Satelitski snimak

(Neke kontroverze jednog suđenja)

Vraćao sam se kući jedne prednovogodišnje večeri sa ocem iz centra grada u kome smo živeli (imao sam nepunih sedam godina). Veče je već palo, padao je vrlo krupan i gust sneg bez posustajanja. Na stotinak metara od nas neki auto je udario u nešto, nakratko se zaustavio i nastavio.

Otac je mislio da je udario u drvo i, s čudnom idejom da ustanovi u koje drvo i koliko je oštećenje (pa na osnovu toga da pretpostavi koliko je auto oštećen), otišli smo na mesto gde nam se činilo da se mali udes desio. Nikome od vrlo retkih prolaznika tako nešto (prilično neobično i ne mnogo smisleno) nije palo na pamet. Pod slabom uličnom svetlošću nije se moglo videti ništa na stablima drvoreda, otac nije mogao da shvati šta se u stvari desilo.

Onda sam ja u snegu video nešto neobično i rekao mu: „Vidi, neko je bacio neku krpu!" (prizor je zaista bio takav, „krpa" je već bila dobrano prekrivena snegom). Ćale je skočio, uhvatio „krpu", okrenuo „je" i videli smo bledo lice dečaka kojeg tada nisam prepoznao.

Vozač koji se kretao, po našoj proceni prilično brzo i koji se nije zaustavio da pomogne povređenom detetu nikada nije pronađen (bar ne zvanično). Srećom, iako s procenjenim minimalnim šansama za oporavak, posle 22 dana kome i tri operacije (uključujući operaciju glave), dečak se izvukao bez značajnijih posledica. Ipak, izvlačenje tog zvanično neidentifikovanog „budže" peklo je sve koji su nešto o ovome znali.

Kada se donekle sličan događaj desio negde u Žarkovu januara prošle godine, kada se otkrilo da je u njemu učestvovala osoba poznata s malih ekrana pitao sam se koliko će joj publicitet (prethodni i sadašnji) pomoći ili odmoći u procesu koji je očekuje. Spadam u one koje najčešće nervira i dobrovoljno eksponiranje intime poznatih osoba, a kamoli nedobrovoljno, pa mi i ovo lešinarenje (pa i linčovanje) bi odvratno (jednako kao i kada se radi o anonimnim žrtvama i ekspresnim maltretiranjima njihovih porodica), ali ne manje od kasnijih indicija o strategijama odbrane. Naravno, nije da se nisam upitao koliko je vozača koji nisu medijski eksponirani, a učestvovali su u ovakvim ili sličnim udesima, moglo da se svojom odbranom bavi relativno mirno; s druge strane, nisu ni sumnje u pristrasnost suda na strani gospođice bile nelogične, a naročito su bile iritantne vesti o promeni iskaza o mestu nesreće (van pešačkog prelaza, umesto dotadašnje da se nesreća desila na zebri).

Da bi se danas pojavila vest o iskazu veštaka koji je protumačio navodni satelitski snimak i ustanovio da je pešak udaren 7,3 m od pešačkog prelaza. Uz razumevanje ličnog pakla kroz koji bi svaki normalni čovek u ovakvoj situaciji prošao, pa i da nije uopšte kriv, ne uspevam da nađem razumevanje za šture vesti bez pominjanja izvora veštakovih snimaka, a o tome da su pokazani makar na suđenju (previše sam gledao američke filmove i serije?!) nema takođe ni slova. Za sada ni stručnog komentara da li postoje sateliti koji bi po takvom lokalnom vremenu mogli da zabeleže takav detalj, da li je satelit nekim čudom bio na pravom mestu iznad Srbije pa ovo mogao da snimi, ili je mreža satelita toliko gusta? Ili je ovo ipak pokušaj besramnog falsifikata?