Finansiranje kulture

/ 14.06.2013. u 00:06

Komentari: 46
Čitanost: 13342
/
Preporuke: 1566
/

Sredinom maja meseca sam bio na izvođenju Verdijeve Aide u Viminacijumu. Projekat su finansirali poreski obveznici. Koliko nas je to koštalo? Šta je naša kultura dobila tim izvođenjem? Šta smo drugo mogli da dobijemo za te pare?

U oktobru prošle godine sam učestvovao na tribini održanoj u Kulturnom Centru Grad na temu finansiranja kulture i preduzetništva u kulturi. Jedan aspekt ove teme me posebno interesuje. Pozitivna selekcija i kako je postići sa javnim novcem.

Za kulturu i informisanje je u republičkom budžetu predviđeno oko 6 milijardi dinara. To iznosi 0.62% budžeta, odnosno oko 0,18% BDP-a. Od tog iznosa za samo ministarstvo je predviđeno 1,9 milijardi, a za ustanove kulture 4,1 milijarda.

Budžet je bez detalja. Ministarstvo troši:
- 0,1 milijardu na plate
- 0,5 milijardi na specijalizovane usluge - nije navedeno
- 0,35 na subvencije - ЈП НА ТАНЈУГ, СЈУ Југословенски преглед, НИЈП Панорама и СЈУ Радио Југославија, iznosi nisu navedeni
- 0,3 milijarde na lokalne samouprave

- 0,3 milijarde na nacionalne penzije
- 0,2 milijarde na dotacije nevladinim organizacijama - Hilandar, Kraljev dvor, iznosi nisu navedeni

U budžetu nema spiska ustanova kulture i koliko svaka od njih dobija novca i za koje namene. Navedeni su samo zbirni podaci. Ustanove kulture novac troše:
- 2,4 milijarde na plate
- 0,5 milijardi na troškove
- 0,12 milijarde usluge po ugovoru
- 0,45 specijalizovane usluge
- 0,52 za zgrade i opremu

U kulturi rad predstavlja najveću komponentu proizvoda. Ukupan budžet iznosi oko 53 miliona evra, od čega na plate direktno ili posredno odlazi oko 40 miliona evra, od čega, na porez na rad oko 15 miliona evra. Smanjenje nameta na rad bi jako pozitivno uticalo na finansiranje kulture. Kao i svake druge proizvodne i uslužne delatnosti koja zahteva rad čoveka.

Nije mi interesantna tema da li je ovo malo ili strašno malo. Mi smo siromašno društvo. Siromašna društva, isto kao i siromašne porodice, troše manje na kulturu. Ne zato što im nije potrebno ulaganje u kulturu, niti zašto što to ne žele, već zato što nemaju novca. Ovo bi trebalo biti očigledno.

Takođe ne mislim da je razgovor o tome da li država treba uopšte da ulaže u kulturu ili to treba prepustiti privatnom sektoru interesantan. Mislim da bi trebalo biti očigledno da bi bez novca poreskih obveznika (a u to uključujem i razna nenovčana davanja i olakšice) rezultat bio poražavajući po kulturu i potpuna dominacija industrije zabave svih oblika. Umesto pozorišta i koncertnih dvorana bi zasigurno dobili poslovno stambene objekte. Imamo tolike svetle primere iz naše skore privatizacione prošlosti.

Interesuje me kako trošimo to malo što ulažemo, ko vrši distribuciju tih sredstava, i kako do pozitivne selekcije. Kako da najbolji dobiju najviše?

Ko je kreirao i ko kreira našu kulturu? Država i njeni ministri? Ili građani? Pisci, reditelji, glumci, slikari, vajari, kompozitori, muzičari. Njihov životni rad i ideje su izložene kritici generacija i zubu vremena, koji nepogrešivo odstranjuje sav višak i ostavlja ono najbolje. I taj proces se ne pita ko je od umetnika imao kakve veze, političke, medijske, marketinške ili bilo koje druge. Ne pita ni za socijalni status. Bez zadrške odstranjuje sav višak. Vrši nemilosrdnu pozitivnu selekciju. Nekada se ovo desi za života umetnika od strane njegove generacije. Nekada od strane naredne generacije. Ono što ostane nazivamo kulturom. Na nju se pozivamo. Ona je nit koja nas veže i predstavlja ključan deo identiteta. I da, nacionalne pripadnosti. Ona je glavna odrednica reči "mi".

Da li onaj kome država da najviše novca time i dobija mesto u kulturi nacije? Naravno da ne. Neki od naših najvećih umetnika su postali to upravo radeći protiv onoga što je država i vladajuća družina u tom trenutku mislila da je u najboljem interesu društva. I danas, o tome šta će postati deo naše kulture, verovatno znaju više neki novi klinci koji mnogo bolje od svih nas, uključujući i sve najstručnije stručnjake i članove akademija, osećaju duh vremena i u stanju su da ga artikulišu.

Sa druge strane, da li je potrebno da se umetnik bori protiv društva, da nema nikakvu podršku društva, da bi postao veliki? Da li je to preduslov? Zvuči cool. Ali naravno da ne. Glupost ovakvog razmišljanja bi trebalo da bude očigledna. Pitanje je kako stvoriti prostor za te nove klince. Nema potrebe da se muče više od zdrave konkurencije drugih klinaca.

Kako vršiti pozitivnu selekciju? Ko da odabere koje ideje za film zaslužuju novac poreskih obveznika? Koja pozorišta i koje predstave ga zaslužuju? Koji glumci? Koji pisci? Koji slikari? Vajari. Fotografi. Muzičari. Kompozitori. Kako odrediti da li se radi o nekome koga treba podržati ili se radi o parazitima ili ljudima bez kvaliteta koji pretenduju na novac radnika iz Pirota.

Jedan način za selekciju je preko komisija koje čini stručna javnost. Ko onda odabire članove komisije, i koja je njihova odgovornost za pogrešan izbor? Kako uopšte da odredimo da li je izbor bio pogrešan ili ne? Nekome se sigurno učinilo da je izvođenje Aide veliki doprinos našoj kulturi. Da li postoji neka mera tog doprinosa?

Drugi način je da se u ocenu uključe i građani. Na primer, dolaskom na predstave. Recimo da je model finansiranja nekog pozorišta da će država dotirati pola cene svake ulaznice koje pozorište proda u jednoj godini. Kako bi ovo uticalo na promene tih institucija?

Pored ovoga, mora se voditi računa i o marketingu. Ako niko ne zna za predstavu, niko neće ni doći. Upravnici pozorišta bi morali da se aktivno bave programima promocije, vezama sa društvom, donatorima, svetom. Jedina institucija kulture u našoj zemlji koja je to shvatila je Beogradska filharmonija. I sve je počelo sa čovekom na čelu institucije. Na čelo instutucije je došao čovek sa idejom šta treba da se menja. Da ustajala institucija neće postići mnogo čekajući da se društvo promeni i prilagodi njoj i njenoj učmalosti. BGF je učinila sebe relevantnom. Promenila je prvo sebe. Iz korena. Počev od kvaliteta. Količine rada. Pa do marketinga. Rada na donacijama. Zadužbini. I time je, menjajući sebe, počela da menja i društvo.

