Kada padne poslednja zavesa...

Sinoć je spuštena poslednja zavesa ovogodišnjeg Beogradskog festivala igre.  Decenija najbolje igre je sada za nama. Organizatorima su ostali papiri, neplaćeni računi, izveštaji, i još mnogo onog nimalo atraktivnog posla. Publici su ostale boje, neki neuhvatljivi pokreti, slike, sve ono što ljudski um uspe da zaledi, jer je igra umetnost trenutka. Ostaje u sećanju jedan neponovljivi april igre u Beogradu.

"Studija zabave" koreografa Aleksandra Ekmana, možda je bila najbolji izbor za kraj 10. festivala, jer na interesantan i posve filozofski način nudi bezbroj odgovora na pitanje da li vrhunska umetnost može biti dobra zabava. To je komad koji istražuje i dovodi do banalnosti sve ono što je ljudima zabavno, i sve one sadržaje koji se nude publici.

Po svoj prilici, mi imamo svetski festival. Koliko god svesni ili nesvesni toga, igra nam se desila, i to ona o kojoj u isto vreme pišu, ili je tek najavljuju vodeći svetski mediji. Publika je glavni motor ovogodišnjeg festivala, i ponosni smo na ogromno interesovanje, nova lica, mlade ljude koji su sedeli, stajali, zapitkivali, ili se gurkali kada u foaje pozorišta nakon predstava pristignu igrači, koreografi... Beograd je ovih dana bio svetska metropola umetničke igre, i to nam više niko ne može oduzeti.

Osim lamenta brige koji se sve vreme nadvijao nad manifestacijom, a vezano za podršku Grada Beograda i Ministarstva kulture Srbije, koji ni do danas nisu pružili zvaničnu informaciju o visini iste i vremenskom okviru u kome će se ona realizovati, ovaj festival je imao i mnogo onih dnevnih briga koje su ostale u vlasništvu organizatora. Brojne grupe gostiju uvek su dobra garancija da će se izgubiti koferi, pasoši, da će se neko povrediti, zakasniti na let... Festival je prošao i u znaku mnogih problema sa kamionima, odnosno nevoljama u transportu dekora i opreme, stalnoj brizi oko brojnih dozvola, kašnjenja, komplikovanih procedura... Nije nam se ranije dešavalo, ali za sve postoji prvi put.  Ove godine nismo imali oblake vulkanske prašine kao 2010., ili bankrot dve avio kompanije u jednom danu (Malev i SpainAir) marta 2012., dok ni naš JAT - osim jednog leta iz Stokholma, nigde nije kasnio.  Aktivna je bila i poznata grupa onih što su pokušali da sapletu, omalovaže uspeh, da se oglase u strahu da će biti zaboravljeni, da pišu tekstove za „među nama", da pozivaju telefonom usred noći i prete, da šalju vulgarne i glupe sms poruke, da spopadaju ambasadore, ministre... Znamo te žene...i raduju nas. Od bavljenja festivalom, a ponajvise mojim likom i delom, zaboravile su na svoje živote. A to takođe ume da imponuje.  

Iza kulisa festivala, mnogo gostiju. U Beograd je stiglo mnogo publike i novinara iz Slovenije, Hrvatske, Grčke, Švajcarske, Nemačke, Austrije, Italije... Predstavu kompanije Alias pratila je velika grupa mladih producenata iz Holandije, predstave grupa Ultima Vez i Cullberg baleta gledali su direktori festivala iz Ravene i Ferare. Nastup kompanije Ballet Jazz Montreal je zainteresovao direktore najznačajnijeg atinskog teatra - Megaro Musikis... Danski plesni teatar gledali su direktori festivala iz Sofije, Treviza i Ćivitanove...

U Beogradu je dogovorena saradnja između koreografa Andonisa Fonjadakisa i Cullberg baleta. Vesna Orlić, koreograf i zamenica direktora Državnog baleta iz Beča otpočela je pregovore sa Baletom Narodnog pozorišta u Beogradu vezano za naslov koji bi trebala da postavi na sceni ovog teatra. Bitef Dance kompanija je na sve načine pokušala da ubedi brazilskog koreografa Đilijerme Botelja da neki od svojih starih naslova postavi u Beogradu...Kajetano Soto je zahvaljujući našem festivalu, dobio priliku da radi balet za Državnu Operu u Beču... Vim Vandekejbus je u Beograd stigao iz Budimpešte, i na jedno popodne prekinuo snimanje svog novog filma. Tim Rašton je poželeo da se njegova nova predstava premijerno izvede na našem festivalu. Andonis Fonjadakis je iz Beograda otputovao za Njujork gde ga očekuje premijera, ali i nastavak rada na filmu Darena Aronofskog.... Aleksandar Ekman je svoj intervju za Politiku pisao na aerodromu u Sidneju... Manuel Legri je iz Beograda otišao u Japan, gde nastupa sa boginjom igre - Silvi Gilem... Anžalin Preljokaž smatra da Beograd ima najbolji festival igre...Gilijerme Boteljo je već danas u Bolonji sa svojom trupom, dok Ballet Jazz Montreal nastupa u Luksemburgu... A ja trčim da pozdravim Anu Grip, direktorku Cullberg baleta koja se vraća u Stokholm.

Duboki naklon publici, sponzorima i novinarima.