Tačer revisited

Kažu o pokojniku sve najbolje... Jes' đavola! To važi samo za obične ljude. Javne persone ne zaslužuju primenu tog pravila na njihova trupla (i duše, ko veruje u te stvari). Zapravo, dužnost preživelih, kada su istorijske ličnosti u pitanju, je da naprave makar pokušaj poštenog bilansa njihovog lika i dela, a u krajnjoj liniji, ako iz pijeteta prema njima živima to do tada nisu uradili, da kažu bobu bob, a popu pop.

Da nekom Marsovcu dopadne šaka sveCka štampa iz recimo juna 2004. on bi, sudeći po panegiričnim eulogijama kojima je ta štampa bila preplavljena tih dana, pomislio da je Ronald Regan (Gipper) bio moralno-intelektualni gigant, a ne moralni patuljak čija je (politička) karijera počela denunciranjem kolega FBI-u, a čiji su verbalni gafovi, u vreme predsednikovanja, bili definitivni dokaz intelektualne inferiornosti i nepresušni izvor zajebancije diljem sveta.

Naravno, jasno je da ne počinjem slučajno ovaj (kontra)blog o Margaret Tačer Ronaldom Reganom, jer oni su povezani baš kao na onom plakatu koji je okačio Bolid1 kod krkara. Uzgred, taj plakat uopšte nije bezveze, Regan je blebetao o mogućnostja i "ograničenog nuklearnog rata na tlu Evrope", dok je tzv. čelična tzv. lejdi samo treptala okicama.

Kaj god, oni jesu bili značajni izvođači radova u izgradnji sveta u kome živimo -- izglobljenog i globotomiranog, ako mene pitate. No, držeći se mudrosti Ču En Laja, ja ne bih mnogo o posledicama njine politike -- it is too early to tell. Samo mogu da primetim da one (posledice) polako gmižu ka nama kako na ekonomskom tako i na geopolitičkom planu. Pošteni posmatrač istorije (naglasak na pošteni) 'ladno može da povuče pravu liniju između ovog užasnog para i 11. septembra 2001. Vidi definiciju reči blowback.

Za razliku od krkara koji boluje od amnezije i kurobolje kada je reč o spoljnim brljotinama, ups, izvinjavam se, spoljnoj politici tzv. čelične tzv. ledi, mene to više, da ne kažem jedino, zanima. Drugim rečima, savršeno me ne zanima šta je radila u Velikoj Britaniji. Nemam nameru tamo da živim, a ovde gde živim -- na kugli zemaljskoj -- se osete posledice pomenutog brljanja. Nalazim paradoksalnim da neko ko nije državljanin V.B. (iliti U.K. od volje vam) vlaži i/ili svršava na to kako je ona "sredila" istu, a o čemu koncenzus u samoj Britaniji teško da postoji (videsmo to čak i na tom blogu, da ne govorim o vestima).

Državnička mudrost i dalekovidost

Da, isto tako smo već videli kod krkara jedan biser mudrosti glede Afričkog Nacionalnog Kongresa (ANC) i njene "dalekovidosti" glede njegovog dolaska na vlast. (uzgred, prvi tvit Tonija Kerona, koji je svojedobno u Južnoj Africi bio anti-aparthejd aktivista, a sada je urednik onlajn izdanja magazina TIME, posle vesti o njenoj smrti se sastojao od tog čuvenog citata i opaske o mudrosti). Naravno, krkar je oboleo od selektivne amnezije pa je napisao: "Ne znam šta ona ima sa aparthejdom, da nije i ropstvo uvodila?" (i to se onda citira po društvenim mrežama kao relevantno). No, kanda su britanski anti-aparthejd aktivisti nešto znali o tim vezama kada su dizajnirali plakat za anti-aparthejd demonstracije 25. marta 1990. ("zaboravni" krkar je bio, čini mi se, velik dečko u to vreme i čudi me ta zaboravnost).

No, jedan drugi primer mudrosti i dalekovidosti je meni još zabavniji. Kao vođa opozicije Margaret Tačer je posetila Teheran aprila 1978. U dupelizačkom govoru (njen stil prema diktatorima i ološu svake vrste) o šahu Rezi je, između ostalog, rekla: "On je sigurno jedan od najdalekovidijih svetskih državnika čije iskustvo je bez premca."

Naglasih datum, jer je samo šest meseci posle tog hvaljenja dalekovidosti šaha od strane dalekovide tzv. čelične tzv. lejdi generalnim štrajkom u Iranu počela revolucija, koja će dalekovidog Rezu zbaciti sa trona, a on će, (samo) devet meseci posle tih toplih reči, dalekovido sesti u svoj Džambo Džet i otići u svet u kome će dojučerašnji prijatelji i dupelisci gledati na njega kao na smrdljiv sir [osim (delimično) Kartera što će ga koštati reizbora i Anvara el Sadata].

Možda sam malo surov oko ove dalekovidosti -- iranska revolucija je uhvatila svakog i CIA i MI6, pa i SAVAK, spuštenih gaća, ali to je samo jedan u nizu dokaza da respektabilne (dalekovide) obaveštajne službe u svojoj istoriji nisu predvidele nijedan događaj tog tipa, koji same nisu organizovale.

No, tu se priča o dalekovidoj tzv. čeličnoj tzv. lejdi i dalekovidom šahu ne završava. Dok je kao lider opozicije oštro kritikovala vladu što dalekovidom ne pruža azil, kad je došla na vlast (maja 1979.) jedna od prvih stvari je bila da pošalje britanskog ambasadora u Iranu, pod lažnim imenom, na Bahame da objasni šahu da su on i njegova familija nepoželjni u V.Britaniji.

Pametno, dalekovido i pragmatično? Svakako, ali oslanjanje i opravdavanje svega i svačega pragmatizmom će nas daleko odvesti. Plašim se u veoma pogubnom pravcu.

Pragmatizmom se teško može pravdati podrška Polu Potu i Crvenim Kmerima, a ni ne uklapa se u Tačerkin imidž anti-komuniste (kao ni tamo kod krkara pomenuto slavljenje Tita i njegove Jugoslavije). Ta epizoda pokazuje da ona nije bila anti-komunista per se, nego Hladni ratnik dovoljno ideološki ostrašćen da poveruje u imbecilnu domino teoriju. Tako da se Kambodža imala predati Polu Potu (ma neka je "Maosta" na n-ti stepen) na milost i nemilost samo da ne potpadne pod uticaj Sovjeta.

Pomenuto je da su SAS momci trenirali Crvene Kmere. Da, to je sada opštepoznata činjenica. Međutim, to je svakako bilo manje štetno od političke podrške koju je Pol Pot uživao od trojke Kina, SAD i V.B. u UN, pri čemu mu je nekako prva navedena zemlja "prirodni" saveznik, a ove druge dve su tom podrškom činile brutalni protivprirodni blud nad vrednostima koje su promovisale (i još uvek promovišu).

Sjajna lekcija iz real-politike i kako se genocid može transformisati u "užasne stvare" (njen izraz -- terrible things, još malo pa "nemili događaj"). Međutim, ako mislite da je "snaga uverenja" [sintagma koja nekako uvek ide uz tzv. čeličnu tzv. lejdi] činila vladu Margaret Tačer ubeđenom da se politika prema Pol Potu i Crvenim Kmerima može braniti na bilo koji način pogledajte dva i po minuta iz filma Year Ten, Džona Pildžera iz 1989. [Zapravo, korisno je pogledati ceo]

Ne samo da je majnder prekinuo intervju sa lordom Brabazonom od Tare, koji je bio zvaničnik Forin Ofisa, nego je posle pres služba lagala da je Pildžerov reditelj dao garancije da ta intervencija neće biti javno emitovana. Pildžer zaključuje priču o tom događaju -- Ono što je epizoda ilustrovala je bilo da je vlada itekako svesna da je njena politika prema Kambodži nebranjiva. [Tell Me No Lies, str. 142]

[digresija] Džon Pildžer je, na žalost, vrsta koja izumire -- novinar. Na svetskom nivou jedva mogu da ih nabrojim za prste obe ruke (od toga svega jedan mlađi od 40 godina). Ono što se danas samosmatra novinarem je ili stenograf ili dupelizac moćnih ili (najbolji slučaj) nebitan. Na žalost i u tome Margaret Tačer ima svoje pipke -- šifra Robert Murdok. [/digresija]

Dupelizački govor... Jel' se ja to ponavljam?... Da, ponavljam se i neću više... Zaključiću da nije bilo skota na vlasti pod kapom nebeskom za koga nije imala toplu reč. Toplina reči je bila u upravnoj srazmeri sa količinom oružja koje će mu prodati.

There is no alternative iliti "nema alternative"

Ko god da izgovori gornju rečenicu u vezi bilo čega verujući u nju ili je glup ili beznadežno lišen mašte ili kombinacija oba, jer alternativa postoji uvek i za sve -- život i sve u vezi njega nije jednosmerna ulica, osim u činjenici da ćemo svi pre ili kasnije riknuti. Ako je pak izgovara da bi progurala svoj cilj, onda je ta osoba pokvarena i računa na glupost protivnika. Mislim, 'ladno mogu da zamislim robovlasnika i sigurno da je takvih bilo kako ubeđuje abolicioniste kako nema alternative. U slučaju Margaret Tačer ova druga mogućnost je verovatnija i, interesantno, bila je u pravu računajući na glupavost (i pokvarenost) svoje opozicije, pa je "laburista" Toni Bler zapravo njeno političko nedonošče.

Verovanje u večnu ekspanziju u uslovima ograničenih resursa mi liči na verovanje da se čokolada može konzumirati kao na ovom animiranom gifu. Ćista magija.

There is no such thing as society iliti nema takve stvari kao što je društvo

Neke apologete Margaret Tačer (npr. Dejvid Fram -- pisac govora Buša2 ) se sada, u pokušaju da dokažu prisustvo ljudskosti u njoj, upljuvavaju od dokazivanja da se citirana mudrost istrže iz konteksta, te da ona nije bila libertarijanac ajnrandovske provincijencije. I da, njima se može dati za pravo da kada se ta glupava rečenica stavi u kontekst celog govora ona ne znači bukvalno to što govori. Međutim, to je apsolutno irelevantno, jer ovakvi biseri ili "sound bites" stiču svoj sopstveni život i ko zna koliko je ajnrandovskih libertarijanaca poverovalo u to svojevrsno "svako prase za se'", što je prilično opasno stanje svesti (kako po sebe tako i druge).

****************************

Beleške na margini

Juče je Džulijan Asanž držeći konferenciju za štampu ponovio mnogo puta citiranu rečenicu iz Orvelove 1984. Onaj ko kontroliše prošlost kontroliše budućnost. Ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost.

***

Međutim, na stranu sva ideologija, na stranu sve gore napisano, ako bilo ko reaguje na obaranje bilo čijeg civilnog putničkog aviona i ubistvo 290 civila od strane bilo čije ratne mornarice, na način kao što je M.T. reagovala na obaranje aviona Iran air-a IR 655 na liniji Bandar Abas -- Dubai, na koji je Vilijam Rodžers, trigger happy kapetan broda Vincennes američke mornarice, ispalio 2 rakete, 3. jula 1988., mož' me peći mož' me seć', ja ću tu osobu smatrati moralnom nakazom. To sam mislio tada kada mi je bilo 29 godina to mislim sada sa 54.

Šta? Ne znate kako je tzv. čelična tzv. lejdi reagovala?

Izjavila je da je uništenje tog aviona razumljivo (understandable).