Ako je institucija neuspešna, to znači da čovek koji je na čelu ne zaslužuje to mesto. Ako čovek na čelu dođe do zaključka da ne može ništa da promeni, da su mu ruke vezane, treba to da saopšti i ustupi mesto nekom drugom.

Problem finansiranja kulture je sličan problemu finansiranja nauke. Ne znate unapred ko će biti uspešan. Mi smo ovu jednačinu neuspešno rešili tako što malo novca delimo na veliki broj korisnika, tako da svako dobije malo novca. I nemamo nikakav sistem merenja uspešnosti i kvaliteta. Tako smo i došlo do stanja u kome smo. Sa lošim ljudima na čelu institucija. Sa institucijama kulture kao socijalnim ustanovama gde se zarađuje plata.

Mislim da rešenja treba tražiti u kombinaciji komisija sastavljenih od stručne javnosti i građana kao konzumenata kulture. Ključ za komisije sastavljene od stručne javnosti je transparentnost. Jasni kriteriji merenja uspeha. I otvorenost za nove ideje i projekte. Mehanizmi za nove projekte moraju biti ugrađeni u sistem. Transparentnost sa sobom nosi i ličnu odgovornost. Ne možete u mraku, bez detaljnog informisanja radnika iz Pirota, vršiti ovlašćenja koja vam je poverio i trošiti njegov novac.

U svakoj oblasti društva, ključno je pitanje pozitivne selekcije, ko je vrši i kako se meri uspeh u svakoj pojedinoj oblasti. Merenje uspeha vrši pozitivnu selekciju onih koji vrše pozitivnu selekciju. Bez pozitivne selekcije i merenja uspeha i kvaliteta, kako projekata tako i ljudi koji vode institucije, kultura je osuđena na dalje propadanje. Trebaju nam novi ljudi sa novim, svežim idejama, na čelu institucija kulture. I treba nam sistem finansiranja koji se oslanja na transparentnost, jasne kriterijume i mere uspeha i učešće građana u ocenjivanju.

http://www.facebook.com/SasaRadulovich

http://twitter.com/SasaRadulovich

postavite na |

Komentari (46)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Srecko Sekeljic 00:22 14.06.2013

Zašto kultura?

Valjda zbog toga i zbog sveukupnog neodrživog stanja u kulturi, umetnici Srbije organizuju protest 22. juna u 18h na Trgu...

lady_d 06:43 14.06.2013

ne razumem se u umetnost-kulturu

ali znam da svakom drustvu treba, naravno mora da postoji selekcija jer onako kao laik rekla bih da ima poprilican broj slucajeva kvazi umetnosti... ali ima ovde ljudi koji su pozvani i strucniji od mene.
Ali zato za nauku, mislim da imam pravo da malo komentarisem... Upravo sam pre par dana navela da je nauka skup hobi i da kao takva ne moze da se jednostavno finansira u Srbiji. Moze... ima nacina... ali...
Da krenemo redom... kao prvo mnoge nase laboratorije imaju poprilican broj viska radne snage (kao i svuda primano je sve i svasta...), zatim ratovi i ostale slicne situacije napravile su grubu selekciju i dobar deo vrednih studenata (sada vec cenjenih naucnika na zapadu) je otislo. Zatim... nemam uopste komunikacije (ili vrlo ogranicene) sa tim ljudima koji bi (znam po sebi) vrlo rado iskreno i bez ikakve nadoknade pomagali, savetovali svoje kolege.. Vrlo malo para je dobijeno iz EU fondova (nismo napravili niti imamo i jedan plan za bilo koji veliki projekat, ko zeli neka procita sta je ELI beamline projekat i kako na tome rade komsije)a i to sto je dobijeno, kupljena oprema je zakljucana u podrume, nikada nije ili se slabo koristi (koga zanima navescu odmah uredjaje!). Selekcija... ona svuda postoji, kao i kod nas postoje konkursi... prijave ne ocenjuje neko u ministarstvu po politickoj osnovi, vec se ocenjuju od strane poznatih naucnika iz sveta. Cesto se pozivaju i ti isti strani i odbegli naucnici da budu savetnici, da daju misljenje kuda ici, sta uraditi....Znaci ostra selekcija i racionalizacija, na pocetku mozda manje para za laboratorje (sta ce vam ako ne znate da ukljucite aparate) a vise na trening i ucenje ljudi (slanje mladih naucnika u cuvene laboratorije, zamisli te mnoge imaju i konkurse za stipendije i daju novac za posete od 3 do 6 meseci; slicno ima i za starije naucnike). Napraviti spisak sve opreme koju imamo, napraviti jednu zajednicku bazu podataka, dati novac za odrzavanje iste, ali otvoriti je za primenu svima (recimo dobar primer za to je Irska koja je siromasna zemlja i ima projekat Lighthouse...). I jos sto sta... ali zahteva mnogo rada, mngo komunikacija, saradnje, kresanja EGO manijaka na raznim rukovodecim mestima, ukloniti politiku (kao i svuda)... i naravno, zasto da ne, omuguci ti da privatna lica finansiraju u nauku...(srela sam par takvih na zapadu... ulazu u recimo istrazivanja u genetici...)...Ocena projekta...zna se: publikacije, patenti, broj treniranih mladih ljudi (na njima svet ostaje)...

bolid1 07:14 14.06.2013

Re: ne razumem se u umetnost-kulturu

lady_d
Selekcija... ona svuda postoji, kao i kod nas postoje konkursi... prijave ne ocenjuje neko u ministarstvu po politickoj osnovi, vec se ocenjuju od strane poznatih naucnika iz sveta.

Ima i mi to, kao, mora da bude jedan strani recezent...ALI...onda dolazi Maticni odbor na red i krece premetacina, jedan dobije, drugi ne dobije, krece iskopavanje sekira i na kraju se sve to ispegla tako sto svi dobiju nesto...zadnje sto znam je da ima para za plate, koje kasne i za nista vise. Za materijalne troskove moze da se kupi jedan posteni rucak u kafani i to je sve...jbg...

lady_d 08:28 14.06.2013

Re: ne razumem se u umetnost-kulturu

Znam za peglanje... ali to mora da se iskoreni! Mora... inace od nauke nista! Bolje je imati jedan, ali vredan projekat, nego 150 koji imaju materijalne troskove velicine troska jednog rucka. Promena od dna na gore... Ne moze jedna sekretarica instituta da ima vecu platu od PhD studenta ili nekog mladjeg naucnog savetnika! Ne moze da bude bitnije da se na kurs engleskog jezika salje sekretarica umesto da jedan PhD student ode na konferenciju ili skolu. Ne moze jedan Raman Spektrometar da stoji zakljucan jer a) niko ne zna da ga ukljuci; b) jer neko misli da mu ga je tata kupio! Ne moze da bude opravdanje "nismo imali srece nas uredjaj ne radi"... ako ne radi, da li je ulozena primedba proizvodjacu, servis je li obavesten....Naucnici jesu kao deca i vole da nagomilavaju "igracke", ali to ne moze u siromasnoj zemlji kakva je Srbija... najveci problem vidim u nepostojanju vizije, ideje, plana cak i za 5 godina (vecina projekata, cast izuzecima, su na nivou studentskih vezbi, u boljem slucaju master programa, a to naravno da ne moze da se publikuje posle....). Ima toga...

bolid1 11:43 14.06.2013

Re: ne razumem se u umetnost-kulturu

najveci problem vidim u nepostojanju vizije, ideje, plana cak i za 5 godina (vecina projekata, cast izuzecima, su na nivou studentskih vezbi, u boljem slucaju master programa, a to naravno da ne moze da se publikuje posle....).

Vizija i planiranje sluzi da se doceka penzija uz minimum rada i naravno maksimum zajebavanja ljudi koji hoce da rade jer, jbg, perturbuju sistem, a to se ne valja, pogotov ne u sistemu ja cesem tebe, ti mene i svi srecni...

Oni bre ne mogu da dogovore da izbace dileju koja bambusa studentkinje i menja nastavne programe zbog istih...o cem' mi dalje...

loader 01:09 17.06.2013

Re: ne razumem se u umetnost-kulturu

Oni bre ne mogu da dogovore da izbace dileju koja bambusa studentkinje i menja...

Mogu da se dogovore,
ali neće,
jer ne vide šta tu smeta.

bolid1 08:25 17.06.2013

Re: ne razumem se u umetnost-kulturu

Mogu da se dogovore,
ali neće,
jer ne vide šta tu smeta.

Jasno...samo sto ja i dalje ne pizdim manje zbog toga, a da nece, jasno je ko dan.

loader 08:44 17.06.2013

Re: ne razumem se u umetnost-kulturu

bolid1

Mogu da se dogovore,
ali neće,
jer ne vide šta tu smeta.

Jasno...samo sto ja i dalje ne pizdim manje zbog toga, a da nece, jasno je ko dan.

O tom filingu po ganglijama da i ne govorimo... Važno je raščlaniti ono, da ne ispadne da bi želeli da učine drukčije, samo su bili nesvesni svog (ne)činjenja. Ne, znaju vrlo dobro šta rade. Naravno, ne u onom punom smislu, ali znaju na nivou - to dobro, a to ne dobro. E, za toliko razlikuju, tako da im nikakvih opravdanja ne ima

bolid1 09:08 17.06.2013

Re: ne razumem se u umetnost-kulturu

Ne, znaju vrlo dobro šta rade. Naravno, ne u onom punom smislu, ali znaju na nivou - to dobro, a to ne dobro. E, za toliko razlikuju, tako da im nikakvih opravdanja ne ima

Jako dobro znaju sta rade i zasto to rade...i to ne na 0/1 nivou nego u punom smislu te reci, znaju!

zack2jack 08:03 14.06.2013

...

..previse pitanja u ovom tekstu. Stice se utisak da ne postoji proveren i uspesan nacin kojim se uredjuje odnos drzave i kulture, i formira kontinuitet kulturne politike. Pa je neophodno izmisliti neko resenje. Rupu na saksiji? To jednostavno nije tacno. Sve je vec izmisljeno. I funkcionise savrseno. Tamo gde moze, i gde treba da funkcionise.

Sve pocinje od Ministarstva kulture i samog ministra. Grupe ljudi koju on izabere kao pomocnike i savetnike. I tu nema niceg spornog.

Kljucna rec je kompetencija!

Postoje visoke skole na kojima se uci menadzemnt u kulturi. Kao i profesionalci koji su strucni i kompetentni da rade ovaj posao. Tacno se zna kako se vode nacionalni muzeji, institucije od kulturnog znacaja, kako se uredjuje nevladin sektor u toj oblasti. Itd. Itd.

To ne rade glumci, pekari, kvazintelektualci, nacionalne ikone, itd. Nego rade profesionalci. I sve sljaka kao podmazano.

lady_d 08:37 14.06.2013

Re: ...

Meni kao laiku... kako to da mi imamo lepo smestenu ministarku pri UNESCO a da imamo tako malo objekata pod zastitom?! Da li je u Beogradu recimo Skadarlija pod tom zastitom? A da ne pominjem da postoji n ustanova pri EU fondovima (kojima nam je gle cuda pristup otvoren jos odavno!) koje pomazu pri dobijanju sredstava za tu namenu. Kako je moguce da niko iz Narodnog Muzeja ne pokusa da dobije podrsku, ostvari saradnju sa nekim ustanovama slicne namene, da steknu znanja, da ...
Ono malo menadzera koje sam imala srece da sretnem (a da su skolovani u Srbiji) sem da nisu bili prirodni talenti, uglavnom su bili amateri (citaj imaju dobru politicku podrsku). Zakljucujem da mozda treba i tu izabrati par talentovanih pa ih poslati da proucavaju kako rade velike institucije... doduse pametnom i internet moze da da mnogo ideja i da mu posluzi da nesto nauci (doduse vecina nasih menadzera internet koristi za socijalne mreze i planiranje sledeceg putovanja, ukoliko im sekretarica ne kupuje karte i vrsi rezervacije!!!).

zack2jack 09:50 14.06.2013

Re: ...

lady_d
Zakljucujem da mozda treba i tu izabrati par talentovanih pa ih poslati da proucavaju kako rade velike institucije...

..ovde pre svega treba govoriti o modelu kulturne politike. Jer se njime formulise misija, vizija i cilj kulture. Ako je kultura ID kod svakog naroda. Onda razumemo zasto nas narod, kao muva bez glave, bije gde stigne. Jer ne zna gde su mu, ni sta su mu koreni. Identifikuje se sa svim i svacim. Od Kosova do turskih serija. Putina do Legije. Karleuse do Fidela Kastra. Ovaj potpuni besmisao rezultat je kulturne politike.

U Srbiji je demokratija mlada. Ali Srbi nisu mlad narod. Naprotiv. Nacionalnim identitetom manipulise se kao da je u pitanju sezonski trend. Tako Srbija sa svakom novom vladom menja i kulturnu politiku. Zbog toga ne postoji, niti moze da postoji identitet naroda.

Primer za to je i ova vlada koja na celu sa predsednikom Nikolicem i ministrom kulture Petkovicem promovise ekskluzivni parohijski nacionalizam. Centralni dogadjaj ove godine je Milanski edikt. Manifestacija koja za Srbiju nema gotovo nikakvu vrednost i znacaj. Kulturni ni politicki. Neko je jednostavno promasio temu, jer nije kompetentan.

Dakle nije pitanje menadzera. Nego politike. Uvek ce bit kompetentnih ljudi koji su spremni da izgaraju da nesto dobro naprave. To je entuzijazam. Nema potrebe da sumnjas u to. Treba im samo pruziti priliku i dati odrsene ruke.

8c_competizione 09:41 15.06.2013

Re: ...

Nego rade profesionalci

koliko ova i predjasnje vlade imaju zaista profesionalaca na celu ministarstava? ili ministri svojih pomocnika profesionalaca?

mislim da si pogodio u metu!

inace nemam problem da glumci, pekari, nacionalne ikone vrse te duznosti, ukoliko se prethodno prekvalifikuju, odnosno dopunski zavrse te skole i pokazu se sposobnim za vrsenje te funkcije.

zack2jack 09:08 16.06.2013

Re: ...

inace nemam problem da glumci, pekari, nacionalne ikone vrse te duznosti, ukoliko se prethodno prekvalifikuju, odnosno dopunski zavrse te skole i pokazu se sposobnim za vrsenje te funkcije.

..Slazem se. Sustina kompetentnosti I jeste da prevazilazi diskriminaciju. Ljudi se vrednuju prema tome kako rade. A ne po poreklu, partijskoj pripadnosti, opredeljinjima, itd.

Milan Karagaća 08:52 14.06.2013

Nema kriterijuma

Kako vršiti pozitivnu selekciju? Ko da odabere koje ideje za film zaslužuju novac poreskih obveznika? Koja pozorišta i koje predstave ga zaslužuju? Koji glumci? Koji pisci? Koji slikari? Vajari. Fotografi. Muzičari. Kompozitori

Samo patriotski. Osnovni kriterijum mora biti da li je nešto patriJotsko ali po mišljenju i oceni patriota i Srba po zanimanju. I to je put da u kulturi preovlađuje nekultura, primitivizam, prostakluk, nasilje .....
Dovoljno je samo analizirati filmove koji se snimaju, knjige koje se štampaju, izdvajanja za izdržavanje pretedenta na presto, državne sahrane kraljevske rodbine..
Naravno ima para za seriju Ravna gora, finansirana je i ona Selo gori a babu svrbi ona stvar, pa Rođak sa sela, u kojima su Srbi i srpski seljaci prikazani kao krajnji primitivci, glupaci, uostalom kao i u onoj seriji o Vuku Karadžiću. Pa da su te serije nedo Bog snimili Hrvati ovde bi se digla nacionalno svesna i kuka i motika kako to ruže srpski narod nebeski.
Gledajući i angažovane glumce izgleda da su i tu umešane stranke jer jedni se za vlade jedne stranke ne skidaju a onda kada se promene stranke pojavi se neki talas novih glumaca.
Nemam ništa protiv da država finansira Hilandar ali da se vidi i koliko SPC izdvaja za Hilandar umesto da pravi dvorove vladikama.
Građaninu Karađorđeviću treba vratiti što ga restitucijom sleduje, s tim da se predhodno utvrdi i kako je to na šta on pretenduje i čijim parama izgrađeno i kupljeno.I onda brate neka se kao i svaki drugi biznismen bavi biznisom, izigrava cara, plaća sebi od svojih para dvorske pajace, krunski savet i svoje PR-ove, neka registruje svoj auto kao i svi građani a ne da nas majmuniše sve sa onim NJKV na tablici na kolima.
Ozbiljna drđava mora imati i ozbiljnu strategiju kulture i kulturne politike, a Srbija nema ni strategiju ekonomskog razvoja pa što se čuditi da se kultura tako tretira.

milisav68 12:08 14.06.2013

Re: Nema kriterijuma

Milan Karagaća

Samo patriotski.

Pa pre je bilo samo revolucionarno.

Kakva škola, takvi i djaci.

Milan Karagaća 15:40 14.06.2013

Re: Nema kriterijuma

milisav68
Milan Karagaća

Samo patriotski.

Pa pre je bilo samo revolucionarno.

Kakva škola, takvi i djaci.

To revolucionarno je bilo patriotsko i9 mnogo manje lažno i estradnbo nego sadašnji tzv. patriotizam.A čast onom pravom i istinskom.
Dakle,
"Vama je jasno da ja mislim na istinski patriotizam ne na patriotske fraze, koje se po navici i u svakoj prilici izgovaraju, ne na patriotsko brbljanje, ne na patriotizam kao stvar mode, na posletku ne na patriotizam, koji je nešto zasebno i odvojeno od ostaloga života pojedinih ličnosti i naroda. Sasvim drukčiji patriotizam mora da obuzme ceo naš narod." Jovan Cvijić.

milisav68 20:25 14.06.2013

Re: Nema kriterijuma

Milan Karagaća

"Vama je jasno da ja mislim na istinski patriotizam ne na patriotske fraze, koje se po navici i u svakoj prilici izgovaraju, ne na patriotsko brbljanje, ne na patriotizam kao stvar mode, na posletku ne na patriotizam, koji je nešto zasebno i odvojeno od ostaloga života pojedinih ličnosti i naroda. Sasvim drukčiji patriotizam mora da obuzme ceo naš narod." Jovan Cvijić.

Ma znam ja da je patriotizam odavno izlizana reč, samo je bezveze pričati kako je nekad sve bilo idealno, a da danas baš ništa ne valja.

I kakve veze ima kako Karadjordjević registruje kola, sa izdvajanjem za kulturu?

Da li ste onda smeli to da pitate za Tita?

Da li je neko javno smeo da pita, zašto je 1969. godine stucano 70 miliona dolara na samo jedan (ratni) film?

A da ne nabrajam sad sve partizansko-ratne-revolucionarne filmove i serije, na uštrb zabavnih, i naročito dečjeg programa, koji može da se nabroji na prste jedne ruke (bez pominjanja Tita, rata, partije i revolucije).

Čak su ga i u "Poletarac" gurali.

Milan Karagaća 21:01 14.06.2013

Re: Nema kriterijuma

Ma znam ja da je patriotizam odavno izlizana reč, samo je bezveze pričati kako je nekad sve bilo idealno, a da danas baš ništa ne valja.

oladi malo

milisav68 22:37 14.06.2013

Re: Nema kriterijuma

Milan Karagaća

oladi malo

rade.radumilo 09:27 14.06.2013

Kako upravljati kreativnošću.

Ne sreće se samo u kulturi i nauci ovaj problem. U IT industriji odavno prepoznaju problem menadžmenta projektima koji se prvenstveno oslanjaju na inventivnost i kreativnost.
Večiti sukob traje između potrebe da se precizno odrede rokovi i cena projekata sa jedne strane i R&D procesa sa druge strane koji je teško merljiv.
Evo jednog primera:
kada u Windows-u pogrešno otkucate password prilikom login-a, iskoči vam upozorenje sa tekstom u kom piše da ste pogrešili pasword bla, bla. To je zahtevalo određen broj čovek-sati da se napravi, plus što zahteva da se utroši vreme na lokalizaciju poruke na svim jezicima na kojima se izdaje Windows. Sa druge strane, Apple je napravio elegantno i jeftino rešenje: kada pogrešite password, box u kome kucate password se zatrese na ekranu. Jeftinije za realizaciju, ne zahteva lokalizaciju i izgleda cool.
Kako planirati inventivan i kreativan rad? Kako proceniti vreme, troškove? Da ne ulazim u metodologije koje se primenjuju u IT i još nekim industrijama, verujem da su umetnost i nauka na kraju spektra po ovom pitanju. Na drugom kraju su zadaci tipa: prosečan operater sa JCB kopačem može za 1h iskopati toliko i toliko kubnih metara zemlje i to je to. Staviš u planove, isplaniraš troškove i vreme i to je to.
U slučaju čisto inventivnog i kreativnog rada, kako god pokušavaš svodi se na ono što rade velike bogate kompanije i bogata društva: Odrediš budžet, nabaviš opremu i smestiš tamo gomilu kreativnih individua i pustiš ih da se igraju nadajući se da će s vremena na vreme izaći sa nečim novim i vrednim, pri čemu će tek vreme i tržište proceniti šta je to vredno.
Bilo kakvo državno komisijsko određivanje šta je vredno ili ne u kulturi dovodi do ovakvih situacija: da politički establišment ukida određene institucije kulture kako bi se skromna sredstva prelila na nešto što sa jedne strane odgovara njihovom prostačkom poimanju kulture a sa druge strane omogućava im da imaju dodatnu robu za trgovinu sa Crkvom u sveopštem natezanju oko ubeđivanja građanstva u to šta je bolje za njihovu budućnost: Carstvo Nebesko ili Carstvo Evropsko.
Mislim da je pravo rešenje da se napravi po malo od svega:
- Da se uvede zakonska regulativa kojom se sponzorstvo kulturnih i obavezno neprofitnih manifestacija/institucija/publikacija tretira kao poreska olakšica.
- Da se iz budžeta odvajaju određena sredstva za one manifestacije/institucije/publikacije za koje sturčna-akademska javnost da odgovarajuću ocenu ili pak već imaju određenu tradiciju kako u zemlji tako i u svetu.

Out of Beirut 12:36 14.06.2013

Re

Ko je kreirao i ko kreira našu kulturu? Država i njeni ministri? Ili građani? Pisci, reditelji, glumci, slikari, vajari, kompozitori, muzičari. Njihov životni rad i ideje su izložene kritici generacija i zubu vremena, koji nepogrešivo odstranjuje sav višak i ostavlja ono najbolje. Vrši nemilosrdnu pozitivnu selekciju.

Тако, Бах и Вивалди су били вековима запостављени и заборављени. Пре 60-70 година одређене Бахове композиције су се могле наћи искључиво на бувљој пијаци, а буквално сва Вивалдијева дела су била потпуно ван репертоара. Заувек изгубљена је трећина Баховог опуса, и половина Вивалдијевих опера. Да не говоримо о изгубљеном Житију св. Василија, античким делима...

Ono što ostane nazivamo kulturom. Na nju se pozivamo. Ona je nit koja nas veže i predstavlja ključan deo identiteta. I da, nacionalne pripadnosti. Ona je glavna odrednica reči "mi".

Културе одумиру. Медијска глобализација, радикалне економске промене и систематско заглупљивање чине своје, широм планете.

Можда су најбоље културне инвестиције у промовисању оних културних активности којe самe по себи захтевају мало или нимало инвестиција. Једна ствар која би се могла лако урадити јесте јавно заступање основних људских вредности, и добрих манира. Чини ми се да би се тако култура могла с веома малим инвестицијама унапредити монументално. Таква би промена, у очима будућих историчара, лако могла бити најважнији аспект историјског периода у коме живимо. Логика је видети националну културу као, рецимо, планину, која се састоји из менталних и обичајних образаца свих становника једне земље; ако имате широк и чврст темељ, субвенције за комплексније и скупље активности би постале мање важне, или беспотребне.

vladaxy 18:16 14.06.2013

Da li je pošteno

plaćati nešto što vas ne zanima??

Zašto poljoprivrednici, pekari, mesari ne bi imali poseban status u društvu, nacionalne penzije itd..? Bez njihove hrane bi umrli.

Ako si glumac, snimaj filmove, reklame i zarađuj od toga.
Ako si muzičar sviraj svakom ko hoće da plati.
Ako si slikar slikaj za one koji hoće da kupe tvoje slike.

Ali nemoj da se baviš svojim hobijem i da tražiš da drugi to prisilno plaćaju.

U 21. veku je bar lako sve finansirati: pošaljite SMS na taj i taj broj i pomozite tom i tom. Ali svi znamo da je lepše na "državnoj blagajni".

st.jepan 02:57 15.06.2013

Re: Da li je pošteno

Da li je pošteno
plaćati nešto što vas ne zanima??

Nije!
Takav stav smatram legitimnim.
U svom poslednjem blogu rekao sam da bih bio spreman da se pod izvesnim uslovima s njime i složim.

vladaxy 07:06 15.06.2013

Re: Da li je pošteno

Концерт Дивнe Љубојевић и „Мелодa“ 1.000.000 din?
Битеф денс компанија, 2.000.000,00 din.
Жарко Петровић – ауторски 300.000
Желеће машине 300.000,00Srbija 490.000 Beograd
Далија Аћин Теландер, Станица, Београд Фе, но, ме, но, ло, ло, ги и ја!
Одбрана утопије 150.000,00 динара
Изложба рукавица
Изведба својства у 21. веку
Лабораторија циркуске уметности
Змуц мобилна резиденција - Село Бабе
Лутајуће сенке
Награде на Пролећној изложби: Златна игла, Златно длето, Златна палета
Фрка у школи
Едукација запослених у установама културе у јавном сектору о релевантним знањима и новим тенденцијама у оквиру маркетинга и менаџмента у култури
Изложба "Како је компјутер постао Бог"
Плесни пројекат "Трепнули сте"
Пројекат "Пустиња слике - видео историја гледања"
Пројекат "Екстравагантна тела - екстравагантне године"

i još gomila drugih, imate ih na sajtu MinKul-e i BGD sekretarijata. Ja verujem da će nakon svega ovoga na kraju 2013 u Srbiji biti enormno povećan broj kulturno ispunjenih građana.

Mi smo glupi da određujemo šta nam se sviđa a šta ne (i da platimo ulaznice za to) ali sva sreća postoje kulturni radnici koji raspolažu našim parama da nas upute u sve tajne kulture.

G r o f 07:59 15.06.2013

Re: Da li je pošteno

Da li je pošteno
plaćati nešto što vas ne zanima??

Ključno pitanje sa jednim problemom.
Kad je umetnost u pitanju, ne možeš unapred znati da li te nešto zanima ili ne zanima, jer ako znaš onda to nije umetnost.
Znači, moraš podsticati samu ideju da se stvara nešto originalno i još nevidjeno, a samim tim neopterećeno zanimanjem i nezanimanjem, koje dolazi tek posle.
Tu pare gotovo da ne idu.
Očigledno se forsira reciklaža, kvazi patriotizam, romantični etno, zacementirano versko, već vidjeno, romantično nacionalno, jeftino šareno...
Stvara se kult blokade, a ne slobode uma.

arianna 08:27 15.06.2013

Re: Da li je pošteno

Mi smo glupi da određujemo šta nam se sviđa a šta ne (i da platimo ulaznice za to) ali sva sreća postoje kulturni radnici koji raspolažu našim parama da nas upute u sve tajne kulture.

sva sreća da postoje i agencije za ispitivanje gledanosti

"Na Balkanu nije mogao da se utvrdi tačan broj budala, sve dok PINK nije objavio da FARMU gleda 1.700.000 ljudi"

8c_competizione 09:46 15.06.2013

Re: Da li je pošteno

Ako si glumac, snimaj filmove, reklame i zarađuj od toga.
Ako si muzičar sviraj svakom ko hoće da plati.
Ako si slikar slikaj za one koji hoće da kupe tvoje slike.

da nisi mozda nesto zaboravio ili namerno previdjas?

ako si pop, vec naplacujes usluge (npr sahrane ili svecenja slavskog kolaca) a da pocnes da uplacujes malko PDV i ostale socijalne dazbine kada vec ocekujes penziju? (ovo pisem u iskrenoj nadi da Tajson ne cita ovaj blog, pa da ga ne smaram)

st.jepan 10:01 15.06.2013

Re: Da li je pošteno

Ovo je već kačeno kod Jelice, ali za slučaj da neko nije video...

KULTURA U NOVOM SADU
biseri konkursa

1. ДРУШТВО ГУСЛАРА "СВЕТИ НИКОЛА" НОВИ САД
- "21 Фестивал гуслара ВОЈВОДИНЕ" 150 000,00

7. "Удружење љубитеља и мајстора уметности, вештина и теорија
уметности и наука Арс Академија", Нови Сад
- "Изложба фотографија "Нови Сад у част Немањићима 2013" 50 000,00

8. Савез књижевника у отаџбини и расејању, Нови Сад
- "Седма уметничка колонија "Панонски бисери" 100 000,00

9. НБО "Трандафили", Нови Сад
- "Изложба: Утицај Грка и Цинцара на културну баштину Новог Сада" 100 000,00

10. "Центар за истраживање и промоцију културе Истар", Нови Сад
- "Културна будућност" 1 500 000,00

11. Епархија бачка, Црквена општина новосадска у Новом Саду
"Ризница епархије бачке" 1 127 000,00

12. "Димарт продукција", Нови Сад
- "Излаз" 200 000,00
- "Последњи карловачки патријарх Лукијан Богдановић
(век од упокојења 1913.-2013.)" 540 000,00
_________________
740.000,00

17. Удружење грађана "Вера љубав нада" Нови Сад
- "Инклузивни фестивал HEARTS IN HARMONY 2013" 1 000 000,00

19. "За друга МОБА", Нови Сад
- "Европски празник комшија 2013." 1 000 000,00

23. Удружење грађана "QUEEN", Нови Сад
- "Концерти за око и душу" 200 600,00

27. Српски народни покрет "Светозар Милетић", Нови Сад,
- "Знаменити Новосађани у слици и речи" 1 000 000,00

31. "Центар за развој Шајкашке", Нови Сад
- "Неговање културе, традиције и историјске посебности Шајкашке области" 4 400 000,00

3
- "14. Сабор Личана и пријатеља на Стражилову" 250 000,00

38. "Удружење грађана македонске националне мањине "Кирил и Метод" Нови Сад",
- "Седма манифестација "Дани македонске културе" 50 000,00

42. "Удружење грађана Организација за заштиту историјског и
културног наслеђа Србије-Браник", Нови Сад,
- "Манифестација Гибралтар на Дунаву" 180 000,00
- "Трибина поводом 100 година од Брегалничке битке" 34 500,00
- "Трибина поводом 198 година од избијања другог српског устанка" 33 500,00
__________________
248 000,00

48. "Завичајно удружење Мањача", Буковац,
- "Завичајни збор-Косидба" 300 000,00

50. "Хор Свети Стефан Дечански", Нови Сад
- "Истраживање, очување и популаризација Српског
народног "карловачког" црквеног појања" 150 000,00

_______________
140 000,00
52. "Форум за одговорну политику", Нови Сад,
- "Европска култура-српски интерес" 5 000 000,00

54. "Удружење војвођанских учитеља", Нови Сад
- "5. основношколска калиграфска колонија На путу Захарија Орфелина" 165 000,00

55. Манастир Ковиљ, Ковиљ,
- "Дигитализација културне баштине манастира Ковиљ" 1 500 000,00
- "Осликавање саборног храма манастира Ковиљ" 1 500 000,00
_______________________
3 000 000,00

56. "Удружење за неговање и очување српске традиције "Звуци с камена", Нови Сад,
- "Фестивал изворног певања и свирања на традиционалним
инструментима Срба у Војводини "Сабор у Војводини" 250 000,00

59. "Удружење грађана Art on Wheels", Нови Сад
- "Дунавска салетла 2013" 400 000,00

60. "Центар за производњу знања и вештина", Руменка,
- "Култура комуникације међу младима" 3 500 000,00

61. "Удружење Срба из Херцеговине, њихових потомака и пријатеља у Војводини Нови Сад", Нови Сад,
- "Годишњи скуп фолклорних група и књижевних стваралаца" 100 000,00

65. "Културни центар Бегеч", Бегеч,
- "Бегечка јесен" 145 000,00
- "Дечији етно камп" 215 000,00
- "Деца чувари традиције" 157 000,00
- "Концерт тамбурашког оркестра" 100 000,00
- "Дечија ликовна радионица" 80 000,00
________________
697 000,00

66. "Центар за очување и неговање традиције и обичаја прогнаних Срба", Ветерник,
- "Ветерничко посело" 700 000,00

67. "Коло српских сестара Епархије бачке Нови Сад", Нови Сад
- "Светосавље и наше доба" 200 000,00

72. Удружење грађана "Змијање", Каћ,
"Годишње издавање новинске ревије" 40 000,00

82. КУЛТУРНО УМЕТНИЧКО ДРУШТВО ПЕНЗИОНЕРА" ИСИДОР БАЈИЋ" Нови Сад
- "ПОНОВО СА ВАМА" 20 000,00

86. Културно Уметничко Друштво "Степино Коло" Степановићево,
- "Нашем Селу На Дар" 230 000,00
- "Неготинска Крајина" 70 000,00
_______________
300 000,00

88. Аматерско културно-уметничко друштво"МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ-СРПКИЊА" Буковац "Окрени се моје коло мало" 570 000,00

89. Културно уметничко друштво "Стеван Мокрањац" Каћ,
- "Финансијски план за реализацију активности у 2013. Години 500 000,00

90. АМАТЕРСКО КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКО ДРУШТВО "МЛАДОСТ" ЧЕНЕЈ,
- "План, организација и реализација програмских активности за унапређење рада КУД-а у земљи и иностранству за 2013. годину 200 000,00

91. КУЛТУРНО УМЕТНИЧКО ДРУШТВО "СВЕТИ САВА" КАЋ,
- "Дечији новогодишњи концерт КУД-а "Свети Сава" 310 000,00
- "Годишњи концерт КУД-а "Свети Сава" 345 000,00
______________________
655 000,00

У складу са чланом 5. став 2. Правилника о начину, мерилима и критеријумима за избор пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Града Новог Сада, Комисија је одлучила да финансијска средства у укупном износу од 28.00.000,00 динара, определи следећим носиоцима пројеката:

1. GORAN VUKČEVIĆ PR, STUDIO ZA FILMSKU TV PRODUKCIJU ATOS-PRODUCTION, Нови Сад
- "Чујте Срби !" 1 800 000,00

2. TAMBURICA FEST MEDIA DOO NOVI SAD, 21000 Нови Сад
- "ТАМБУРИЦА ФЕСТ 2013" 17 600 000,00

vladaxy 14:26 15.06.2013

Re: Da li je pošteno

Kad je umetnost u pitanju, ne možeš unapred znati da li te nešto zanima ili ne zanima, jer ako znaš onda to nije umetnost.

Ne znam, ja imam drugačiji pristup, pročešljam internet. Ali kultura je veoma subjektivna stvar. Za 1.7 miliona građana, što reče Ariana, kultura je Farma. Za 100.000 posetilaca Nišvila, kultura je džez, za nekoga je film, pozorište, muzika itd. A onda u okviru svakog dela posebno ima gomila podkategorija i prema kojima nemaju svi iste afinitete.

Hoću da kažem da bi džezer najradije dao pare za džez festivale, slikar za razne izložbe itd...A niko ne pita one kojima se pare uzimaju da li bi uopšte i šta finansirali. Mislim da nekoga ko ima malu platu i sa tim svojim sitnim iznosom zabole ona stvar za 99% stvari koje se finansiraju iz budžeta. I zato je prodaja ulaznica i posećenost jedino merilo koliko trenutno vredi nečiji rad.

