Istorija| Obrazovanje| Život

паметник

Черевићан RSS / 03.06.2013. u 23:18

њег и да очеш

на мож’ да не видиш

а од њега

све можеш да видиш

 

1-5.jpg
 

на Нешковом брду изнад Димитровграда (Цариброда) издиже се јединствени антиратни споменик назван Паметник. У овој спомен-костурници сахрањено је стотинак погинулих српских и бугарских војника и официра из братоубилачког рата 1885.године. споменик на коти 678 изнад Цариброда остаје јединствен, или барем један од ретких споменика са антиратном поруком на полустрву које постаје синоним за ратове, поделе и сукобе. данас беле боје, Паметник доминира над градом, и његов је иконографски симбол и метеријализована антиратна идеја.

15.jpg 

У бици прса у прса 24.новембра погинуло је 49 српских и 58 бугарских војника. Две године након бугарско-српског рата, по идеји и наређењу бугарског пуковника Пачева, тада команданта Царибродског гарнизона на брду на коме је вођена битка, које се у литератури најчешће назива Нешков вис (мештани га зову Нешково кале) подигнута је спомен-костурница у којој су заједно положени посмртни остаци палих ратника са обе стране. Споменик су подигли сами Цариброђани, довровољним радом, а освештен је 6.маја 1887.

Ево да се потсетимо шта о томе историја казује . . .након ослобођења од Турака готово све земље на Балкану су тежиле остварењу својих територијалних претензија, али уз (не)одобравање великих сила под чијим су патронатом биле. Након Сан-Стефанског мира из 1878., Турска остаје без великог дела свог дотадашњег царства, Србија, Румунија и Црна Гора добијају независност, док кнежевина Бугарска добија велику територију и званично остаје турски вазал, док је заправо под утицајем Русије. Незадовољан ставом Русије којој је до тада био у потпуности одан, Краљ Милан Обреновић се окреће Аустро-Угарској. Ставовима и претензијама Русије биле су незадовољне и друге силе, па се Сан-Стефански мир поништава пре но је и заживео, а велике силе преговоре о територијалној подели почињу из почетка на Берлинском конгресу одржаном јуна и јула 1878.Након Берлинског конгреса долази до политичке тензије на Балкану и у Европи, јер је утицај Русије знатно ослабљен, док је повећан утицај Аустро-Угарске.Једва успостављену равнотежу на Балкану нарушило је припајање Источне Румелије Бугарској 1885.године. Сматрајући да су тиме оштећене и друге Балканске државе „пробудиле“ су своје територијалне претензије. Неке су кренуле у дипломатске преговоре и лобирње код великих сила, Грчка је извршила мобилизацију како би припојила делове Македоније, док Србија поред мобилизације и жестоке пропаганде против уједињења Бугарске и Источне Румелије креће у освајање западних делова Бугарске територије. Идеја краља Милана Обреновића је заправо да се освоји Софија, како би се Бугарској одсекао пут ка области Македоније, ка којој су тежње имале и Србија и Бугарска и Грчка. Велике силе у том тренутку заузимају став неутралности и надају се мировним преговорима.

Иако је српска војска брзо мобилисана и доведена на положаје код Пирота, осим пар граничних инцидената, других акција није било готово два месеца. писац Лаза Лазаревић војни лекар у време рата у писму супрузи 20. октобра 1885. године, описао је надолазећу хладноћу и чамотињу ишчекивања:

- Стегао мраз, термометар пао под нулу, беле се планине и кровови... Додијало ми, иструлио сам седећи и ништа не радећи, а све мислим шта они веселници (војници) раде у блату и мразу...

