juče mi ukrali tegove iz dvorišta, one od 10kg.
a hteo sam da rokam do iznemoglosti, dok mi ne iskoči vena na bicepsu.
pričao sam ti.
mada si daleko,Džoni, shvatio si.
razočaran sam ušao u svoju sobu, i nisam pripalio pljugu kao što drugi to rade, ili nisam potonuo
u očaj, poput nekih sentimentalaca, i šta ti ja znam.
samo sam seo, otklopio laptop i časno priznao poraz.
onda sam uleteo u svoj profil na fejsbuku, i video tvoj mejl.
GOTOV JE BLOG
usran početak dana - jer sam shvatio da su mi ukradeni tegove rano ujutru, kad sam počeo da vežbam - dakle, znatno se prolepšao (ah, kakav pederski izraz!)
nebo je bilo vedro, i moje lice.
Počinje rokanje, pomislih.
rekao si da počinjemo da rokamo, i u pravu si. POČINJE HAOS
poslednja runda za moj život. za tu neku borbu, jer ako sad ne patosiram probleme i dovedem se u red - nikad neću.
imam puno problema. umrla mi majka pre 2 nedelje. ali ne plačem. nego rokam tegove i trčim u mestu, sprint. prikačen sam za ogradu dvorišta jednim konopcem, i tako treniram svoju eksplozivnu snagu.
sada mi je samo to ostalo, jer nemam više one tegove, pa 'ajde da se bacim na noge, jer dolazi proleće pa za njim leto, i onda se igra fudbal. da budem u formi, što bi se reklo.
nemam ni tegove ni majku, ali ne plačem.
rokam poslednju rundu, da pokažem svima nešto, ne znam šta, ali želim to da pokažem. nisam pisac, a nisam baš ni umetnik što se ističe. ali možda mi se nešto promeni u životu.
pričao sam ti da ne plačem, i da sam sav taj haos dobro podneo.
mogu tek da zamislim kako je tebi. daleko si. daleko od ortaka, klupe, stadiona, rokačine na tribinama. držiš se.
piši
sincerely,
Savone a.k.a. Captain McSheffrey
