Porodica

Putovanja: Pariz, Njujork, Sombor, Beograd, Venecija...

Predrag Brajovic RSS / 13.07.2013. u 09:21

Париз

     Никада ниси био у том граду а ипак знаш како изгледа. Распознајеш га по Ајфеловом торњу, који поносно штрчи са разгледница и фотографија. Испред њега сликају се девојке жељне великог света. Оне вештије наместе се тако да им се Ајфелов торањ појави на длану, као наговештај будућих успеха. После те фотографије показују својим старијим љубавницима. Они с расејаном пажњом слушају приче о Граду светлости, који им је далек и не привлачи их. Привлаче их те младе девојке које траже оно што ниједан град не може пружити. Обучене су у фармерке и беле патике. На сликама су подбочене на леву или десну ногу, да би се облине њихових бедара и струка што јасније оцртале. Каткад оду и до Булоњске шуме , али све шуме овог света наликују једна на другу. Знам да је ова у коју гледам седела на зеленој клупи направљеној од три даске на простим металним оквирима. Била је скинула тексас-јакну и положила је преко наслона док је чекала да крену назад, међу дрвореде зграда и непознате људе. Није приметила да је покрај ње пао лист с дрвета. Да, кажем, заиста је лепа. Треба вечерас да се видиш с њом? О чему причате, старији си од ње скоро двадесет година? Он углавном слуша, а она прича. После воде љубав. Лепо му је, али она није једина. И опет на телефону гледам фотографије. Градови су ми познати а лица у њима ионако долазе и одлазе. Твој живот је Булоњска шума, кажем. Шта то значи? Не знам. Тек онако. Пало ми је на памет.

Њујорк

     Јеси ли сигуран да постоји Марио Батали? Имаш његову књигу, с потписом и сликом, са које се смеје крупни трбушасти кувар у бермудама и кломпама. Испод ње пише: Марио Батали. То ипак није доказ. Када би умео да га видиш како седа на свој мотор и вози се улицама Сохоа и Менхетна , можда би постао стварнији?. Када би умео да га видиш док у свом ресторану сецка листове першуна и њима посипа јело - крупне пахуље снега падају као развејани маслачак - можда би поверовао? Навлачиш капут, обмотаваш шал. Треба да пређеш реку? Треба да пређем реку, преда мном није она Источна, ова се сасвим обично зове, и кад дођем кући, и кад Марио дође кући, он каткад узме књигу стихова и чита како је неко, давно, писао о људима који с Менхетна реком прелазе у Бруклин . И он путује заједно с њима, стотинама година уназад и напред. У пролеће и касно лето Марио одлази до Тоскане. Тамо прави вино од црног грожђа. Ако га икад сретнем, требало би да га питам: Марио, када си био срећан? Када си правио вино, када си отварао ресторан, када си куповао виноград? Када угледаш море с вијугавог пута? Стварно, шта помислиш када угледаш море? Марио Батали ми каже како се с родитељима лети возио колима и гурао главу кроз прозор, да му ветар таласа косу, а онда би осетио мирис мора, и знао да је оно ту, иза кривине. Полако скидам капут и шал. На ципелама су још две пахуље снега. Узимам књигу и налазим фотографију. Испод ње заиста пише: Марио Батали.

