Love Is Metaphysical Gravity

"Ljubav je sila gravitacije metafizike" citat je Buckminster Fullera, sasvim neobičnog čoveka.

"Bio je arhitekta, dizajner, filozof, pronalazač i  pisac.

Napisao je dvadeset i osam knjiga u kojima je iznosio svoje ideje i poglede na svet.Bio je zaokupljen egzistencijalnim pitanjima i načinima poboljšanja kvaliteta života. Mnogo je puta proputovao svet i održao brojna predavanja. Njegovi izumi s područja arhitekture i dizajna, često su bili ispred svoga vremena."

"Otac" je geodezijske sfere (kupole), a njegovo ime (nazvani po njemu) su dobili  i molekuli ugljenika koji se vezuju u obliku šuplje sfere (ili valjkaste cevi), te se nazivaju - fulereni.

Kad sam se, (davnih dana pre tridesetak godina), prvi put srela sa njegovim imenom, bilo je to upravo kroz opis fulerena ("buckyballs") i tako sam iščitala većinu stvari o kojima je pisao, s nečim se slagavši, s nečim pak nikako ne, ali jednu stvar mu nisam mogla odreći kao zavodljivu i neodoljivu,  umeo je da koristi poetske metafore sasvim neuobičajeno i iznenađujuće, a to se meni veoma sviđa, pa ma šta god inače radio, pisao, promišljao i tvrdio, a što je daleko (ili suprotno) svemu što ja inače radim, promišljam, saznajem ili učim.

"Dare to be naive"  - rekao je jednostavno i u malo reči sažeo koliko je hrabrosti ponekad potrebno za izreći svoju ideju, predočiti svoju viziju, ponuditi neki svoj pronalazak, napisati nešto o svojoj ideji  kad se bilo šta od toga duboko kosi sa svim i svačim što ljudi inače prihvataju kao "mudro, zdravorazumsko, racionalno, dokazivo, razumno"...

"Gravity is unit and undifferentiable  

Gravity is comprehensive  

inclusively embracing and permeative  

is non-focusable and shadowless,  

and is omni-integrative;  

all of which are also the characteristics of love.  

Love is metaphysical gravity"

 Taj citat, o tome da je "ljubav sila gravitacije metafizike"  je jedan od dva zbog kojih mu se povremeno vraćam, tražeći njegove knjige, čitajući i prelistavajući sve što mi je dostupno da bih proverila da li mi je i danas onaj prvi utisak stvoren nakon prvih čitanja i dalje isti ili mi je možda nešto "promaklo", jer od čoveka koji smisli takvu metaforu uvek možete očekivati da vas - prijatno iznenadi tokom ponovnog čitanja. I za sada - ostajem pri prvom utisku i ponekad mi se čini kao da smo onim što mislimo (on pišući ja čitajući) postavljeni sa dve različite strane jedne tanke linije koja se (ipak) nikako ne prelazi.

Drugi citat je "TRIM TAB",

  To je inače i natpis na njegovom nadgrobnom spomeniku a vezan je sa njegovom rečenicom "Call me trim tab" (koja je kristalno fulerenski čista asocijacija na najbolju rečenicu ikada napisanu kao prvu u nekom romanu "Call me Ishmael", iz Melvilovog Mobi Dika), a TRIM TAB je inače maleni, lagani konstrukt na brodovima  i avionima kojima su inženjeri omogućili da sila koja se koristi za promenu pravca broda (ili aviona) bude minimalna pri upravljanju i koji u celosti uopšte omogućava upravljanje velikim brodovima (ne znam tačan prevod na naš jezik), omogućava stabilnost broda i promenu pravca.

Njegov zahtev da "ga zovu trim tab" inspirisan je (kao metafora) veličinom i funkcijom tog dela na plovilima i letilicama, tako mali, lak, izgledom skoro nebitan u odnosu na celu veličinu ogromnog plovila, a - bez njega ceo veliki sistem ne može da funkcioniše. neupotrebljiv je, nepokretan, mrtav. Tako je njegova poruka o "trim tab" ustvari poruka o tome koliko je nezamislivo, nepojmljivo važan svaki maleni (nekad i nevidljivi) deo, e da bi "velika, ogromna" celina funkcionisala i radila kako treba ili kako je zamišljeno.

Neobična je i priča o njegovoj smrti, bivajući uz postelju svoje od raka na smrt bolesne žene koja je već upala u komu, rekao je "o, stisnula mi je ruku!" i par sati kasnije umro od srčanog udara, a ona je umrla tri dana kasnije, grobovi su im zajedno, a on nam i sa svoje nadgrobne ploče poručuje da je -  "trim tab".

Maštovit, hrabar, vredan promišljač sveta, stvari, ljudi i događaja, ostavio nam je zapise vredne čitanja i ideje o metaforama vrednih pamćenja.

Neki tvrde da je bio i jedan od prvih "zelenih" u društvu tada retkih koji su se usudili da govore o uništavanju naše planete i potrebi njenog očuvanja i unapređivanja. Samu planetu Zemlju nazivao je "svemirski brod Zemlja", pridružujući se onima koji smatraju da imamo ograničene resurse i da sa njima moramo mnogo pažljivije upravljati i rekao je "Ja sam putnik na svemirskom brodu zvanom Zemlja".

S tako lepim metaforama koje nam je ostavio čini da nemamo utisak da je ikada sišao s tog našeg zajedničkog broda i da je još  uvek negde tu kao jedan od mnogobrojnih "trim tabova" koji, ma kako maleni, ipak omogućavaju da se taj naš svemirski brod (kako-tako) kreće i u nekoj metafizičkoj ravni u koju svi ponekad odlutamo vučeni najjačom silom koja u tom prostoru postoji - silom koju ljubavlju zovemo.

U jednom mom neobičnom i slučajnom trenutku, sve lepe metafore koje je Buckminster Fuller koristio i podelio sa svima nama - pretvorile su se u jednu, živuću metaforu.

A posle više nije tako bilo, naravno. U prostorima metafizike ne treba predugo boraviti ako se misli o povratku ili - treba ostati zauvek, ako se nema kuda vratiti.

Buckminster Fuller je pokušao i jedno i drugo, verovatno je negde usput "pokupio" sposobnost za lepe metafore. A lepe metafore, ispisane ili živuće - ne treba propustiti ili zaboraviti...

*****************************************

Razlozi za postavljanje posta:

Tekst o Bucku Fulleru je napisan davno i objavljen je na blogu koji sam otvorila još 2006., a početkom juna 2013, bez prethodne najave i upozorenja blog je - ugašen, nestao, nema ga više, kao i platforma na kojoj je bio ... dešava se ... no, danas sam na drugom mestu interneta naišla na citat B.Fullera i samo dala opasku da mi je žao što do svog teksta više ne mogu jer mesto na kom je objavljen više ne postoji i - neznanci i stranci, a poznanici s istog tog interneta "vratili" su mi ovaj tekst s opaskom da "na internetu ništa u stvari ne može da nestane" i uz prilično dodatnog veselja ... a ceo "serendipity" događaj odveo nas je brzo do Ed Snowdena koji je,  čini se, bio "TRIM TAB" i posle kog internet više nikad neće biti isti.

A svi smo, zaista, putnici na svemirskom brodu zvanom Zemlja ... i mnogi smo pomalo Snowden i pomalo TRIM TAB ... moćna stvarčica, u stvari i jedna od najmoćnijih ideja koje uopšte postoje ...