Bez naslova. Kraj. Početak.

Ona nije više sa nama. Nije više sa svojim roditeljima. Nema je. I dok se rone on line suze nad detetom koje je ujedinilo Srbiju, ne mogu a da se ne zapitam, s kojim pravom smo je prisvojili? S kojim pravom smo od nje načinili simbol nekakvog ujedinjenja? I da li ćemo uspeti da iz ovoga načinimo nešto korisno, a ne samo spomen na jednu tužnu, neuspelu bitku čiji smo deo bili? Ako smo je svojatali, uzimali za simbol  nečega dobrog u svima nama, onda ne bismo smeli da se zaustavimo na tome. Dugujemo joj to. I ne samo njoj.

Tijana Ognjanović je umrla. Tijana nije nikog ujedinjavala. Tijana je Srbiju pokrenula na empatiju. Na ljudskost.  Tijana je ukazala sa sve nedostatke zdravstvenog sistema koji svi nevoljno finansiramo. Tijana je pokazala da život ima cenu. U dolarima. Dinarima. Danima i satima. Možemo da psujemo sistem i politikante koji sažaljevaju slučaj. Možemo da otplačemo svoje kod kuće, gledajući opet u to milo lice. Možemo da nagađamo da li bi bilo drugačije da je otišla ranije, da je ovo, ili ono. Suština je da nje više nema.

Od kad se na ovom blogu pokrenula priča o eneteralnoj hrani neophodnoj deci sa Betanovom bolešću, kao i nekoj drugoj deci oboleloj od retkih bolesti, dvoje dece je izgubilo bitku -Miloš i Luka.

Svaki roditelj koji se suočio sa iole komplikovanijim problemom svog deteta, suočio se i sa neinteresovanjem i neznanjem u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, teškoćama da se do sekundarne i tercijarne uopšte i dođe i dobronamernim savetim da se snađe privatno i preko veze.To su problemi koji mi trenutno izgledaju nerešivo, tj. koji zahtevaju korenitu promenu zdravstvenog sistema i svesti zdravstevnih radnika.To je bitka čiji se kraj ne nazire.

No, ima stvari koje su rešive. U se, i u svoje kljuse. Koliko god da prozivali državu od nje ne očekujem ništa ovom povodom, osim patetičnih saopštenja.

Mnogi rodtelji ne samo da nemaju para da svom detetu obezbede potrebno lečenje, već često nemaju ni dovoljno informacija. Internet i poznavanje bar jednog stranog jezika nekada umeju da naprave ogromnu razliku. Šta ćemo sa onima kojima je to nedostupno? Odusutvo adekvatne informacije i novčanih sredstava koštaju nas u životima dece.  Kada ta cena postaje previsoka?

Broj dece sa retkim bolestima, sa bolestima i stanjima koja se ne mogu tretirati u Srbiji, za koje naš zdravstveni sistem nema nikakvo rešenje, nevelik je. I prevelik. Svako od te dece je nečije sve. Ali za nas, par miliona, to je mali broj.

Kada je  devojčica koja je u Hrvatskoj pokrenula talas zajedništva, empatije i ljudskosti, Nora, izgubila bitku, njena smrt pokrenula je pozitvnu reakciju, osnivanje fonda nvo i fondacije njenih roditelja.

Volela bih da Fond B92 koji se već pokazao kao veoma uspešan u motivisanju pre svega onih koji imaju mnogo, ali i nas običnih, Bitkom za bebe i Bitkom za porodilišta pokrene trajnu akciju - Tijanino srce*, kao fondaciju koja bi se bavila sakupljanjem novca za lečenje dece čije bolesti i stanja nisu obuhvaćeni našim zdravstvenim sistemom, tj. moraju se lečiti u inostranstvu.** Verujem da bi zahvaljujući dobrim ljudima uvek bilo dovoljno novca da se rešavaju najurgentniji slučajevi. Ne smemo zaboraviti da je malo pre pokretanja sveopšte akcije za Tijanu, jedna Danica umrla jer je za početak njene bitke za novo srce nedostajalo 18 000 evra!!! Od ministarstva zdravlja očekivala bih samo toliko da ne ignoriše, tj. da pomogne da Fondacija bude vidljiva i onima koji ne umeju da koriste net, da plakati budu u svakoj bolnici, svakom Domu zdravlja, da zdravstveni radnik koji mora da kaže roditelju - Mi Vašem detetu ne možemo pomoći, potrebno je lečenje/operacija u inostranstvu koje košta toliko i toliko ili potrebni su preprati, hrana i sl. koje zdravstveno osiguranje (bogznazašto) ne pokriva, kaže i ovo: Za finansijsku pomoć možete se obratiti ovoj Fondaciji i sl.

*Naravno, sve ovo uz saglasnost Tijaninin roditelja. Koliko god da je svi mi svojatali, ona je ipak samo njihova. Ne bih želela da iko shvati ovo kao nekakav pokušaj zloupotrebe već samo kao ideju da se ljudi intuitivno povežu sa nečim što im je već poznato i blisko.

**Ne mislim da izmišljam toplu vodu, već samo da artikulišem na jednom mestu ono što se ovuda kao ideja više puta pojavljivalo.

EDIT: 04.11. 2013. - Posle Tijane