Gospodo poslanici, sram vas bilo

U prošlu sredu su poslanici glasali da advokati, stečajni upravnici, lekari i dalje mogu da porez plaćaju paušalno. Sa druge strane, govorimo o zamrzavanju penzija. Ovo je nemoralno. Licemerno. Ukratko sramotno.

Ministar finansija je predložio da se paušalno oprezivanje ukine kao mogućnost za oblasti:
- pravni poslovi
- raučnovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi
- poslovi poreskog savetovanja
- poslovi reklamiranja i istraživanja tržišta
- zdravstvene delatnosti
Ova odredba je amandmanom koji su predložili poslanici SNS-a promenjena i obrisani su pravni poslovi i zdravstvene delatnosti. Malo se zna da su isti ili sličan amandman predložili i poslanici DS-a, LDP-a, DSS-a, LSV-a, Zajedno za Srbiju. Sve pravnik do pravnika. Neki od njih i advokati. Jedine novine koje su o ovome i pisale je Politika u članku Advokati moćniji od političara.

Ko je sve predložio ovaj amandman, možete takođe pročitati u ovom članku. Količina demagogije i licemerja u objašnjenjima i izjavama poslanika datim u članku Politike, kao i izrečenom za skupštinskom govornicom je nepodnošljiv.

MinFin je takođe predložio da se ukupan godišnji promet iznad koga ne možete biti u sistemu paušalnog oporezivanja podigne sa 3.000.000,00 dinara na 6.000.000,00 dinara. Oko 55.000 evra.

Šta znači paušalno oporezivanje? U članu 40. Zakon o porezu na dohodak građana kaže:

Предузетник који с обзиром на околности није у стању да води пословне књиге, осим пословне књиге о оствареном промету, или коме њихово вођење отежава обављање делатности, има право да поднесе захтев да порез на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход (у даљем тексту: паушално опорезивање).

Umesto da vode poslovne knjige, u njima beleže sve prihode i rashode, da podnose finansijske i poreske izveštaje i da porez plaćaju na ostvarenu dobit, zakon omogućava da se preduzetnici (koji nisu u stanju ne vodi poslovne knjige) porez plaćaju paušalno, na osnovu rešenja Poreske uprave. Znači ne na osnovu ostvarenog prometa i profita, nego na osnovu rešenja Poreske uprave.

Šta to praktično znači? Preduzetnik podnese zahtev, poreska uprava im odredi odokativnu zaradu između 20.000 i 40.000 dinara, zavisno od opštine u kojoj je registrovana i delatnosti, vodeći računa o prosečnoj zaradi u toj opštini. Uzimajući beogradski prosek od oko 35.000 dinara, to znači da su npr. advokati, stečajni upravnici i nadripisari koji pružaju "pravne usluge" nesretnim građanima koji se za njih odluče, oporezovani na godišnju neto zaradu od oko 400.000 dinara. A na zaradu koji ostvare preko toga? To niko ne kontroliše i te iznose niti prijavljuju niti na njih plaćaju poreze. I tako sve do 6.000.000,00 dinara. A ni tada niko ne kontroliše da li su prešli limit.

Koliko se preduzetnika prijavilo za paušalno oporezivanje? U Srbiji ima oko 220.000 registrovanih preduzetnika. Njih 200.000 plaća porez paušalno. Samo 20.000 vodi poslovne knjige i podnosi finansijske izveštaje. Pretpostavimo da mesečno plate 100 evra poreza manje nego što bi platili da prijavljuju stvarni promet i dobit. To je 20 miliona evra mesečno manje plaćenog poreza, odnosno skoro 250 miliona evra godišnje. Ako pretpostavimo nešto drugo, dolazimo do ogromnih iznosa.

Radnik iz Pirota i čistačica iz Beograda plaćaju namete na rad na svoj minimalac u iznosu koji prelazi 60% neto zarade. Na 20.000 dinara minimalca koje ponesu kući, državi plate još oko 12.000 dinara. Na svakih dodatnih 10.000 dinara koje zarade i ponesu kući, državi moraju da plate još 6.500 dinara. Ovo je nerazumno i zato gubimo zaposlene. Osim ako ne primaju novac na crno od poslodavca ili su preduzetnici paušalci. Namete na rad treba smanjiti. Pored izmena zakona o radu ovo je najvažnija mera za zapošljavanje.

Paušalno oporezivanje bi trebalo ukinuti. Za sve. Ko nije u stanju da vodi knjige, ne treba da se bavi poslom. Treba da radi kod nekoga ko vodi knjige. Sa druge strane, potrebno je uneti pojednostavljeno knjigovodstvo i finansijsko izveštavanje za mikro i mala privredna društva, tako da ga vlasnici mogu sami voditi.

Ono što je ironično u celoj priči koja ima ukus dobrog ministra i loših poslanika, je da izmena zakona za paušalno oporezivanje nije bila ni potrebna. Ako pažljivo pročitate citirani stav član zakona, videćete da se on primenjuje samo na one koji Poreskoj upravi dokažu da nisu u stanju da vode poslovne knjige. Koji bi to mogao biti razlog za advokate i stečajne upravnike da nisu u stanju da vode knjige? Pored ovoga, poreska uprava može svima za koje smatra da im je dobit daleko veća od paušalne, da izda promeni svoje rešenje. Provere idu od zahteva za prijavu npr. broja predmeta u kome se pružaju pravne usluge, do imovinske karte itd. Narvno, ništa od ovoga se ne radi. Paušalno oporezivanje nije izmišljeno da bi nekome bio oprošten porez ili da bi mogao da bez posledi ca sakriva prihode. Nakon svega rečenog, očigledno je da je krivac Poreska uprava koja nije u stanju da ne primenjuje zakone onako kako su napisani. Ovde je recimo potrebno pročitati neka načela Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, da bi bilo jasno da ovakvo tumačenje paušala nije zakonito. Odnosno ministarstvo u čijoj je ovo nadležnosti. I tako godinama.

Mi smo neuređeno društo nejednakih ljudi. Zakoni se ne poštuju. Zakoni se pišu da bi bili teško sprovodivi i da se ne bi poštovali. Zakoni se pišu sa rupama. Institucije sistema ne sprovode zakone ni tako kako su napisani.

Rezultat je ogromna siva ekonomija. Preko 30% BDP-a. Posledica je propadanje legalne privrede koja plaća poreze i njeno lagano proklizavanje u sivu zonu. Posledica je da 1.700.000 zaposlenih i njihovi poslodavci moraju da plaćaju nerazumno visoke poreze za sve građane. Jer je poreski obhvat mali. Kada bi svi plaćali porez, i poreske stope bi mogle biti mnogo manje. Oni koji ne mogu da posluju legalno, ne treba ni da posluju. Mnogo će nas manje koštati da im plaćamo socijalnu pomoć. Umesto njihovog nelegalnog poslovanja, biće više posla za one koji rade legalno.

Ako vam se učinilo da prvi paragraf ima primese demagogije, imate pravo. Nadam se da ćete mi oprostiti što koristim malo demagogije protiv demagogije.

Naravno da zbog katastrofalne situacije sa budžetom, penzije treba zamrznuti. To naravno ne znači da ih sve treba zamrznuti. To znači da sumu penzija treba zamrznuti. A suma penzija je 500 milijardi dinara godišnje. A neki ne treba ni da budu penzioneri. Recimo invalidski. To se ispravlja kontrolama metodom slučanog izbora. Isto kao i kod lažno prijavljenih na socijalnu pomoć na zapadu.

Plate u zaposlenih na budžetu, njih 470.000, treba smanjiti. Naravno ne svima isto. Nekima treba platu i povećati. Ali sumu rashoda za plate treba smanjiti. Suma plata je oko 470 milijardi dinara godišnje. Nekima ne treba zamrznuti platu. Treba ih otpustiti jer primaju platu za izmišljeno radno mesto. Primaju delux socijalnu pomoć od radnika iz Pirota i čistačice iz Beograda..

A posebno treba smanjiti plate u javnim preduzećima. Njih 700 sa skoro 200.000 zaposlenih. Naravno, masu plata. Nekima ne treba zamrznuti platu. Treba ih otpustiti jer primaju platu za izmišljeno radno mesto. Primaju delux socijalnu pomoć od radnika iz Pirota i čistačice iz Beograda.

Trinaestu platu treba ukinuti svima. I treba uspostaviti pravilo da masa plata ne može da raste sve dok su prosečne plate kod zaposlenih na budžetu i u javnim preduzećima iznad proseka u privatnom sektoru. Naravno vodeći računa o stručnoj spremi i kvalifikacijama.

Za kraj jedna mala priča o stupanju na snagu upravo izglasanih novih poreskih zakona.
U kakvom je očajnom stanju budžet republike može da vam pokaže akcija ministarstva oko stupanja na snagu novih poreskih zakona.

U sredu, 29.05.2012.godine, izglasan je u skupštini set novih poreskih zakona. Izglasan je pre podne.

Zakoni kažu da stupaju na snagu sledeći dan nakon dana
I tu dolazi do magične efikasnosti javnog preduzeća Službeni Glasnik. Efikasnosti na kojoj bi joj pozavideo ceo svet.

Tog istog dana kada je izglasan zakon, znači 29.05.2013.godine, u popodnevnim satima, JP Službeni glasnik, ničim izazvan osim svojom željom za efikasnošću, štampa svoj novi broj 47/2013 u kome objavljuje upravo izglasan set zakona.

Tako da su zakoni stupili na snagu 30.05.2013.godine.

Čemu sve ovo?

Najvažniji deo ovog seta zakona je smanjenje poreza na dohodak od 2% (80% prihod lokalne samouprave) i za isti procenat povećanje doprinosa za PIO (prihod Fonda PIO čiji rast znači smanjenje transfera iz republičkog budžeta za iznos rasta, tako da je indirektno smanjenje rashoda republičkog budžeta).

Za privredu, ovo je presipanje iz šupljeg u prazno. Za državu, not so much. Ovo znači delimično poništavanje fiskalne decentralizacije i vraćanje novca iz lokalne u republičku kasu.

Kako dobar deo poslodavaca, recimo javna preduzeća, isplaćuje plate na kraju meseca, to znači da su uspeli da zakače poslednji dan u mesecu i da već u maju vrate između jedne i dve milijarde dinara u republički budžet i za toliko smanje deficit republičkog budžeta u maju.

Ja se iskreno nadam da će doći vreme kada se poreski zakoni neće donositi na ovakav način i kada se država Srbija više neće baviti ovakvim akcijama "spašavanja" budžeta.

I da. Paušalno oporezivanje treba ukinuti. Paušalno oporezivanje je direktna podrška sivoj ekonomiji i utaji poreza. Knjigovodstvo za mala i mikro preduzeća treba pojednostaviti. Svi koji posluju u Srbiji moraju da vode poslovne knjige. Siva ekonomija je rak koji izjeda privredu Srbije. Naravno nije jedini. Ali je najveći.

http://www.facebook.com/SasaRadulovich

http://twitter.com/SasaRadulovich

.