Краљ Милан је желео да лично руководи овим походом, но поред неискуства, отпустио је и пензионисао неке искусне војсковође. Већина бугарске војске је у том тренутку била на граници са Турском. Поред тога, Русија је, као знак протеста због уједињења Бугарске повукла све своје официре , па је бугарска војска остала са једва 40-ак свеже школованих официра, међу којима је највећи чин био капетан. У таквим околностима Краљ Милан није доводио у питање победу своје војске и већ је видео себе како маршира улицама Софије, док је у Бугарској овај рат називан ратом капетана против генерала. 5.новембра почињу оштрије борбе у реону Сливнице. Кључни напад који је српска војска неколико пута одлагала, дао је довољно времена да противнику стигну појачања и да се прегрупише. Схватајући значај „битке која одлучује исход рата“ Бугари су веома мотивисани ушли у овај обрачун. С друге стране, морал на српској страни је био јако низак, јер војници нису знали за шта се боре, нису видели сврху овог напада и рата који је завојевао Краљ Милан. Након вишедневне борбе, српска војска бива потиснута и почиње да се повлачи ка Драгоману, а потом и Цариброду. Бугари прелазе у контранапад. 11.новембра бугарска војска добија наређење да пређе у свеопшти напад. Срби се повлаче ка Пироту....

Ево шта Иван Вазов бугарски поет и новелист и сам учесник овог рата бележи

- након битке Цариброд је био необично миран и пун неке чудне емоције. Сви су нарочито причали о српском капетану Катанићу који је на Нешковом брду показао невероватно херојство. Капетан Катанић је, видевши да пуковска застава пада у руке непријатељских војника, са револвером у руци утрчао у групу бугарских војника, убио четворицу, успео да преотме назад српску заставу и упркос већем броју задобијених рана од метака и бајонета, успео да се одмакне и заставу баци низ брдо једном српском војнику који са заставом бежи непријатељу. . .

Тешко рањен, капетан Катанић бива заробљен. Затим је пренесен у Цариброд, па у Софију, где је хоспитализован и лечен. Иако заробљен и тешко рањен, часним понашањем и држањем бранио је углед српске војске. Бугарски кнез Александар Батемберг га је посетио у болници и исказао му поштовање због храбрости коју је испољио чинећи своју војничку дужност. Капетан Михаило Катанић је због испољене храбрости добио чин пуковског мајора. Две године након овог рата, Катанић је преминуо, никада се не опоравивши у потпуности од задобијених рана на Нешковом вису.

Његова храброст била је и инспирација српском књижевнику Браниславу Нушићу, који је као млади каплар и сам учествовао у рату. На сахрани мајора Катанића окупи се скоро цео Београд, али није било званичника. Краљ и представници Владе су се, међутим, тих дана појавили на сахрани мајке једног пуковника. Видећи ово као велику неправду, Нушић је 1887. написао сатиричну песму „Два раба“ у којој исмева овај случај. Због ове песме Нушић је осуђен на два месеца затвора, али је на интервенцију Краља Милана казна преиначена на две године!

Бугари су 14. новембра прешли српску границу. Следећег дана пао је Пирот. Аустрија ипак није могла да дозволи потпуни слом свог српског штићеника. Дан касније, под претњом аустријског посланика да ће се његова земља умешати у рат као и под притиском осталих сила, Бугарска је прихватила примирје. „Тако се бедно и из тако бедних узрока, из крајње неспреме и невештине, из немара и неискрености свршио рат с Бугарском, заснован у Бечу у глави краља Милана.” (С. Новаковић)

Елем, овај рат је за србију био потпуни фијаско. Краљ Милан за битку није био спреман – ни психички, ни дипломатски, ни финансијски, нити војно. Како каже Слободан Јовановић, историчар и државник, Милан се много више плашио унутрашњег непријатеља (радикалских бунџија), него Бугара, чије је војне могућности потпуно потценио. „У овај рат ишли смо као сељаци на свадбу - без икаквих предострожности”, сведочио је војвода Живојин Мишић, тада поручник у батаљону.

Уједињење Бугарске било је сада запечаћено и крвљу, победама код Сливнице и код Пирота. Раније неповерење између Србије и Бугарске још више се продубило. Ипак, нису баш сви у Бугарској подлегли одушевљењу јер ево шта је (већ поменути) песник Вазов писао:

- Колико бисмо били срећнији да бугарска поезија није певала о једној несрећи, ни да словенска историја није записала такву срамоту .

