Gorke pilule za budućnost naše dece

Da li je došlo vreme da konačno jedan političar pogleda građane u oči i kaže da ovako više ne može? Da kaže da demagogija ne radi. Da smo neodgovorni. Da se igramo sa budućnošću naše dece. Da tata i mama i baka i deka troše njihove pare.

Strašna je demagogija premijera. Strašna je i demagogija MinFin-a. I demagogija MinRad-a i njegovog sina. Strašna za naše društvo. Najstrašnija za našu decu. Oni će plaćati svu neodgovornost svojih roditelja, baka i deka. Njihov novac trošimo. Sa njihovom budućnošću se igramo.

Srbiji je potreban radikalni zaokret. Srbija mora da popije gorke pilule. Svi građani. I penzioneri. I prosveta. I zdravstvo. I državna uprava. I poljoprivrednici. I paušalci. Svi. Baš svi. Inače smo osuđeni na siromaštvo i bedu.

Svi koji kažu da se u krizi ne može samo štedeti su u pravu. Kozmetičke mere koje će samo smanjiti troškove države i time smanjiti deficit sa 220 milijardi dinara na 180 milijardi dinara neće postići ništa da se promeni naš kurs propadanja. Samo smanjenje plata i penzija neće doneti promenu kursa propadanja. Osim produbljenja krize. Isto kao i povećanje poreza, PDV-a ili poreza na imovinu, jedini efekat koji možemo da očekujemo je dalji pad potrošnje koji za sobom povlači dalje smanjenje privredne aktivnosti i BDP-a. Sve što ćemo postići je da ćemo odgoditi problem za 9 meseci i tada ćemo problem rešavati iz još gore pozicije.

Umesto da smo recimo pre 9 meseci popili sve gorke pilule koje su bile nepohodne da bi promenili naš kurs propadanja, mi smo gurnuli glavu u pesak, udarili tešku kozmetiku na bolesnika, i najavili boljitak. MMF je bio, čuo i otišao kući. Pre 9 meseci, naš problem je bio 3,5 milijardi evra plići. Tada smo bili dužni 15.5 milijardi evra. Na kraju aprila ove godine smo bili dužni 19 milijardi evra (i to uz kurs od 110.5 din).

Isto tako, umesto da smo 2008. godine popili sve gorke pilule koje su bile nepohodne da bi promenili naš kurs propadanja, mi smo gurnuli glavu u pesak, povećali penzije za 10% i najavili boljitak. Tada je naš problem bio 8 milijardi evra plići nego pre 9 meseci. Tada smo bili dužni 8.7 milijardi evra.

Kako onda prekinuti kurs propadanja naše privrede?

Našoj ekonomiji je potreban masivan stimulans. Masivan.

Taj masivan stimulans ne treba da dođe u obliku bilo koje dokazano promašene ekonomske mere koje guslamo poslednjih 12 godina. Taj masivan stimulans ne treba da bude u obliku reindustrijalizacije, subvencija, investicija države u privredu, kredita za likvidnost, restrukturiranja, PKB-ova, NIP-ova raznih vrsta.

Masivan stimulans koji je potreban našoj privredi je smanjenje poreskog tereta. Smanjenje nameta na rad. Ukidanje doprinosa za zdravstvo i povećanje neoporezivog dela sa 11.500 dinara na minimalac. Ovaj masivni stimulans je težak 1.5 milijardi evra. Ovim masivnim stimulansom država smanjuje poreze i oslanja se na svoje građane, preduzetnik i svoje zaposlene, da će sami tim parama pronaći izlaz iz krize. Ne država i vrli partijski kadrovi. Nego građani koji čine privredu.

Da bi mogli da platimo ovaj masivni stimulans, celo društvo mora da popije gorke pilule.

Da zamrzne masu penzija do kraja 2014.godine. Što ne znači da neke penzije ne mogu da porastu ako se druge smanje. Što ne znači da ne možemo da vidimo da li baš svih 340.000 invalidskih penzionera mogu da imaju taj status. To je gorka pilula kojom penzioneri investiraju u budućnost svojih unuka.

Da zamrzne masu plata u javnom sektoru do kraja 2014.godine. I da nakon toga dele sudbinu privatnog sektora. Što ne znači da neke plate ne mogu da porastu ako se druge smanje ili ako se smanji broj zaposlenih.

Da se smanje mase plata u javnim i državnim preduzećima od 5-10%.

Ukinuti 13-tu platu svima.

Da se reši pitanje svih preduzeća u restrukturiranju. Sva su zrela za stečaj.

Da se ukine Fond za razvoj.

Da se poveća donja stopa PDV-a sa 8% na 10%.

Da se poveća porez na dobit korporacija sa 15% na 20%.

Da se ukine paušalno oporezivanja.

Da se izbaci socijalni sistem iz cena struje, gradskog prevoza, grejanja, delux socijalne pomoći u vidu viška zaposlenih. Da se uspostavi jedinstven sistem socijalnih karata. Za sve građane Srbije.

Da se ukinu subvencije svima, pa i poljoprivrednicima po hektaru. Subvencionisati samo onu poljoprivredu koja je izložena subvencionisanom uvozu, kao zaštitna mera.

To i druge ekonomske mere koje nam trebaju.

To su gorke pilula kojom roditelji investiraju u budućnost svoje dece. To su gorke pilule kojim odgovorni roditelji i njihovi roditelji čuvaju svoju decu i unuke.

I naša velika privatna privreda propada. Zašto? Zato što su neodgovorni bizmismeni, podržani neodgovornim bankama, uzeli ogromne kredite i investirali ih u nekretnine. Ne u razvoj svog biznisa, nego u nekretnine. Tržište nekretnina je puklo 2008.godine. Krediti su ostali. Ti krediti su toliko porasli da su gotovo sva preduzeća u stečajnoj situaciji, a banke imaju ogroman problem problematičnih kredita (NPL). Oni su zvanično na 25%, a u stvari oko 50%.

Svu prezaduženu privredu restrukturirati konverzijom potraživanja poverilaca (najviše banaka) u kapital. Svi tajkuni koji vape za jeftinim kreditima da bi spasili svoje propale investicije u nekretnine, uključujući i Nacionalni savet za privredni preporod, treba da izgube kapital. Nije na radniku iz Pirota da im spašava kapital svojim porezom.

Potrebna je gorka pilula od 2 milijarde evra kako bi omogućili masivan stimulans privredi od 1.5 milijardi i kako bi smanjili deficit za oko 0.5 milijardi.

I moraju svi. Ne može samo jedan grupa. Moraju svi. Čitav zahtev za solidarnost se raspada kada nekoga izuzmete. Moraju svi.

Da li je konačno došlo vreme za odgovornost, hrabrost i iskrenost? Građani Srbije nisu deca. Niko im do sada nije ponudio iskrenost. Svi su prodavali demagogiju. I stvorio se utisak da su građani maloumni i da samo demagogija može da se proda. Da li ćemo ponovo uraditi isto ono što smo uradili toliko puta do sada? Da li ćemo za 9 meseci ponovo govoriti o istom problemu, samo sa pozicije od nove 3 milijarde duga dublje u rupi?

Da li je došlo vreme da konačno jedan političar pogleda građane u oči i kaže da ovako više ne može? Da kaže da demagogija ne radi. Da smo neodgovorni. Da se igramo sa budućnošću naše dece. Da tata i mama i baka i deka troše njihove pare.

http://www.facebook.com/SasaRadulovich

http://twitter.com/SasaRadulovich

.