Naravno kad umetnik umre može da se desi da njihov rad dobije na ceni. To ti je prokletstvo umetnika.

I mali citat

Izvesni Jozef Gebels, rajhsministar za javno prosvećivanje i propagandu, tako je zabranio dela nemačkog ekspresionizma, smatrajući ih lišenim svakog osećaja za patriotizam, za nacionalno i rasno. Učinio je to iz duboko konzervativnih i antisemitskih pobuda, ali i zbog jedne univerzalne ideje, koja traje od Platona naovamo, a to je da umetnost treba da služi nekakvoj svrsi i da su ta svrha država i nacija, odnosno njihovo oplemenjivanje. -

See more at: http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/patriotska_umetnost.889.html?news_id=245153

vladaxy 14:28 15.06.2013

Re: Da li je pošteno

Novi Sad je uvek bio kulturniji od Beograda

eli.lacrosse 22:41 15.06.2013

Re: Da li je pošteno

Da li je pošteno
plaćati nešto što vas ne zanima??

Hajde da probamo da damo odgovor na ovo pitanje, a da umesto kulture (umetnosti ili čega već), govorimo o fudbalu.

vladaxy 22:49 15.06.2013

Re: Da li je pošteno

pa ni za fudbal ne treba davati iz budžeta. sve klubove, pogotovo partizan i zvezdu treba privatizovati.

8c_competizione 09:24 15.06.2013

ima da bude ...

građana kao konzumenata kulture

ako se ovaj narod sa 20 godina ispiranim mozgom bude pitao, bice "zivela Farma"!

st.jepan 12:34 15.06.2013

Re: ima da bude ...

građana kao konzumenata kulture

Od izraza "konzument kulture" ili "konzumiranje kulture", ja se uvek naježim.
Ne umem ukratko da objasnim zašto, ali naježim se čak i od same reči "kultura".
Bruka me da je izgovorim, eto.

G r o f 20:06 15.06.2013

Re: ima da bude ...

st.jepan
građana kao konzumenata kulture

Od izraza "konzument kulture" ili "konzumiranje kulture", ja se uvek naježim.
Ne umem ukratko da objasnim zašto, ali naježim se čak i od same reči "kultura".
Bruka me da je izgovorim, eto.

Potpisujem...
Zato što sad uglavnom konzumiramo nešto prežvakano pre 100-200 godina.
Ali opet je dobro...
zamisli kako će proći oni koji za sto godina požele da konzumiraju ono što je nastalo danas.

BebaOdLonchara 14:43 16.06.2013

Re: ima da bude ...

8c_competizione
građana kao konzumenata kulture

ako se ovaj narod sa 20 godina ispiranim mozgom bude pitao, bice "zivela Farma"!

upravo. to "pitajte šta narod voli" je kao kada bi dete od 5 godina roditelji pitali šta voli da jede. brokoli i spanać nikada ne bi ušli u tu kategoriju. davali bi mu samo smoki, sladoled, čokolade, gazirane sokove, keks i možda pomfrit, kad stvarno ogladni. treba samo biti vladaxy pa postaviti stvari ovako glupo. i kako se nije pitao narod? pa pitao se na izborima. ako za nekoga glasaš, onda se unapred slažeš sa odlukama izabranih. veruješ u njih. ic simpl ez det.

vladaxy 15:39 16.06.2013

Re: ima da bude ...

upravo. to "pitajte šta narod voli" je kao kada bi dete od 5 godina roditelji pitali šta voli da jede.

Znači narod je retardiran? Onda je retardiran i kad izlazi na izbore i glasa. A onda ti izabrani od retardiranih biraju druge da brinu o kulturi zdravstvu obrazovanju itd... inače ne postoji "narod", nego skup pojedinaca na jednom mestu. Svaki pojedinac ima svoje afinitete, šta voli da gleda, jede, pije, čita....Određivati šta odrasla osoba može da čita, gleda, sluša, jede pije se radi u zatvoru, fašizmu, u vojsci, na psihijatriji itd.

ako za nekoga glasaš, onda se unapred slažeš sa odlukama izabranih

OK onda smo mi kao narod biranjem Miloševića unapred se saglasili da može da radi šta hoće (Nemce da i ne pominjem). Ali zašto se narod pobunio 5. oktobra ako je unapred bio saglasan sa svim odlukama izabranih?? Možda i ne daju blanko poverenje?

Još jednom da kažem najlepše je živeti na tuđ račun. Mene bi bilo sramota.

BebaOdLonchara 18:41 16.06.2013

Re: ima da bude ...

Znači narod je retardiran?

da.

Onda je retardiran i kad izlazi na izbore i glasa.

uglavnom.

A onda ti izabrani od retardiranih biraju druge da brinu o kulturi zdravstvu obrazovanju itd

da, ne rekoh li već?

Ali zašto se narod pobunio 5. oktobra ako je unapred bio saglasan sa svim odlukama izabranih??

posle 10 godina, tačnije više od 10 godina. mnogi koji su se u mintajmu bunili proti njega nisu imali ništa protiv ratova u okolini, to se obično zaboravlja.

kada bi se samo pitalo "šta volimo" a ne i "šta je dobro za nas", onda bi svi uglavnom imali 200 kila, pušili, drogirali se, alkoholisali i na kraju se poubijali, jer se nekima tako sviđa. pa ti 'rani decu smokijem i sladoledom, jer deca tako vole.

ovo je toliko besmislena rasprava da se zaista isključujem iz nje.

vladaxy 19:19 16.06.2013

Re: ima da bude ...

kada bi se samo pitalo "šta volimo" a ne i "šta je dobro za nas", onda bi svi uglavnom imali 200 kila, pušili, drogirali se, alkoholisali i na kraju se poubijali, jer se nekima tako sviđa

ovo je toliko besmislena rasprava

bladerunner92 13:27 19.06.2013

Re: ima da bude ...

BebaOdLonchara
to "pitajte šta narod voli" je kao kada bi dete od 5 godina roditelji pitali šta voli da jede. brokoli i spanać nikada ne bi ušli u tu kategoriju. davali bi mu samo smoki, sladoled, čokolade, gazirane sokove, keks i možda pomfrit, kad stvarno ogladni.

preporuka

blade.runner 23:03 16.06.2013

arbitri...

nazalost, kod nas su se strucne komisije u kulturi po pravilu pokazivale korumpiranim, ispolitiziranim, klijentalistickim. flagrantan primer je konkurisanje za sredstva u filmskoj industriji, neki kazu da je to slucaj i sa nacionalnim penzijama, najnovije epizode u sekretarijatu novog sada...

problem sa kulturom je to sto se tu prvo i najpre prelamaju svi veci sukobi u drustvu. tako da trenutno imamo `patriotsku' kulturu; finansiraju se projekti koji bastine nasu `tradicionalnu hriscansku etiku', a njoj se osto suprotstavlja `liberalna/internacionalisticka' kultura. i tu ne vidim da ce se skoro promeniti situacija; bas zato sto je kultura ono sto nas definise, borba za politicki identitet ce se uvek voditi i u kulturi. e, a povrh toga idu sve one nase balkanske boljke i burazersko dodeljivanje sredstava.

