupismo. Uklapa se u ovu državu apsurda

krkar 18:47 10.03.2013

Re: сагледавање

Ахам, и ја бих то 'апсила

I ja, i ja!

golubica.bg 19:01 10.03.2013

Re: сагледавање

darco_babich

По вашем исказу закључујем банке нису дужне да користе српски језик. Зашто би биле у обавези!?

Српски језик није једнако ћирилица.

Мени је Устав сведок да нисам дужан знати латиницу. Одбијам да попуњавам формулар на латиници макар он био на папиру. ;-)

У Уставу се налази само једна реченица о томе да је ћирилица писмо у службеној употреби, све остало је уређено законом о службеној употреби језика и писама:
http://www.puma.vojvodina.gov.rs/dokumenti/zakoni/Zakon_sluzbenoj_upjezika_pisma.pdf

Чланом 2. је јасно дефинисан термин "службена употреба" и ту не спадају приватне фирме, у нашем примеру банке. Наравно, ваше је пуно право да то не одобравате, као и да одбијете да попуните формулар који није на ћирилици, ја само указујем на то да у употреби латинице у датој ситуацији нема ничег противзаконитог.

sashayowan 19:01 10.03.2013

Re: сагледавање

golubica.bg
Приватне банке нису у обавези да штампају уговоре и формуларе на латиници, а нико не брани држављанима Србије да их попуњавају и потписују се којим год писмом желе.

Нису обавезне ни у другим земљама, али, раде то. У многим земљама језик и писмо нису одређени уставом као званични, службени, једини, али у пракси они то јесу. Ваљда због нивоа цивилизованости, прећутног друштвеног договора, свести да би било хаотично да је друкчије...

Код нас такви куриозитети као што су цивилизација, свест, осећај за језик, културу и демократију нису омиљени у државним установама и системима, па се ни странци не осећају обавезним (има изузетака: Орифлејм, Плејбој, Граве и други). Зна ли ико у држави Србији шта је то држава, како она функционише, на чему се заснива, и које инструменте користи ... Не зна, наравно, није имао ко да их научи, требало је набубати оне пароле о братству, јединству, Тито и после Тита, социјализму, равноправним писмима и невиђеном у свету богатству и предности које уживамо због тога ... и прећи у пракси на уфуравање на било какав положај и дрпање свега што се може уграбити, однети, отети, закинути, отуђити, преселити у свој џеп, кућу и викендицу ...

Два писма у једном језику - то је толико необично и у свету јединствено да је радни народ одмах пишао у гаће због среће колико смо паметнији од свих других на свету (како смо их захебали, аха, први смо то смислили!) и ми једини имамо толико богатство и предности у односу на друге глупе и заостале народе, државе и њихову нама недораслу науку о језику.
То је толико генијално да још нисмо успели да скинемо копрену с те генијалне чари у својим мозговима ...
Два писма у српском, како је то добро! Као и друштвена својина, и Тито-партија-омладина-акцција, и Тито - доживотни председник, и једнопартијски политички систем, и Срби - вечити хегемонистички народ вечитих и архетипских злоћа који угњетава све друге праведне и невине народе око себе ... Толико добро да су и Тите после Тите и СПС и ДС и СПО и ЛДП ...после СКЈ наставиле да користе исти систем с мало друкчијом глазуром одозго.

Уживајте, Тито још живи, као што већини и одговара! Само Србијом владају мртваци, а то је познато наше богатство и предност!

љвј

sashayowan 19:18 10.03.2013

Re: сагледавање

golubica.bg

Српски језик није једнако ћирилица. ...
У Уставу се налази само једна реченица о томе да је ћирилица писмо у службеној употреби, све остало је уређено законом о службеној употреби језика и писама: ....
Чланом 2. је јасно дефинисан термин "службена употреба" и ту не спадају приватне фирме, у нашем примеру банке. Наравно, ваше је пуно право да то не одобравате, као и да одбијете да попуните формулар који није на ћирилици, ја само указујем на то да у употреби латинице у датој ситуацији нема ничег противзаконитог.

А да ли је добро тако како је ("Српски језик није једнако ћирилица" ), хоћемо ли вечито без размишљања и довољно знања само преузимати од претходника и даље предавати готове политичке флоскуле из прошлости? Има ли још негде у нормалном свету тако нешто? Зашто баш ми то имамо? Какав смо то ми специјалан случај: паметнији смо од свих, развијенији, демократскији, наша наука о језику је даље отишла, државна организација боља, законодавство уређеније и ефикасније ... У чему је ствар, нико да застане и мало размисли СВОЈОМ главом!?!

Да, тако је дефинисана службена употреба језика и писма - лоше, и још горе се тумачи, управо онако како је најнеповољније за српски језик и писмо.

Како да одбијем да попуним неки формулар који вређа моје достојанство и моје право на матерњи језик и културу, кад немам другог избора?
Да одем код другог телефонског и кабловског оператера, у другу банку? Коју, где су?

А и што бих ишао код другог кад могу да уживам у разноврсности облика свог имена и презимена - писаним латиницом, писаним ошишаном латиницом, писаним с Q, Y, W, каткад са знаковима питања, коцкицама и другим знаковима уместо појединих слова мог имена (истина, прилагодили су у међувремену своје системе - на квакаву латиницу искључиво, али у почетку је било тако, нпр. у тзв. Националној штедионици, сада ЕФГ), и на разне друге маштовите начине САМО НИКАКО И НИГДЕ НЕ онако како је у мојој личној карти.
Немам ја ништа против да ми тако унакарађују име, наравно, баш се томе веселим, може да то испадне каткад и урнебесно, али сам се увек плашио кад дођем да подигнем своје паре с рачуна да ли ће ми их дати јер моје име у ЛК не одговара ономе у њиховим документима - како да докажем да сам то ја и да су то моје паре!?!
Нису се још сетили те цаке до сада, да ми узму моје паре јер не могу помоћу ЛК да докажем да сам ја - ја, али - никад се не зна. Тога се ја бојим.

darco_babich 19:21 10.03.2013

Re: сагледавање

golubica.bg
Чланом 2. је јасно дефинисан термин "службена употреба" и ту не спадају приватне фирме, у нашем примеру банке. Наравно, ваше је пуно право да то не одобравате, као и да одбијете да попуните формулар који није на ћирилици, ја само указујем на то да у употреби латинице у датој ситуацији нема ничег противзаконитог.

Чланом 2. је јасно дефинисана употреба осталих да не кажем несрпских језика.

Мене занима који члан одобрава приватним употребу латиничког писма?

Шта мене обавезује да читам латиницу?

golubica.bg 19:28 10.03.2013

Re: сагледавање

sashayowan
А да ли је добро тако како је ("Српски језик није једнако ћирилица", или ћемо вечито преузимати и даље предавати готове политичке флоскуле из прошлости? Има ли још негде у нормалном свету тако нешто? Зашто баш ми то имамо? Какав смо то ми специјалан случај: паметнији смо од свих, развијенији, демократскији, наша наука о језику је даље отишла, државна организација боља, законодавство уређеније и ефикасније ... У чему је ствар, нико да застане и мало размисли СВОЈОМ главом!?!

Има и те како, писала сам мало о томе у претходном блогу, нпр. Јапанци користе ни мање ни више него четири различита писма. А ја бих рекла да је диграфија део наше културне баштине, и као што се види из резултата анкете, нешто на шта је већина говорника српског језика изузетно поносна. Е сад, може се тврдити да је свима њима испран мозак, али објективне предности у вези са учењем и генерално разумевањем страних језика су више него очигледне. Врло је могуће да има и позитивних последица у самом мозгу диграфичних људи, као што је то случај са онима који су билингвални или чак мултилингвални, али то је још неистражено поље.

golubica.bg 19:35 10.03.2013

Re: сагледавање

darco_babich
Чланом 2. је јасно дефинисана употреба осталих да не кажем несрпских језика.

Мене занима који члан одобрава приватним употребу латиничког писма?

Шта мене обавезује да читам латиницу?

Не, томе је посвећена читава трећа секција. Овај закон само предвиђа да се у службеној употреби користи искључиво ћирилица (осим у предвиђеним изузецима) и експлицитно наводи да се знакови приватних фирми могу писати и латиницом. Све остало није регулисано законом, дакле по њему су само у коресподенцији са државним органима, јавним предузећима итд. сви обавезни да читају ћирилицу. У свим осталим околностима, латиница је савршено валидна опција. Приватна употреба писама није регулисана законом.

sashayowan 20:00 10.03.2013

Re: сагледавање

golubica.bg
Или ћемо као у Квебеку да уводимо језичку полицију?

Таман посла, нисмо ми такви дивљаци, нецивилизовани и насилни! Нема код нас таквог угрожавања права и слобода нашег напредног радног народа, нити ће га икад бити! Не дамо ми нашу слободу ни по коју цену! Сада имамо седам-осам начина писања у пракси (нпр: смешан, смијешан, smešan, smiješan, smesan, smijesan, smeshan, smijeshan ...), али, можемо ми још боље од тога!

Нама је добро и овако, ми имамо најбоља решења на свету и измислили смо диграфско решење за језик које нико други нема, нити ће га имати, и не дамо га икоме другоме! Наше је наше, и наравно најбоље. Не може њима да буде тако добро као нама, не дамо! Не може то свако да има, тамо неки глупи Енглези, Немци, Французи са својим немуштим језицима и неспособним лингвистима.
Нека живе наша Два писма у српском језику, наш понос и наша дика, одлика коју нико други нема, коју чувамо као зеницу ока свога! Живела Конфузија с два писма са свим својим предностима и богатством у којима толико уживамо и којима се толико поносимо! Нека вечно гори пламен наше Посебности у односу на друге народе и земље, којима ни за живу главу и по цену рата не дајемо јединствено решење: један језик - два писма!

Дакле, и даље ћемо уживати у равноправности наших писама у којој махом нема оног другог писма и која важи махом само за једно од њих, али - нема везе, то је само једна ситница на коју искључиво злонамерници обраћају пажњу.

sashayowan 20:44 10.03.2013

Re: сагледавање

golubica.bg

Има и те како, писала сам мало о томе у претходном блогу, нпр. Јапанци користе ни мање ни више него четири различита писма. А ја бих рекла да је диграфија део наше културне баштине, и као што се види из резултата анкете, нешто на шта је већина говорника српског језика изузетно поносна. Е сад, може се тврдити да је свима њима испран мозак, али објективне предности у вези са учењем и генерално разумевањем страних језика су више него очигледне. Врло је могуће да има и позитивних последица у самом мозгу диграфичних људи, као што је то случај са онима који су билингвални или чак мултилингвални, али то је још неистражено поље.

Пошто сам тек од јуче на овом сајту и овом блогу, дајте ми везу до тог претходног блога, звучи занимљиво.

Знам за јапански језик и његова писма. Објасните ми у чему се састоји предност таквог наслеђеног, несрећног система у језику? Лакше га уче њихова деца, јапански је лакши за учење као страни језик, помаже им да продају своје производе у суседним земљама ... ? Ако нешто постоји, и ако је наслеђено као такво, то још не значи и да је добро, а камоли некаква предност! Или Ви мислите друкчије?

Има оних који су јако поносни и добро се осећају што често лемају своју децу, пљују у лифту и бацају ђубре кроз прозор стана, али људи с нешто образовања и знања када разговарају о решењима у језику не ослањају се на осећања, већ, шта ја знам, ваљда на - чињенице, стандарде, науку о језику ...

То с испраним мозгом сте ви први рекли, и добро сте се сетили, мени то баш на то личи, хвала Вам! Има нација које верују у свог вођу Предивни Цвет Који Вечито Цвета (или: Топло Народно Сунце Истока), у свој револуционарни систем који је бољи од свих других, у ... у ... у два писма у једном језику као нечему красном и паметном, али, ј...га, ја нешто не могу више да то прогутам. А тога нешто и нема у нормалним земљама. Али, изгледа да је мени мозак јако, хм, неиспран.

Ето, како се нисам сетио тако генијалног решења! Научим латиницу, и ето одмах знам стране језике! Ај да то патентирамо. Као пример ћемо навести Србију и Србе, ми имамо латиницу као друго писмо већ дуже од пола века, сви је знамо, па зато знамо тоооооооооолиииииико страних језика - јер нам је објективно тоооооооолииииииииико лакше због тога него другима. Чувени смо ми по томе нашем знању страних језика широм света, зар не? Како јадни други народи, без два писма у својим језицима, уче друге језике? Муче се, него шта! А ја ћу, ето, до краја идуће недеље да научим фински и норвешки, знам латиницу па ће ми то бити као песма! А тек што разумем мађарски, португалски и фламански, да вам не причам - били су ми одмах јасни, у другом основне, чим сам научио латиницу!

И ја мислим да од таквих последица настају промене у мозгу, или, још пре, да извесне промене у мозгу доводе до одређених последица, које су још неистражене, па утолико представљају чвршћи доказ ...
Хм, зар није могуће, у истој мери, да билингвизам и мултилингвизам изазивају конфузију ... ? Јер, свашта је могуће, теоретски, а нарочито кад се играмо језичког нагађања.
За даље видети под: "српски паметњаковићки језички ум" у Википедији за језичке почетнике. Главна одредница: "брозовска језичка идеологија".

krkar 20:57 10.03.2013

Re: сагледавање

И ја мислим да од таквих последица настају промене у мозгу

Od ćirilomanije očigledno nastaju.

Hansel 21:52 10.03.2013

Re: сагледавање

Od ćirilomanije očigledno nastaju.

Од сваке маније, о, кркару!

Или, ипак, обрнуто?

(мислим, маније од промена у мозгу)

Ја сам можда премлад за те ствари

али ипак послушај мој савј... овај, запажање: друге су маније створиле маније 90-их, не би њих било да је пре тога мало више ваљало... Ево, баш недавно прелиставах кошуљице Дневника из 1967, свашта нешто открих, беше нека Декларација о положају хрватског језика, те разни неки форуми тим поводом се оглашаваше, па беше после, као што знамо, Хрватско прољеће, па сеча либерала, па смене директора по Србији, па ублажавање тих смена (пошто је било много успешних међу њима)... али милости за директора Робних кућа "Београд" није било -- с највишег места је речено да тај "извозник ћирилице" (због оног карактеристичног ћириличног заштитног знака који је би "извезен" и у друге републике) не може да "преживи". Дотле се ишло да су преименовани хотели у унутрашњости ("Србија" у "Evropa" нпр.), фирме ("Србокварц" у "Kvarc Rgotina" ) итд. итд. То су чињенице, као што су национална осећања чињенице (опет да кажем -- ма колико ја лично сматрао да припадају неком другом времену). Сви су у таквом лонцу мислили да су жртве оних других и на томе се јахало у предвечерје рата, који не могу да не поменем. Најгоре је што је материјала за коришћење у манипулацији -- ипак било.

sashayowan 22:01 10.03.2013

Места за скоројевиће! Остали, стој!

golubica.bg
Не знам заиста, али видим логику произвођача кад су натписи у питању, посебно ако су производи намењени за извоз у земље региона - ипак доста потенцијалних купаца не чита ћирилицу...

Ех, та логика ...

Улази дете, првак или другак, у самопослугу да нешто купи ... Научило ћирилицу у школи, његов деда поносан на њега, дао му парице да купи себи нешто, да га части. Кад - у продавници, као у туђој земљи. Нигде ниједног словца од оних која је он марљиво учио и вежбао. Ништа не може да прочита, а деда се толико радовао што може и уме. Како то сад?

Деда је стар, учио је и целог живота користио једно писмо српског језика, бистар, али без много школе, као и већина у Србији. Немају сви средњу школу, а некмоли дипломе факултета. И за њега је самопослуга кошмар у којем се врте туђа слова, непознат језик ... Нешто га подсећа и на приче о Аустрогарима, НДХ, забранама, убијању, прстима Саве Шумановића ...

Има и оних из специјалних школа за децу с посебним потребама, који никада не науче више од једног писма, ћирилице. Воле и они, уз помоћ одраслих, да изађу некад, да виде продавницу и шаренило у њој. Али, ништа не разумеју и не могу да прочитају. Окрећу кутије, све стране исте, али ниједна на језику школе, државе, куће ...

Али, ми немамо времена да се бакћемо децом, старима и неспособнима. Они само сметају на нашем путу у бољу и светлу будућност, ометају нас да будемо светски и прилагођени, и да извозимо тоооооооолико много у друге земље своје првокласне производе. Не можемо ми да тооооооолики извоз ризикујемо зарад левих сметала и тамо неке деце и старкеља. Децо, одбијте, стари, одбијте, хендикепирани, одбијте, наши производи нису за вас. Научите латиницу и решићете све ваше проблеме. Нећемо ми да жртвујемо ни једну страну наших производа и штампамо је на вашем језику и писму, СВЕ је то за странце!

Одбијте и сви ви други који нешто знате, читали сте, образовани сте, имате осећај за језик и културу, морални сте, нису вам вране попиле мозак, нормални сте ... Непожељни сте! Све за трговину, трговина ни за шта!

darco_babich 10:27 11.03.2013

Re: сагледавање

golubica.bg
Има и те како, писала сам мало о томе у претходном блогу, нпр. Јапанци користе ни мање ни више него четири различита писма. А ја бих рекла да је диграфија део наше културне баштине, и као што се види из резултата анкете, нешто на шта је већина говорника српског језика изузетно поносна. Е сад, може се тврдити да је свима њима испран мозак, али објективне предности у вези са учењем и генерално разумевањем страних језика су више него очигледне. Врло је могуће да има и позитивних последица у самом мозгу диграфичних људи, као што је то случај са онима који су билингвални или чак мултилингвални, али то је још неистражено поље.

Свакако да Јапанци не пишу са четири већ са једним писмом. Ви у Јапану не можете купити ни једну књигу за одрасле која има различита издања са различитим ортографијама као што је то случај код нас. Код нас се често виђа једна те иста књига на латиници и ћирилици.

"Јапанци имају четири писма" - то је као када би сте рекли да ја пишем на четри писма, јер у ових 30 слова се налази глагољица, хебрејица, латиница и хеленица. Има и по које ћириличко слово, али јако мало.

golubica.bg 12:48 11.03.2013

Re: сагледавање

darco_babich
Свакако да Јапанци не пишу са четири већ са једним писмом. Ви у Јапану не можете купити ни једну књигу за одрасле која има различита издања са различитим ортографијама као што је то случај код нас. Код нас се често виђа једна те иста књига на латиници и ћирилици.

"Јапанци имају четири писма" - то је као када би сте рекли да ја пишем на четри писма, јер у ових 30 слова се налази глагољица, хебрејица, латиница и хеленица. Има и по које ћириличко слово, али јако мало.

Пошто је претходни коментатор тражио, ево линка на претходни блог, ту је укратко разјашњено питање писама у јапанском језику. И не, није као да ми пишемо на четири писма, али истина је да се једна књига не штампа на сва четири, јер свако писмо има јасно дефинисану сферу употребе.

darco_babich 12:07 12.03.2013

Re: сагледавање

golubica.bg
Пошто је претходни коментатор тражио, ево линка на претходни блог, ту је укратко разјашњено питање писама у јапанском језику. И не, није као да ми пишемо на четири писма, али истина је да се једна књига не штампа на сва четири, јер свако писмо има јасно дефинисану сферу употребе.

Интернет везу не видех, али знам како се записује јапански језик.

Дакле, ви су српском језику не можете попут јапанаца једну реч на напишете са једним словом ћирилице и једним словом латинице.

Пример: ДARKO.

У јапану се нешто слично ради, а то све говори у прилог да је у питању једно писмо. Једна реч се записује са словима из два различита писма која чине подскуп једног писма.

Hansel 12:31 12.03.2013

Re: сагледавање

Интернет везу не видех

У сваком случају, ја сам је поставио испод основног текста, а има је и с десне стране, горе, у списку мојих блогова (укључујући и гостујуће, под мојим налогом).

darco_babich 11:58 10.03.2013

Посланичко питање - Никола Тулимировић

МУП РС
Београд
Булевар Михајла Пупина 2

На основу чланова 204-208 Пословника Народне скупштине ("Службени гласник РС", бр. 52/10) Министарству унутрашњих послова поставља се посланичко питање од стране Николе Тулимировића.

ПРЕДМЕТ: Захтев за тумачењем и давањем мишљења о примени појединих одредаба устава и закона у вези уношења података у пасош.

ИСКАЗ: Члан 2. став 1. Закон о путним исправама ("Сл. гласник РС", бр. 90/2007, 116/2008, 104/2009 и 76/2010) - у даљем тексту ЗПИ, каже да је путна исправа јавна исправа, а то по члану 3. ставу 1. тачке 4. Закона о службеној употреби језика и писма ("Сл. гласник РС", бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - др. закон и 30/2010) значи да се подаци у путну исправу уносе на службеном језику и писму. Како члан 10. став 1. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006) каже да је у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо онда постоји правна могућност да се подаци у пасош унесу на ћириличком писму. Унос података на ћирилици не потире могућност латиничног уноса које је загарантован чланом 26. ставом 1. ЗПИ, јер је технички могуће извести двоазбучни упис података.

У Европи се поред латинице користе још два писма. Бугарска и Грчка поштујући документа ICAO 9303, Препоруку Савета ЕУ (ЕС) број 2252/2004, ISO/IEC 14443 и ICAO NTWG без икаквих проблема својим држављанима издају пасоше са двоазбучним уносом података.

Као пример употребе ћирилице може се на сајту Савета Европске уније (The Council of the European Union - The Public Register of Travel and Identity Documents Online "PRADO") погледати фотографија странице бугарског пасоша са двоазбучно унетим подацима.

Извор слике: http://prado.consilium.europa.eu/en/glossarypopup.html

ПИТАЊЕ: Да ли се Устав и Закон о путним исправама међусобно дерогирају уколико се у пасош унос података обави двоазбучно?

Полазећи од става да се техника прилагођава језику, а не обратно - суштина питања јесте да се разјасни да ли тренутно постоје правне сметње односно обавеза МУП-а за двојезичним уносом података у пасош у које спадају презиме и име, дан, месец и година рођења, место и држава рођења, пол, држављанство, јединствени матични број грађана, страна држава у којој се живи, за лица без пребивалишта на територији Републике Србије; као и сам назив органа који издаје пасош.

У Београду,
14. 12. 2012.

Подносилац захтева народни посланик,
Никола Тулимировић

Hansel 15:35 10.03.2013

Re: Посланичко питање - Никола Тулимировић

Хвала за увој узорак решења бугарског пасоша, баш то писах на прошлом блогу да би морало да буде могуће...

sashayowan 17:43 10.03.2013

Re: Посланичко питање - Никола Тулимировић

Hansel
Хвала за увој узорак решења бугарског пасоша, баш то писах на прошлом блогу да би морало да буде могуће...

Исто решење је примењено и у руском, кинеском, мислим и у јапанском и арапском пасошу ... Можда и грчком.
Само наша држава није успела (није хтела?) да се сети тога. Постојећег, практичног и доброг решења.
Последице?
Немамо у пасошима уписане личне податке на веран начин, онако какви су у нашим изворним личним документима - ЛК и Изводу из МКР.
Они су у пасоше уписани према стандарду романизације усвојеном у неким европским документима који већина радника на границама није у стању да ма и приближно тачно прочита/изговори: на пример: DJORDJEVIC, LJUBISA ... Нечитљиво/неизговорљиво за њих. Што ме баш брига, ако ћемо право.
Али, у мом пасошу нема мог имена у верном облику, на мом језику. То ме већ брине.

Тако имамо двоструко некорисно решење: једини смо у свету, ваљда, који у пасошима имамо личне податке који не одговарају нашим изворним документима, а постојеће решење у њему је још и (углавном) некорисно странцима.
Такав случај тешко да игде више постоји. Мислим, у нормалном и цивилизованом свету.

Међународни прописи, иначе, дозвољавају од два до (чини ми се) четири језика у пасошима, и исто толико различитих уписа личних података (мислим на визуелно читљиви део, не и на део за машинско читање). Наша вајна држава се, уместо такве могућности (да имамо податке на свом и још једном или два језика/транскрипције/транслитерације), генијално определила за одступање од доброг, практичног и у земљама с нелатиничним писмом у језику опште прихваћеног решења (као у примеру с бугарским пасошем), подржаног међународним стандардима - па врши упис на једном језику, вештачком, непостојећем, непрактичном, некорисном, који вређа наше државно достојанство и лична права нас грађана.

Како с пасошима, слично је с возачким дозволама (за њих је, истина, однедавно могуће тражити да вам упишу податке ћирилицом, али вас о тој могућности неће обавестити ни усмено, нити има писаних обавештења игде! МУП крије ту могућност као змија ноге) и саобраћајним дозволама, а имамо и лоше, ноторно решење на регистарским таблицама - као да је неко намерно хтео да избегне једно од више добрих решења, у примени у околним земљама. Зато имамо оне дивне комбинације (нпр. ĐQ, WŠ, ĆY, ĐĐ, YČ ...) које, сем што су такве какве су, неодољиво накарадне, још су веома непрактичне за оптичкe читаче и за плаћање паркирања помоћу мобилног телефона.

И, уопште, у држави као да је и даље службено на снази сербокроатистичка језичка идеологија из СФРЈ на штету српског језика и писма! Боље је, по њој, и најгоре решење од оног које подразумева ћирилицу, а с њом и поштовање ВЕЋИНЕ права грађана на језик, културу, идентитет, државотворни континуитет, чак и поштовање међународних прописа и стандарда, и добре праксе у другим земљама ....

sashayowan 12:27 10.03.2013

грешка, опет

sashayowan 14:15 10.03.2013

дискриминација и нетолеранција

Још једна занемарена област вредна пажње су лична документа грађана, као и уговори с оператерима (телефонија, кабловска ТВ ...), да издвојим две од бројних које постоје (јавна табле Паркинг сервиса, називи манифестација, нпр. Београдских маратон, позоришта у Београду која Град финансира и много, много другог ...).

Не тако давно смо добили, после више деценија, нека лична документа (односи се на упис личних података у њима) на српском језику и писму - ЛК и Изводи из матичних књига. Управо толико је трајала и свеобухватна дискриминација и масовно понижавање највећег броја грађана по основу језика, писма, културе и права на лично име.

Кад би неки одважни појединац затражио упис руком да би избегао добијање Извода на латиници сиромашна општина Савски венац, у којој се издаје далеко највише Извода из МКР у Србији, није годинама могла да намакне довољно новца за обичан матрични штампач који штампа и ћирилицу, али јесте за свакојако луксузирање у обнови зграде), по правилу је набусито и подругљиво одбијан од стране општинских службеника. Што значи, уз јасне облике нетолеранције од стране државних службеника, тј. државе.

За све то време тзв. мањине су имале пуна права, заштићена законом и санкцијама за његово кршење, на свој језик, у свим областима употребе! Наравно, против тога немам ништа. Али, нико од наших вајних заштитника права, правника, тужилаца, контаминираних деконтаминатора, дрвених демократа и назови демократских гласила, није током тих дугих десетлећа испуњених понижењем и флагрантним кршењем права грађана НИЈЕДНОМ дигао глас против дискриминације већине! И државне нетолеранције према језику и култури већине. Нису то ни приметили!

С ЛК је сада како треба, али у пасошу, саобраћајној и возачкој дозволи и даље је махом по старом. Нема уписа података на српском језику, у складу с оним како су ти подаци унети у ЛК и Извод из МКР одређеног грађанина. И то опет, само за оне који су већина, јер мањине уживају сва права у том погледу (бар теоретски, не знам како је у стварности).
Могуће је, такви примери су објављени, само тражити по Закону у упису података за мањине да вам се име упише ћирилицом! Дакле, ако сте мањина, или се изјасните за припадника неке етничке мањине, имате право на своје име (право на име се гарантује посебним законом), а ако сте Србин који жели право на свој језик и културу и своје име у складу с њима - немате!
И тада то обично успе тек после више месеци или неколико година борбе с државом и њеним органима.

(наставиће се)

tasadebeli 16:48 10.03.2013

Дакле, ту смо!

Гледајући клинце у школи, претпостављао сам да ће и резултати анкете бити отприлике овакви. Што би рекли стари и искусни људи, како те заљуљају у колевци, такав си читавог живота. А већ сам вам поменуо у претходном блогу да је код школараца ситуација са употребом ћирилице и латинице 50%:50%, мање или више. И већ годинама се та ситуација не мења.

Е, сад, зашто се клинци у школи опредељују за једно или друго писмо, то је нешто чиме би пре требало да се бави психолингвистика. Голубица је овом анкетом дала слику тренутног стања и то, сви се ту слажемо, делимичну јер су у анкети учествовали са натполовичном већином високообразовани што свакако није реална ситуација људске заједнице која користи српски језик као свој матерњи језик и са њим српску ћирилицу и српску латиницу.

Али ово Голубичино истраживање јесте значајан социолингвистички подухват који је много недостајао када је србистика у питању. Зато, драга моја Голубице, неизмерно сам ти захвалан за ово што си урадила јер коначно имамо неке прецизније цифре о којима можемо да расправљамо, а да нам се при томе у расправу не убацују разноразни манипуланти који због различитих сопствених интереса, најчешће политикантства, сваки покушај озбиљнијег схватања језичких питања своде на своје дневнополитичке и ситношићарџијске интересе. А по интересовању људи у ова два блога о употреби ћирилице и латинице заиста се види да многи о томе итекако озбиљно размишљају, само да ретко када имају прилику да своја размишљања кажу јасно и гласно. Било је у коментарима свега и свачега, и разложних размишљања и острашћених "добацивања за столом" и мало фолк лингвистике и стручних објашњења, али ја сам све то заиста схватио као добру намеру са жељом да се допринесе проширивању видика по питању употребе писма међу Србима. И уживао сам читајући ова два блога са коментарима...

Наравно, једно велико хвала и Ханселу за домаћинство на блогу и, претпостављам, значајну техничку подршку у овом подухвату.

На основу резултата анкете, могу да закључим следеће:

1) Ћирилица није мртва! Живахна је итекако и добро се држи. То што је не видимо у већој употреби на улици или на интернету није од суштинског значаја. Битно је да она не умире у појединачној, приватној, употреби. А ко зна, можда ће и доћи дан када по улицама градова у Србији и у медијима нећемо виђати латиницу у 90% случајева. То ће се вероватно догодити онда када кафићи и бутици по Србији престану да се зову Number One и понесу неке "ћириличне" називе, нпр. "Код Тасе на прасе" и слично. (Својевремено су неки моји другари отворили кафаницу-кафић којем је са леве стране врата писало ћирилицом "Канцеларија", а са десне стране врата, такође ћирилицом, "Оффице". Врло згодан и практичан назив јербо када би неког госта звала лепша половина на мобилни и питала га где је, побогу, у пола један ноћу јер се вечера одавно охладила, он би, без трунке гриже савести, рекао да је у канцеларији, односно офису.)

2) Латиница није мртва! И она је живахна и добро се држи. И захваљујући њој можемо да уживамо у многим предностима које нам доноси познавање и употреба тог писма.

3) Живела нам диграфија! Богатство које нам је дато "на тањиру" не бисмо смели никако да одбацимо. Ако бисмо се одрекли једног од ова два писма, то би било исто као када бисмо оном двоглавом орлу на нашем грбу намерно одсекли једну главу и бацили је као непотребну. А то на овом простору на којем живимо и у околностима у којима овде постојимо вековима није никако препоручљиво.

П.С. - Него, драге моје и драги моји, шта ћемо да радимо са оних 65% функционално неписмених колико их имамо према последњим званичним истраживањима. (Гледајући ове клинце у школи, имам утисак да се тај проценат свакодневно повећава.) У борби против функционалне неписмености требало би да свако од ових високообразованих који су учествовали у анкети да свој допринос. Како беше оно, не питај се шта твоја земља може да учини за тебе, већ шта ти можеш да учиниш за своју земљу...

Hansel 17:56 10.03.2013

Re: Дакле, ту смо!

Наравно, једно велико хвала и Ханселу за домаћинство на блогу и, претпостављам, значајну техничку подршку у овом подухвату.

Јесте, нарочито сам се истакао у активности да се не прошверцује нека децимална тачка уместо децималног зареза (пардон, запете)!

Било је и других захвата, али није ми било тешко! Дакле, нема на чему!

Поздрав за сада!

golubica.bg 19:06 10.03.2013

Re: Дакле, ту смо!

Hansel
Наравно, једно велико хвала и Ханселу за домаћинство на блогу и, претпостављам, значајну техничку подршку у овом подухвату.

Јесте, нарочито сам се истакао у активности да се не прошверцује нека децимална тачка уместо децималног зареза (пардон, запете)! Било је и других захвата, али није ми било тешко! Дакле, нема на чему!

Тасо, не кради ми пос'о, ако неко овде треба да се ѕахваљује Ханселу, онда сам то ја

Чак озбиљно размишљам да га ангажујем следећи пут кад ми затреба провера текста на српском, заиста му ништа не промиче!

Дакле Хансел, велико хвала за све

krkar 19:13 10.03.2013

Re: Дакле, ту смо!

ѕахваљује

Makedonski?

golubica.bg 19:16 10.03.2013

Re: Дакле, ту смо!

krkar
ѕахваљује

Makedonski?

Previše različitih jezika i pisama u istom satu.

Hansel 19:40 10.03.2013

Re: Дакле, ту смо!

golubica.bg

Hansel
Наравно, једно велико хвала и Ханселу за домаћинство на блогу и, претпостављам, значајну техничку подршку у овом подухвату.Јесте, нарочито сам се истакао у активности да се не прошверцује нека децимална тачка уместо децималног зареза (пардон, запете)! Било је и других захвата, али није ми било тешко! Дакле, нема на чему!Тасо, не кради ми пос'о, ако неко овде треба да се ѕахваљује Ханселу, онда сам то ја
Чак озбиљно размишљам да га ангажујем следећи пут кад ми затреба провера текста на српском, заиста му ништа не промиче!
Дакле Хансел, велико хвала за све

Ангажуј слободно, нарочито ако неко даје хонорар за то

, а заиста нема на чему, било ми је задовољство, јави се и с другим текстовима, ако пожелиш!

А што се тиче оно "ѕ" -- уме некада да, бар код мене, полуди комп, па делимично распоред на "ћириличној" тастатури буде као на енглеској, па се на место Y стави Ѕ a ne З, а на место Z -- З! Промене се и места неких других карактера (интерпункцијских знакова) -- ово се дешава само код куцања на Блогу.

Out of Beirut 16:49 10.03.2013

Re: сагледавање

Пре неко време, неколико чланака на ову тему је написао Василије Клефтакис:

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/plansko-ili-slucajno-zatiranje-srpske-cirilice.html

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/niko-nema-sto-srbin-imade-dva-pisma-u-pravopisu.html

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/srbija-latinica-i-qlatinicaq.html

Клефтакис је особа руско-грчког порекла која је детињство и младост провела у Србији, а деценијама живи у Холандији. Разумем да се многи не слажу с његовим погледима, али он је свакако занимљива личност. (Морао сам чак да проверим да ли заиста постоји... потврђено.)

mozzart89 21:52 10.03.2013

odlican blog

Cestitam.

Raduju me rezultati (jer se poklapaju s mojim ocekivanjima i tvrdnjom i necim u sta sam zaista verovao i nadao se - da cirilica ipak nije taaako u problemu kao sto se mozda moglo pretpostaviti). Mada bih za neke stvari ipak voleo da su drugaciji i da mnogo veci postotak bude onih koji uvek i svuda podjednako koriste oba pisma, jer tek tako ova nasa prava digrafija postaje "materijalizovana" kao nasa velika prednost i izuzetna posebnost...
I gde su nam sada ti nasi vajni programeri i ostali visoko-tehnoloski strucnjaci sto osvajaju raznorodne nagrade i sta ti ja znam - da pomognu tome da se elektronska cirilica poboljsa? Odbijam da poverujem u to da je to toliki problem. A i umetnika imamo, 'fala bogu, da pripomognu na svoj nacin. I istoricari* + lingvisti da se pitaju za (vazno) misljenje, naravno...

и даље ми није јасно зашто притиском на исту потпуно исту типку некад добијам ово «» а некад ово „ " ) и фина је вежба да се додатно концентришете на оно што пишете.

Mislim da je zato sto i jedan i drugi par simbola u srpskom cirilicnom pismu JESU znaci navoda.

*ili vec neka od pomocnih disciplina koja je relevantna...

Hansel 22:03 10.03.2013

Re: odlican blog

и даље ми није јасно зашто притиском на исту потпуно исту типку некад добијам « » а некад ово „ "

Mislim da je zato sto i jedan i drugi par simbola u srpskom cirilicnom pismu JESU znaci navoda.

Ееее, и у латиничном су, мада нисам сигуран да Правопис ове прописује « » као дозвољене, а и кад су код нас (били) у употреби, иду (ишли су) обрнутим редоследом.

Голубице, хајде мало провери у којим случајевима добијаш ове: « ». Свакако се једни или други које си навела укључују као "паметни наводници", али -- да ли их добијаш на истим компјутерима, са истим тренутно подешеним језиком? Од утицаја је и почетно "форматирање" странице у Ворду -- можеш да пишеш ћирилицу или латиницу, а да Ворд то "види" као текст на енглеском или пољском, па да ти укључује њихове наводнике... Провери шта се дешава на доњем делу Вордовог прозора (на средини, бар је тако у 2003, с 2007 сам мало радио, мора да је слично)...

P. S.

mozzart89
odlican blog

Чека се и твој!

Само подсећам...

golubica.bg 12:50 11.03.2013

Re: odlican blog

Hansel
Голубице, хајде мало провери у којим случајевима добијаш ове: « ». Свакако се једни или други које си навела укључују као "паметни наводници", али -- да ли их добијаш на истим компјутерима, са истим тренутно подешеним језиком? Од утицаја је и почетно "форматирање" странице у Ворду -- можеш да пишеш ћирилицу или латиницу, а да Ворд то "види" као текст на енглеском или пољском, па да ти укључује њихове наводнике... Провери шта се дешава на доњем делу Вордовог прозора (на средини, бар је тако у 2003, с 2007 сам мало радио, мора да је слично)...

Баш сам гледала кад се дешавало, исти комјутер, исти документ, Ворд 2010. Језик/тастатура се ни у једном моменту не мењају (Serbian Cyrillic), а наводници лудују...

Hansel 22:01 11.03.2013

Re: odlican blog

Да, тастатура се не мења, али шта пише на средини "оквира" прозора документа, кад отвориш нови документ, шта пише на истом месту, када курсор ставиш на крај документа?

Мени је то правило проблеме, а ако установимо да је то и код тебе, може да се реши на неколико начина -- пошто пишеш на неколико језика, направиш темплејте за сваки, или селектујеш све пре писања и у том "пољу" на доњем оквиру одабереш "језичко форматирање" документа. Не знам баш "теорију" овога, отуда измишљам описне термине, па ево и сличице, да буде јасно на шта мислим:

Проблем може да прави језик који је подешен да буде default (подразумевани), просто се деси да Ворд некада не "учита" промену језика... а можда се курсор нађе у "пољу" где си ударила размаке "дифолт" језиком, ево ја сам сада по том принципу добио ово:
“ćšđ” (не знам да ли ће се видети да су наводници различити од "српских" ) -- пре куцања форматирано на English (U.S.) и «čšđ» -- пре куцања форматирано на French (France).

Ћирилица се у овом кратком експерименту показала као јача, тј. "поништавала" је претходно форматирање, док "српска латиница" није.

EDIT: Ако чуваш неки документ на ћирилици, у коме су се појавили погрешни наводници, селектуј само наводнике и погледај који ће језик да покаже доле...

mozzart89 02:20 12.03.2013

Re: odlican blog

Hansel
Ћирилица се у овом кратком експерименту показала као јача, тј. "поништавала" је претходно форматирање, док "српска латиница" није.

Е, да и ћирилица једном победи у томе...

"" и »« јесу знаци навода. Нема дилеме.
Који ће се појавити зависи вероватно од неких од тих подешавања.

Ја сам сада поново код куће и можеш да очекујеш да ускоро добијеш текст. Плаши ме што сада крећем да се бакћем око факултета појачаним интензитетом, али мислим да то неће убити баш сво време које имам на располагању. Ваљда ће га бити довољно да напишем нешто, а да чему ваља.

Hansel 09:21 12.03.2013

Re: odlican blog

"" и »« јесу знаци навода. Нема дилеме.
Који ће се појавити зависи вероватно од неких од тих подешавања.

Само од њих -- разни народи имају своје знаке навода -- код неких су ови » « , а код неких су ти исти, али обрнуто: « »

можеш да очекујеш да ускоро добијеш текст

Ма, не брини, ја то тако волим да глумим досадњаковића!

Што не значи да не бих волео и да прочитамо један занимљив текст!

Кажем ти, само укомпонуј оно што си писао, а можеш и о другим стварима...

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Hansel

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Ćirilica ili latinica? I jedno i drugo!

Atačmenti

Tagovi

Re: Рe: Хвала

Re: Хвала!

Serbian keyboard stickers!

Re: Serbian keyboard stickers!

Re: Serbian keyboard stickers!

Никако промоција

Re: Никако промоција

Re: Никако промоција

сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Места за скоројевиће! Остали, стој!

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Re: сагледавање

Посланичко питање - Никола Тулимировић

Re: Посланичко питање - Никола Тулимировић

Re: Посланичко питање - Никола Тулимировић

грешка, опет

дискриминација и нетолеранција

Дакле, ту смо!

Re: Дакле, ту смо!

Re: Дакле, ту смо!

Re: Дакле, ту смо!

Re: Дакле, ту смо!

Re: Дакле, ту смо!

Re: сагледавање

odlican blog

Re: odlican blog

Re: odlican blog

Re: odlican blog

Re: odlican blog

Re: odlican blog

Hansel

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana