OVO NIJE OGOVARANJE, ALI...

Ако си се упутио према циљу и путем почео да застајкујеш и да камењем гађаш сваког пса који лаје на тебе, никад нећеш стићи на циљ, говорио је Достојевски. Ипак, ма колико човек био свестан чињенице да је заокупљеност оговарањима која га прате јалов посао, мало је међу нама оних који ће поред тих прича проћи и не трепнувши наставити даље.

Чујемо ли фразу „ово није оговарање, али...”, свакако ћемо бити сведоци беспоштедне реторичке паљбе у правцу индивидуе о којој је реч. Је ли то оговарање или није, процените сами. Пракса показује да управо тако почињу најсочнија оговарања.

Они који тврде да никада не оговарају, нису искрени. Свако је, у већој или мањој мери склон тој врсти комуникације. Разлика је само у томе што неки то чине не бирајући саговорника, док други пажљиво процењују коме могу поверити своје мишљење о некоме и оно што су о њему чули. Отуда и привид да само они први оговарају.

Али ако се већ, макар и понекад, мора изнети критичко мишљење о некоме ко није присутан, а при том се из неког разлога не жели да он за то сазна, није на одмет обратити пажњу коме се тај став саопштава. Треба изабрати саговорника који је мање од осталих склон ширењу информација овог типа.

Никада се немојте трудити да јавно демантујете неистину коју је неко изрекао о вама док вас је оговарао. Треба имати у виду да је свако чудо занимљиво само три дана, укључујући и трач о вама. Ако се јавно осврнете на њега, постићи ћете само то да рок трајања непријатности којој сте изложени буде продужен за још три дана.

Али, ни то није највећа грешка коју у оваквој ситуацији можете да начините. Ступите ли у расправу са оним ко вас је оговарао, будите сигурни да сте крочили на потпуно погрешан пут. Тиме особи која је о вама говорила лоше само дајете до знања да је била у праву када је за вас рекла да сте свађалица, џангризало, нетрпељиви, нетолерантни, неинтелигентни и ко зна шта још... Ако ипак желите да је на неки начин казните, довољно је само да заузмете нешто већу дистанцу у будућем опхођењу са њом. Дилема зашто сте се променили и црв сумње који ће је непркидно грицкати, биће за њу више од казне.

Пошто смо констатовали да нема човека који никада никога није оговарао, дистанцирањем од свих људи за које сте чули или посумњали да су о вама говорили нешто негативно у тренутку када нисте били присутни, могли бисте довести себе у ситуацију да останете потпуно сами. Гледање кроз прсте ономе ко је једном учинио тако нешто, уз истовремено уздржавање од давања повода за даља оговарања, често је плодотворнија стртегија од љутње за сва времена и самоизолације. Имајте при том на уму мисао једног умног човека који је рекао да би на свету мало које пријатељство опстало када би људи знали шта једни о другима мисле и говоре.

Свакако да особе чије су професије јавне, оговарања и трачеве о себи подносе знатно безболније него што је то случај са људима који немају додирних трачака са ма којом врстом тзв. јавне сцене. Штавише, многе личности из света шоубизниса оговарања и трачеве сматрају пожељним и корисним за своју каријеру. Детаљи из њиховог приватног живота, па и трачеви, постали су роба од које живе не само они, већ и милиони других људи, запослени у листовима, часописима, радио и ТВ станицама за које се обично каже да су таблоидни. Ови медији су названи таблоидима најпре због свог формата, а касније је тај израз постао синоним за садржаје сензационалистичког типа које пласирају, а који немају много додира с реалношћу.

У својој потреби да се, најчешће због пољуљане популарности, поново наметну публици као неко ко је вредан њихове пажње, многе естрадне личности саме пласирају поводе који ће послужити за њихово оговарање и касније трачеве. Показало се да у неким случајевима и антиреклама, каква је свакако трач, може да послужи као одскочна даска за лансирање протагонисте приче у свет познатих, али су ефекти таквог пробоја обично краткотрајни. Уколико иза личности која је на тај начин доспела у жижу интересовања јавности не стоји квалитет, односно таленат везан за посао којим се бави, и таква реклама, баш као и она класична, неће имати трајнији ефекат.

Иако трач и сплетка као производи људске комуникације имају исту основу, међу њима има разлике. У случају сплетке главни циљ је да се особа која је предмет измишљене приче омаловажи, емотивно повреди и морално компромитује, док је намера твораца и преносилаца трача да се задовољи сопствена и потреба осталих слушалаца за сензацијом и да се на тај начин привремено побегне од монотоније којом су те особе окружене у свакодневном животу. Дакле, док сплетка има за циљ намерно наношење зла, трач настаје и шири се првенствено ради забаве оног дела јавности који ужива у информацијама те врсте. Пошто и једни и други поседују изражену радозналост и разиграну машту, та два елемента су сасвим довољна да се истинита, полуистинита или измишљена прича о некој особи лансира на начин који оставља довољно простора да јој сваки следећи интерпретатор дода по неки нови детаљ - најчешће претпостављен или измишљен.

Они који за појаву оговарања, трачева и сплетки криве ово, наше време, требало би да знају да ти облици комуникације нису од јуче. Било их је од самих почетака човекове вербалне комуникације и, по свему судећи, увек ће бити саставни део наше свакдоневице. Ако сте склони нервирању када чујете да сте предмет оговарања, а при том имате довољно слободног времена, није лоше руководити се саветом искуснијих, који рекоше како у друштво увек треба долазити први, а одлазити последњи, па тако људи неће имати времена да вас оговарају.