THE WORLD'S GREATEST ATHLETE Ili priča o desetoboju

Kada je na Olimpijskim igrama u Stockholmu, 1912.godine, švedski kralj Gustav V, uručivao zlatnu medalju američkom desetobojcu Jim Thorpu, izgovorio je reči koje možda najbolje oslikavaju vrednost pobede u ovoj neverovatno teškoj i zahtevnoj atletskoj disciplini:

“You, sir, are the greatest athlete.”

Te godine je desetoboj prvi put uvršten u olimpijski program, iako su se desetobojci tekmičili još od 1884., ali od toga dana, pa do danas, olimpijski pobednici u desetoboju se nezvanično smatraju “najboljim svetskim sportistima”. Rekao bih zasluženo i nimalo slučajno.

Moderni desetoboj se sastoji od deset atletskih disciplina ( 4 trkačke, tri skakačke i tri bacačke discipline ), a takmičenje se sprovodi u dva uzastopna dana.

Prvi dan počinje trkom na 100m, zatim slede skok u dalj, bacanje kugle, skok u vis i trka na 400m.

Drugi dan otvara trka na 110m sa preponama, zatim sledi bacanje diska, skok motkom, bacanje koplja i trka na 1500m.

Plasman u pojedinim disciplinama se ne boduje, već postignut reziltat i to na osnovu tablica koje propisuje IAAF ( svetska amaterska atletksa federacija ). Teoretski je moguće da takmičar ne pobedi ni u jednoj pojedinačnoj disciplini, ali da na kraju bude ukupni pobednik.

Iako ne postižu rezultate koji zaustavljaju dah, njihova svestranost, upornost, mentalna i fizička snaga, ali i plemenitost izdvajaju ih od ostalih atletičara.

Nije retkost da se, bez obzira na plasman i trenutno stanje na tabeli, desetobojci tokom poslednje trke na 1500m sačekuju ne bi li zajedno ušli u cilj zagrljeni i podignutih ruku. Nije retkost ni da se međusobno bodre tokom takmičenja, bez obzira na konkurenciju. Ako je igde slogan: “Važno je učestvovati” primenjen u praksi, onda je to u desetoboju. Može se reći da je simbolički pobednik  svako ko ga uspešno završi.

Počeci ove atletske discipline dosežu u vreme antičkih olimpijskih igara. Prvo pominjanje petoboja, kao posebnog sporta u okviru igara sastavljenjog od pet različitih disciplina, pojavljuje se u 8.v pne. Takmičilo se u skoku u dalj ( iz mesta ), bacanju koplja, bacanju diska, trčanju na jedan stadion ( 192,27m ) i rvanju. Petoboj se razvio iz vojničkih vežbi, odnosno imao je za cilj da pokaže sposobnost u savladavanju vojničkih veština, aktuelnih u to doba.

U program modernih olimpijskih igara, baron Pierre de Coubertin je na svoj lični zahtev uvrstio petoboj, doduše sa izmenjenim disciplinama, ali sa istim ciljem: da se pokaže vojnička veština. Discipline su bile primerene dobu:  ovog puta, radilo se o kraju 19. veka.

Takav se petoboj zadržao u programu olimpijskih igara do danas, pod nazivom Moderni petoboj i sastoji se od takmičenja u plivanju, streljaštvu, mačevanju, kros kantri trčanju i jahanju.

Paralelno sa modernim petobojem, razvijao se i atletski petoboj koji je prerastao u desetoboj, a u program olimpijskih igara uvršten je, kao što rekoh,  1912. Na OI u Stokholmu.

Iako nikada nisu spadali u najveće svetske atletske zvezde, retko ko nije čuo za Jima Thorpa, Daley Thopsona, Jurgena Hingsena,  Romana Seberlea i mnogih drugih. Na olimpijskim igrama u Los Angelesu 1984. , u senci četvorostrukog olimpijskog pobednika Karla Luisa, ostao je mitski dvoboj dva najveca desetobojca svih vremena, Daley Thompsona i Jurgena Hingsena, gde je posle dva dana takmičenja i deset disciplina, olimpijskog pobednika odlucilo jedva nesto vise od 100 bodova ( na primer 0,3s na 100m )

Svetski record u desetoboju drži Ashton Eaton sa 9039 bodova i to po disciplinama:

100m – 10.21 s

Skok u dalj - 8.23m

Bacanje kugle - 14.20m

Skok u vis - 2.05m

400m - 46,70s

110m prepone - 13,70s

Bacanje diska - 42.81m

Skok motkom - 5.30m

Bacanje koplja - 58.87m

1500m - 4.14,48 min

U dvorani se od takođe održavaju takmičenja u vošeboju i to u sedmoboju i za muškarce i za žene. Kod žena je raspored disciplina identičan kao in a otvorenom, dok je kod muškaraca takmičenje počinje trkom na 60m, zatim sledi skok u dalj, bacanje kugle i skok u vis, dok je drugog dana: 60m sa preponama, skok motkom i trčanje na 1000m.

Čitav ovaj tekst pišem inspirisan i radostan što Srbija konačno ima ozbiljnog predstavnika u ovoj, rekao bih, elitnoj sportskoj disciplini.

Mihail Dudaš je još kao junior skrenuo pažnju na sebe osvajanjem bronzi na svetskom i evropskom juniorskom prvenstvu, zatim postavljanjem nacionalnog rekorda 2011.godine od 8256 bodova in a kraju, osvajanjem trećeg mesta na poslednjem dvoranskom evropskom prvenstvu u Geteborgu, sa takođe nacionalnim rekordom od 6099 bodova.

Nekako tiho i bez posebne pompe, ušao je u krug najboljih i svojim potencijalom nagovestio i najviše domete. Njegovi najbolji lični rezultati daleko premašuju granicu od 8500 bodova. Što garantuje visok plasman na gotovo svakom velikom takmičenju. Trenutno, njegovi najbolji rezultati na otvorenom su:

100m – 10.71s

skok u dalj – 7.63m

bacanje kugle – 13.85m ( u dvorani 14.19m )

skok u vis – 2.04 ( u dvorani 2.08 )

400m – 47.47s

110m prepone – 14.78

bacanje diska – 44.70

skok motkom – 4.90m

bacanje koplja – 59.98m

1500m – 4:24.30,

Jasno je da u svakoj od pojedinih disciplina ostaje još puno prostora za napredak i ukoliko ostvari svoj potencijal, dobićemo još jednog suverenog svetskog broja jedan. Potrebno je samo malo volje i pameti, a Dudaš će, kao i do sada, sasvim sigurno uraditi sve što je do njega. To znači mnogo više od očekivanog.

 Srećno Mihail

You, sir, are the greatest athlete of Serbia.