Сомбор

     Био си срећан, питам? И онда ми прича како је седела поред њега, на великом сплаву-ресторану, на ивици воде, и била је бледа, неосунчана, у кратким рукавима, црних длачица и пега на рукама, и осећао се близак, интиман с њом, можда највише откад су били заједно, а није му више допуштала да је додирне, а он ју је пожелео - седела је повијених рамена и леђа и опуштено у столици надомак воде, с малим за длан грудима и лепог струка, и мислио је на то да јој љуби меснате усне и уморне очи и милује јој косу док стоји између њених размакнутих ногу, да је љуби у те длачице и држи груди у рукама, и те мисли се нису виделе на његовом лицу. Мисли се не виде, кажем. Реком је споро пловио неки шлеп испраних белих боја. И? И рекла ми је да ни са ким у животу није била тако интимна, а то сам осећао, то време које сам проводио с њом било је тако пуно, сваки се тај трен ширио и растао, а ја сам био срећан што сам ту, и знао сам да треба да питам, и питао сам је, ти не желиш да будеш више са мном? Зар морам да ти то кажем? Кажи... После сам је возио до града. Знаш, ја те више нећу звати. Погледала ме смејући се. Можда се предомислим, рекла је? Слегнуо сам раменима и окренуо главу. Речни шлеп био је све ближи и ближи, и пролазио је крај нас размичући воду мирну и густу као мед. На прамцу, где је киша спрала рђу, црним словима било је исписано име неког града без луке и река.
     Је ли се предомислила, питао сам?
     Не знам.
     Сетио сам се како се звао брод.

Београд

     Заборавио сам јој име. Вечерас се налази с њима тројицом. Жури да што пре заврши с послом и аутобусом се одвезе на састанак. Улази у непознат стан на Алтини , затвара врата и види да су сви већ стигли. Једини којег добро познаје узима јој јакну и руком нехајно показује на остале. Зна их из виђења, одрастали су у истом крају. Поздравља се стидљиво и тихо. Одлично што си дошла. Одлично што смо сви дошли. Затим: неко од ове тројице почиње да је љуби. Неко јој раскопчава брусхалтер и скида кошуљу. Чучнула је и чека да се сва тројица окупе око ње. Замислила се и отпухује прамен косе са свога чела. Шнале на каишу звецкају. Помози ми да откопчам рајсфершлус. Помоћи ћу ти, лепи мој. И почиње да се смеје. После је смештају на стари тросед. Једном је заронила главу у крило а други јој отпозади стиска кукове и ритмично препонама удара у задњицу. Онај који стоји код врата узео је мобилни телефон и почео да снима. Своје другове поименце зове да се окрену и махну у камеру. Мислим да сам тада кренуо. Палим кола и укључујем радио. Када се умивала у купатилу био сам на прилазу граду. Момци већ пију пиво и мрзи их да је одбаце до куће. Без поздрава је изашла из стана у ноћ и дигла палац да стопира. Стао сам. Увек станеш? Ушла је у кола, отпухнула плави прамен са чела и рекла докле иде. Тада сам је упитао: Како се зовеш?

Венеција

     Стојим пред Валеријом Лазаро. На фотографији има бабураст нос и високо тапирану седу косу. Очи су јој у сенци и не видим их добро.
     Шта бих желео да знам, Валерија? Не знам. Можда - да ли си овде одрастала, и смета ли ти мирис устајалог мора? Да ли се љутиш на туристе и црнце по улицама. Да ли си икад јела јагоде са шампањцем на обали Великог канала , јеси ли радила као собарица по старим хотелима, пре него су дошле нове за мале паре? Она ћути. Можда јагоде није јела, јер их не воли? Можда је равнодушна спрам плећатих црнаца који у платненом завежљају носе покретне тезге с лажним торбама? Сунце ми бије у леђа и склањам се у сенку. Врат ми је црвен, а иза чујем како девојка на тргу виче за туристима мамећи их у ресторан.
     Волим те, кажем Валерији. Волим и твог сина Пасквалеа и мужа Винченца, и све непотписане рођаке и децу. А сада морам да идем. Нећу више бити ту. И онда сам отишао до обале Великог канала и крај једне девојке са слушалицама у ушима јео јагоде и пио шампањац. Имала је птичји профил. И сећам се, миса за Валерију Лазаро била је заказана два дана касније, у цркви Сан Тровазо .



Komentari (116)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

alselone alselone 08:21 15.07.2013

Re: Сомбор

edit: potpuno pogresno procitala, mislila da pricas o Beogradu


U Beograd sledeci put kad Brajovic ponovo otvori kapije za blogersko druzenje.
alselone alselone 08:22 15.07.2013

Re: Сомбор

Alselone, javi na pp koji je to naš bloger Somborac, če se človek ne jezi.


He will reveal Himself to those sincerely seeking Him.
Jos uvek zeli da bude u poluilegali. Ne smem da mu rečem ime bez Njegove dozvole.
buba_truba buba_truba 23:00 14.07.2013

Šaraj češće,

Brajoviću, bilo je zadovoljstvo putovati s tobom.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:05 14.07.2013

Re: Šaraj češće,

Грације молто :)
buba_truba buba_truba 23:15 14.07.2013

Re: Šaraj češće,

Va bene.
E da umem, ovako bih ti...
gordanac gordanac 00:16 15.07.2013

milion



marta l marta l 10:46 15.07.2013

poslednja

Никада ниси био у том граду а ипак знаш како изгледа.

lepo
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 10:51 15.07.2013

Re: poslednja

Хвала, Марта.
Узгред, данас нам је свет доступан на два клика нашег компјутера. Рецимо, Google maps нуди могућност да шетате улицама различитих градова. Ја сам тако неке градовe видео, што, наравно, није исто као кад сте на лицу места, али ипак даје сасвим ваљану слику.
niccolo niccolo 12:39 15.07.2013

Re: poslednja

али ипак даје сасвим ваљану слику

Jedino fali osećaj da li se radi o ravnom delu, uzvišenju i slično. Barem je meni to glavna razlika između mapa i odlaska uživo - prvo na mapama steknem utisak kako to sve izgleda, a onda se iznenadim kad vidim da je to to, samo što se radi o usponu npr.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 17:57 15.07.2013

Re: poslednja

Да, тако је неки пут, Никола. Овде, ипак, све је равно:
https://maps.google.com/maps?safe=off&hl=sr&q=google+map+firenze+piazza+della+repubblica&ie=UTF-8&hq=&hnear=0x132a540195a73677:0x12a10f16d053cdaf,Piazza+della+Repubblica,+Firenze,+%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0&ei=3CbkUamRLuPL4AS7toHAAg&ved=0CCkQ8gEwAA

Само спустиш човечуљка са горњег дела леве стране мапе на тачку А, и сред Фиренце си. На тргу, са десне стране, тамо где је онај кафић са балдахинима, еспресо је баш скуп. Сто метара даље, за "банком", исти тај еспресо је 80 центи. Преко пута је, чини ми се, ресторан "Ђубе росе", где сам јео сасвим осредњи, што значи без разлога скупи фирентински бифтек.
marta l marta l 20:20 15.07.2013

Re: poslednja

Ја сам тако неке градовр видео, што, наравно, није исто као кад сте на лицу места, али ипак даје сасвим ваљану слику.

kako kad. ja sam tako na google earth-u videla kucu u gradu u kome nikad nisam bila, a znala sam kako izgleda iz prepiske sa vlasnikom. I ni nalik, grdno razocaranje
niccolo niccolo 09:54 16.07.2013

Re: poslednja

Овде, ипак, све је равно:

To da.

На тргу, са десне стране, тамо где је онај кафић са балдахинима, еспресо је баш скуп. Сто метара даље, за "банком", исти тај еспресо је 80 центи. Преко пута је, чини ми се, ресторан "Ђубе росе", где сам јео сасвим осредњи, што значи без разлога скупи фирентински бифтек.

Nisam tamo pio espreso, ali jesam jeo odličnu lazanju, jednu od najboljih koju sam jeo. Ne mogu da se setim koliko je koštala. Mislim da se restoran zove Gilli - to je ovaj desno bliže statui, onaj dalji ne znam kako mu je ime.
Черевићан Черевићан 23:21 15.07.2013

сад& некад

пре се,оно,светом путовало
потрајало, с' људима сретало,
данас кликом опајеш планету
монитором,ал' ние то . . . то
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:21 18.07.2013

Re: сад& некад

Наравно да није :)
Biljana 77 Biljana 77 15:44 18.07.2013

žene, ilustracije, iluminacije

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:19 18.07.2013

Re: žene, ilustracije, iluminacije

Сјајне фотографије, особито Београда и Венеције, хвала!

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana