Curik

Analitičari su videli devedesetih upotrebu potencijalnih informacionih autoputeva u "konfuznoj i ponekad tužno nasilnoj Centralnoj i istočnoj Evropi" - kako je pisalo u jednoj studiji - samo za "slanje poruka solidarnosti i nade svojim istočnim susedima".  

Kada su devedestih razbucavali Jugoslaviju, tvrdili su da tako treba jer je tamnica naroda  i da su drugi narodi i onako neprijatelji i koji će nam i baš ih je bolelo dupe što je meni to slučajno bila domovina. I taman su tim «drugima» skinuli rogove, pa si mogao stidljivo da kažeš  koju o letovanju na Korčuli, ili da, o mene grešne, imaš babu u Ljubljani, a da ne ispadneš đubre, a bogami i da popiješ cedevitu, a da te niko ne gleda kao provokatora, kad evo ih, opet. Čitam danas vatreni govor premijera u kome kaže da niko ne sme da trguje Kosovom, pa onda predsednika koji replicira da niko ne sme da trguje Srbijom. I dok se oni virtuelno prepucavaju, a EU dobija one rogove iz devedesetih, imam grozan utisak da smo ga opet ugasili. I devedesetih se, kao i premijer Koštunica danas, tvrdilo da moramo da budemo jedinstveni kao 1389. a bogami i da je EU okupatorska, a Dobrica Cosic je tvrdio da je za Srbina i sibica masina.

 E sad, pošto ovde čamimo na internetu, hajde da vidimo šta smo sve propustili u oblasti IT devedesetih, skrajnuti iza higijenskog zida. Ne zato što devedesete mogu da se vrate, život nije zalagaonica, nego zato što ćemo opet svašta nešto da propustimo. 

Dok je na teritoriji bivše Jugoslavije ključao užasan rat, a domaće okruženje strastveno bistrilo šta nam to kuvaju i muljaju u Briselu i na Krfu - Predsednik evropske komisije Žak Delor je 5. decembra 1993. u Briselu predstavljao Beli Papir Evropske komisije - strategiju rasta, kompetitivnosti i zapošljavanja u oblasti informacionih tehnologija, te politiku uspostavljanja širokih evropskih infrastruktura (energija, transport, telekomunikacije). 

Dokument je identifikovan kao jedan od putokaza za evropsko društvo prema XXI veku, ili kako bi to kazao Delor "izazovi i putevi za ulazak u XXI vek" su mu suštinska ambicija. 

25. juna 1994. godine, na Krfu, Beli Papir - operacioni program implementacije pan evropske informacione strukture - usvajaju šefovi država i vlada Evropske Zajednice. U međuvremenu, od strane Saveta i Komiteta EU formirane su dve reprezentativne grupe uticajnih ljudi - tzv Kristorfersonova Grupa za transportne i energetske mreže i Bangemanova Grupa zadužena za komunikacione.

Ako se pitate gde smo mi tu bili, odgovor je prost i surov. Nigde.

Kada je na samitu Evropskog Saveta u Kopenhagenu (juni 1993.) predsednik Komisije Žak Delor prvi put pomenuo "obezbeđenje pouzdanog krvotoka za ekonomiju budućnosti", tj razvoj digitalnih informacionih struktura - širenje sporazuma o ujedinjenoj Evropi u okviru jedinstvenog tržišta olakšano je odredbama Ugovora iz Mastrihta čije dvanaesto poglavlje glasi:

"Zajednica će imati za cilj da promoviše uzajamnu povezanost i interoperabilnost nacionalnih mreža, a takođe i pristup tim mrežama."

Kada se zna da su već na samitu u Edinburgu decembra 1992. i u junu u Kopenhagenu regulisana i finansijska sredstva za stimulaciju razvoja transevropskih mreža, onda je jasno da je partnerstvo između svih igrača utvrđeno na čvrstim osnovama, a potrebni instrumenti, standardi, pitanja zaštite i sigurnosti podataka i industrijske svojine stvar daljih procesa.

Međutim, Evropa, kći feničanskog kralja Agenora, setra Kadmova i majka Minosa, Sarpedona i Radamantisa, krajem dvadesetog veka oti[la je dalje od dogme "produktivnost po svaku cenu" i proširuje se i u područje socijalnog podešavanja. Ta logika je u Belom Papiru nosila glavnu osu razvoja, čiji prioritet broj jedan jeste - investiranje.

Kada je juna 1987. godine, sledeći Single Act objavljen "Zeleni Papir o razvoju zajedničkog tržišta u telekomunikacionim servisima i opremi", satelitiski komunikacioni servisi stavljeni su na noge, a dve glavne faze - harmonizacija i liberalizacija - ušle su u proceduru.

Tri godine kasnije Evropski Savet uvodi (harmonizujući) koncept Open Network Provision (ONP), usvaja Direktivu o liberlizaciji telekomunikacionih servisa (sa izuzetkom telefonije), da bi već 93. krenula i liberalizacija govorne telefonije u većini zemalja članica do 1998. godine. 

Razvojni projekat RACE omogućio je istraživačima iz Evrope da okupe ekspertizu i troškove, usaglase standarde i pristupe, međutim Gof Hil, zadužen za vođstvo modelovanja naprednih mreža kod Britiš Telekoma itišao je dalje i rekao

"Evropi su potrebni naslednici RACE, jer je istraživanje u oblasti širokopojasnog prenosa preskupo za jednu ili dve kompanije." Kao rezultat programa RACE, fragmentirana evropska telekomunikaciona industrija (različiti propisi i standardi, nacionalni telefonski monopoli) se ujedinila oko istraživanja i razvoja u oblasti širokopijasnog prenosa.

"RACE je stvorila istraživačko razvojnu zajednicu tamo gde je ranije nije bilo", rekao je Džon Forest, direktor National Transcommunications u Velikoj Britaniji.

Delorov Beli Papir odredio je napredne komunikacije ključnom izvornom tehnologijom za sledećih nekoliko dekada na svim poljima. Još početkom 87. lansiran je EDI (Electronic Data Interchnange), a potom i TEDIS (Trade Electronic Data Interchange Systems).

Biti ostavljen negde na (sporednom) putu pogubno je i za velike. Žak Benoa, šef optoelektronike u firmi Alcatel French Telecom rekao je da je "Evropa uložila 25 godina istraživanja u optoelektroniku", ali da se mora "razvijati zajednička vizija o tome koji će servisi biti potrebni za deset ili dvadeset godina, koliki je obim saobraćaja koji će mreža morati da propusti, kako preći sa postojećih sistema na sledeće".

Iz tog ugla signali o važnosti integrišućih procesa kada se ratne sekire na Balkanu zakopaju, nisu bile guranje u zagrljaj sa "nevoljenom braćom", već realnost koju Evropska Unija oseća pre svega na svojoj koži.

Panel, kome je na čelu bio Vise Dekker iz Philips Electronics zaključio je da prepreke razvoja EU nisu nedostatak istraživanja, već usitnjeni i rasparčani propisi, nacionalni monopoli u oblasti telekomunikacija i sl, te da uspešan razvoj mora biti koncetrisan između proizvođača, pružaoca servisa, javnosti, biznisa i privatnih korisnika.

Aspiracije Belog Papira nisu obuhvatale samo trans-evropske telekomunikacione mreže, već su išle dalje sa ciljem da se prošire izvan granica Evropske Zajednice.

Doduše, analitičari su videli devedesetih upotrebu potencijalnih informacionih autoputeva u "konfuznoj i ponekad tužno nasilnoj Centralnoj i istočnoj Evropi" - kako je pisalo u jednoj studiji - samo za "slanje poruka solidarnosti i nade svojim istočnim susedima". 

To nije sve. "Informacioni autoputevi mogli bi postati mostovi između dva dela Evrope odvojena skoro jednim vekom istorije, ekonomskog rasta i kulturnim razvojem." – pisalo je dalje u studiji. 

Bilo kako bilo, već tada su planirali da u info igru uvedu oko 150 milijardi. Tokom perioda od 1994. do 1999. godine, Beli Papir je za devet prioritetnih projekata predvideo 67 milijardi, sa nezaobilaznom javnom intervencijom na poljima kao što su telemedicina, teleobrazovanje, podrška hendikepiranima i starijim ljudima - gde prioritet nije tržišna logika.

Koncept Belog Papira naglašavao je socijalni značaj tehnologije rasprostiranja informacije telematskih aplikacija, i insistirao na neophodnosti ubeđivanja nacionalnih, regionalnih i lokalnih javnih vlasti da se javno ulaganje više ne sme zaustavljati na putnim i železničkim mrežama.

"Zapošljavanje i poboljšanje uslova života" postavljeno je kao prioritetni telematski program Evropske Unije sa tri cilja: 1. ohrabrivanje boljeg planiranja gradova i zemalja, 2. uvećanje nezavisnosti starijih i hendikepiranih ljudi, 3. osiguranje bolje zaštite okruženja.

Moglo bi se još, naravno, ali to ni pre 15 godina nije bilo zanimljvo. Bio je zanimljiviji Gazimestan. Ma šta zanimljiv, pitanje života! Juče Gazimestan, danas Orašje. Koga briga za razvoj dok imamo gusle i guslare.