Радикали и либерали (опозиција) у Србији су са своје стране сажаљевали што је поводом рада бугарског народа на његовом народном јединству створено очито непријатељство између два народа чији су интереси истоветни. Осим тога, „добар глас Србије је био упропашћен... У очима Европе ми смо изгубили сваки војни, па тиме и политички значај.” (С. Јовановић)

У Букурешту је 19. фебруара 1886. године потписан уговор о миру који је имао само једну реченицу:

Мир који је прекинут између Краљевине Србије и Кнежевине Бугарске 2. 11. 1885. повраћа се од дана размене ратификација овог уговора.

А краљ Милан Обреновић . . . аустријски посланик сматрао га је прегаженим човеком. Међутим, краљ се ипак прибрао и вратио старим политичким играма. Радикали су дошли на власт. Србија је 1888. године добила и нови либералан Устав. У међувремену је бракоразводни спор између краља и краљице династији донео нове скандале јер Милан је Двор претворио у место непрекидне забаве, а свој живот у стални карневал (записала краљица Наталија) Уочи краљеве абдикације Тајна конвенција Србије с Аустријом је, уз неке амандмане, продужена до пунолетства Милановог наследника Александра, то јест до 1. јануара 1895. године. Милан је абдицирао 22. фебруара 1889. године, најзад остварујући своју дуго најављивану намеру. Било му је тек тридесет пет година. историјска игранка пак, тек је претстојала . .. .

Наш однос према историји, традицији и културној баштини посве је дискутабилан! Много је пропуштених прилика да нешто научимо, много примера којима се не можемо дичити! Живети на Балкану, на траси која повезује Исток и Запад привилегија је која са собом носи и дозу одговорности, према нашој и претходним епохама! А та одговорност је понекад управо оно што нам тако недостаје у тренуцима када нам историја подари нова изненађења.Стога Паметник остаје као поука прошлих и опомена будућим генерацијама . . . .

----------------------------------------------------------------------------------------------

Окружење цариброда мамљиво је уистину.често, а докон након радних обавеза, са знатижељом обилазим га, те потом у градској библиотеци Детко Петров по записима трагам за прибелешкама везаним за посећени локалитет .Отуд и оваj метатекст .



Komentari (45)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

razmisljam razmisljam 23:59 03.06.2013

Добра Вам ноћ,

гос'н Чер.
Ја тек да Вам махнем у ово позно доба и да Вам дојавим да сам са задовољством и интересовањем прочитала овај Ваш текст. Мало обнављања градива из историје никад није на одмет, а боме, има се увек и штогод новог научити.
Черевићан Черевићан 15:24 04.06.2013

хвала

Вама ,ноћобдији,драга гђо razmisljam где ми текста постираног, уневреме, уочисте. управусте да обнављање историјског градива никад није наодмет , но, додајем, када би оте работе нешто и научили где би нам, свеукупно узевши . . био крај. . . тјст почетак
mikele9 mikele9 10:35 05.06.2013

Re: хвала

Dragi G. Čer, dodajem mali prilog koji govori slično vašem tekstu, o poštovanju, čak viteštvu!

Jedno od svakako najinteresantnijih, a prilično zaboravljenih su dva spomenika vojnicima poginulim u I Svetskom ratu 1915. godine. Jedan, veći, od belog mermera je posvećen austrougarskim vojnicima, a na drugom piše „Ovde počivaju srpski junaci“. Ono što ih čini posebnim je da je oba podigao austrougarski Maršal fon Makenzen, jedan pored drugog.

Spomenici se nalaze u Košutnjaku.
Черевићан Черевићан 14:11 05.06.2013

има

томе када оно бих становник београда те споменике посетих г. mikele а кнедла у грлу . . потрајала је дуго,присећамсе ево.Хвала на указу.
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 09:01 04.06.2013

Учимо на сопственим грешкама

Kako vreme ide на овим просторима i ви због овог текста можете да завршите у затвору. Интервенција Краља Мајмуна може казну да вам преиначи у дуготрајно бановање. Али неће, ја се донекле разликујем од колеге.
ПС историјска игранка нам пак, тек предстоји.
predatortz predatortz 09:04 04.06.2013

Re: Учимо на сопственим грешкама

ПС историјска игранка нам пак, тек предстоји.


Jezik pregriz'o ! Dosta je bilo...
mariopan mariopan 09:34 04.06.2013

Re: Учимо на сопственим грешкама

predatortz
ПС историјска игранка нам пак, тек предстоји.


Jezik pregriz'o ! Dosta je bilo...

Ipak je Kralj u pravu, tek nam predstoji igranka, i slutim da nam g. Cerevican ovaj Pametnik preporucuje ne bi li bar jednu igranku odigrali pametno i kako valja, da se ne stidimo pred pokolenjima koja dolaze?

Uzivala sam citajuci ponovo Vase sastave g. Cerevican
Черевићан Черевићан 15:37 04.06.2013

вазда

склоном изазовима,па тако и овај пут,тема ми се сама наметну, те разради неодолех, грешан.е сад и гибања у тренутном окружењу су, г Кингу, доста склизава, тако да разлику Вас од +Колеге ,ајд велим,да овај пут искористим . . .него,драг сте ми коментатор одвазда, ред је уто име ,нагласити.
а што се тиче претстојећих историјских игранака,онама одовде ,плесу наклоњеним, небринем, оптимиста по природи .

хвала Вам на дружењу . . . и овај пут.
Черевићан Черевићан 16:00 04.06.2013

сложио

бих се са Вама драги г predatortz , само нажалостнам овдашњим позорницама Балкана неможе . . . без претстава.

хвала на пацифистичком ставу, а у поводу теме.
Черевићан Черевићан 16:07 04.06.2013

кад

се овако окупимо драга гђо mariopan волим баш, макар што тема није лака.да је тих паметника (не)било гушће по србији, ко зна,могуће да би политички разум преовладао, још кадгод. овако, неразума резултата, смо сведоци. . .

Хвала Вам на времену проведеном овде.
mirelarado mirelarado 19:11 04.06.2013

Re: кад

се овако окупимо драга гђо mariopan волим баш, макар што тема није лака.да је тих паметника (не)било гушће по србији, ко зна,могуће да би политички разум преовладао, још кадгод. овако, неразума резултата, смо сведоци. . .


Камо среће да се Ваш глас разума, гос'н Чер, чује што више, и изван овог нашег кружока...
Черевићан Черевићан 23:41 04.06.2013

хвала

драга гђо mirelarado.редовност и Вашег присуства овде . . годими.
predatortz predatortz 10:42 06.06.2013

Re: сложио


хвала на пацифистичком ставу, а у поводу теме.


G Čer, predator je stari isluženi vojnik...
A,takvi najbolje znaju kad je vreme za pacifizam
kad se ne uzdaš u vatrenu nadmoć, postani pacifista
Черевићан Черевићан 22:21 06.06.2013

ој,разуме

кад оно пригусти
те наслутиш стрмовид
најмудрији потез
биће дупе уза зид
antioksidant antioksidant 09:13 04.06.2013

да

Окружење цариброда мамљиво је уистину.


Черевићан Черевићан 16:20 04.06.2013

има

по србији множина локалитета који умеју да очарају но Овај са фотке коју приложисте г antioksidant-е (ХВАЛА)обара уистину. кањон реке јерме те манастир Поганово (крај 14 века) у близини,негдашњи посед властелина Константина Дејановића,лек су за изнутрашњенам живце док поглед очни . . незна где ће пре. мис'им, онако дојаја уживанција .исхрана пак у манастирском ресторану . . ајд да вам не густирам више.

пропуст је непосетити.
jesen92 jesen92 11:54 08.06.2013

Re: има

Черевићан
по србији множина локалитета који умеју да очарају но Овај са фотке коју приложисте г antioksidant-е (ХВАЛА)обара уистину. кањон реке јерме те манастир Поганово (крај 14 века) у близини,негдашњи посед властелина Константина Дејановића,лек су за изнутрашњенам живце док поглед очни . . незна где ће пре. мис'им, онако дојаја уживанција .исхрана пак у манастирском ресторану . . ајд да вам не густирам више.

пропуст је непосетити.
..a 'oce'l biti nesto od tog puta posle dvadesetak godina ...ne mozemo vise da slusamo o Koridoru 10
Черевићан Черевићан 18:03 08.06.2013

ими

саучесници у градњи (деонице) Коридора 10 у истом смо недореку . . оћел бити нешто отога пута . . драга гђо jesen . ХВАЛА на интересовању.
NNN NNN 09:16 04.06.2013

Hvala

Zadovoljstvo je čitati Vas,
bilo da je tekst o istoriji ili sexu/erotici
(što se, nadam se, ne svodi na isto, ups).
antioksidant antioksidant 09:31 04.06.2013

Re: Hvala

bilo da je tekst o istoriji ili sexu/erotici

код неких су ове теме испреплетане
Черевићан Черевићан 15:43 04.06.2013

волим

драгими NNN кад се дружимо. захваљујем и овај пут.а теми,пуна их главами, па како се која наметне, кад доспем, одринтамје.
Черевићан Черевићан 15:55 04.06.2013

микс

тема је поприлично умеће и треба учити одоних који су том вештином овладали, драги г antioksidant-е, јер тако, тугедер, а под заједничким насловом пружају широкој лепези читалаца релакс.а то се баш тражи, ми се чини.

ХВАЛА на указу.
oskar-z-wild oskar-z-wild 09:29 04.06.2013

Memorijal



Barem nece graditi shopping mall preko spomenika, kao na Topovskim supama.
Черевићан Черевићан 15:45 04.06.2013

поштовани

г oskar-z-wild-е, е овдашњи меморијал се сместио баш где припада па те бриге да девастирају ранију историју неимасе. хвала на коментару.
jinks jinks 09:36 04.06.2013

...

Što je sudbina krunisanih glava, ali i onih nekrunisanih ... nekad im se čini da pomračuju Sunce i Mesec, i da im igre pomeranja Zemljine osa ne predstavljaju ništa drugo do jutarnju razbribrigu, dok ustvari sve vreme treba dobro da paze da posle svega ne ostanu zapamćeni po "Dva raba" i piscu koji ih je napisao.
Черевићан Черевићан 15:49 04.06.2013

кажу

неваља бити . . . . ни здраво гооре а ни баш дооле . . . па стога одговор се намеће сам да срееда најбоље пасира драги jinks-е ,хвала на дружењу.
Jelica Greganović Jelica Greganović 17:23 04.06.2013

Re: кажу

Lepo je čitati te, kao uostalom i uvek, gazda Čer.
Prilažem pesmu koju je, poradi samostalnosti sudske vlasti, Alkibijad Nuša odrobijao debele dve godine:

DVA RABA

Zatutnjaše sa četiri zvona
Povrveše kite i mundiri
Povrveše perjanice bojne,
Povrveše bezbrojni šeširi.

Svi majori debeli i suvi
Oficiri cela kita sjajna
Pukovnici, s orlom i bez orla
I još neko, ali to je tajna.
Potmulo su udarala zvona,

Udarala zvona iz budžaka,
A i što bi da se čini dževa
Kad je pratnja srpskoga junaka.

Srpska deco što množiti znate
Iz ovoga pouku imate:
U Srbiji prilike su take
Babe slave, preziru junake
Zato i vi ne muč'te se džabe
Srpska deco postanite babe.
muaddib92 muaddib92 17:28 04.06.2013

Re: кажу

.. У сриду, Шимеее!!! (сињска алка

Веома поучан пост, драги Чер, колико год некада не волех Учитељицу историју - али како одрастох своједавније у Звечану, прилично су ми јасни некакви предстојећи територијални закључци којихгод сила: неке (румунске) је краљ тадашњи изгубио млитавим, а ове потоње ћемо ми изгубити захваљујући туђем, потврдом .... ставу
Пиши нам још
Черевићан Черевићан 23:44 04.06.2013

никад

ову Алкибијадову песму ние на одмет прочитати, ХВАЛА, драгами гђо Greganović
Черевићан Черевићан 23:50 04.06.2013

г muaddib-е

никакве крајности у политици нису добром водиле. е сад,кад то буде прихваћено и од шнајдера исте ето среће затеченим генерацијама.дотада . . . па исчекивати то.

хвала на ћакулању.
Sepulturero Sepulturero 18:56 04.06.2013

Елита наша бедна

Врло занимљив и поучан текст. Ево баш пре неки дан сам читао да је Србија мањевише крива за бугарскосрпски рат 1913.
Шта је то у нама да увек погрешно бирамо оне који ће да нас воде? Јер народ је у основи вредан, великодушан, паметан и поштен.
Черевићан Черевићан 23:59 04.06.2013

кажу

да народ заслужује вође кое га воде, иако, мишљења су подељена.но наравно, о народу . . све најбоље.

Хвала г Sepulturero да ми састав уочисте.
49 41 49 41 23:49 04.06.2013

Putar

jos bolji pripovedac o krajputasima.
Черевићан Черевићан 23:53 04.06.2013

ха,

ваљда,г 49 41, то , мис'им , бављење путевима & крајпуташи некако су у конплету, па да немењам, ковелим.ХВАЛА на опаски.
dusanovaiivanovamama dusanovaiivanovamama 21:04 05.06.2013

126 godina

Hvala gos`n Čer, na ovom divnom tekstu.

Черевићан Черевићан 10:03 06.06.2013

Вама

пак ХВАЛА гђо dusanovaiivanovamama да ми текста уочисте
marco_de.manccini marco_de.manccini 22:35 05.06.2013

памети = памти

Паметник, колико мене служи бугарски, је уобичајена, генеричка реч за споменик или меморијал (наравно, код људи у том крају је нормално да се зна о ком споменику се ради кад се само каже Паметник; зна се и у Паризу на шта се мисли кад се само каже Tорањ).

П.С. Глагол "памети" је у ствари глагол "памти".
mariopan mariopan 09:07 06.06.2013

Re: памети = памти

marco_de.manccini
Паметник, колико мене служи бугарски, је уобичајена, генеричка реч за споменик или меморијал (наравно, код људи у том крају је нормално да се зна о ком споменику се ради кад се само каже Паметник; зна се и у Паризу на шта се мисли кад се само каже Tорањ).

П.С. Глагол "памети" је у ствари глагол "памти".


Da, tako isto:
Vjecnaja pamjat -zauvek pamtiti - u slovenskim jezicima otprilike isto znaci. Pamjat ( panjimaju -znam) na ruskom slicno....ne znam tacno ali mi je logicno da se zato tako zove ovaj spomenik.

Poruka je da se ne zaboravi, opomena i podsecanje.
Черевићан Черевићан 10:07 06.06.2013

marco_de.manccini

појашњења никада нису била на одмет.на овом, као и дружењу, ХВАЛА.
blogovatelj blogovatelj 03:45 07.06.2013

Re: памети = памти

П.С. Глагол "памети" је у ствари глагол "памти".


Čoveče, doživeh obasjaj.
Pametan je onaj koji pamti.
Nikad do sad nisam imao link u glavi između ova dva pojma.
Sad ga imam doveka.
Черевићан Черевићан 05:44 07.06.2013

едукације

никад доста г blogovatelj-е те сваку прилику треба користити. наравно хвала на дружењу.
blogovatelj blogovatelj 12:16 07.06.2013

Re: памети = памти

бре, македонац, ти би требао да бараташ


Ama zato i jesam u čudu, što sam imao te dve reči na dve memorijske lokacije u mozgu, ali nisam imao link između njih.
NNN NNN 12:41 09.06.2013

Širok Dunav, ravan Srem

Gosn Чер,
kako se drži Čerević, glede ovih poplava?
Черевићан Черевићан 12:54 09.06.2013

верујте

драгими NNN по причи рођаками тамошњих све наликује чупавости скорашњој за део Селами тик нузДунав док цца 2/3 Села нема тих брига.

наравно ХВАЛА на интересовању.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana