"Domaće vaspitanje za decu i roditelje" umesto "Veronauke"

 Kažu da u državama u kojima se pravi više bogomolja nego proizvodnih pogona i fabrika, narodu ostaje samo da se moli Bogu, pa valjda zato nam na vreme uvedoše veronauku u škole .Ali ni to ne pomože da se preduprede sve negativne posledice tranzicionih eksperimenata , pa umesto proizvodnje materijalnih dobara proizvedoše se gubitnici u svim oblastima. Umesto novog morala dobismo nemoral, umesto vrednosti obezvređivanje svega, a to se nabolje vidi i najviše reflektuje na omladini i deci, ne zato što su loša rođena već što se o njima nije i ne vodi briga.

Zaista je krajnje vreme da se svi pozabave kakvo nam je školstvo, kakvo kućno i školsko vaspitanje dece i što se svi, počev od roditelja do ministarstva prave blesavi i neće da vide ono što se iz aviona vidi.

„Pi. ka ti materina, kobilo matora“,

Eto rekoše da je socijalizam zaglupljivao decu, a ta zaglupljena deca su već dede i babe, a prođe već 25 godina kako ga ukinusmo i preko 10 godina smo im uveli veronauku pa su njihova deca i unuci vaspitavani i napajani nacionalnim mitovima, prepravljenim istorijama i veronaukom. Dakle, uvođenje veronauke i “vraćanje korenima” dalo je rezultate jer po pitanju religioznosti svi , neko manje neko mnogo, zaostaju  iza Srbije. Prema zvaničnoj statistici u Srbiji se oko 96% stanovništva izjašnjava kao vernici, 1,1% su ateisti a 3% se nije izjasnilo. Dakle, u Srbiji živi 5.988.093 Srba, a  6.097.396 pravoslavaca, pa bi ispalo da je svaki Srbin i još poneki pripadnik drugih nacija pravoslavni vernici. Pre će biti da je mnogo lažnih i estradnih vernika, onih koji veru shvataju da im služi za opraštanje grehova, a ne da kao vernici ne čine barem ono što se kosi sa onih 10 zaposvesti.

Tako ispada da u Srbiji ima procentualno više vernika nego u Saudijskoj Arabiji u kojoj se 5% stanovništva izjašnjavaju kao ateisti. Ilustracije radi, broj ateista u Češkoj je 50%, a u ostalim zemljama ateistima se smatra 31% Japanaca, 30% Francuza, 20% Nemaca, 10% Rusa, a čak 47 Kineza.

Naravno, sve je logično što se rezultata tiče, ali je nelogično da što je narod religiozniji to je primitivniji, nepristojniji, agresivniji, a to je naročito izraženo kod dece jer su ona ogledalo svojih roditelja, škole,društva, države, crkve, pa kako se seje tako se i još gore žanje.

Ilustracija za to se vidi na svakom koraku, a o tome pre neki dan pisaše i novine pod primerenim naslovom „Pi.ka ti materina, kobilo matora”.

Evo tog teksta, zapravo samo nekih od primera.

„BEOGRAD - Sukob nastavnika i učenika zbog ocena došao do vrhunca!
„Ti si retard“, „Pi. ka ti materina, kobilo matora“, „Doći će moj ćale da ti nalupa šamare“, „Nemaš, bre, ni kučeta ni mačeta“, „Crkla dabogda“ samo su neke od psovki i uvreda koje nastavnici i profesori redovno slušaju od svojih učenika u srednjoj hemijskoj, trgovačkoj, geodetskoj, tehničkoj školi „Lola“...
Jedan od najnovijih načina maltretiranja jeste onaj kada đaci jedu beli luk, a zatim sednu u prve klupe i duvaju profesorima u lice.
Otimaju dnevnike
Nažalost, kako se školska godina bliži kraju, verbalno nasilje đaka postaje još strašnije jer im se u takvom ponašanju pridružuju i roditelji, a sve zbog loših ocena i izostanaka.
- Učenici nam otimaju dnevnike, prete da će nas sačekati posle nastave i da će biti prvi u redu na našoj sahrani.
Buše nam gume na automobilima, donose oružje u školu, lepe nam superlepak na stolice, jedu luk, pa nam iz prvih klupa duvaju u lice, podsmevaju nam se, pa nas čak i fizički napadaju - pričaju prosvetni radnici, koji svakodnevno trpe različita poniženja u školama širom zemlje.
Aleksandra Cerovac, profesorka pejzažne arhitekture u Drvno-prerađivačkoj školi u Beogradu, kaže da neke njene kolege na časovima proživljavaju golgotu.
Briga ih za ukore
- Deca su osvestila svoja prava, znaju da ne mogu da budu izbačena iz škole, a ukori i disciplinski postupci ih se ne tiču previše. S druge strane, ne znaju šta ne smeju. Pretnje tipa „Sačekaću te posle nastave“, „Znaš li ti ko je moja mama“, „Moj tata poznaje nekog u ministarstvu“ koriste se kad god im date lošu ocenu ili izostanak. Nema više poštovanja nastavnika - navodi ona.

Najčešći oblici iživljavanja

♦ nekoliko đaka pojede luk, sednu u prve klupe i duvaju nastavniku u lice
♦ kredom žvrljaju nastavnikovu stolicu
♦ uvrede tipa „videćete vi, sačekaće vas neko posle škole...“
♦ prljaju nastavnikov sto ostacima od užine
♦ gađaju ga žvakama
♦ buše gume na kolima

Psi su zaštićeniji od prosvetara!
Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da su oni predložili da dobiju status službenog lica zbog sve većeg pritiska koji trpe:
- Nekad je u Srbiji prosvetni radnik bio kao roditelj, ali vremena su se izmenila. Incidenti su sve učestaliji, a ne želimo da oni postanu pravilo ponašanja. Zakon treba ga menjati jer sad kazna za napad na profesora iznosi 30.000 dinara, a za psa 300.000 dinara - rekao je on za Kurir.”

Političari i državne strukture ispod granice dobrog ukusa pokazuju servilnost prema SPC kao državnoj crkvi jer se tako fakat ponaša, u Sinod se ide po mudre savete o ključnim pitanjima od nacionalnog interesa ali vladike ne dolaze kod predsednika i vlade po mišljenje.

I dok se država šlihta crkvi, crkva uporno i čvrsto stoji iza samoproklamovanog monarha.

Naša crkva i država kao papagaji ponavljaju i liju krokodilske suze zbog „Bele kuge“ koja preti srpstvu i naciji, ali niko ne vodi  i brige za mlade generacije, o njihovom vaspitanju i obrazovanju niko ne vode računa.

Prosvetni radnici u osnovnim i srednjim školama se hvataju za glavu i najavljuju proteste jer je ponašanje učenika i njihovih roditelja postalo nesnošljivo, a učitelji, nastavnici i profesori su nemočni. Naravno, i oni su deo društva i proizvod tog istog sistema neobrazovanja i nevaspitanja.

Deca nisu mutava pa vide da se može kupiti i oceana i nastavnici i diploma, uključujući i fakultetske, većina roditelja su prepušteni sami sebi jer su bez posla ili u strahu dag a ne izgube pa nemaju vremena za decu, drugi imaju svoje biznise raznih vrsta pa opet nemaju vremena za decu ali imaju para da im kupe sve pa i školu i posao.Istovremeno, čuju deca da svi psuju kao kočijaši i njihivi roditelji i oni po medijima, vide kako se stariji biju i obračunavaju,vide kako se ljudi za sitnicu posvađaju do krvi, vide agresivnost na svakom koraku, vide nasilje ali i da se ono ne kažnjava, vide mnogo bogatih od prljavih poslova, čuju svašta, vide svašta, a najčešće su prepušteni sami sebi da donose zaključke o tome.

Izgleda su naši političari i SPC izmislili 11. Zapovest koja glasi da se onih deset na njih ne onose, a ima puno primera gde se vidi kako se u praksi oko toga slažu. Uostalom, treba samo pogledati koliko se od strane svih poštuju zapovesti kao što su„Ne poželi ništа što je tuđe“, „Ne krаdi“, „Ne svedoči lаžno“ „Ne ubij“„ Ne čini preljube“, „Poštuj ocа svojegа i mаjku svoju“,

Pošto se inače još uvek eksperimentiše, možda bi trebalo probati da se umesto veronauke u školama uvede predmet domaće vaspitanje za decu a i za roditelje u obliku večernjih škola.

Šta vredi ako se vodi velika briga o naciji, a ne vodi o pojedincima, pokolenjima, budućnosti , o deci koja su budućnost i nacije.