Perpetuum mobile još jedared među Srbima

MinFin je pre praznika preko intevjua u Blicu i saopštenja na sajtu ministarstva objavio: manji porez na plate, veći na imovinu. Tako glasi naslov. Verovatno ga je sam MinFin i smislio. Neki bi ovo nazvali politički marketing. Neki bi rekli: all hat, no cattle. Ja bih ga nazvao političkom manipulacijom.

Prvo: manji porez na plate. Objavljeni plan, pod bombastičnim naslovom, glasi:
- smanjiti porez na plate sa 12% na 10%, odnosno za 2%
- povećati doprinose za PIO sa 22% na 24%, odnosno za 2%
- povećati neoporezivi deo bruto zarade sa 8.700 na 11.000 dinara, odnosno za 2.300 din

Ova promena bi, po rečima ministra, trebalo da pomogne:
- reindustrijaliaciju
- privredni razvoj
- zapošljavanje

Kako smanjenje poreza na plate prati povećanje doprinosa za PIO u istom procentu, ova promena naravno neće rasteretiti privredu. U stvari opteretiće je za dodatnih 174 dinara po zaposlenom. Na neoporezivi deo od 8.700 dinara se ne plaća porez na dohodak, ali se zato plaća doprinos za PIO. Kako će on biti povećan za 2%, to iznosi dodatnih 174 dinara po zaposlenom.

Kako u isto vreme povećavamo neoporezivi deo bruto zarade sa 8.700 na 11.000 dinara, to će rasterećenje po zaposlenom iznositi 230 dinara.

Ukupno, privreda će po zaposlenom mesečno biti rasterećena za 230 - 174 = 56 dinara. Kako imamo 1.700.000 zaposlenih, a od njih 470.000 dobija plate iz budžeta, to će ukupno mesečno rasterećenje privrede, uključujući i javna preduzeća iznositi oko 70 miliona dinara mesečno, odnosno 840 miliona dinara godišnje. Nešto manje od 8 miliona evra. Ovo pretpostavljam treba da pomogne: reindustrijalizaciju, privredni razvoj i zapošljavanje.

O ovoj izmeni MinFin kaže i da će ova "poreska reforma" pojačati prihode Fonda PIO i time smanjiti transfere budžeta ka penzionom Fondu. Ovo je ozbiljan kandidat za novu definiciju izraza: presipanje iz šupljeg u prazno. Fond, u smislu reči fond, a pod imenom Fond PIO, ne postoji. Postoji samo protočni bojler koji se tako zove. Budžet se puni nametima. Namet na rad, koji se računa na bruto platu sada iznosi 12+22+12,3+1,5 = 47.8%. Nako promene, on će iznositi 10+24+12,3+1,5 = 47,8%.

Šta je razlog za ovo presipanja iz šupljeg u prazno? Nakon katastrofalno neodgovorne fiskalne decentralizacije kada smo neki gurnuli 400 milion evra lokalnim samoupravama, što nam je nekima donelo željenih 5%, a kako je to koštalo sve građane Srbije, moramo sada nekako to i da vratimo nazad. Smanjenjem poreza na dohodak koji je sada 80% prihod lokalne samouprave, i povećenjem doprinosa za PIO koji idu republičkom budžetu, dolazi do vraćanja oko 180 miliona evra republičkom nivou. Time će MinFin na papiru ostvariti manji deficit republičkog budžeta za oko 14 milijardi dinara i na papiru smanjiti onaj deficit od 50 milijardi za toliko. Zbog toga i tolika žurba da se ovo sve što pre uradi. Kada bi mogao i da uradi da ovo važi retroaktivno od početka godine, smanjio bi deficit za celih 20 milijardi. Naravno, ova promena na papiru neće imati nikakav uticaj na konsolidovani budžet.

Zašto to MinFin tako i ne kaže? Pa morao bi da prizna da je fiskalna decentralizacija bila jedan skup i promaše eksperiment, još jedna improvizacija čiji je jedini cilj bio 5%.

Druga mera je povećanje poreza na imovinu. Govori se o četiri mere:
- nedefinisano povećanje poreza na imovinu (po rečima MinFin: ozbiljnije) za pravna lica
- povećanje poreza na imovinu za vlasnike više od jedne nepokretnosti
- porez na poljoprivredno zemljište iznad 5 hektara
- ukidanje poreza na katastarski prihod

Šta je ideja u vezi sa porezom na imovinu za pravna lice ne znamo. Govori se i o tome da će dodatna stopa za drugu nekretninu za fizička lica biti 3% i da će za nju biti neporezivi iznos od 50.000 evra po novom. Oko poljoprivrednog zemljišta govori se i o tome da će se on naplaćivati samo za neobrađeno zemljište. Dok se u skupštini ne pojave konkretni zakonski predlozi, možemo samo da nagađamo. To nećemo. Sačekaćemo. U me]uvremenu možemo jedno sa sigurnošžu reći: za razliku od nazovi smanjenja poreza na dohodak, ovo će biti pravo povećanje poreza kako za građane tako i za privredu.

Min Fin je najavio da će doprinosi za PIO za poljoprivrednike biti dobrovoljni. A ostali građani?

Najavio je i da će radnicima u IT inudstriji, "pre svega" industriji softvera, biti ukinuti doprinosi za zdravstvo. A ostali građani? I šta znači "pre svega"?

Najavio je i da će se podići limit za paušalno oporezivanje sa 3 miliona na 6 miliona. Očigledno da nam nije dovoljno sive ekonomije. Treba je još.

Zašto se radi sve ovo? Ako ganjate 5%, ove mere se mogu pokazati dragocenim u jednoj takvoj hipotetičkoj situaciji. Dolazi nam i MMF, pa morate nečim da im mažete oči. Jeste da smo se busali da nam ne trebaju, ali kako stvari stoje, izgleda da nam to i nije bilo najpametnije. Za posetu MMF-a spremamo šlager manjeg deficita kroz presipanje iz šupljeg u prazno, smanjenje subvencija i povećanje poreskih prihoda kroz porez na imovinu.

Fiskalna konsolidacija je potpuno propala. Nije postigla ni jedan od zacrtanih ciljeva. Deficit budžeta u prvom kvartalu iznosi oko 50 milijardi dinara. Zadužili smo se za dodatnih 3 milijarde evra od septembra 2012. do danas i došli u još težu situaciju od one u kojoj smo bili.

Povučeni si jako loši potezi. Povećan je PDV. Povećane su akcize. Ovo je samo dodatno uticalo na pad potrošnje i produbilo krizu.

Sa druge strane, napravljene su rupe u sistemu PDV-a: od plaćanja PDV-a po naplati, povećanja limita na 8 miliona, do raznih novih olakšica. U isto vreme, nije ništa urađeno na suzbijanju prodaje ne crno. Recimo, stvarne kontrole mnogobrojnih buvljaka u Srbiji.

Pad potrošnje i izbegavanje poreza je posledično prouzrokovalo dalji pad poreskih prihoda od PDV-a i akciza. Spirala.

Povećan je i porez na dobit pravnih lica. Ova mera još nije imala uticaja jer se primenjuje tek od ove godine. Osnovica za ovaj porez je porez iz prethodne godine. Pad prihoda po ovom osnovu koji je evidentan samo pokazuje da privreda nije napravila profit prethodne godine.

Kako prihodi budžeta padaju, MinFin je ponovo pribegao povećanju poreza. Ovoga puta ne PDV-a, ne akciza, ne na dobit, već na imovinu, kako fizičkih tako i pravnih lica. Moraće i da smanji neke rashode. To naravno ne bi voleo da zove rebalans budžeta. Jer to bi značilo da je MinFin promašio. I to ne za malo.

Neki smo najavljivali da je prvo rebalans budžeta za 2012.godinu neodrživ, pa onda da je i budžet za 2013.godinu neodrživ, da je neodgovorno nerealističan na prihodovnoj strani, i da će već u prvoj polovini godine biti neophodan rebalans.

Da li neko zaista misli da će sada povećanje poreza na imovinu spasiti budžet? Koliko puta treba da udarimo u zid da bi shvatili da ovako više ne ide? Povećanje poreza dovodi do isisavanje više novca od građana i privrede. To smanjuje privrednu aktivnost. Guši privredu. Vučemo iste poteze, a očekujemo drugačiji rezultat.

Šta je trebalo uraditi još u septembru?  Budućem ministru finansija

Ponovio bih samo najbitnije stavke. Moram da  priznam da sam poprilično umoran od ponavljanja.

Cilj poreske reforme je RASTEREĆENJE PRIVREDE KOJA ZAPOŠJAVA. Cilj je: SMANJENJE TROŠKOVA  RADA. Da bi kao rezultat dobili toliko željeno zapošljavanje. Profit od proizvodnih delatnosti treba da bude najveći. Kako bi kapital umesto u trange-frange, išao u proizvodnju. Jer je tamo profit najveći.

Kod nas je zapošljavati skupo, a posedovati jeftino. Proizvoditi i izvoziti skupo, a uzimati trange-frange profit jeftino. Rad na crno jedino isplativ.

Smanjiti namete na rad za trećinu ukidanjem doprinosa za zdravstvo. Zdravstvo treba finansirati iz budžeta. Ovo smanjenje bi rasteretilo privredu za oko 1.4 milijardi evra, i to najviše one koji zapošljavaju. Za trange-frange, rasterećenja praktično ne bi ni bilo.

Ovaj gubitak prihoda je trebalo nadomestiti kombinovanim rastom: poreza na imovinu, poreza na profit pravnih lica i PDV-a i akciza.

Ukinuti fiskalnu decentralizaciju. Porez na dohodak građana nije prihod lokalnih samouprava nigde u svetu.

Na rashodnoj strani, potrebno je praktično ukinuti subvencije, zatm kroz giljotinu propisa, uvođenje elektronske uprave i prateće nove sistematizacije radnih mesta, izvršiti smanjenje broja zaposlenih kod države. Ova sredstava je paralelno trebalo usmeriti u jačanje socijalne mreže pomoći kroz jasne socijale karte. Svaka porodica koja nema minimum prihoda treba da prima socijalnu pomoć. Bez izuzetka.

Ideja da je moguće samo povećati PDV, akcize, povećati porez na profit i sada i porez na imovinu, a ne smanjiti namete na rad, je blago rečeno neodgovorno.

I upravo to neodgovorno smo i uradili. Povećanje PDV-a i akciza, bez ikakvog rasterećenja privrede, i bez smanjenja subvencija i ostalih trošenja. Danas, osam meseci kasnije, sa dodatnih 3 milijarde evra duga, očigledno hoćemo još jedan perpetuum mobile krug. U perpetuum mobile svetu, sve to i nije toliko važno. Već će se naći neko da nam doturi još novca kada i ova improvizacije propade. Ono što jeste važno, je da u slučaju novih izbora, može ponovo negde da se nagrebe 5%.

http://www.facebook.com/SasaRadulovich

http://twitter.com/SasaRadulovich

all hat, no cattle

Description of a person that is all talk and no substance; full of big talk but lacking action; a person who canot back up his/her words; a fake; a pretender.

Originally used in reference to people imitating the fashion or style of cowboys. These people wore the hats, but had no experience on the ranch -- thus, all hat, no cattle. Similar to talking the talk without walking the walk (which was originally used in reference to wanabe gunslingers).