ono sto bi mogli da uradimo, to je opste podizanje kulturne svesti kroz obrazovanje. po meni je nedopustivo da djacke ekskurzije koje dolaze u beograd idu da obidju zvezdin stadion, a ne narodno pozoriste. bez sistemskog zalaganja kulturnim sadrzajima u formativnim godinama nema nista od kvalitetnog suda siroke javnosti o tome kakva nam kultura treba. mi smo nekad imali masovne kulturne sadrzaje, danas to vise ne postoji. meni je neshvatljivo da maturanti beogradske gimnazije pomeraju svoju matursku proslavu zbog koncerta estradne zvezde, i skola se s tim slaze.

eh, da, potrebno je i malo elementarne logike kod coveka sa kljucem od kase - mozda je moglo nesto da se uradi na narodnom muzeju u koji citave generacije nisu privirile, umesto para za proslavu milanskog edikta, koji je iz nekog misterioznog razloga posebno znacajan za nas?

little_radojica 06:23 17.06.2013

ЈБШ инфраструктуру кад немаш културу

Ја се извињавам за опсценост наслова теме, али ово је био текст плаката којим је центар Новог Сада био облепљен пре једно 7-8, можда и 10 година. Тим речима, ја сам само цитирао. Немам појма ко је аутор, да ли је било само локалног или и ширег карактера, очигледно није побудило довољно полемике у широј јавности да та полемика дође и до мене :(

Зашто ми се тако урезала та реченица? Па, поклопило се то са једном невероватном сценом из правог живота, која је суперпонирала амплитуду утицајана мене, овог једноставног безобразног плаката, толико да га вероватно никад нећу заборавити. Наиме, возећи једним мање познатим, али веома прометним булеваром у Новом Саду пред фаровима у средњој траци ми се указала невероватна силуета. Једва сам избегао човека који је насред средње траке, чучећи - вршио велику нужду. У силуети се све лепо видело! И дан данас не могу да верујем, нити ми је јасно како је сподоба остала жива.

Без намере да генерализујем, ова и још неке епизоде, ми довољно говоре о способности нашег друштва (а ту спада и могућност да појединци узурпирају цело то друштво) да обесмисли сваки јавни напор ка недвосмислено бољем и напреднијем животу (као што је нпр. градња јавног пута како би се он користио за ефикасанији и безбеднији саобраћај моторних возила).

Иако код нас има сјајних људи, сјајних талената, способних да прате или чак и диктирају неке светске културне токове, способних да користећи углавном свој ум као средство додају велике вредности стварима којима се баве, нажалост, има сасвим довољно оних који ће им се једноставно поср... по свему што ураде.

Шта ту држава може, или треба да може? Нама треба консолидација, не можемо напред ако имамо оних који вуку назад. Морамо да уложимо страшне напоре само да консолидујемо слику о култури и њеном значају као основне инфраструктуре. Судећи по односу према физичкој инфраструктури, духовна инфраструктура и свест о њој тешко и да постоји. Ја бих ту гурнуо свих оних 0.69%. Не у конкретне пројекте, већ у дискусију о самој култури.

Манифестације (било да су финансиране од стране министарства било да нису) не би смеле/требале да се одржавају без да учесници и посетиоци схвате суштину одржавања исте. Да ако је Грожђенбал, онда није да идемо у Ср. Карловце да се тамо усвињимо рампошем и широм и слушамо Хариса, Георгијева, Звонка Богдана или когагодвећ, него да будемо срећни што нам је природа подарила јужне обронке Фрушке горе да на њима успешно успева грожђе...

Министарства културе, образовања/науке и спорта морају бити једна ствар, не само из разлога уштеде у администрацији, већ зато што и јесу неодвојиве компоненте ширег значења културе. Мора постојати координација између ових грана да би се човек култивисао, узгојио. Људи које се најдиректније баве културом, морају спустити нос и усмерити део својих активности и на објашњавање својих намера, значаја својих дела, колико год некима од њих то било испод части. Не може да се каже "Ово радимо због културе, а култура је СВЕ" и да се пређе на крканлук и хедонизам. Та реченица је тројански коњ и за све који хоће да у културу убаце разне "јефтине" садржаје који јој не доприносе и не обогаћују је, већ је користе као паразити да извуку новце од државе или да се додворе поданицима.

Да ни не причамо о томе што нам треба неки ниво консензуса и о томе шта смо и ко смо и да прескочимо ирационални страх од "нестајања НАС" оваквих изворних, док се у ствари мењамо много брже, јер немамо ни благе везе шта смо то "изворни МИ", па и по цену да закључимо да тако нешто уствари и не постоји.

Културу и ниво културе не можемо оцењивати, не можемо јој чак ни довољно прецизно прикачити критеријуме (зато је проблем министарства и економиста), али о њој морамо дискутовати, јер иначе и не постоји. Ако тако поставимо ствари, елиминисали смо проблем! Не можемо се жалити ако немамо саговорнике, морамо их анимирати да с нама учествују у тој дискусији. Да ли ико заиста мисли да ће неко ко гледа фарму престати да је гледа, јер ће му неко други просто рећи да је то "сељоберски" или ако се донесе закон да се "такве" емисије не емитују уопште? Дискусија је двосмерна комуникација. Транспарентност ту увек помаже.

angie01 18:20 17.06.2013

Re: ЈБШ инфраструктуру кад немаш културу

http://www.kurir-info.rs/ojadili-budzet-dali-45-miliona-svom-udruzenju-clanak-844185

tom 12:04 19.06.2013

plate

Ko su ti ljudi što primaju tolike plate? Tu je glavni problem. Birokratija je pojela ovu državu, a niko nema petlju da to rešava..

tom 12:23 19.06.2013

Re: plate

Predlog: Da se otpuste svi koji su na platnom spisku Ministarstva kulture, a da se te pare prebace na renoviranje škola

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Saša Radulović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Finansiranje kulture

Zašto kultura?

ne razumem se u umetnost-kulturu

Re: ne razumem se u umetnost-kulturu

Re: ne razumem se u umetnost-kulturu

Re: ne razumem se u umetnost-kulturu

Re: ne razumem se u umetnost-kulturu

Re: ne razumem se u umetnost-kulturu

Re: ne razumem se u umetnost-kulturu

Re: ne razumem se u umetnost-kulturu

...

Re: ...

Re: ...

Re: ...

Re: ...

Nema kriterijuma

Re: Nema kriterijuma

Re: Nema kriterijuma

Re: Nema kriterijuma

Re: Nema kriterijuma

Re: Nema kriterijuma

Kako upravljati kreativnošću.

Re

Da li je pošteno

Re: Da li je pošteno

Re: Da li je pošteno

Re: Da li je pošteno

Re: Da li je pošteno

Re: Da li je pošteno

Re: Da li je pošteno

Re: Da li je pošteno

Re: Da li je pošteno

Re: Da li je pošteno

Re: Da li je pošteno

ima da bude ...

Re: ima da bude ...

Re: ima da bude ...

Re: ima da bude ...

Re: ima da bude ...

Re: ima da bude ...

Re: ima da bude ...

Re: ima da bude ...

arbitri...

ЈБШ инфраструктуру кад немаш културу

Re: ЈБШ инфраструктуру кад немаш културу

plate

Re: plate

Saša Radulović

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana