Razbijeno ogledalo!

Sirotinjska zabava

VELIKO NIŠTA

Prva slika je na fotografijama ovog bloga. Neko je na kiosku Državne lutrije, nakićenom i dizajniranom u skladu sa državnim provizorijumom u kome životarimo, običnim flomasterom ispisao ISTINU.

Druga slika je iz Niša. Na tamošnjem Starom groblju, u jednoj napuštenoj grobnici, već 15 godina živi Bratislav Stojanović, KV zidar, star 43 godine. Staro groblje na niškoj Paliluli odavno je "van upotrebe", a većina spomenika je u stanju raspadanja. Ispovest Bratislava Stojanovića reporteru „Večernjih Novosti" moralni je seizmograf epohe:

„...Ne plašim se mrtvih. Neće oni nikome nažao učiniti. Iskreno, pored njih sam najmirniji. Plašim se živih što dolaze noću, divljaju, kradu, lome... Ova grobnica u koju sam se uselio nema vlasnika i već je bila obijena. Bio je neki sanduk sa kostima, ali sam to lepo složio, neka je laka zemlja pokojniku, i napravio malo mesta za sebe... Imao sam i prijatelje, možda neki i znaju gde živim, ali to ne pokazuju. Nikada ne bih pristao da nekome budem na teretu."

Treća slika je iz Novog Sada. Na jednom parkingu u naselju Liman III, u belom kombiju već tri godine žive Edit i Zdravko Jovanović. Kombi površine 4 kvadratna metra preuredili su u mini garsonjeru, u kojoj žive sa dva kućna ljubimca. Nemaju redovna primanja, već žive od novca koji zarade prodajući slike i mirišljave kuglice. Novinarki „Blica" Edit i Zdravko su se požalili da im je jedini problem kupanje, jer u kombiju nemaju kupatilo. Kad dođe vreme za kupanje, na sredinu kabine postave korito, a vodu ugreju na plinskom šporetu. Za veliku i malu nuždu idu ili u javni WC ili u neki od obližnjih kafića.

I njihova ispovest podvlači crtu ovog marta 2013:

„..Kao što vidite, imamo sve, samo u malom. Trudimo se da vodimo koliko-toliko normalan život. Naporno je, ali ne žalimo se. Najlakše je sedeti i kukati. Treba raditi i boriti se, a šta god da se desi, treba ostati dostojanstven."