Propadanje srpske privrede

dali76

Slazem se sa tim sto piseete. Elem, svi vasi argumenti su na liniji onoga sto cesto govori Milan Knezevic , podpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeca .
Iako je ova organizacija u februaru 2012 potpisala predizborni sporazum sa SNS/om po kojem je Zoran Pralica, clan ove asocijacije, izabran sa liste SNS/a u poslanicke klupe, izgleda da SNS, kao I njeni predhodnici, bar sto se ekonomske politike tice, nastavljaju starim stazama.
Iako Milan Knezevic upozorava da nova vlada ide starim putem, da li bi ova organizacija mogla uciniti malo veci pritisak na vladu?
Postoji li uopste nacin i sta po tom pitanju radi g.Zoran Pralica ?

P.S.
Mislim jasno je da bi ovakva politika donela minus bilo kojoj vladi,ali zato se ovakve stvari valjda I rade na pocetku mandata, sto ovde ocigledno nije slucaj.

Momci, po ovome što ste napisali, nama je jedini spas u DIKTATURI.
U prevodu, novi izbori na kojima SNS dobije 126 mandata u skupštini, i na prvom zasedanju izglasa Vučića za premijera sa doživotnim mandatom.
To mi nekako liči na Nemačku 1933 godine.

Saša Radulović

Milan i ja sarađujemo. Koliko znam, sve konce u resorima ekonomije i finansija drži URS. Svi kadrovi su URS. Asocijacija je imala sporazum ali on nije poštovan zbog toga. Njen deo je bio i da Asocijacija da jednog državnog sekretara u ministarstvu ekonomije. Jedini način pritiska je javno iznošenje stavova, analiza stanja i predlozi.

A ta pozicija URS-a je elementara nepogoda, božja volja, usud ili dogovor sa Vučićem?

Slušao sam jednom profesora Zeca, ne mogu da se setim tačnih reči, ali ono što je rekao otprilike odslikava naše poimanje stranih investitora. Otprilike je rekao da nam trebaju investitori koji će da podignu fabriku i ulože u opremu i tehnologiju i da im posle bude teško da napuste zemlju (nešto slično kao FIAT). Kako je IT sektor mobilan, danas je tu a sutra nije (bez obzira što donosi prihod). Zaboravlja da IT i ako napusti zemlju ne ostavlja, kao te fabrike, nezaposlene da se država bakće sa njima (Železara).

E sad, malo je budala koji će slupati desetine ili stotine miliona u fabriku u pravno nesigurnoj Srbiji gde vlada socijalističko-fašistička klima i gde ti se država meša u svaku poru poslovanja i života. Svako ko odskače po bogatstvu je na naslovnim stranama ili u zatvoru pa to lako može da se desi i onome ko se odluči na ulaganje. Zato svaki strani investitor kod nas prvo obezbedi zaleđinu u svojoj ambasadi.

Prema Forbsovoj listi (Srbija na 90. mestu), taj ludak bi trebao da preskoči 89 zemalja (od komšija Makedonija 37., Crna Gora 45. Hrvatska 47., Bugarska 49. Albanija 74.) i da investira u Srbiju. Koje su šanse za to?

Strane investitore ne treba ni privlačiti ni vezate.

Pošto je vladaxy prvi počeo, i ja da unesem dozu neozbiljnosti: u trenutnim uslovima slabe državne uprave, stranim investitorima staviti narukvice da ne mogu da se pomere van okruga svoje investicije.

Ozbiljne investitore nećete moći ovde dovesti a nećete ih ni zadržati. Ako možda je razlog trenutno neefikasne državne uprave da investitora zamajavaju godinama da dobije građevinsku dozvolu iz razloga razvoja turizma, jer strani investitori mogu dok čekaju sve potrebne dozvole godinama, da planduju po našim hotelima, jedu našu izvrsnu hranu i to nam je ideja priliva deviznih sredstava.

Ne moraju da čitaju Forbsa, doći će ovde i pokušati da stupe u razgovor sa odgovarajućim ministarstvima da dobiju sve potrebne informacije. Iole uspešan investitor nije glupa osoba, čitajući sve one procedure i zakone vrlo brzo će uvideti sve anomalije, rupe u zakonima i opasnost da izgubi godine podmazujući masnu gusku. Postaviće pitanje državnim službenicima, a oni neće odgovoriti jer samo GAZDA ministarstva ima privilegiju da razgovara sa investitorima, da se odmah utvrdi lična korist. I tako dalje, sve već poznato i viđeno.

Onda vam ostaju domaći investitori,ali retko koji se bavi "greenfield" investicijom, uglavnom se kupuje-prodaje postojeće ako se to može nazvati investicijom. Dakle domaći investitor će gledati da kupi jeftino "brownfield" investiciju, pa da ako može kada nakupi dovoljno kredita koje nikada neće otplatiti, da onda proda skupo nekom stranom investitoru.

Neko dođe, otvori firmu, zaposli ljude, plaća poreze doprinose, šta još treba da uradi? Treba da budemo srećni što neko misli da u ovoj državi može da se zaradi. A šta će neko da radi sa parama koje je zaradio to ne treba nikoga da se tiče. Ako hoće može i da ih zapali nasred Terazija.

Ne treba ništa da uradi. Ako dobijemo ozbiljnog investitora koji poštuje sve zakone i ostvaruje profit, na nama je da osmislimo šta još da mu ponudimo da zadržimo njegov profit ovde. Ako se on oseća siguran da dalje investira, nema razloga da trči na sve strane sveta osim ako nije globalna firma i ima neke svoje strateške planove.

Dakle negde nas se i tiče šta radi sa profitom, jer nam nije u interesu da profit stečen ovde troši negde drugde.

Svaki investitor koji uloži ovde, de facto razvija našu privredu, jer će zaposleni steći neko radno iskustvo i znanje, pa čak i da investitor pobegne, oni potencijalno mogu da nastave da razvijaju taj isti posao.

rade.radumilo

Spas za mnoga preduzeća (i mnoge građane) bi bilo uvođenje zakona o "prebijanju dugova". Koliko je samo fizičkih i pravnih lica koja sa jedne strane imaju pravosnažne presude u svoju korist na ime potraživanja koja ni sa tom presudom ne mogu naplatiti, a sa druge strane pravosnažnu presudu na ime potraživanja koja ne mogu platiti!
Država i sudstvo uporno odbijaju uvođenje ovakvog mehanizma. Pri tome nikakva logika objašnjavanja ne "drži vodu" iz prostog razloga što su to potraživanja koja su nenaplativa i koja nikada neće biti naplaćena. U čemu je logika da više pravnih subjekata u tom lancu "nastrada"? Zašto se uporno dobija mogućnost da se delu subjekata u takvoj situaciji omogući da "prodišu"?

U potpunosti se slažem.
Neka vrsta kliringa bi morala da se uvede.
Prekid u lancu plaćanja potraživanja predstavlja jako veliki problem u funkcionisanju privrede.

Kako da se promeni?
Teško, jer ovako nešto mogu da promene samo političari.

Pa konkretno u slučaju neefikasne državne uprave treba popraviti Zakon o državnim službenicima i Zakon o državnoj upravi i primenjivati ih, sigurna sam da bi se promene vrlo brzo osetile.

Glavni uzrok nelikvidnosti u Srbiji je loš rad NBS, već gotovo 25 godina (ništa se nije promenilo dolaskom Jorgovanke na čelo NBS). Stvar je vrlo prosta. Nelikvidnost se leči novcem, a ne zakonima ili bilo kojim drugim propisima. Srbija ima 4 puta manju novčanu masu od potrebne količine. Potrebna količina novca u jednoj privredi utvrđuje se na bazi nivoa monetizacije, tj. odnosa monetarnog agregata M2 sa GDP. U Srbiji je taj parametar oko 15%, u svim zemljama koje imaju uravnotežene spoljnotrgovinske bilanse i slabo razvijena finansijska tržišta se kreće oko 50%. S obzirom da imamo veliki spoljnotrgovinski deficit, tj. više robe i usluga na domaćem tržištu potrebna je i veća količina novca, tj. treba povećati nivo monetizacije na oko 60% od BDP. Eto, to je glavni uzrok nelikvidnosti srpske privrede.

Vaša osnovna teza ne stoji jer Srbija nema svoju valutu, ne zaista.
Gotovo sva naša zaduženja i štednja su u evrima.

NBS bi mogla da smanji obavezne rezerve banaka, to bi povećalo količinu novca kojim banke raspolažu i bar u teoriji smanjilo cenu zaduživanja i samim tim pomogla likvidnost.
Ovo prvo ne bi ni približno povećalo količinu novca u meri o kojoj vi govorite, drugo znatno bi povećalo rizik (Srbija nije ni uz ovu stopu obavezne rezerve u stanju da zaista pokrije depozite koje garantuje)
Takođe smanjenje obavezne stope bi neproprorcijalno favorizovalo dalju štednju i pozajmljivanje u € što bi zakucalo i poslednji ekser u kovčeg dinara kao valute.

Vaša osnovna teza ne stoji jer Srbija nema svoju valutu, ne zaista.
Gotovo sva naša zaduženja i štednja su u evrima.

NBS bi mogla da smanji obavezne rezerve banaka, to bi povećalo količinu novca kojim banke raspolažu i bar u teoriji smanjilo cenu zaduživanja i samim tim pomogla likvidnost.
Ovo prvo ne bi ni približno povećalo količinu novca u meri o kojoj vi govorite, drugo znatno bi povećalo rizik (Srbija nije ni uz ovu stopu obavezne rezerve u stanju da zaista pokrije depozite koje garantuje)
Takođe smanjenje obavezne stope bi neproprorcijalno favorizovalo dalju štednju i pozajmljivanje u € što bi zakucalo i poslednji ekser u kovčeg dinara kao valute.

To što su gotovo sva naša zaduženje indeksirana u stranoj valuti, i što ta zaduženja uveliko prevazilaze devizne izvore kreditnog potencijala banaka, je pitanje lošeg rada NBS. Preciznije ko je poslovnim bankama dozvolio emisiju kredita u evrima ili švajcarskim francima, kada tu emisionu moć nema NBS koja je jedina to mogla da im prenese. Indeksaciju kredita je dozvolila NBS. Opet loš rad NBS.

Drugo, to što tvrdite da mi nemamo svoju valutu to nije tačno. Evro jeste osnovni cenovni parametar ali se sve obaveze (legalne) i novčane transakcije obavljaju u dinarima.

Treće, lično nisam za spuštanje obaveznih rezervi i na taj način povećanjem kreditnog potrencijala banaka, nego za povećanjem primarnog novca ili uopšte monetarnog agregata M1 koji je takođe nekoliko puta manji od potrebnog. Tu emisiju treba da obavi NBS, a tek u sledećim iteracijama poslovne banke preko povećanja kreditnih aktivnosti.

Indeksaciju kredita treba dozvoliti samo ukoliko oni imaju devizne izvore. Kako naše banke u stranim valutama duguju oko 12 milijardi evra (8 milijardi štednje i 4 milijarde centralama), a indeksirana potraživanja uveliko prevazilaze taj volumen, dalju indeksaciju kredita treba zabraniti. Preciznije i postojeći volumen indeksiranih potraživanja svesti na navedenih 12 milijardi evra. Kod ostalih kredita treba ukinuti valutne klauzule.

A štednja, pa videćemo kolika će biti kada za godinu ili dve kamatna stopa padne na potreban nivo, tj. 1% godišnje. Posebno treba imati u vidu da glavni tekući kreditni izvor naših poslovnih banaka predstavljaju dinarski depoziti po viđenju na koje banke ne plaćaju nikakvu kamatu. Štednja, a posebno u devizama ne predstavlja nikakav kreditni potencijala banaka nego isključivo služi za održavanje spoljne likvidnosti bankarskog sektora i NBS. Ko je ovde dobio kredite u stranoj valuti, oni se uvek isplaćjuju u indeksiranim dinarima.

je pitanje lošeg rada NBS

Neću vam sporiti to, međutim trebalo bi pomenuti i da je NBS zakonom bila vezana u vezi mnogih odluka.
Naravno u okzviru zakona bilo je sigurno prostora za bolje delovanje.

Drugo, to što tvrdite da mi nemamo svoju valutu to nije tačno.

Ja sam rekao

Srbija nema svoju valutu, ne zaista.

Poslednji deo rečenice stoji tu da bi se razjasnilo da ne mislim u bukvalnom smislu.

Vi naravno možete na silu zabraniti indeksaciju kredita u evrima, ali tržište se veoma teško na silu natera da radi kako vi želite.

U Srbiji postoji visok stepen evroizacije (raširena upotreba evra, vezivanje cena, plata i kamata za kurs € ili kamate i cene u evrozoni).
Dinarske cene velikog broja proizvoda prate cene u € ili su direktno preračunate po aktuelnom kursu.
Krediti, automobili, nafta, kompjuteri, druge mašine, svima je cena direktno određena u evrima.
Veće kupovine se često obavljaju direktno u evrima, a u ponegde u zemljito važi čak i za deo svakodnevnog prometa.

Depresijacija dinara najčešće ne donosi stvarne promene nivoa cena u Srbiji u odnosu na inostranstvo, zbog usmerenosti na € a ne din kao glavno merilo vrednosti, srpska privreda i stanovništvo na promene kursa vrlo brzo reaguju promenama din cena.

Povećanje emisije dinara bi samo još više pogoršalo situaciju i povećalo neformalno korišćenje evra kao valute.

To je moje mišljenje mislim da je potkrepljeno, ali onda opet ja jesam diletant u oblasti makroekonomije.

Glavni problem srpske ekonomije je nezaposlenost.

A Vasa preporuka za resavanje ovog problema je....?
I zasto je nezaposlenost postala glavni problem - po Vama?

Neću vam sporiti to, međutim trebalo bi pomenuti i da je NBS zakonom bila vezana u vezi mnogih odluka.

Ako mislite na Zakon o NBS i osnovnim zadatkom u očuvanju cenovne stabilnosti, NBS nije imala nikakve smetnje. Čak i da je imala zakonske smetnje za period od gotovo 15 godina promenite loše odredbe. Prvo, narodna ili centralna banka bilo gde u svetu, pa tako i u Srbiji je nastala sa ciljem da kuje, štampa i emituje novac. To je razlog njenog postojanja. Nepostoji zakon koji to osporava ili koji će to osporiti. Borba protiv inflacije i kontrola finansijskog sektora je usputna delatnost. Da li je NBS opravdala razlog svog nastanka. Nije. To cifre jasno pokazuju. Ne moje, nego zvanični sajtovi narodnih banaka u Evropi, Americi, Aziji ili EUROSTAT. Moja malenkost samo nije bila lenja kao naši guverneri i drugi vajni finansijski stručnjaci pa je navedene stvari dovela u vezu.

Vi naravno možete na silu zabraniti indeksaciju kredita u evrima, ali tržište se veoma teško na silu natera da radi kako vi želite.

Ako postoji neki deo tržišta koji deluje po direktivi, tj. užasno je konzervativan, dosadan i koji do zla bog može biti regulisan onda je to finansijsko tržište, a posebno rad poslovnih banaka. Svuda, pa tako i kod nas poslovne banke igraju onako kako svira NBS. Ne znam kako bi one mogle da se ogluše o direktivu da ne rade indeksaciju kredita ukoliko potencijal za iste nije u devizama. Jednostavno poslovne banke moraju, i ponavljam moraju da rade ono što od njih zahteva NBS. Takođe, za njihovo štetno ponašanje po privredu i građane, nisu krivi oni, nego NBS. Bankari su se trudili da se racionalno ponašaju u datim okvirima. Dozvoljena indeksacija, prefisoka referentna stopa, visoke obavezne rezerve, manjak novca u prometu, pljačkanje na razlikama između prodajnih i kupovnih kurseva, do donošenje Zakona o zaštiti potrošača promena fiksnih delova kamatnih stopa i slično. Sve ovo propisuje NBS ili može da propiše NBS, nikakvo tržište tu nema uticaj.

Povećanje emisije dinara bi samo još više pogoršalo situaciju i povećalo neformalno korišćenje evra kao valute.

Dolarizacija, u našem slučaju evroizacija je pojava koja nastaje ne onda kada domaćeg novca ima previše nego upravo onda kada domaćeg novca ima premalo. Ako razmislite (pod pretpostavkom da imate dovoljno godina da pamtite hiperinflaciju) i 90'ih kada je nemačka marka radila posao, to je bilo zato što dinara nije bilo dovoljno u prometu. Neko će reći da je ovo pogrešno. Ali postavlja se jedno prosto pitanje? Ako je dinara bilo toliko mnogo da naprave hiperinflaciju zašto su Srbi raznorodne proizvode i usluge plaćali u markama, a ne bezvrednim dinarima. Nisu ih valjda štedeli, a trošili nemačke marke na svakodnevni život. Kada je 24.01.1994. Deda Avram došao na čelo NBS ukupna novčana masa po njegovim rečima je bila 90 miliona dolara. Da li znate koliko je to malo? Oko 1% tadašnjeg GDP.

Ostala opservacija oko ponašanja privrednih subjekata i građana u slučaju promene vrednosti evra su Vam tačne. Ali kurs evra u Srbiji dižu poslovne banke zbog špekulacija jer više od 50 % njihovih prihoda potiče od kursnih razlika nastalih po osnovu već odobrenih indeksiranih kredita. Dakle, one tako peglaju svoje bilanse i manjak prihoda zbog slabe kreditne aktivnosti (zbog lošeg rada NBS), predimenzioniranih troškova za isti obim aktivnosti i promašaje u plasmanima peglaju ovim kursnim razlikama koje su potpuno obračunskog karaktera.

To je moje mišljenje mislim da je potkrepljeno, ali onda opet ja jesam diletant u oblasti makroekonomije.

Ako Vi za sebe smatrate da ste diletant, to nije toliko strašno po nas ostale stanovnike Srbije. Strašno je to što oni koji vode ekonomiju i finansije ove zemlje (zajedno sa polupismenim profesorima) jesu diletanti, ali su još daleko od samospoznaje. Kad neko ne zna, nije strašno. Strašno je kada neko ne zna, a misli da zna. Najstrašnije je kada je neko takav još i vredan, pa radi mnogo.

A Vasa preporuka za resavanje ovog problema je....?
I zasto je nezaposlenost postala glavni problem - po Vama?

Prvo, da odgovorim na ovo drugo pitanje. Nezaposlenost je naš najveći realni ekonomski problem jer je toliko veliki da zahteva dug rok za rešavanje, velika sredstva i odsusto grešaka u vođenju ukupne ekonomske politike. Komunisti su od 1947. do 1972. godine, dakle za 25 godina često i nakaradne politike zapošljavanja (ubaciš samo jedan kancelarijski sto i eto novog radnog mesta) ukupno zaposlili svega 1 milion ljudi. Onoliko koliko mi imamo nezaposlenih. Javno, a suštinski mnogo više jer u poljoprivredi radi mnogo više ljudi nego što zahtevaju neki savremeni standardi, pa još kako napreduje tehnologija višak zaposlenih u sekundarnom i tercijalnom sektoru. Ali otom potom. Drugi realni ekonomski problem je veličina (mala veličina) poljoprivrednosg zemljišta. Mislim na prosek. Deset puta manja nego u EU, a 100 puta manja nego u SAD. A oni diktiraju cenu primarnih poljoprivrednih proizvoda. Opet mnogo vremena i sredstava da se uveća prosečna poljoprivredna parcela. Ostali problemi srpske ekonomije koji se navode u javnosti su tehničkog karaktera, tj. posledica su grašaka u vođenju kreditno monetarene, spoljnotrgovinske, agrarne i fiskalne politike, te politike raspodele. Jednostavno, bilo koja odluka iz navedenih delova ukupne ekonomske politike treba da bude u funkciji smanjivanja nezaposlenosti i male veličine poljoprivredne parcele.

Odgovor na drugo pitanje:

1. Povećati novčanu masu na potreban nivo, tj. za 4 puta (trebaće nam 10 godina da ovo uradimo). Ovo je dobro, zato što ćemo 10 godina imati domaće izvore finansiranja. Kako privrede, tako i građana i države. Na koji način, a da ne napravimo inflaciju čega se verovatno većina polupismenih ekonomista plaši, mogu da elaboriram ako treba.
2. Zabraniti indeksaciju kredita koji nemaju devizno poreklo u kreditnom potencijalu banaka.
3. Plafonirati visinu kamata na kredite i drugih bankarskih usluga.
4. Usloviti banke da veličinu depozita po viđenju plasiraju u dugoročne kredite privredi i građanima sa fiksnom maksimalnom godišnjom stopom od 5% u dinarima(recimo stambeni krediti na 30 godina, krediti na 10 godina za nabavku opreme ili drugih osnovnih sredstava ili za trajna obrtna sredstva).
5. Maksimalni raspon između kupovnih i prodajnih kurseva plafonirati na 2%.
6. Smanjiti referentnu stopu NBS za pošetak na 5%, a kasnije i niže kako bude padala inflacija u zemlji.
7. Napraviti reformu obaveznih rezervi banaka, tj. postojeće podvesti pod primarne obavezne rezerve na koje banke neće imati nikakvu kamatu i uvesti sekundarne obavezne rezerve koje bi banke drđale u hrtijama od vrednosti emitovanih od strane države na koje bi imali kamatu (naravno maksimalna godišnja kamata bila bi 2 do 3%).

Sve ovo treba da uradi NBS. Osim prve tačke, za sve joj je dovoljno 30 dana. To guverner, zajedno sa savetom guvernera donosi u formi odluke. Preciznije nema skupštine ili tako drugih usporavajućih faktora. Osim neznanja kod funkcionera NBS.

Šta treba da uradi Vlada:

1. da poveća minimalnu cenu rada za 50 %, i da tako na svakih 6 meseci istu uvećava sa ciljem da za 4 godine ona bude jednaka prosečnoj potrošačkoj korpi. Trenutno je to oko 67.000 dinara. Odluka o uvećavanju minimale cene rada bi se primenjivala na javni sektor sa 6 meseci zakašnjenja u odnosu na primenu u privatnom sektoru.
2. Uvesti fiksni kurs ili programirani koji bi se kretao oko utvrđene godišnje vrednosti maksimalno 5%. Dnevne oscilacije kada interveniše NBS svesti na 0,5%.
3. Ukinuti porez na zaradu, ili promeniti sistem doprinosa tako da maksimalno opterećenje na neto zaradu bude 50%.
4. Otvoriti Državnu hipotekarnu banku koja bi bila u vlasništvu fonda PIO i koja bi se isključivo bavila kreditiranjem stanogradnje. Rok otplate stambenih kredita bio bi 50 godina, a fiksna dinarska kamata 4%.
5. Uvesti sistem garantovanih otkupnih cena za poljoprivredne proizvode za ugovore koje država preko direkcije za robne rezerve zaključje sa poljoprivrednim zadrugama.
6. Ukinuti bilo kakve subvencije, bilo kome iz budžeta.
7. Uvesti mehanizam posrednog oporezivanja preko cena koje su pod kontrolom države (energija, voda, prosveta, zdravstvo, komunalne usluge i slično). Ukratko cena zavisi od dohodovne sposobnosti korisnika. Mislim da je ovo mnogo bolji mehanizm od socijalnih karata.
8. Povećati i izmeniti skalu na porez na ukupan prihod građana.
9. Porez na imovinu promeniti, tako da se porez plaća na građevinsku parcelu, a ne na objekte, i to nezavino da li na njoj postoji objekat ili ne.
10.Zabraniti zaduživanje države u inostranstvu, osim za refinansiranje postojećih dospelih kredita. Naravno i onih koji imaju lošije uslove, a koji nisu dospeli.
11. Zabraniti raspisivanje međunarodnih tendera za izgradnju infrastrukture ili nabvaku opreme i materijala od strane države na bilo kom nivou ako za iste postoji domaći proizvođač.
12. Maksimirati iznos penzija zajedno sa svim drugim primanjima od države (nega ili bilo koja druga davanja) konkretnom korisniku na prosečnu potrošačku korpu.
13. Osnovati državna spoljnotrgovinska preduzeća za svaku zemlju koja je veliki spoljnotrgovinski partner (Nemačka, Italija, Rusija, Kina) koja će da pomaže izvoz na konkretna tržišta onih domaćih privrednih subjekata koji to žele (obrada tržišta, zajednički nastup, garancije, finansiranje i slično).

Sve ovo Vlada može da uradi u roku od 60 dana. Možda i brže, jer dosta može da završi i sa uredbama. U narednih 2 godine ima obavezu da sredi spoljnotrgovinski sistem zajedno sa partnerima iz EU, Rusije, Kine jer je postojeći neodrživ. Postojaća potpuna liberalizacija i niže carine nego u Japanu, su neodržive stavke.

Ostalo će da uradi privrednici, preduzetnici i građani sami. Neće im trebati više ništa od države. Stopa rasta GDP će izvesno biti dvocifrena i najveća u Evropi.

Nezaposlenost je postala naš najveći problem, između ostalog i zato što ništa od gore navedenog nismo radili 25 godina. A posebno ne nakon 5. oktobra.

1. da poveća minimalnu cenu rada za 50 %,

Zašto ne za 600%? Ljudi bi bolje živeli.

2. Uvesti fiksni kurs ili programirani koji bi se kretao oko utvrđene godišnje vrednosti maksimalno 5%.

Pozdrav iz Argentine.

4. Otvoriti Državnu hipotekarnu banku koja bi bila u vlasništvu fonda PIO i koja bi se isključivo bavila kreditiranjem stanogradnje. Rok otplate stambenih kredita bio bi 50 godina, a fiksna dinarska kamata 4%.

Zašto rok otplate ne bude 100 godina uz kamatu od 0%? Bolje je.

5. Uvesti sistem garantovanih otkupnih cena za poljoprivredne proizvode za ugovore koje država preko direkcije za robne rezerve zaključje sa poljoprivrednim zadrugama.

Što bi seljaci uopšte radili. Uvesti godišnju isplatu od 100.000 evra svakom poljoprivredniku.

6. Ukinuti bilo kakve subvencije, bilo kome iz budžeta.

Ovo je jedini smislen predlog ali nije u skladu sa petim predlogom.

itd itd....

12. Maksimirati iznos penzija zajedno sa svim drugim primanjima od države

I ja se slažem. Zašto samo američki penzosi da idu na krstarenja, moraju i naši. Penzija minimum 5.000 evra.

Zabraniti
Plafonirati
Usloviti
plafonirati
Smanjiti
Ukinuti
Zabraniti
Zabraniti
Ostalo će da uradi privrednici, preduzetnici i građani sami.

Zašto to ostalo prepustiti građanima, privrednicima itd. I to ostalo treba:
Zabraniti
Plafonirati
Usloviti
plafonirati
Smanjiti
Ukinuti
Zabraniti
Zabraniti

Možda da pozovemo stručnjake iz Severne Koreje da nas obuče.

Ne moze vise putnika da pokrene autobus.
Perpetuum mobile finansije ili drugim recima stampanje novca.

PAUL KRUGMAN
Јапан, Америка: QUANTITATIVE EASING

Saša Radulović

Hvala na literaturi. Ovo ama bas nikakve veze nema sa nasim autobusom i njegovim problemima navedenim u tekstu. Tom autobusu je potreno rasterecenje.

Има везе.
И те како.
Различити приступи, као део целокупне приче. Ствар је сложенија од једноставних решења. Но... расправе треба водити с онима који то желе и умеју.

Saša Radulović

Ja vezu ne vidim. Ako je vidis objasni je.
Ova poslednja recenica cini nerazumljivim motiv da uopste ostavis komentar.

Искрено ми је жао ако не видиш везу. Ја ти ту не могу помоћи.
А последња реченица, она потврђује оно што сам рекао: ја овде не водим расправу с тобом нити имам намеру. Економије Јапана и Америке и Пол Кругман је воде.

kalifumestokalifa

Vaša osnovna teza ne stoji jer Srbija nema svoju valutu, ne zaista.
Gotovo sva naša zaduženja i štednja su u evrima.

Sve dok "država" (tj. vlada) traži da se poreske obaveze plaćaju u domaćoj valuti, ona posotoji.
Potpuno drugo pitanje je njena "vrednost".
Tzv. "evroizacija" (pa i "markizacija" ako tako mogu da kažem) posledica je psihološkog efekta koji se već nekoliko decenija (još iz doba SFRJ, a posebno iz vremena režima S.Miloševića) od političke "elite" preliva na građane.
Naime sve naše političke "elite" su dinar doživljavale isključivo kao pomoćno sredstvo za "kupovinu" onoga što je za njih imalo "pravu" vrednost (nekada nemačka marka, sada evro).
Tragično je kada jedna država (njena politička "elita" pa za njom i građani) ne ceni ono što ima i što odslikava njenu suverenost.

Saša Radulović

Perpetuum mobile finansije ili drugim recima stampanje novca.

Perpetuum mobile privreda koja administativnim merama resava svoje probleme.

Nezaposlenost je posledica. Isto kao i bela kuga. To je kao da kazete da je glavni problem automusa koji umire nedostatak putnika. Za vise putnika potrebne su pretpostavke. Prvo se popravi autobus. Tek onda on moze da primi vise putnika. Ne moze vise putnika da pokrene autobus.

Ne bih se složio.
Možda kolega @busolazasrbiju nije bio dovoljno precizan.
Naravno da novac ne može da se "štampa" u neograničenim količinama. Postoji limit koji je fluktuirajuća kategorija i zavisi od opšteg stanja u ekonomiji.
Jedan od osnovnih zadataka ministra finansija (u saradnji sa NB) je da prati količinu novca u opticaju i da je prema potrebana koriguje. (upumpavanje i izvlačenje novca iz opticaja).
Nezaposlenost jeste posledica. Tome ima dosta uzroka, ali jedan od glavnih je nedostatak novca.

U vezi sa Vašom metaforom o autobusu, ekspanzivnu monetarnu politiku možete da posmatrate kao glavni alat za popravku autobusa (uz oslate pomoćne alate), a glavni mehaničari bi trebalo da budu ministar finansija i NBS.

busolazasrbiju

Prvo, da odgovorim na ovo drugo pitanje. Nezaposlenost je naš najveći realni ekonomski problem jer je toliko veliki da zahteva dug rok za rešavanje, velika sredstva i odsusto grešaka u vođenju ukupne ekonomske politike. Komunisti su od 1947. do 1972. godine, dakle za 25 godina često i nakaradne politike zapošljavanja (ubaciš samo jedan kancelarijski sto i eto novog radnog mesta) ukupno zaposlili svega 1 milion ljudi. Onoliko koliko mi imamo nezaposlenih. Javno, a suštinski mnogo više jer u poljoprivredi radi mnogo više ljudi nego što zahtevaju neki savremeni standardi, pa još kako napreduje tehnologija višak zaposlenih u sekundarnom i tercijalnom sektoru. Ali otom potom. Drugi realni ekonomski problem je veličina (mala veličina) poljoprivrednosg zemljišta. Mislim na prosek. Deset puta manja nego u EU, a 100 puta manja nego u SAD. A oni diktiraju cenu primarnih poljoprivrednih proizvoda. Opet mnogo vremena i sredstava da se uveća prosečna poljoprivredna parcela. Ostali problemi srpske ekonomije koji se navode u javnosti su tehničkog karaktera, tj. posledica su grašaka u vođenju kreditno monetarene, spoljnotrgovinske, agrarne i fiskalne politike, te politike raspodele. Jednostavno, bilo koja odluka iz navedenih delova ukupne ekonomske politike treba da bude u funkciji smanjivanja nezaposlenosti i male veličine poljoprivredne parcele.

Ima smisla.
Trebalo bi podržati ponovno formiranje zadruga.

Odgovor na drugo pitanje:

1. Povećati novčanu masu na potreban nivo, tj. za 4 puta (trebaće nam 10 godina da ovo uradimo). Ovo je dobro, zato što ćemo 10 godina imati domaće izvore finansiranja. Kako privrede, tako i građana i države. Na koji način, a da ne napravimo inflaciju čega se verovatno većina polupismenih ekonomista plaši, mogu da elaboriram ako treba.

Slažem se.
Voleo bih da pročitam vaš predlog u vezi sa neinflatornim povećanjem novčane mase.

2. Zabraniti indeksaciju kredita koji nemaju devizno poreklo u kreditnom potencijalu banaka.

Slažem se.

3. Plafonirati visinu kamata na kredite i drugih bankarskih usluga.

Neizvodljivo.
Mnoge komercijalne banke bi vrlo brzo otišle sa tržišta.

4. Usloviti banke da veličinu depozita po viđenju plasiraju u dugoročne kredite privredi i građanima sa fiksnom maksimalnom godišnjom stopom od 5% u dinarima(recimo stambeni krediti na 30 godina, krediti na 10 godina za nabavku opreme ili drugih osnovnih sredstava ili za trajna obrtna sredstva).

Neizvodljivo.
Rezultiralo bi istim kao pod 3.

5. Maksimalni raspon između kupovnih i prodajnih kurseva plafonirati na 2%.

Neizvodljivo.
Prvo što bi se desilo je da bi se deo transacija odmah preselio u sivu zonu.
Posle, ko zna.

6. Smanjiti referentnu stopu NBS za pošetak na 5%, a kasnije i niže kako bude padala inflacija u zemlji.

Ima smisla, ali samo pod uslovom da se poslovanje komercijalnih banaka ne ograničava administrativnim merama.

7. Napraviti reformu obaveznih rezervi banaka, tj. postojeće podvesti pod primarne obavezne rezerve na koje banke neće imati nikakvu kamatu i uvesti sekundarne obavezne rezerve koje bi banke drđale u hrtijama od vrednosti emitovanih od strane države na koje bi imali kamatu (naravno maksimalna godišnja kamata bila bi 2 do 3%).

Prvi deo ima smisla kao deo mehanizam kontrole količine novca u opticaju.
Drugi deo bi imao smisla samo u slučaju da komercijalne banke ne nađu lukrativnije mesto za plasiranje svog novca.

Sve ovo treba da uradi NBS. Osim prve tačke, za sve joj je dovoljno 30 dana. To guverner, zajedno sa savetom guvernera donosi u formi odluke. Preciznije nema skupštine ili tako drugih usporavajućih faktora. Osim neznanja kod funkcionera NBS.

Jedina svrha poslovanja komercijalnih banaka je maksimiziranje profita po svaku cenu. To je dovodilo, a i ubuduće će dovoditi do poremećaja na tržištu (bubles). Protiv takve poslovne politike ne može da se bori administrativnim merama jer bi kapital vrlo brzo otišao tamo gde može da maksimizira dobit.
Ne kažem da su nam komercijalne banke potrebne.
Ali takođe ne želim da tvrdim da nam nisu potrebne.
Protiv destruktivnog delovanja komercijalnih banaka (a i ostalih finansijskih institucija) "država" može da se bori samo nekom vrstom "pariranja", tj. osnivanja sopstvene banke koja će - bar u domenu poslovanja sa privredom (znači ne poslovanja sa građanstvom) - da bude neka vrsta korigujuće konkurencije poslovnim bankama.
Naravno, u tom okviru se postavlja pitanje šta "država" radi sa domaćim "komercijalnim" bankama u kojima je većinski vlasnik?
To je dosta široka tema ali od izuzetnog značaja.

Šta treba da uradi Vlada:

1. da poveća minimalnu cenu rada za 50 %, i da tako na svakih 6 meseci istu uvećava sa ciljem da za 4 godine ona bude jednaka prosečnoj potrošačkoj korpi. Trenutno je to oko 67.000 dinara. Odluka o uvećavanju minimale cene rada bi se primenjivala na javni sektor sa 6 meseci zakašnjenja u odnosu na primenu u privatnom sektoru.

Potpuno se slažem sa principom.
Cifre bi se - možda - mogle korigovati.

2. Uvesti fiksni kurs ili programirani koji bi se kretao oko utvrđene godišnje vrednosti maksimalno 5%. Dnevne oscilacije kada interveniše NBS svesti na 0,5%.

Nikako!
Niko ne može da predvidi budućnost.
Posledice ovakve politike bi mogle da budu potencijalno katastrofalne, posebno ako "država" nema dovoljno deviza da pokrije potražnju.

3. Ukinuti porez na zaradu, ili promeniti sistem doprinosa tako da maksimalno opterećenje na neto zaradu bude 50%.

Veliki sam protivnik oporezivanja bilo čijeg rada.
Međutim slažem se da bi morao da postoji prelazni period posle kojeg bi se porezi i doprinosi na minimalne zarade u potpunosti ukinuli, dok bi zarade iznad toga trebalo progresivno oporezovati.

4. Otvoriti Državnu hipotekarnu banku koja bi bila u vlasništvu fonda PIO i koja bi se isključivo bavila kreditiranjem stanogradnje. Rok otplate stambenih kredita bio bi 50 godina, a fiksna dinarska kamata 4%.

Ima smisla.
Velika opasnost je otvaranje velikih mogućnosti za malverzacije.

5. Uvesti sistem garantovanih otkupnih cena za poljoprivredne proizvode za ugovore koje država preko direkcije za robne rezerve zaključje sa poljoprivrednim zadrugama.

Ima smisla.
Uz dve opservacije.
Prvo: Možda bi "država" trebalo unapred da iznese procenu količina proizvoda koja joj je potrebna.
Drugo: Verujem da bi pitanje minimalne cene bilo mnogo bolje rešeno na berzi poljoprivrednih proizvoda.

6. Ukinuti bilo kakve subvencije, bilo kome iz budžeta.

Problematično.
Ukidanjem svih subvencija mnogo ljudi koji su izgubili posao a nemogu da nađu novi bi postali socijalni slučajevi.
Smanjivanje da. Ali u skladu sa rastom zaposlenosti.

7. Uvesti mehanizam posrednog oporezivanja preko cena koje su pod kontrolom države (energija, voda, prosveta, zdravstvo, komunalne usluge i slično). Ukratko cena zavisi od dohodovne sposobnosti korisnika. Mislim da je ovo mnogo bolji mehanizm od socijalnih karata.

Veoma teško izvodljivo.
Baš kao i izrada socijalnih karata na čijem tragu je ovaj predlog.

8. Povećati i izmeniti skalu na porez na ukupan prihod građana.

Slažem se.

9. Porez na imovinu promeniti, tako da se porez plaća na građevinsku parcelu, a ne na objekte, i to nezavino da li na njoj postoji objekat ili ne.

Ne znam.

10.Zabraniti zaduživanje države u inostranstvu, osim za refinansiranje postojećih dospelih kredita. Naravno i onih koji imaju lošije uslove, a koji nisu dospeli.

Apsolutno se slažem.
Zaduživanja "države" kod inostranih finansijskih institucija je loša "zamena" ekspanzivne monetarne politike. Katastrofalno loša stvar.
S tim što bi vremenom sredstva za otplatu kamata i glavnica trebalo tražiti u domaćim izvorima.

11. Zabraniti raspisivanje međunarodnih tendera za izgradnju infrastrukture ili nabvaku opreme i materijala od strane države na bilo kom nivou ako za iste postoji domaći proizvođač.

Apsolutno se slažem!
Razvoj infrastrukture je posao za vladu!

12. Maksimirati iznos penzija zajedno sa svim drugim primanjima od države (nega ili bilo koja druga davanja) konkretnom korisniku na prosečnu potrošačku korpu.

Reforma penzionog fonda je kompleksno pitanje.
Mislim da ovakvo rešenje ne bi bilo dobro, ali je negde na liniji da bude održivo.

13. Osnovati državna spoljnotrgovinska preduzeća za svaku zemlju koja je veliki spoljnotrgovinski partner (Nemačka, Italija, Rusija, Kina) koja će da pomaže izvoz na konkretna tržišta onih domaćih privrednih subjekata koji to žele (obrada tržišta, zajednički nastup, garancije, finansiranje i slično).

Slažem se.
S tim što bi prvo trebalo angažovati naše ambasade širom sveta koje sad praktično ne rade ništa a dobijaju veliki novac.

Sve ovo Vlada može da uradi u roku od 60 dana. Možda i brže, jer dosta može da završi i sa uredbama. U narednih 2 godine ima obavezu da sredi spoljnotrgovinski sistem zajedno sa partnerima iz EU, Rusije, Kine jer je postojeći neodrživ. Postojaća potpuna liberalizacija i niže carine nego u Japanu, su neodržive stavke.

Slažem se.
Zaštita domaće proizvodnje (ma kakva ona bila) je bitna stvar.

Ostalo će da uradi privrednici, preduzetnici i građani sami. Neće im trebati više ništa od države. Stopa rasta GDP će izvesno biti dvocifrena i najveća u Evropi.

BDP-om može da se manipuliše, a najgora je manipulacija proizašla iz špekulativnog poslovanja. Tako da mislim da stopa rasta nije toliko bitna koliko je bitna održivost istog.

Nezaposlenost je postala naš najveći problem, između ostalog i zato što ništa od gore navedenog nismo radili 25 godina. A posebno ne nakon 5. oktobra.

Bilo mi je zadovoljstvo da pročitam vaše tekstove.

Можда сам ја мало неук што се тиче економије, али мени ове мере око којих су се Александар Лазић и Бусолазасрбију углавном сложили (посебно инсистирање на штампању пара и враћању царина) делују као да дете затвориш у собу и даш му четири пута више чоколаде него што има и надаш се да се не умусави...

Конкретно, нисам сигуран да разумем одакле долази убеђење да ће наша привреда умети да искористи толику поплаву новца на прави начин. Да не занемаримо ни чињеницу да нисмо једини и да би те мере (конкретно предложени протекционизам) имале спољно-политичке импликације које би их већ у старту обесмислиле. Како ће поплава новца да нас научи да боље бирамо елиту, да нас описмени, или да нам створи технологију и све оно у чему смо заостајали ових 25 година? Да ли ће људи престати да купују немачка кола зато што су им постала скупља, и као последицу развити нашу ауто индустрију преко ноћи? Исто важи и за електронику, гардеробу, али и за неке услуге.

Рецимо, укинеш међународни конкурс и дозволиш да се инфраструктура сазида застарелим методама и технологијом која ти после прави губитке јер је - застарела и неефикасна. И надаш се да ће током тог процеса планирања и изградње предузеће које то ради сазрети или освојити нову технологију. А можда једноставно одлучи да профит створи на "крадуцкању" и да не ризикује ништа, јер нема праву конкуренцију. А за то време свет иде даље, јаз се повећава. Даље, инсистирање на станоградњи под управом државе може да буде такође пуцањ у празно, јер ми већ имамо масу неусељених некретнина и неповољну демографску слику.

Око неких мера се слажем, као што је укрупњавање пољопривредних поседа, јер за то итекако има простора, али ствара социјалне случајеве, који би се притом тешко или никако могли преквалификовати.

И да, није ми јасно којом магијом спречити силне увознике и дистрибутере робе за коју ми више немамо знања да направимо (чачакалице, бубамаре, шта све не увозимо) да подигну цену своје робе чим маса крене мало више да троши.

Једино што видим као прилику је да тиме оборимо цену рада код нас, али и увозну моћ и да координирано са тиме доведемо мултинационалне фирме којима треба јефтина радна снага и да им се онда као пијавице припијемо и срчемо њихова знања и искуства, само за то треба да имамо менталитет и устројство Далеког Истока... А ту се опет враћамо на суштинске реформе друштва о којима г. Радуловић све време и прича. Другачији модел прерасподеле и финансирања који ће да стимулише иновацију и стварање вредности, а не "сналажење" и муљање. И тако једно сто година и ето.

Одмах да се оградим, то што мени није јасно не значи да није тако. :)

Zanimljiv mi je fenomen da skoro svako, kada se spomene "štampanje para", pomisli na trenutnu i nekontrolisanu pojavu ogromne količine novca na tržištu (poplava, kako Vi to kažete). Čak iako je @busolazasrbiju spomenuo period od 10 godina tokom kojeg bi se putem upumpavanja novca u ekonomiju došlo do nivoa njegovog realnog obima, a ja nekoloko puta napomenuo da se proces monetarne ekspanzije mora strogo kontrolisati (od strane ministarstva finansija i NBS).
S druge strane niko nije ni spomenuo protekcionizam u klasičnom smislu (@busloazasrbiju je spomenuo dogovor sa partnerima). Ali domaća proizvodnja mora ne samo da se zaštiti, nego i da se reorganizuje kako bi postala konkurentnija pre svega na domaćem, a kasnije i na inostranom tržištu. Ako se to ne uradi, uz nastavak ovakve pogubne restriktivne monetarne politike, veoma brzo će nas naše političke "elite" dovesti u situaciju u kojoj se nalazi Grčka. I to bez ikakvog razloga za to, jer za razliku od Grka koji su se odrekli sopstvene valute u korist strane i sada nemaju manevarskog prostora da se monetarnim merama vade iz krize nego moraju da slušaju diktat Trojke kako bi dobili novac koji im je potreban za preživljavanje. (ovde je zanimljivo primetiti da su sve države koje su u krizi i koje traže bailout od ECB-a, u stvari države evrozone koje su se odrekle sopstvenih valuta. Takođe je dobro pogledati i primer Mađarske koja je do pre godinu dana bila glavni kandidat za bailout, ali je Orban stabilizovao privredu čak i po cenu sukoba sa Briselom i Berlinom).
U suprotnim ćemo dobiti državu u kojoj će biti mnogo jeftine hrane, jeftinih automobila, jeftine elektronike i kućnih aparata (iz EU i sveta) i 10% onih koji će sve to sebi moći da priušte (koji će najvećim delom biti zaposleni u državnoj administraciji) i 90% sirotinje na ivici egzistencije (bez posla ili na minimalnim platama uglavnom kod stranih "poslodavaca" ).

Inače davanje ugovora stranim firmama nikako ne podrazumeva niti garantuje automatsko poboljšanje kvaliteta i uvođenje novih tehnologija. "Kineski" most u Zemunu se gradi najklasičnijim građevinskim metodama, a možda je još bolji primer Alpina koja je bankrotirala i sada radovi na pravcu od za nas najveće važnosti, čekaju da se završi preuzimanje pa tek onda da se vidi šta dalje.

Saša je odradio sjajnu analizu postojećeg katastrofalnog stanja u državi. Problem leži u predloženim rešenjima od kojih se veliki broj svodi na preraspodelu postojećeg novca. Ni jedna država na svetu nije uspela da oporavak privrede postigne preraspodelom i štednjom. Mi živimo u vremenu visokomonetarizovane ekonomije i svaki napredak (buduća proizvodnja) mora da se finansira iz deficita (monetarizovanjem budućih vrednosti). Jedini izuzetak predstavljaju države čija je privreda izvozno orijentisana (Nemačka) i koje dalji napredak mogu da finansiraju iz spoljnotrgovinskog suficita (mada je i to pitanje, jer suficit ne mora da bude dovoljan za kompletno finansiranje razvoja).
Naravno, predložena rešenja bi imala smisla ako bi kojim slučajem u Srbiji bilo dinara koje su finansijske institucije, velika javna i privatna preduzeća te pojedinci, tokom vremena i kroz svoje "kanale" izvukle iz opticaja (otuda manjak). Tada bi možda nekim od predloženih mera oni bili prinuđeni da deo novca vrate u opticaj što bi povećalo ukupnu novčanu masu.
Ali to već spada u domen finansijskih špekulacija, koje iako su ubedljivo najveći problem i rak rana svake ekonomije, nisu tema ove diskusije.

Perpetuum mobile finansije ili drugim recima stampanje novca.

Perpetuum mobile privreda koja administativnim merama resava svoje probleme.

Drago mi je da ste pomenuli perpetum mobile u vezi povećanja novčane mase. Imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazi Srbija, tj. njene monetarne agregate to i jeste u nekoj meri perpetum mobile. Povećava se novčana masa koja uz ostale mere vodi rastu GDP, a to dalje dovodi do nove potrebe za novcem, tj. dodatnim povećanjem novčane mase. Pri tome, novac ne treba da dođe spolja niti može da izađe van finansijskog sistema.

Drugo, ove podatke koje sam naveo o nedostatku novčane mase lako je uporediti sa podacima u Evrozoni, Americi, Aziji, kod razvijenih ekonomija i kod onih koje to nisu. Ali da približim stvari Vašem inženjerskom mozgu to Vam je kao da se čudite što kotao od 24 KW ne može dobro da greje 2.000 m2. Pitanje proporcija i nekih zakonomernosti mora da postoji i u kreditno monetarnoj politici.

Treće, već dugo pišete o greškama u vođenju ekonomske politike, sa naglaskom na fiskalnu politiku. Da li ste uvek u pravu ili ne, to je manje bitno. Da li vi mislite da NBS vodi dobru kreditnomonetarnu politiku, da se dobro vodi agrarna politika, spoljnotrgovinska politika ili drugi delovi ukupne ekonomske politike? Ili stvarno mislite da su jedini problemi u fiskalnoj sferi? Samo u tom delu nismo znali da radimo, a ovo ostalo smo sve izveli kako treba.

Četvrto, to sa administrativnim merama je tek smešan pokušaj omalovažavanja. Kakvu ulogu ima tržište pri utvrđivanju bilo koje fiskalne stope? Kakvu ulogu ima tržište pri utvrđivanju obaveznih rezervi, referentne stope ili klasifikovanja aktive banaka? Vi bi bar trebalo da znate, budući da Vas to interesuje, da se te administrativne mere u ekonomskoj politici zovu mehanizmi koji trebaju da stimuslišu ili destimulišu neke privredne aktivnosti. Sve ovo je poznato onima koji se ekonomijom bave malo duže i ozbiljne. Do 80 godina XX veka zapadna Evropa je koristila manje ili više slične mehanizme kreditnomonetarne politike. Gle čuda, tada je i ona imala manje ili više slične probleme u monetarnoj sferi kao Srbija sada. Ili je možda pametnije da prepisujemo rešenja koje Evropa sada koristi iako naši i njihovi problemi nemaju baš nikakve veze.

Peto, ono sa autobusom mi nije bilo jasno.

Prvo da Vam se zahvalim, lepo sam se nasmejao. To što grešite je manje važno. Bitno je da imate duha.

Zašto ne za 600%? Ljudi bi bolje živeli.

Ne može privreda tako brzo da se oporavlja. Inače se slažem, ljudi bi bolje živeli.

Pozdrav iz Argentine.

Kakve to veze ima sa fiksnim kursem. Ako Vam računar ne radi, zovete majstora da ga popravi. Ako majstor ne zna da ga popravi ne znači da treba da prestanete da koristite računar. Nego da nađete onoga koji zna da otkloni kvar.

Zašto rok otplate ne bude 100 godina uz kamatu od 0%? Bolje je.

Za pojedinačne korisnke kredita da, ali za fond PIO ili celokupnu državu ne. Ekonomija je umeće da ograničene resurse iskoristite na najoptimalniji način. I taj nedostatak novčane mase nije bezgraničan.

Što bi seljaci uopšte radili. Uvesti godišnju isplatu od 100.000 evra svakom poljoprivredniku.

Seljaci moraju da rade da bi nešto proizveli, što mi građani Srbije treba da pojedemo ili iskoristimo na neki drugi način. Na taj način što bi nešto proizvodili dobili bi i novac za to što su proizveli. Naravno po unapred dogovorenim uslovima. Kada ugovarate neki posao, jel se o ceni pogađate pre početka posla ili nakon obavljenog posla.

I ja se slažem. Zašto samo američki penzosi da idu na krstarenja, moraju i naši. Penzija minimum 5.000 evra.

Niste razumeli, ovo je bilo u cilju ograničenja maksimalnih primanja penzionera. Nego jel ste Vi to član PUPS'a kada tražite tolike penzije?

Možda da pozovemo stručnjake iz Severne Koreje da nas obuče.

Ako Vas plaše termini kao što je zabrana, ograničenje, plafoniranje ili slično, i mislite da savremena tržišta to ne poznaju, onda Vi stvarno imate skromna znanja iz ekonomije. EU propisuje oblike krastavaca i druge manje ili više bizarne stvari, a neće stvari vezane za ekonomiju.

Voleo bih da pročitam vaš predlog u vezi sa neinflatornim povećanjem novčane mase.

Gospodine Laiću, pošaljite mi adresu na busolazasrbiju@gmail.com i poslaću Vam knjigu koju sam napisao, a koja obrađuje sve ekonomske probleme Srbije. Naravno sa rešenjima za iste.

Mislim da ćete tu dobiti i odgovore na one stvari u kojima se ne slažemo.

делују као да дете затвориш у собу и даш му четири пута више чоколаде него што има и надаш се да се не умусави...

Ако би вукао паралелу као они што ме критикују, сад би требао да кажем да ако желимо да нам дете остане чисто требало би да му узмемо сву чоколаду (тј. укинемо новац).

Нико није причао о поплави, ми овде имамо сушу која траје 25 година и коју треба да санирамо наредних 10 година. Дакле, неће бити никаквих поплава и бујица. Протекционизам постоји у свим земљама, па тако и Србија мора да штити своју привреду. И боксери имају категорије, играју се квалификације у свим спортовима, једино ми мислимо да Борац из Чачка може да бије Бајерн. Није нормално да имамо нижу царину од Јапана, Норвешеке, Јужне Кореје, Аустралије и вишеструко нижу од свих земаља БРИКС'а.

Ко каже да неће бити конкуренције. Биће, али домаћих привредних субјеката. Нека страни инвеститор направи оперативу, запосли неколико хиљада радника, па нека конкурише и гради до миле воље. Кажу да Кинези који граде мост у Земуну и храну довозе из Кине. Србији ће остати мост и кредит. Кина ће имати раст ГДП због изградње моста. Ово у економији доводи до Грчке.

Уколико би се прихватила решења која сам понудио, имали би 2 године до сређивања сполјнотрговинских односа, а до тада притисак не би био много велики, јер су они који примају минималну цену рада корисници домаћих производа и услуга. Осим тога, држава ће онда лакше да подиже цене услуга које она контролише (енергију, воду, комуналије, здравство и слично).

Једино што видим као прилику је да тиме оборимо цену рада код нас, али и увозну моћ и да координирано са тиме доведемо мултинационалне фирме

Е мој Радојице, све ово радимо већ годинама па само губимо радна места. Ово је пут у пропаст и дугорочно безнађе. Главнинину инвеститора у свакој земљи чине домаћи инвеститори, а не страни. Они му дођу као шлаг на торти, али торту сами правимо. Друго, уколико смањујеш цену рада онда не можеш да наплаћујеш довољно пореза, онда држава не може да диже цене које контролише на економски ниво, имамо стални дефицит и распродајемо своје ресурсе (радну снагу, енергију и сировине). На овакав начин се нико није извукао из проблема. Паралела између Србије и Кине не може да се повлачи. Има их мало више од нас.

Е мој Радојице, све ово радимо већ годинама па само губимо радна места. Ово је пут у пропаст и дугорочно безнађе. Главнинину инвеститора у свакој земљи чине домаћи инвеститори, а не страни. Они му дођу као шлаг на торти, али торту сами правимо. Друго, уколико смањујеш цену рада онда не можеш да наплаћујеш довољно пореза, онда држава не може да диже цене које контролише на економски ниво, имамо стални дефицит и распродајемо своје ресурсе (радну снагу, енергију и сировине). На овакав начин се нико није извукао из проблема. Паралела између Србије и Кине не може да се повлачи. Има их мало више од нас.

Па то је била мање-више и моја поента. Суштина је да ни ви ни ја не верујемо да ће се појавити та мултинационална компанија и да ћемо ми умети као источњаци (не само Кинези, тај модел су измислили Јапанци, разрађивали и Корејанци) да од њих извучемо напредак. Зашто сам онда то рекао? Па зато што би нас штампање пара таквим темпом могло довести у ситуацију да динар девалвира те тако и наше плате у односу на околину (исправите ме ако грешим) што би нас можда учинило интересантним за те шлаг инвеститоре. Само што би то онда била шлаг-торта, а не торта са шлагом :)

Ако би вукао паралелу као они што ме критикују, сад би требао да кажем да ако желимо да нам дете остане чисто требало би да му узмемо сву чоколаду (тј. укинемо новац).

Нико није причао о поплави, ми овде имамо сушу која траје 25 година и коју треба да санирамо наредних 10 година. Дакле, неће бити никаквих поплава и бујица. Протекционизам постоји у свим земљама, па тако и Србија мора да штити своју привреду. И боксери имају категорије, играју се квалификације у свим спортовима, једино ми мислимо да Борац из Чачка може да бије Бајерн. Није нормално да имамо нижу царину од Јапана, Норвешеке, Јужне Кореје, Аустралије и вишеструко нижу од свих земаља БРИКС'а.

Управу сте, претерано би било и једно и друго поједностављивање. Али и даље мислим да реструктуирање јавне потрошње и другачија наплата пореза, који би у суштини остао у истом обиму, како ја схватам Сашине предлоге, није стезање каиша, као што ни постепено повећање новчане масе не би био цунами. Мислим да би ове две мере без проблема могле да раде заједно.

То са протекционизмом разуумем, свет није идеално место, кланови и разни дилови још увек постоје. Оно што не разумем је како да убедимо ЕУ да наставимо процес интеграција, а да им тражимо да вратимо царине. Ево имамо ових дана прилике да видимо како то иде, дошао нам је Филе да нам каже да спустимо царине њиховој новој чланици. Ко вели , ми смо богатији, ред је да помогнемо. То је политичко питање које не можемо прескочити. А тек како би они реаговали да ми штампарију убацимо у пету? Да ли би можда један тако гломазан играч могао исто тако неком административном мером да поништи ефекат који тиме добијамо. Већ нам амортизују природне предности у пољопривреди својим субвенцијама. Наравно, није искључено ни да се и они сами сложе с вашим мерама и да нам помогну на том путу. Само, не видим њих у свему томе. Државе које сте упоредили с нама по царинама су толико далеко и толико другачије и све су нето извозници и што је најбитније не моле Европску унију да јој се прикључе у њену јединствену бесцаринску зону. Ми можемо само да бојкотујемо ЕУ производе (или Кине и других земаља са којима имамо суфицит) као "тврдоглави" грађани, без позива државе на исто, и да им на тај начин "ударимо царину". Али авај, за то би опет требали да имамо менталитет Далеког Истока (шта раде Кинези Тојоти без дирања царина и шта им можеш).

Ко каже да неће бити конкуренције. Биће, али домаћих привредних субјеката. Нека страни инвеститор направи оперативу, запосли неколико хиљада радника, па нека конкурише и гради до миле воље. Кажу да Кинези који граде мост у Земуну и храну довозе из Кине. Србији ће остати мост и кредит. Кина ће имати раст ГДП због изградње моста. Ово у економији доводи до Грчке.

Ово нас враћа на проблем горе са страним шлаг-торта инвеститорима. Било би супер кад она суша коју сте спомињали не би затрла и семе са собом, тј. кад би било шта наше да се одмах посеје и гаји. И Амери су рекли да више не умеју да оду на месец, јер нису ишли још од седамдесетих. Свакако нисам за то да нам Кинези граде мост, али нисам ни за то да прецењујемо домаће предузетнике и инвеститоре, а поготово "здраву конкуренцију" која влада међу њима.

Срдачан поздрав

@Alexandar_Lazic

Ali domaća proizvodnja mora ne samo da se zaštiti, nego i da se reorganizuje kako bi postala konkurentnija pre svega na domaćem, a kasnije i na inostranom tržištu.

Углавном се слажем са свиме што кажете, а мислим да би смо по питању ове горе реченице имали консензус у целом данашњем свету, не само ми у Србији. Проблем је што су то све општа места и све се своди на кокошка-јаје проблем. Ја кажем само да нам то (штампање пара и протекционизам) неће бити дозвољено, ако и даље желимо у ЕУ или да ће то више бити проблем дипломатије него економски проблем. То би могло довести и до трулих компромиса, а једном кад овако радикалну меру не би могли да спроводите неометано у пуном обиму она би можда већ ту изгубила смисао.

Zanimljiv mi je fenomen da skoro svako, kada se spomene "štampanje para", pomisli na trenutnu i nekontrolisanu pojavu ogromne količine novca na tržištu (poplava, kako Vi to kažete).

хехе, имате право Није поплава, него киша која не престаје 10 годиница, само мења свој интензитет. Надајмо се да сви одводи раде, да нису запушени или ако јесу да ћемо их на време отпушити.
Ипак, има и онај феномен да се економисти увек буне кад ми остала раја поменемо да "штампају паре" и тако (донекле) обезвређују нашу имовину, наш рад и тако даље. Ево, мене је Шинзо Абе шибно 30% гледајући у еврима, па сад кад долазим у Србију или идем негде у иностранство сузе роним. Само његова најава интензивнијег лабављења је довела до инстант промена курса валуте од поменутих 30%. :) Ако стално повећање прилива новца није само по себи поплава, онда турбуленције које том приликом настају могу бити акутно трауматичне.

Срдачан поздрав и вама

Протекционизам постоји у свим земљама, па тако и Србија мора да штити своју привреду.

Ja se ne bih ograničio samo na privredu.
Zabraniti ili ograničiti lečenje u inostranstvu, jer se time pomaže domaće zdravstvo
Zabraniti ili ograničiti stranim timovima i igračima da se takmiče u Srbiji, jer se time jača domaći sport.
Zabraniti ili ograničiti obrazovanje građana Srbije na inostranim obrazovnim ustanovama, jer će tako naši profesori i učitelji imati više posla.
Zabraniti ili ograničiti uvoz kompjuterske opreme i narediti univerzitetima da razvijaju domaće čipove i ostale komponente

itd...

Inače, ne bih imao problem da se bilo kome daju te povlastice nauštrb ostalih građana. Recimo poljoprivrednici hoće zaštitne carine i subvencije da bi razvili domaću poljoprivredu. Nema problema, ali onda da se obavežu da koriste traktore, kombajne, gorivo iz Srbije da i oni kupuju samo domaće proizvode i ostalo.

Protekcionizam je težak kretenizam. Vi sprečavate građane da kupuju jeftinije i terate ih da kupuju skuplje. A onaj ko je zaštićen nema razloga ni da povećava kvalitet ni da smanjuje cene.

Zaista, Vladaxy, da li je pametnije na neke postove odgovarati smisleno i pokušati argumentima pobiti gomiilu gluposti ili pak ironično? Ili je bolje ignorisati ih?
Prvo začudi malo interesovanje za najozbiljnije teme danas koje Saša pokušava da pokrene (pogotovo u odnosu na dnevnopolitikanske) a onda dotuče serija postova koji te teraju da se zapitaš da li sve ovo ima smisla.

Što se tiče Sašinih postova, on promoviše kanadski model ekonomije i države (čini mi se da je živeo tamo jedno vreme) i koji mu je blizak. Malo više naginje ka socijalnoj državi, zadržao bi neke firme u državnom vlasništvu kao nacionalne resurse, još bi ponešto regulisao i tu pokušavam da dam neko svoje viđenje.

A na neke predloge ne mogu drugačije da odgovaram nego ironično.

Kako odgovoriti npr na ovo:
1. da poveća minimalnu cenu rada za 50 %
Zašto baš 50%? Zašto ne 1.000%? Zašto uopšte ljudi da rade, bolje da im se isplaćuje novac koji bi trošili? Ko bi uopšte isplaćivao te pare? Kad bi se za toliko povećao minimalac, i broj nezaposlenih bi skočio još više, jer ne bi imao ko da isplaćuje te plate. Minimalac treba ukinuti jer plata treba da bude stvar dogovora između radnika i poslodavca, a ko je lud da radi par meseci bez plate uz obećanje da samo što nije, tome nema pomoći. Čim ne dobiješ platu treba da prestaneš da radiš kod tog poslodavca.
Postavljanjem limita sprečavamo gomilu ljudi (npr. studenata) koji bi možda radili i za manje dok studiraju.

ili na ovo:?
4. Otvoriti Državnu hipotekarnu banku koja bi bila u vlasništvu fonda PIO i koja bi se isključivo bavila kreditiranjem stanogradnje. Rok otplate stambenih kredita bio bi 50 godina, a fiksna dinarska kamata 4%.
Posle toliko propalih državnih banaka i fondova, otvoriti još jedan u vlasništvu Krkobabića koji bi finansirao stanogradnju u zemlji gde natalitet opada, gde ima viška stanova, manjak dinarske štednje iz koje bi se finansirala izgradnja i uz fiksnu dinarsku kamatu od 4% gde nam je godišnja inflacija preko 10%? Ta banka bi radila jedan izborni ciklus dok se svi ne okoriste, a onda bi svi morali da plaćamo gubitke.

7. Uvesti mehanizam posrednog oporezivanja preko cena koje su pod kontrolom države (energija, voda, prosveta, zdravstvo, komunalne usluge i slično). Ukratko cena zavisi od dohodovne sposobnosti korisnika.
Znači ko zarađuje manje manje plaća? Ubrzo niko ništa ne bi zarađivao, ne bi plaćali ništa, pitanje je samo koliko bi ceo sistem dugo izdržao.

Bilo koja centralna banka u svetu moze da kontrolise ili kvalitet ili kvantitet novca koji emituje, samo nikako obe stvari istovremeno. Ako biste insistirali na povecanju kvantiteta, kvalitet ode u sunovrat.

Zar zaista mislite da mozete da povecavate novcanu masu daleko brze od stepena rasta produktivnosti privrede a da pri tome ne kreirate inflaciju ili baloncice? Imate Greenspan-a kao primer i posledice - hi-tech boom/bust, MBS boom/bust, commodity boom/bust, sovereign debt boom/bust, a tek smo na pola puta oporavka od poplave jeftinog novca. Cela privreda i gradjanstvo prezaduzeni, de-leveraging jos ni na pola puta.

Uz sve ovo biste morali uvesti zestoke elemente prisile da vam kapital ne bi bezao u inostranstvno, da biste uvozili samo ono sto vam je neophodno a ne robu siroke potrosnje. Opet rampe na granicama, devizne kontrole, crno trziste...

Ovo je inace tipican pristup za sve ekonomiste koji ekonomski sistem zamisljaju kao nesto sto mogu sesti u rezijsku sobu i kontrolisati pritiskom na par dugmica. Niposto ne zele da kontrolu prepuste - distribuiraju - kroz sistem. Kao da gradjanin na pijaci ne zna sta mu je u interesu i sta mu se vise isplati. Oni bi bukvalno da elementima prisile teraju tog gradjanina da radi protivno svom interesu ne bi li neki visi zamisljeni ciljevi u njihovim modelima mozda poceli da se ostvaruju. Vrlo brzo taj isti narod kome bi trebalo da je bolje se prilagodi i trazi rupe i nacine da se zastiti od svojih dobrocinitelja...

little_radojica

@Alexandar_Lazic
Углавном се слажем са свиме што кажете, а мислим да би смо по питању ове горе реченице имали консензус у целом данашњем свету, не само ми у Србији. Проблем је што су то све општа места и све се своди на кокошка-јаје проблем. Ја кажем само да нам то (штампање пара и протекционизам) неће бити дозвољено, ако и даље желимо у ЕУ или да ће то више бити проблем дипломатије него економски проблем. То би могло довести и до трулих компромиса, а једном кад овако радикалну меру не би могли да спроводите неометано у пуном обиму она би можда већ ту изгубила смисао.

Ovom boldovanom rečenicom ste se dotakli veoma ozbiljnog problema koji je pred nama.
Ako bismo želeli da ga analiziramo, prvo moramo sebi da postavimo pitanje: Šta je cilj EU? Da li je to dobrobit svih građana evropske unije?
Ako jeste, zašto se onda građani Grčke bune?
Naravno, složiću se sa svima onima koji kažu da je za velike probleme u Grčkoj (kao i na Kipru, Portugalu, Španiji i Irskoj) kriva pre svega njihova politička "elita" (i delom domaći tajkuni). Ali samo 50%, jer nisu građane i privredu upozorili i informisali o opasnosti nerealno jeftinih kredita u odnosu na realan autput njihove privrede, koji su se pojavili odmah po uslasku Grčke u evrozonu. Ostalih 50% krivice snose evropske privatne i državne banke koje su Grcima nudile te kredite takođe ih neobaveštavajući o opasnosti istih.
Naravno, nije ni bio posao tih banaka da obaveštavaju građane. Upravo suprotno - njihov posao je bio plasiranje što većeg obima kredita radi ostvarivanja profita. Ali onda se postavlja pitanje - da li EU želi dobro svim svojim građanima ili pak samo želi da njihovu naivnost iskoristi zarad sopstvene zarade?
Imate li vi, ili bilo ko drugi, dobar odgovor na ovo pitanje?
Kada se diskutuje o EU, u poslednje vreme je jako korisno da se pogleda primer Slovenije (da kažemo zato što su nam bliži od Grka).
Podsetimo se malo sa čim je Slovenija izašla iz Jugoslavije (računajući da nije bila pogođena ratom). Izašla je sa potpuno razvijenom industrijom pre svega gotovih proizvoda (od prehrambene, preko finansijske, pa do gumarske), kao i sa velikim brojem brendova poznatih čak i u tadašnjoj zapadnoj Evropi: Sava Kranj, Gorenje, Fruktal, Krka, Slovenijales, Unior, TAM, Planika, Alpina, Iskra, Elan, Planica, Digitron Buje, Perutnina, Toper, Radenska, Ljubljansa Banka, Triglav osiguranje, Mura, Paloma, itd... I to samo na 2 miliona stanovnika i nuklearnom elektranom koja je mogla da podmiruje skoro sve potrebe Slovenije za strujom.
I onda Slovenija 2004. godine ulazi u EU i pred njom se otvara slobodno tržište sa preko 500 miliona što prilično bogatih, što prilično perspektivnih potrošača.
Čovek bi pomislio da će Slovenija da procveta i da će postati jedna od najbogatijih država u EU, zar ne?
A šta se desilo?
Šta je sa industrijom? Mnoge od gore navedenih fabrika više ne postoje, mnogi brendovi su nestali, a o ono što postoji tavori i pokušava da se "izvuče" otvarajući pogone po Srbiji i ostalim državama bivše Jugoslavije.
Evo, baš nekako danas se pojavila vest da se prodaje i Radenjska. (ima zainteresovanih stranaca za kupovinu).
Slovenija koja je mnogo godina u ekonomskom smislu bila primer za sve nas, ulaskom u EU je počela, suprotno svim očekivanjima, polako ali sigurno da nazaduje. Da bi danas došla u situaciju da svoje dugove pokušava da servisira prodajom "porodičnog zlata i srebra". Sve to su činjenice.
Država koja je dospela u situaciju da prodajom imovine i resursa servisira svoje obaveze jeste država koja se nalazi veoma blizu dna (dužničko ropstvo).
Sada da uporedimo Srbiju i Sloveniju.
Šta mislite da će da se desi sa Srbijom ako sa ovim nivoom proizvodnje uđe u EU?
Plašim se - ništa dobro!
Evo, pogledajte samo najnoviju "aferu" sa najnovijom članicom EU, Hrvatskom, koja je prvog dana počela da kuka Briselu zato što više svoje cigarete ne može da po povlašćenim uslovima izvozi u Srbiju. Pitam se: Šta će Hrvatskoj povlašćeni položaj na tržištu Srbije kada kao članica ima povlašćen položaj na tržištu EU od 500 miliona potrošača? Da ne spominjem pretnje FMa i BATa da će, ako Srbija odobri povlašćeni uvoz TDRu, da svoju proizvodnju presele u druge države?
Dakle, pitanje odnosa sa EU je prilično kompleksno.
Ima mnogo toga "ZA" ulazak, ali ima i mnogo toga "Protiv".
Međutim ono oko čega ćemo se sigurno složiti jeste da sa ovakvom privredom kakva je sada, ulazak u EU bi značio potpuni kolaps.

Zaključak: Proizvodnja mora da se restruktuiše i podigne na mnogo veći nivo i to pod hitno, ako sami sebi -kao građani - želimo dobro.
A kako da se do toga dođe i jeste smisao ovih diskusija koje vodimo.

domazetovic.andrej

Bilo koja centralna banka u svetu moze da kontrolise ili kvalitet ili kvantitet novca koji emituje, samo nikako obe stvari istovremeno. Ako biste insistirali na povecanju kvantiteta, kvalitet ode u sunovrat.

Ovo jednostavno nije tačno.

domazetovic.andrej

Zar zaista mislite da mozete da povecavate novcanu masu daleko brze od stepena rasta produktivnosti privrede a da pri tome ne kreirate inflaciju ili baloncice? Imate Greenspan-a kao primer i posledice - hi-tech boom/bust, MBS boom/bust, commodity boom/bust, sovereign debt boom/bust, a tek smo na pola puta oporavka od poplave jeftinog novca. Cela privreda i gradjanstvo prezaduzeni, de-leveraging jos ni na pola puta.

Sve što ste naveli nema nikakve veze sa količinom novca u opticaju nego sa strukturom plasmana kredita koji je umesto u proizvodnju odlazio u špekulaciju.

Inače sve to nema nikakvih dodirnih tačaka sa problemima sa kojima se suočava srpska privreda.

Ovo jednostavno nije tačno.

Mozete li da mi preporucite neke dobre alhemicare?

Sve što ste naveli nema nikakve veze sa količinom novca u opticaju nego sa strukturom plasmana kredita koji je umesto u proizvodnju odlazio u špekulaciju.

Da li je enormna stanogradnja u USA, Evropi, pa i u nas tokom prosle decenije proizvodnja? Kako mislite da NBS kontrolise da li je neka proizvodnja isplativa pre emitovanja novca da se ista kreditira? Jorgovanka proucava business planove i javlja bankama da li smeju da daju kredit, po kojoj kamati ili ne? Zatim postavi po jednog sluzbenika u svako od preduzeca koji su kredit uzeli da kontrolise da se kredit zaista tako i trosi?

Saša, imam utisak da se ne razumemo.
Zato ću probati da budem što precizniji i po mogućstvu što kraći.

Fiskalnom "gimnastikom" ne može da se finansira buduća proizvodnja.
Šta hoću da kažem... Ako se u privredi nalazi određena količna novca koja se ne širi (a u slučaju Srbije se još i kontrahuje), da biste finansirali buduću proizvodnju - a slažemo se da je to glavni prioritet - jedino što možete da uradite je da novac potreban za finansiranje uzmete iz jednog dela privrede (smanjite njegovu kupovnu moć) i uložite ga u buduću proizvodnju. Ako to uradite, dobijate efekat tzv. pozitivnog fidbeka, tj. finansirate proizvodnju buduće robe i usluga koje deo privrede od koje ste putem fiskalnih mera uzeli novac za finansiranje, neće moći da kupi. I tu se prekida lanac proizvodnje i potrošnje.

Dakle, svaka buduća proizvodnja mora po pravilu da se monetarizuje.
Vlada to može da izvede na tri glavna načina: Fiskalnom politikom (što sam upravo opisao), kreditima kod stranih finansijskih institucija, i na kraju ekspanzivnom monetarnom politikom (finansiranjem iz deficita). (Postoje i drugi načini, ali oni su za ovu raspravu nebitni)

Sada dolazimo, čini mi se, do tačke našeg nerazumevanja.
Da pokušam da objasnim.
Gore sam opisao zašto je praktično nemoguće da se buduća proizvodnja finansira kroz preraspodelu postojećih sredstava.
Druga mogućnost je finansiranje iz kredita. Već sam na jednom mestu napisao da je to veoma loš i pogrešan način zato što predstavlja lošu i po pravilu jako skupu simulaciju monetarne ekspanzije (na žalost, naše političke "elite" upravo ovu vrstu "finansiranja" praktikuju već 13 godina).
Treći način finansiranja je putem eskapnzivne monetarne politike.
Ona je superiorna nad prva dva načina zato što se pre svega nova proizvodnja finansira novim novcem koji uz to nije kreditni.

Sad dolazimo do možda kritičnog pitanja.
Vlada novostvoreni novac može u privredu da plasira na tri načina:
1. Finansiranje proizvodnje (robe i usluge)
2. Finansiranje potrošnje (javna potrošnja)
3. Finansiranje špekulacija (pritisak na kurs, i ostalo...)
Moram da budem jako precizan.
Ekspanzivna monetarna politika za koju se zalažem je isključivo politika finansiranje proizvodnje. Novac plasiran na taj način jeste novac koji stvara buduću vrednost i kao takav praktično ne može da dovede do inflatornih tendencija (sem u slučaju prefinansiranja, što bi zbog stanja u kojem se srpska privreda nalazi, bilo veoma teško izvodljivo).
Kada je reč o druga dva plasmana - možda bi javna potrošnja mogla delom da se finansira iz primarne emisije, ali izuzetno oprezno, jer prefinansiranje javne potrošnje bi moglo da dovede do inflatornih pritisaka. U praksi bi finansiranje javne potrošnje trebalo da se vrši jedino putem fiskalnih prihoda države.

Ono protiv čega sam izričito jeste finansiranje špekulacija!
Ovo ovako izričito naglašavam jer imam utisak da svi koji se ne slažu sa politikom monetarne ekspanzije, kada se ona pomene pomisle upravo na ovu vrstu finansija.
Naravno, ona je jako opasna i vrši ubedljivo najveći inflatorni pritisak na sistem - a upravo je ova vrsta budžetskog "finansiranja" vršena za vreme režima Miloševića kada smo prolazili kroz hiperinflaciju. (koje se svi "plašimo" ).

Naravno, tu se postavlja i pitanje uloge komercijalnih banaka jer i one imaju moć emitovanja novca.
Njihovo poslovanje je bitno jer njih niko ne može da spreči da finansiraju špekulacije što naravno može da dovede do inflacije. Zato njihovo poslovanje mora da bude strogo praćeno od NBS i ministarstva finansija kako bi se na vreme mogle preduzeti odgovarajuće mere u cilju sprečavanja posledica njihovog da kažem, lošeg delovanja.

Dakle, da zaključim. Fiskalna politika jeste veliki problem, ali pre svega zato što u opticaju ima premalo novca. Rešenje problema nije preraspodela, nego upumpavanje novog novca kako u novu proizvodnju, tako i u restruktuiranje i poboljšavanje stare.

Па зато што би нас штампање пара таквим темпом могло довести у ситуацију да динар девалвира

Štampanje para i pitanje kursa imaju veze kada nastanu državne zloupotrebe. U normalnim situacijama to nema nikakve veze. Ni 90'ih nije bio problem u količini novca (bilo ga ja jako malo, od 3 do 7% GDP), nego je problem bio u tome što se on nalazio na mestima gde ne bi trebalo da bude (ulica). Da li bi to bilo i sada? Ne verujem. Mehanizmi vlasti, struktura finansijskog sektora, nedostatak ‚‚viših ciljeva‚‚ i ostalo... Ukoliko bi to i bilo povezano, kao što većina ljudi (nažalost i ekonomista) misli, tek nema nikakve bojazni jer je nivo naših deviznih rezervi nekoliko puta veći od nivoa novčane mase M1 koja bi eventualno mogla da bude predmet špekulacije. Mada ekonomski gledano, povezivanje novčane mase sa deviznim rezervama nema nikakvog razloga i smisla. Novac je kao istorijska kategorija nastao sa ciljem da eliminiše naturalnu razmenu, zato ga u prometu treba imati onoliko koliko to zahteva fond roba i usluga na tržištu (GDP korigovan za suficit ili deficit spoljnotrgovinskog bilansa).

Мислим да би ове две мере без проблема могле да раде заједно.

Naravno da je potrebno restruktiuranje javne potrošnje. U ovom slučaju nije problem u volumenu (kod nas je odnos JP prema GDP niži nego prosek EU), nego u lošoj strukturi. Posebno idiotske subvencije na kamate na kredite, koje su inače visoke zato što NBS ne zna da radi svoj posao. Ali ne samo restruktuiranje javne potrošnje, na našu veliku žalost gotovo da nema elemenata ekonomske politike koji ne treba menjati i to iz korena. Problem većine ljudi je u tome što misli da će samo sa par promena u nekom delu ekonomske politike napraviti rezultat. Neće. Možete preduzeti i najbolju meru, ako ona nije dovoljnog intenziteta i donešena u pravo vreme, tj. sinhronizovana sa ostalim delovima sistema, nećete dobiti nikakav rezultat i odustaćete od uslovno rečene dobre ekonomske mere.

А тек како би они реаговали да ми штампарију убацимо у пету?

Veliki problem svakog čoveka, pa i države je kada ne poznaje samog sebe i svoje sposobnosti. Mi smo se još devedesetih odrekli najvećeg ekonomskog resursa koji ima svaka zemlja. A to je emisiona moć države, tj. NBS. Zašto? Zbog neznanja. Pritisci? Može da te pritiska samo onaj od koga zavisiš. Na našu veliku sreću, realno gledano, mi ne zavisimo ni od koga. Da li će nam dati uslov, da nećemo ući u EU ako povećamo novčanu masu? Može, samo prethodno da objasne zašto je kod njih odnos M2 i GDP 83%, a u Srbiji samo 15%. Mi smo neuporedivi sa njima, odlično zašto je onda u uporedivoj Bugarskoj taj odnos 68%. Nemože ni trenutačno članstvo u EU da vam donese korist, koliko može povećanje novčane mase.

Ми можемо само да бојкотујемо ЕУ производе

Građani Srbije su zbog pogrešne ekonomske politike dovedeni u takvo bedno stanje, da o višim ciljevima ne mogu da razmišljaju. Oni moraju da budu racionalni i da kupe, nažalost najjeftiniju robu. Postoje mehanizmi koji i bez dizanja carine mogu da srede stvari, a koje dozvoljava STO i EU ih izuzetno dobro poznaje jer ih koristi u onim oblastima gde trpi konkurenciju.

"здраву конкуренцију" која влада међу њима.

Takva konkurencija je nastala upravo zbog slabe privredne aktivnosti, a ona je slaba pre svega zbog male veličine novca u prometu, potpune liberalizacije uvoza, niskih carina, smanjivanja kupovne moći, loše agrarne politike, loše poreske politike i td....

Protekcionizam je težak kretenizam. Vi sprečavate građane da kupuju jeftinije i terate ih da kupuju skuplje. A onaj ko je zaštićen nema razloga ni da povećava kvalitet ni da smanjuje cene.

Preduslov da neko bude potrošač, tj. kupac je da predhodno bude proizvođač ili pružaoc nekih usluga. Tako zaradi neki novac, pa kupi nešto. Ako je racional onda jeftiniju robu. Ako nije ispunio uslov da dođe do novca svojim radom, onda uzima kredite (od 5. oktobra naovamo) i živi kao što mi sada živimo. Srećni i zadovoljni, toliko dokoni od zadovoljstva da trošimo vreme na blogovima.

Konkurencija postoji i među domaćim subjektima. I ima jednu manu raste kada rastu privredne aktivnosti.

Zaista, Vladaxy, da li je pametnije na neke postove odgovarati smisleno i pokušati argumentima pobiti gomiilu gluposti ili pak ironično? Ili je bolje ignorisati ih?

Od svakog može nešto da se nauči. Prvi znak propasti jednog društva, privrednog subjekta i svakog pojedinca je kad prestane da preispituje svoje mišljenje i odluke.

Zašto baš 50%? Zašto ne 1.000%? Zašto uopšte ljudi da rade, bolje da im se isplaćuje novac koji bi trošili? Ko bi uopšte isplaćivao te pare?

Zato što nemamo slobodne kapacitete koji mogu da regauju na povećanu tržnju. Ako ljudi ne rade, onda ne mogu da zarade novac koji će da troše.
Kažu da je ironija znak intelekta. Pa da proverimo to? Evo pitanja za Vas:

Budući da je društveni proizvod:

GDP = zarade + profit + amortizacija

Kako ćete povećati GDP u Srbiji?

Minimalac treba ukinuti jer plata treba da bude stvar dogovora između radnika i poslodavca, a ko je lud da radi par meseci bez plate uz obećanje da samo što nije, tome nema pomoći.

Priča iz unutrašnjosti. Radnici rade za 5.000 dinara mesečno iako su prijavljeni. Kako? Poslodavac im ispalti minimalac, oni ga podignu i vrate mu 15.000 dinara. Nemoje da kritikujete nesretnike koji rade bez plate. Bog sa svakim može da se poigra. Ne rade oni to zato što misle da je to dobro, nego zato što nemaju drugu alternativu.

gde ima viška stanova, manjak dinarske štednje iz koje bi se finansirala izgradnja i uz fiksnu dinarsku kamatu od 4% gde nam je godišnja inflacija preko 10%?

Višak stanova? Ko to meri? Manjak dinarske štednje? Ne iz štednje, nego iz depozita po viđenju i primarne emisije (štampanja para). Banke na depozite po viđenju ne plaćaju nikakve kamate, dakle zarađuju 4%. Ili mislite da im je to malo? Kada su počinjali sa indeksiranim kreditima nekima je marža bila 1%.

Ubrzo niko ništa ne bi zarađivao, ne bi plaćali ništa, pitanje je samo koliko bi ceo sistem dugo izdržao.

Izvinite, ali mnogo glupo rasuđivanje. Neću ništa da zaradim, da bi mi struja bila jeftinija. Šta ćemo sa hranom, odećom, i drugim potrebama koje se finansiraju od zarade?

Ovo je inace tipican pristup za sve ekonomiste koji ekonomski sistem zamisljaju kao nesto sto mogu sesti u rezijsku sobu i kontrolisati pritiskom na par dugmica. Niposto ne zele da kontrolu prepuste - distribuiraju - kroz sistem.

Ovaj put moram da budem oprezan da se na naljutite. Da li možete da nam kažete za neku ekonomiju koja funkcioniše bez dugimća koji se zovu:

1. primarna emisija,
2. referentna stopa,
3. obavezne rezerve,
4. akciza,
5. poreska stopa za ovo ili ono,
6. carina,
7. standardi za ovo ili ono,
8. razni tipovi subvencija,
9. minimalna cena rada,
10.pa razičiti dugmići u spoljnotrgovinskoj politici,
11.pa raličiti dugmići u agrarnoj politici,
12.minimalna zarada,
13.rudna renta, i td.

Mozete li da mi preporucite neke dobre alhemicare?

Najznačajnije valute na svetu pre finansijske krize:

1. američki dolar M2:GDP 53% (inflacija 2,8%)
2. evro M2:GDP 83% (inflacija 2,1%)
3. švajcarski franka M2:GDP 88% (inflacija 0,8%)
4. srpski dinar M2:GDP 17% (inflacija 10,10%)

Toliko o kvalitetu i kvantitetu.

Da li je enormna stanogradnja u USA, Evropi, pa i u nas tokom prosle decenije proizvodnja?

Jeste. Radilo mnog proizvođača građevinskog i instalacionog materijala, arhitekata, građevinskih radnika, instalatera i drugih. Oni zarađivali, pa od tih para kupavali da jedu, piju, oblače se, leče, letuju i tako dalje... Kažu da 1 uložen dinar u stanogradnju obrne 12 krugova. Najveći ekonomista svih vremena DŽ.M.Kejns na žalbu da nema posla u Engleskoj je rekao: Srušićemo pola Londona, pa će biti posla.

Zatvaranje privrede je pogubno za svaku privredu. Posebno za malu.

Potpuna liberalizacija i skidanje carina od 5. oktobra na ovamo donelo kumalativni deficit od 60 milijardi evra. Građani Srbije to platili do sada.
Koliko treba da bude loše da se kaže da nešto ne valja?

Povećanje količine dinara bez povećanja produktivnosti, kvantiteta i kaliteta domaće robe, neminovno vodi ka padu vrednosti dinara. To za sobom povlači nemogućnost prodaje domaćih zapisa i potpun kolaps sistema.

Pad vrednosti dinara sa navedenim stvarima u Srbiji nema nikakve veze. Pad dinara kreiraju poslovne banke da bi pegla svoje bilanse preko odobrenih indeksiranih kredita. Da kurs zavisi samo od realnog sektora, tj. spoljnotrgovinskog bilansa on bi do sada bio 200 dinara za jedan evro.

uz povlačenja svih stranih investitora (onih koji državi i privredi pozajmljuju pare).

Koji bre investitori, kada je gotovo jedini kreditni potencijal banaka depoziti po viđenju koji ne mogu da izađu iz sistema, tj. zemlje. Ili mislite na onaj špakulativni novac na koji se bespotrebno plaćaju zelenaške kamate. Država koja ostvaruje sve (ili gotovo sve) prihode u dinarima zadužuje se u stranoj valuti da bi finansirala tekuću javnu potrošnju koja nije velika, nego su prihodi mali zbog slabe privredne aktivnosti (koja je mala zbog male domaće tražnje, tj. kupovne moći).

Da fiskalna politika nije katastrofalna, monetarna bi mogla da obara referentnu kamatnu stopu, kao i da ide ka smanjenju obaveznih rezervi itd.

Kakve ovo ima veze jedno sa drugim? Ja znam da to polupismeni ekonomisti stalno ponavljaju kao mantru. Ali ste se Vi valjda izdigli od toga. Fiskalna i monetarna politika nemaju nikakve veze, osim u onim sistemima gde država deficit pokriva direktnim štampanjem para. Što u Srbiji nije slučaj već 15 godina.

Štampanje para i pitanje kursa imaju veze kada nastanu državne zloupotrebe. U normalnim situacijama to nema nikakve veze. Ni 90'ih nije bio problem u količini novca (bilo ga ja jako malo, od 3 do 7% GDP), nego je problem bio u tome što se on nalazio na mestima gde ne bi trebalo da bude (ulica). Da li bi to bilo i sada? Ne verujem. Mehanizmi vlasti, struktura finansijskog sektora, nedostatak ‚‚viših ciljeva‚‚ i ostalo...

Ви сте много већи оптимисти него што сам ја икад мислио да јесам! Далеко смо ми од тога да нам се новац налази на правим местима. Можда је боље него 90-тих, али хајде само да анализирамо све ово у шта ви верујете.
1- Механизми власти - незапамћена партократија и непотизам, формирање владе је договор Дачића, Вучића, Динкића, Палме, Кркобабића и Веље! Све доказани алтруисти! Какав механизам може створити таква екипа? Само се дил са улице преселио на ниво Владе...
2- Структура финансијског сектора- нема више пирамидалног скупљања новца, ту је стање далеко боље, али да ли је та структура помогла да се спрече силне проневере типа Агробанка, РБВ, а лоше кредите су пласирале и приватне банке.
3- недостатак "виших циљева" - нисмо у рату, то стоји, али нам виших циљева не недостаје, нећемо да нам "узму душу", министар нам прави "традиционалне српске куће", Образи, Наши и Амфилохији искачу из фрижидера, а премијер нам иде на саветовање код Патријараха. Кунемо су у Путина и Русију који ће већ показати том Западу.

Pritisci? Može da te pritiska samo onaj od koga zavisiš. Na našu veliku sreću, realno gledano, mi ne zavisimo ni od koga. Da li će nam dati uslov, da nećemo ući u EU ako povećamo novčanu masu? Može, samo prethodno da objasne zašto je kod njih odnos M2 i GDP 83%, a u Srbiji samo 15%. Mi smo neuporedivi sa njima, odlično zašto je onda u uporedivoj Bugarskoj taj odnos 68%.

Притисци постоје. То је огромна бирократска машина са којом смо увезани у сваком смислу, а поготово географски. У овом моменту, од тога не можемо побећи. Можда за 100 година, ако гро светске привреде буду чиниле услуге које могу да се дају и примају преко интернета (који ће бити бежични од наших сателита). Засад је географски положај битан. Друго, имамо с њима територијални спор. И да нећемо у ЕУ имали би га. Нисмо ни Иран ни Северна Кореја да им будемо претња по стабилност ( а тако и на економију). Толико смо им небитни да то доводи до тога да су они нама битни (ето апсурда). Јер смо окружени њима. Не можете то занемарити. За све их морате питати, простор за маневар нам није ни изблиза широк као што ви можда мислите (судећи по мерама које предлажете). Једноставно, може им се да нам ништа не објашњавају. Нема теорија завере овде, само хладна анализа.

Građani Srbije su zbog pogrešne ekonomske politike dovedeni u takvo bedno stanje, da o višim ciljevima ne mogu da razmišljaju. Oni moraju da budu racionalni i da kupe, nažalost najjeftiniju robu. Postoje mehanizmi koji i bez dizanja carine mogu da srede stvari, a koje dozvoljava STO i EU ih izuzetno dobro poznaje jer ih koristi u onim oblastima gde trpi konkurenciju.

Нисам био озбиљан кад сам рекао да их бојкотујемо, мислим да нема места негативностима и да је заправо то што смо натерани да робу бирамо рационално нешто најбоље што може да нам се деси.

Али кад већ помињемо тај дисбаланс у трговини с њима, хајде да видимо да ли се ту једноставним административним мерама може ишта урадити:

Прво, мислим да ми имамо бесцарински извоз у ЕУ, а да ми смемо да постављамо неке царине њима, ако тај прелазни период није прошао. Исправите ме ако грешим, али мислим да смо ми у повлашћеном положају у том односу.
Друго,те мере које спомињете, јел то да им дигнемо потребан квалитет млека и пропишемо облик и величину краставца, да им уведемо квоте на извоз? Субвенције против којих сте категорички? Зар ви мислите да ми можемо добити царински рат са њима (ово би био неки облик царинског рата)? Мени то опет делује као вишак оптимизма. Ево само да илуструјемо колико смо ми ту инфериорни. Наши су покушали да наметну тему повећања квоте за извоз шећера у ЕУ, заузврат што ћемо ми њима морати да спустимо царине за Хрватске цигарете. Један сасвим логичан, рационалан и паметан предлог. Глатко одбијено. Шта даље причати?

Проблем што не купујемо домаће је што не ваља, нема тог економског патриотизма који ће то променити. Много шире друштвене промене су потребне да би се дошло до бољих производа и код нас.

Takva konkurencija je nastala upravo zbog slabe privredne aktivnosti, a ona je slaba pre svega zbog male veličine novca u prometu, potpune liberalizacije uvoza, niskih carina, smanjivanja kupovne moći, loše agrarne politike, loše poreske politike i td....

Она је слаба пре свега јер је била одвојена од остатка света и спољне конкуренције 10 година, системски опљачкана и одржавана на апаратима ради социјалног мира наредних 15. Пара су се дочепали спекуланти и муљатори, а не ентузијасти и предузетници. Они их још увек имају. Неки су постали бизнисмени, неки ће заувек остати бизМисмени. Проблем је што су они хоботнице, прилепили су пипке свуда, не можете упумпати паре у систем а да их и они не срчу. Ако имате талентованог научника, предузетника, инжењера, хоботницини пипци ће до њега доћи пре него ваша примарна емисија. Зато је битнија тема правна заштита, успостављање система позитивне селекције, реформа пореског система и све те тешке теме, него штампање и давање пара хоботници на извол'те и надати се да ће она сама да се промени.

Najveći ekonomista svih vremena DŽ.M.Kejns na žalbu da nema posla u Engleskoj je rekao: Srušićemo pola Londona, pa će biti posla.

морао сам и на ово да дам коментар иако нисте мени упутили. Хвала господину Кејнсу на овој мудрости. Другим речима, "чупај па сади"!!! То само одсликава какве су све небулозе људи спремни да смисле да би дошли до повећања цифара. Само, ова планета има своје границе, а господин Кејнс их је мало потценио. Задатак економије као науке данас је да нам покаже пут одрживог развоја, а не пут у црну рупу. Да нам помогне да подигнемо квалитет, а не квантитет. Експанзију која неће бити на рачун других.


-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Видим да сте у другим постовима лепо описали да нити мислите да је тај опоравак једноставан као окренути прекидач, нити је тренутан. Ствар захтева пуно маневрисања, правих потеза у право време и деликатно дозирање гомиле параметара. На све то, ја додајем, да је и окружење динамично и да би утицало на тај ваш систем и да вам све ово не вреди, без гомиле суштинских реформи од образовања па све до најситнијег привредника и радника. У основи то је нови систем вредности. Њему треба и више времена од тих 10 година, рецимо пар генерација. Зато ме и чуди да сте са таквим самопоуздањем изнели један овако радикалан и рискантан предлог...

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Има она прича за Енглеза и травњак.
Питали Енглеза како му је тако леп травњак. Каже он, "ма то је лако, свако то може. Прво прекопаш земљу, па уситниш, па бациш мало ђубрета, па распеш семе. Онда редовно заливаш и косиш... и тако једно 100 година и имаш супер травњак!"

Ето видите, и сам сам непоправљиви оптимиста.
А у праву сте да се и од сваког понешто може научити и да сви треба да буду спремни да преиспитају своје идеје, капа доле за то. Ја још кажем, идеје треба несметано износити и о њима расправљати аргументовано. Ко то доживи лично нема му помоћи...

Поздрав

Kažu da 1 uložen dinar u stanogradnju obrne 12 krugova. Najveći ekonomista svih vremena DŽ.M.Kejns na žalbu da nema posla u Engleskoj je rekao: Srušićemo pola Londona, pa će biti posla.

Onda smo našli izlaz iz krize. Pošaljemo vojsku da sravni par gradova sa zemljom (ili objavimo rat NATO paktu) i rešen problem. Krene stanogradnja i zemlja procveta. Imali smo npr. Avalski toranj, NATO ga je srušio, ali smo mi uložili par miliona evra i tri godine su građevinari bili zaposleni. I dobili smo šta? Avalski toranj. Ali još lepši i stariji (kao most u Mostaru). Trebali bi da ga rušimo na svakih par godina.

Možemo da angažujemo navijače da idu po gradovima i da razbijaju prozore. Stakloresci i fabrike stakla će imati mnogo posla. Ili da razbijaju i pale automobile. Raskopavanje puteva će pomoći putarima a oduzimanje poljoprivredne mehanizacije seljacima će dovesti do povećane potražnje za radnom snagom. Milion nezaposlenih bi iskopali kanal do Soluna za kratko vreme, fabrika lopata ne bi stigla da proizvede dovoljno.

Mogućnosti su ogromne, nadam se da neko iz Vlade čita ovo i da će razmisliti o ovim predlozima za izlazak iz krize...Najveći ekonomista svih vremena DŽ.M.Kejns i njegov naslednik Krugman koji je prizivao vanzemaljce, su definitivno ljudi koje treba poslušati.

Potpuna liberalizacija i skidanje carina od 5. oktobra na ovamo donelo kumalativni deficit od 60 milijardi evra

O kojoj liberalizaciji pričate??? O slobodnom izvozu?

Postupak izvoza je carinski postupak u kom carinski organ odobrava iznošenje domaće robe iz carinskog područja Republike Srbije, pri čemu se primenjuju izvozne formalnosti uključujući primenu trgovinskih mera i obračunava se izvozna carina ako je propisana.
Uprava carina Srbije je, težeći daljem stvaranju povoljnog ambijenta za nesmetano i olakšano obavljanje privrednih aktivnosti subjekata koji uživaju visoki stepen poverenja, uredila i omogućila primenu instituta ''ovlašćeni izvoznik''.

link

Ili o ukidanju kvota?

U uslovima liberalizacije tržišta i stvaranja sve većih zona slobodne trgovine, broj necarinskih mera se svodi na najmanju moguću meru. Kvantitativne restrikcije zadržane su u onom delu koji iziskuje i opravdava politika zaštite važnih privrednih i društvenih resursa. U domenu carinske politike iz nadležnosti Uprave carina, carinske kvote su količinska ograničenja uvoza i izvoza robe, koja su nastala kao posledica dostizanja odgovarajuće ravnoteže između zaštitne politike i ekonomske potrebe za daljim otvaranjem unutrašnjih tržišta.

Ili smanjenju carina?

Članom 6. Uredbe propisano je da su domaći i strani državljani oslobođeni od plaćanja uvoznih dažbina na pošiljke male vrednosti koje besplatno primaju od fizičkih lica iz inostranstva, koje nisu komercijalne prirode, u ukupnoj vrednosti do 45 evra (po ranije važećem propisu vrednost je bila 20 evra), u dinarskoj protivvrednosti.

Upropastiće nas ova liberalizacija.

Država koja ostvaruje sve (ili gotovo sve) prihode u dinarima zadužuje se u stranoj valuti da bi finansirala tekuću javnu potrošnju koja nije velika, nego su prihodi mali zbog slabe privredne aktivnosti (koja je mala zbog male domaće tražnje, tj. kupovne moći).

A ja mislio da je slaba privredna aktivnost zbog velikih poreza, doprinosa,taksi, plaćanja gubitaša, podmićivanja, preregulisanosti svega i svačega i ostavljanje prostora političarima i birokratama da vas maltretiraju kad im ponestane para.

Što se država uopšte zadužuje u stranoj valuti? Kako neko reče ionako ima malo para u prometu. Neka upregnu Topčider i neka štampaju po potrebi.

Budući da je društveni proizvod:
GDP = zarade + profit + amortizacija
Kako ćete povećati GDP u Srbiji?

Ne znam da li mislimo na isto

GDP= Potrošnja stanovništva + Investicije + Potrošnja države + Razlika između izvoza i uvoza

Prema ovome, manje državne potrošnje (manji porezi) bi ostavili više para za ličnu potrošnju i investicije, samim tim i rast standarda. Ali naši povećavaju GDP povećanjem državne potrošnje.

Jeste. Radilo mnog proizvođača građevinskog i instalacionog materijala, arhitekata, građevinskih radnika, instalatera i drugih.

Radilo bespotreban posao. Proizvodili za lager. I tu vi vidite novu vrednost? Busola za Srbiju?

Ovaj put moram da budem oprezan da se na naljutite. Da li možete da nam kažete za neku ekonomiju koja funkcioniše bez dugimća koji se zovu:

1. primarna emisija,
2. referentna stopa,
3. obavezne rezerve,
4. akciza,
5. poreska stopa za ovo ili ono,
6. carina,
7. standardi za ovo ili ono,
8. razni tipovi subvencija,
9. minimalna cena rada,
10.pa razičiti dugmići u spoljnotrgovinskoj politici,
11.pa raličiti dugmići u agrarnoj politici,
12.minimalna zarada,
13.rudna renta, i td.

Recimo 6000 godina ljudske civilizacije je bilo uglavnom bez ovih mera. Carina tu i tamo, porez tu i tamo. Razlikujem pri tome kovanje novca i emitovanje novca. Vidim da su se drustva uz velike trgovinske rute brze razvijala od onih koja su se stitila i zivela izolovano (put svile, oregon trail, slivovi velikih reka, na primer). Onda su dosli silni ekonomski strucnjaci i krenuli da popravljaju svet...

1- Механизми власти -

Разлика је у томе што сада немаш, апсолутистичку власт, као што си је имао 90'их. Само она може да произведе наведене проблеме. Ова сада јесте резултат трулих компромиса и слушања страних амбасада, али није апсолутистичка, без обзира колико се Вучић труди.

2- Структура финансијског сектора-

Наведене аномалије су директно последица немогућности реализације пословних активности. Да је било више новца у промету, не би било потребе за муљањем и злоупотребама. Овако су се по кафићима нудили кредити без икаквог или слабог обезбеђења за масне провизије. Ако имаш ваљану документацију 5%, ако имаш ту и тамо 10%, без било каквих папира 20%. Ово су радиле и стране банке код нас, а не само државне, тек да се зна. Односно нису само политичари ти који су радили злоупотребе, на крају су и обични комерцијалисти по банкама узимали наведене провизије.

Толико смо им небитни да то доводи до тога да су они нама битни (ето апсурда). Јер смо окружени њима. Не можете то занемарити. За све их морате питати,

Зашто? Разбиће нам државу? Зар то не раде? Неће да нам дају паре? Зар нам дају? 80 милиона евра помоћи годишње, а ми њима 2 милијарде евра кроз спољнотрговински дефицит сваке године. Ваљда се пита онај који даје паре, а не онај који их узима? А питамо их, зато што немамо никакву идеју, како нешто да урадимо. Прецизније, зато што је у нашој политици, а очигледно и у јавности, присутна филозофија крпеља. Сва наша политичка елеита никада није зарађивала новац, него је новац добијала. Прво од маме и тате, па после од државе (радили у јавном сектору или били у скупштини), а сад то очекују од ЕУ. Па ако будеш одличан, ЕУ ће ти купити бајс. Новац се зарађује, он се не добија.

Исправите ме ако грешим, али мислим да смо ми у повлашћеном положају у том односу.

Узмите мало дете, па му великодушно понудите да обара руку са Вама. То су те повластице, али тамо где ми можемо да нешто урадимо добијамо квоте, тј. преференцијале. Значи може 100 тона шећера без царине, а ѕа 101 тону царина 147%. Да ли сте можда чули да у Србији постоји толика царинска стопа за било кога и за било шта?

Зар ви мислите да ми можемо добити царински рат са њима (ово би био неки облик царинског рата)?

Не мислим, не би било царинског рата. Ако се не би договорили о решавању проблема, постоје механизми којима можемо да се бранимо.

Проблем што не купујемо домаће је што не ваља, нема тог економског патриотизма који ће то променити.

Да ли су купци негдашњег кеца или југа, мислили да нема бољих аутомобила од Заставиних? Да ли су желели да возе боље? Јесу. Али им није било лако да то ураде. Зато је Застава пред рат продавала 200.000 аутомобила. Радници радили и зарађивали неки новац по куповали оно што им је доступно.

Зато је битнија тема правна заштита, успостављање система позитивне селекције, реформа пореског система и све те тешке теме, него штампање и давање пара хоботници на извол'те и надати се да ће она сама да се промени.

Слажем се са Вама да је све то битно, али то не може да се уради у сиротој држави. А она ће бити сирота зато што нема довоњно новца у промету. И ко каже да ће пара да се дају хоботницама, пословне банке ће саме да одређују коме ће да дају паре. Ако привреду посматрамо као један живи организам. Улогу срца у том организму има НБС, крвоток је финансијски систем, а новац има улогу крви јер храни организам, преноси информације и слично. Знамо да човеку треба 5 литара крви да функционише. Е српска привреда функционише са 1,5 литара крви већ 25 година. Ако имате такву крвну слику, немогуће је лечити било шта јер вам организам умире, ако не буде добио додату крв, а она мора да буде твоје крвне групе (динари), а не она која ти је неодговарајућа (девизе).

Да нам помогне да подигнемо квалитет, а не квантитет. Експанзију која неће бити на рачун других.

Да ли сте чули за прелазак квантитета у квалитет и обрнуто? На чији рачун би била српска експанзија? Немојте тако о Кејнсу, док су се његове теорије примењивале свет је ишао напред.

Зато ме и чуди да сте са таквим самопоуздањем изнели један овако радикалан и рискантан предлог...

Моје самопоуздање црпим из чињенице да сам по образовању економсита, да имам 25 пословног искуства у ѕемљи Србији, да се 15 година бавим макроекономским проблемима Србије у форми хобија, да сам зарадио довољно у таквој Србији, а да при томе нисам био члан ни једне партије, нити безбедоносне структуре (домаће или стране, свеједно), да немам дана радног стажа у јавном сектору, тј. са сам на тржишту 25 година, од тога пола као запослени, а пола као нека врста предузетника, и да упоредиви подаци и економска историја потврђују оно што говорим.

vladaxy

GDP= Potrošnja stanovništva + Investicije + Potrošnja države + Razlika između izvoza i uvoza

Prema ovome, manje državne potrošnje (manji porezi) bi ostavili više para za ličnu potrošnju i investicije, samim tim i rast standarda. Ali naši povećavaju GDP povećanjem državne potrošnje.

Već sam jednom napisao, ali da se ponovim:
Pitanje je veoma jednostavno - ako u opticaju držite određenu količinu novca (i još je smanjujete (štednja) od "straha" od inflacije), na koji način iz tog novca mislite da finansirate pre svega novu, kao i da restruktuirate i unapredite već postojeću proizvodnju?
U nedostatku svežeg novca svi fiskalni manevri gube svaki smisao!

domazetovic.andrej

Recimo 6000 godina ljudske civilizacije je bilo uglavnom bez ovih mera. Carina tu i tamo, porez tu i tamo. Razlikujem pri tome kovanje novca i emitovanje novca. Vidim da su se drustva uz velike trgovinske rute brze razvijala od onih koja su se stitila i zivela izolovano (put svile, oregon trail, slivovi velikih reka, na primer). Onda su dosli silni ekonomski strucnjaci i krenuli da popravljaju svet...

Da li Vi stvarno mislite da je svet u kojem živimo isti kao pre 100 godina? (da ne spominjem tih 6000 godina)? Da jeste, i dan danas bismo živeli i poslovali po tim pravilima.

Ako Vas baš toliko interesuje istorija novca, preporučio bih vam da pročitete knjigu Dejvida Grebera "Dug: Prvih 5000 godina".

alexandar_lazic

Da li Vi stvarno mislite da je svet u kojem živimo isti kao pre 100 godina? (da ne spominjem tih 6000 godina)? Da jeste, i dan danas bismo živeli i poslovali po tim pravilima.

Sećam se priče kako je jedan dedica na selu, u titovo vreme gledajući traktor i kombajn govorio: "Ništa od ovoga nije bilo pre komunista. Alal im vera, da nije njih, sad bi i dalje vodili volove na njive da oru i išli sa srpovima da žanjemo".

Да ли сте чули за прелазак квантитета у квалитет и обрнуто? На чији рачун би била српска експанзија? Немојте тако о Кејнсу, док су се његове теорије примењивале свет је ишао напред.

Па очигледно на рачун ЕУ. Чим заврнемо славину која иде ка њима, бићемо богатији. Они наравно неће прстом мрднути да то спрече или ће пак на коленима доћи да нас моле да поново малкице отворимо и то по условима које ми одредимо.

Што се Кејнса тиче, док су се његове теорије примењивале један ДЕО света је ишао напред дајући осталима мрвице. Сад се новац сели са западне на источну хемисферу и то се цинично назива "светска криза". Не, то је криза западног света којој је Кејнс обећао вечни рај ако само буду пратили пут неограничене експанзије и грамзивости.

Зато је Застава пред рат продавала 200.000 аутомобила. Радници радили и зарађивали неки новац по куповали оно што им је доступно.

Зато је и пропала. И поред тога што је такав крш имао купца, фирма никада није унапредила тај крш него се надала да ће га као таквог продавати милион година. И онда је био крш у поређењу са немачким, француским, италијанским колима. А имао је и италијански мотор, па после и француски и мотор и мењач. Значи за све то време наши инжењери нису могли да ураде ништа.

Не мислим, не би било царинског рата. Ако се не би договорили о решавању проблема, постоје механизми којима можемо да се бранимо.

Узмите мало дете, па му великодушно понудите да обара руку са Вама. То су те повластице, али тамо где ми можемо да нешто урадимо добијамо квоте, тј. преференцијале. Значи може 100 тона шећера без царине, а ѕа 101 тону царина 147%. Да ли сте можда чули да у Србији постоји толика царинска стопа за било кога и за било шта?

Ово је мало контрадикторно. Неће бити рата, али ћемо да се бранимо. Како кад нас нико не напада? Поента је да нас напада, држи нас уштинуте за нос и неће нас пустити ни ако кажемо "пусти кучки нос", што вам говори и тај пример са шећером који сте споменули. Сад кад и њихове чланице посрћу неће нам попустити ни за педаљ, да не кажем ни за грам шећера.

Зашто? Разбиће нам државу? Зар то не раде? Неће да нам дају паре? Зар нам дају? 80 милиона евра помоћи годишње, а ми њима 2 милијарде евра кроз спољнотрговински дефицит сваке године. Ваљда се пита онај који даје паре, а не онај који их узима? А питамо их, зато што немамо никакву идеју, како нешто да урадимо. Прецизније, зато што је у нашој политици, а очигледно и у јавности, присутна филозофија крпеља. Сва наша политичка елеита никада није зарађивала новац, него је новац добијала. Прво од маме и тате, па после од државе (радили у јавном сектору или били у скупштини), а сад то очекују од ЕУ. Па ако будеш одличан, ЕУ ће ти купити бајс. Новац се зарађује, он се не добија.

Тако је. И ви хоћете тим крпељима да дате наштампане паре. Јесте свесни да их има у сваком послу, у свакој банци, да су се раширили као рак и да колико год ви циљали прецизно далеку мету звану производња, они су ти који вам искачу пред стрелу. Не можете их промашити. Они се неће сами од себе поправити. А ни мета се неће сама од себе приближити. Нити ће само монетарним мерама то моћи да се уради.
Има више посла од тога.

Onda smo našli izlaz iz krize. Pošaljemo vojsku da sravni par gradova sa zemljom (ili objavimo rat NATO paktu) i rešen problem.

Nema potrebe za dodatnim aktivnostima po ovim pitanjima. Sva sreća te imamo dobre prijatelje koji su nam uštedeli trud pa rušili šta god su hteli. Ali i da nisu ništa rušili, stanje infrastrukture i raznorodnih objekata je takva da vapi za privrednim aktivnostima. Predpostavka svake privredne aktivnosti je neka potreba. Naša potrošnja je na toliko niskom nivou da nema potrebe da preduzimamo aktivnosti koje ste predložili, potrebe su prisutne i bez njih.

A ja mislio da je slaba privredna aktivnost zbog velikih poreza, doprinosa,taksi, plaćanja gubitaša, podmićivanja, preregulisanosti svega i svačega i ostavljanje prostora političarima i birokratama da vas maltretiraju kad im ponestane para.

Ono što ste naveli o liberalizaciji, kvotama i carinama nema veze sa stanjem u Srbiji. Srbija ima potpuno liberalizovano tržište, kvote na nivou egzotike, a carine su joj daleko niže nego što zahteva njena privreda, tj. niže nego u daleko razvijenim zemljama.

Recimo da uzmemo period od 2001. do 2008. godine. Tada je u Srbiji bila prisutna gotovo ista poreska politika, bile su prisutne i takse, plaćali su se i gubitaši, podmićivalo se istim tempom, ako ne i više nego sada, manje više isti političari ili ista matrica vlasti bila prisutna i živelo se daleko bolje, mnogi više ljudi radilo, a još mnogo više ljudi pokretalo neke privredne aktivnosti. Sad smo odlučili da sve to ne valja i da nam to neizdrživo smeta, da se malo malo pa gasi neka privatna firma koja je radila 20 godina. Jednostavno, teza da stvari koje ste naveli koče privredne aktivnosti nije sporna, ali nije presudna. Ljudi su radili i kada je bilo komplikovanije ako mogu nešto da zarade. Ako ne mogu onda batale aktivnosti. Nije problem velikih rashoda, problem Srbije su mali prihodi. Ali da bi se ljudi bavili prihodnom stranom posla (mislim na vlast, pa i privredu) potrebno je mnogo više znanja, pa samopouzdanja, hrabrosti, kreativnosti i sličnih stvari. Rashodnom stranom posla može da se bavi svaka budala, to su poznate veličine. Ne ide mi dobro, skresaću plate, kasniću sa plaćanjima, neću da plaćam poreze, skresaću kvalitet proizvoda ili usluga, nerviraće me svaka procedura i slično...

GDP= Potrošnja stanovništva + Investicije + Potrošnja države + Razlika između izvoza i uvoza

Ne mislimo na isto. To što ste naveli je formula za upotrebu društvenog proizvoda, ne govori o veličini. Takođe, prilično je sporna za ozbiljnu analizu zbog sabiranja neuporedivih stvari. Jedina vrednost te formule je u činjenici da pokazuje da rast uvoza smanjuje društveni proizvod.

GDP = FP + I + Izvoz - Uvoz

Na neki način to je priča o rashodnoj strani GDP, a prihodna strana GDP iliti formula njene veličine je (naravno, pre nego što se umeša fiskalna politika i od svakog dela uzme po malo)

GDP = zarade + profit + amortizacija

Treba nam rešenje za povećanje veličine GDP, a onda će lakše biti kod njegove upotrebe kada veličina bude veća. Pitanje i dalje, važi.

Radilo bespotreban posao. Proizvodili za lager. I tu vi vidite novu vrednost? Busola za Srbiju?

Ne ja. Nego ekonomska nauka. Sve to ušlo u GDP tekućih godina. Ako se bavite mikroekonomijom onda Vam to dodje kao bilans uspeha. A da li je bilans stanja ili nacionalno bogatstvo moglo brže i bolje da se uvećava. Sigurno da je moglo. Zato i trošimo vreme na blogovima.

Recimo 6000 godina ljudske civilizacije je bilo uglavnom bez ovih mera.

Slažem se sa onim što Vam je napisao G. Lazić.

Ne ja. Nego ekonomska nauka. Sve to ušlo u GDP tekućih godina.

Hajde onda da nastampamo trilione dinara i da zaposlimo sve koji zele da rade u Srbiji da prebrojavaju vrapce po parkovima i za to ih platimo milion dinara mesecno? Po vasoj logici eto vam rasta GDPa nekoliko puta, sveli ste nezaposlenost na nulu i podigli minimalnu cenu rada na milion dinara. BINGO, gospodin Busola resio sve probleme drzave Srbije.... (Da li je neko obavestio Nobelov komitet?)

Па очигледно на рачун ЕУ. Чим заврнемо славину која иде ка њима, бићемо богатији.

Ne nužno. Nije samo problem sa EU. Tu je i Kina. A i Rusija u manjoj meri. Jednostavno, sistem je loš i neodrživ. Mora da se sa njima nađe rešenje, a ako oni to ne žele, onda moraš da se braniš i pokažeš zube. Ako tražiš, imaš šanse da dobiješ. Ako ne tražiš, nećeš dobiti nikada. Posledice? Pa ni sada nam nije dobro.

Не, то је криза западног света којој је Кејнс обећао вечни рај ако само буду пратили пут неограничене експанзије и грамзивости.

Nije samo zapadnog sveta, to je greška. A kriza je počela da nastaje kada su ljudi u zapadnom svetu napustili Kejnsovu teoriju, i počeli masovno da slušaju Miltona Fridmana. Ova kriza svoje izvore ima u kasnim 60'im XX veka. Za Vašu informaciju, kriza je posledica nastanka evra, tj. dolarovog straha od gubitka pozicije svetske rezervne valute. Usput, Kejns je polovinom 40'ih XX veka, predvideo mehanizme koji bi sprečili nastanak svetskih finansijskih kriza.

Зато је и пропала.

Nije zato. Nego zato što se raspalo unutrašnje tržiše, zato što je bila društvena firma u vreme prvobitne akumalacije kapitala, zato što je dozvoljen uvoz polovnih automobila, zato što nije bilo finansijskog tržišta 90'ih, zato što su spuštene carine, zato što država nije htela ili znala kako da pomogne i slično. Inače, kvalitet se diže u dobrim vremenima, u bednim vremenima pokušavaš da preživiš.

Сад кад и њихове чланице посрћу неће нам попустити ни за педаљ, да не кажем ни за грам шећера.

Nije sve u životu crno belo, nego uglavnom sivo. Ako nam ne popuste ni za gram šećera, onda treba da odložimo putovanje ka EU. Ne isplati se.

И ви хоћете тим крпељима да дате наштампане паре. Јесте свесни да их има у сваком послу, у свакој банци, да су се раширили као рак и да колико год ви циљали прецизно далеку мету звану производња, они су ти који вам искачу пред стрелу.

Ne njima. Nego privredi i građanima. Da li će i njima biti bolje, da li će neko od njih da se očeše? Verovatno. Ali samo tako može da se napravi sistem koji pravi pare, pa onda može ona pozitivna selekcija o kojoj je gospodin Radulović pisao. Pa prođe vreme i dobiješ ono što nam treba.

Нити ће само монетарним мерама то моћи да се уради.
Има више посла од тога.

Naravno, da ne može samo monetarnim merama da se reši problem srpske ekonomije. Svi elementi ekonomske politike su loši. Nema ni jedan koji odgovara potrebama i vremenu u kome se nalazi naša privreda i društvo.

busolazasrbiju

Veliki problem svakog čoveka, pa i države je kada ne poznaje samog sebe i svoje sposobnosti. Mi smo se još devedesetih odrekli najvećeg ekonomskog resursa koji ima svaka zemlja. A to je emisiona moć države, tj. NBS. Zašto? Zbog neznanja. Pritisci? Može da te pritiska samo onaj od koga zavisiš. Na našu veliku sreću, realno gledano, mi ne zavisimo ni od koga. Da li će nam dati uslov, da nećemo ući u EU ako povećamo novčanu masu? Može, samo prethodno da objasne zašto je kod njih odnos M2 i GDP 83%, a u Srbiji samo 15%. Mi smo neuporedivi sa njima, odlično zašto je onda u uporedivoj Bugarskoj taj odnos 68%. Nemože ni trenutačno članstvo u EU da vam donese korist, koliko može povećanje novčane mase.

Prvi rezultat pretrage za 'M2 to GDP ratio' o kome ste pričali je sledeći LINK.

Brojke su nešto različite od Vaših, ali neki generalni zaključak je - bogate zemlje imaju veći odnos od Srbije, a nerazvijene manji.

Što mene (odamah da se ogradim, ja sam Sašin kolega, nisam ekonomista) navodi na zaklučak da je ovo posledica, a ne uzrok. Valjda bi se još neko od ovih siromaha dosetio da poveća novčanu masu i time udje u društvo bogatih.

Druga stvar koju sam primetio je da Srbija, prema ovim podacima, od 2008. konstantno povećeva novčanu masu, pa je tako udeo M2 u odnosu na GDP porastao sa 37,3 u 2008. na 49,8 u 2012. godini.

Ako Vas ne mrzi, molim Vas da prokomentarišite ove podatke, trendove, ekstreme (Luksemburg, Kipar, Portugal i Španiju, Kinu...)

Hajde onda da nastampamo trilione dinara i da zaposlimo sve koji zele da rade u Srbiji da prebrojavaju vrapce po parkovima i za to ih platimo milion dinara mesecno?

Ne možemo toliko, mnogo je. U ovom trenutku nedostaje nam negde oko 13 milijardi evra u dinarima kod monetarnog agregata M2, što će reći da možda mora da se emituje (u mnogo većoj meri) i odštampa (mada bi bilo bolje da se iskuje) oko 5 do 6 milijardi evra i to naravno zahteva nekoliko godina.

Ekonomski gledano, prebrojavanje vrabaca po parkovima nema upotrebnu vrednost, shodno tome ni vrednost, pa ne može. Ima mnogo efikasnijih načina. Recimo, kada radnik ode na posao i tamo radi 8 sati (ili onoliko koliko mu vlasnik ili direktor obezbede) dobije platu od čega može da podmiri troškove svoje porodice. Ono kao hleb, mleko, režija, neke patike za decu i tako to. Za početak. Kako se sistem bude oporavljao, idu druga rešenja. Možda jednog dana shvatimo i da prebrojavanje vrabaca u parkovima ima nekog smisla.

(Da li je neko obavestio Nobelov komitet?)

Nemojte da se trudite. Nobelovu nagradu za ekonomiju ne dobija niko ko se bavi suštinskim problemima ekonomije, posebno ne makroekonomije.

busolazasrbiju

Recimo 6000 godina ljudske civilizacije je bilo uglavnom bez ovih mera.

Slažem se sa onim što Vam je napisao G. Lazić.

Lepo da se slažete, to je u skladu sa vašim stavovima. eto vi smatrate da su za promene u svetu u prethodnih sto godina zaslužni ekomomski eksperti na čelu sa Kejnsom i Krugmanom. Kao i komunisti što su izmislili trakotor i kombajn, tako su, eto po vama, eksperti po ministarstvima svojim usmeravanjem ekonomskih tokova zaslužni za automobile, mobilne telefone, televiziju, računare, internet, putnički avio saobraćaj, viškove hrane, putovanja po svetu prustupačna znatno većem procentu stanovništva, za sve promene u poslednjih sto godina

O tome da ne razumete faktore GDP-a i njihov uticaj na rast bogatsva društva, ne bih da trošim vreme. Neverovatna je vaša samouverenost kojom pokušavate da iz jednačine za GDP izvedete zaključak da rast zarada dovodi do povećanja GDPa. Ništa do ničega ne dovodi,jer je ovo samo rastavljanje GDP-a kao složene funkcije na zbir isto zavisnih veličina, a vi ti posmatrate kao zasebne nezavisne faktore (samo matematike što se tiče, sedi, jedan...)

Prvi rezultat pretrage za 'M2 to GDP ratio' o kome ste pričali je sledeći LINK.

Loša definicija M2 jer obuhvata i štednju u stranoj valuti. M2 je monetarni agregat koji obuhvata gotov novac u opticaju, depozitni novac u opticaju i kratkoročno oročene depozite. Misli se na domaću valutu, zakonito sredstvo plćanja. Devizna štednja ni na koji način ne pomaže domaću likvidnost, nego samo likvidnost banaka i države prema inostranstvu. Zato joj nema mesta u M2.

Ovo je i direktna posledica podataka koje ste naveli za Srbiju. To važi za monetarni agregat M3 koji obuhvata deviznu štednju. Ekonomski gledano i ovo je potpuno neprihvatljivo, ali ajde. Kako su ljudi krenuli u dezinvestiranje zbog krize i lošeg odgovora na krizu, onda nam je štednja porasla za 2 milijarde evra i to je to. Inače, M2 nam je pao sa 17% pre krize na nekih 15% GDP. Za vreme Šoškića jedno vreme išlo i na 11%. Kompletno ludilo.

Brojke su nešto različite od Vaših, ali neki generalni zaključak je - bogate zemlje imaju veći odnos od Srbije, a nerazvijene manji.

Nema tu neke velike mudrosti, zemlje koje su uporedive sa nama po veličini, nivou razvoja i slično, moraju da imaju M2 oko 50% GDP'a. Pokazala empirija sa uporedivim ekonomijama. Tako i bilo do 90'ih u bivšoj Jugoslaviji. Ukoliko imate suficit spoljnotrgovinskog bilana onda za srazmerni deo umanjite M2 i obrnuto, ukoliko imate deficit spoljnotrgovinskog bilansa (zbog viška robe i uslaga na tržištu) onda uvećavate M2. Što se tiče razvijenijih ekonomija od Srbije, to je zato što one imaju daleko razvijenija finansijska tržišta na kome se obrće veliki novac bez nekog velikog dodira se realnim sektorom, te su otuda ovi parametri veći kod njih.

Valjda bi se još neko od ovih siromaha dosetio da poveća novčanu masu i time udje u društvo bogatih.

Nisam istraživao siromašne ekonomije, tj. ne znam ko to ima još problem pored Srbije. Osim ako tu ne spadaju Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Slovačka, Poljska, Češka, Slovenija, Mađarska i slične. Njih jesam. Hrvati imaju problem, ali daleko, daleko, daleko manji nego mi. Od ozbiljnih zemalja jedino Rusija ima problem, ali u znatno manjoj meri. Dakle, novčanu masu ne možete da povećavate napamet koliko Vam subjektivno treba, nego koliko to objektivni parametri pokazuju. A da li je povećanje novčane mase opšta karta za ulazak u bogate, nije. Možete da budete i bez ovih problema pa da budete slabo razvijeni. Ekonomija ima još mnogo delova. Ali nema ekonomije koja je bogata, a koja ima problem veličine (manjka) novčane mase.

ekstreme (Luksemburg, Kipar, Portugal i Španiju, Kinu...)

Mislim, ali ne smem da tvrdim bez dublje analize, da su problemi različiti kod ovih zemalja. Kipar i Luksemburg su ofšor mesta, pa veliki priliv kapitala nesrazmeran malim ekonomijama, ali tog novca nema u realnom sektoru. Kod Kine je verovatnije problem devizne štednje, tj. strane valute, kao i kod nas u Srbiji. Ali pravi M2 kod Kineza je sasvim zadovoljavajući na nivou Evrozone. Dakle, izuzetno likvidno tržište. Za Španiju i Portugal ne mogu da kažem ništa smisleno, osim eventualno da stanovništvo ima veliku ušteđevino koja nije oročena pa ulazi u M2, ili imaju mnogo keša van finansijskog tržišta ili je po sredi neka loša kvalifikacija podataka (ne verujem, da oni imaju veliku štednju u nekim drugim valutama).

O tome da ne razumete faktore GDP-a i njihov uticaj na rast bogatsva društva, ne bih da trošim vreme.

Iskreno Vas molim, da potrošite vreme i objasnite mi de grešim. Može biti da matematiku ne poznajem dobro, ali to jednom ekonomisti i nije toliko potrbno budući da je ona samo alat u društvenoj nauci. Formule su navedene da bi se pratila logika, a ne nešto izračunavalo.

Neverovatna je vaša samouverenost kojom pokušavate da iz jednačine za GDP izvedete zaključak da rast zarada dovodi do povećanja GDPa.

Ako ovo nije tačno, onda sva poznata ekonomska nauka pada u vodu. Možete GDP da povećavate i bez povećanja zarada na bazi rasta profita ali na kratak rok (jer stagnacija zarada ili pad zarada izaziva rast fiksnih i finansijskih troškova po jedinici proizvoda ili usluga). Teško da će doći do novih investicija ukoliko vam pada profit, a onda je i prirast amortizacije ugrožen, jer je veći otpis osnovinih sredstava od prirasta novih investicija. Znači GDP pada. Može zarada da poraste dolaskom stranih investitora sa grinfild investicijama. Ali to gledamo već više od 10 godina i vidimo da slabo ide. Broj zaposlenih se ne povećava. Broj zaposlenih će povećati domaći investitori zato što će da im raste profit zbog pada fiksnih i finansijskih troškova kada zarade rastu, a onda će oni da povećaju broj zaposlenih zato što će dodatno da investiraju zarađeni profit.
Dakle, doći će i do rasta amortizacije. I tako, opet u krug. Samo što je svaki put on malo veći.

Ništa do ničega ne dovodi,jer je ovo samo rastavljanje GDP-a kao složene funkcije na zbir isto zavisnih veličina, a vi ti posmatrate kao zasebne nezavisne faktore (samo matematike što se tiče, sedi, jedan...)

Ime jedna izreka koju sam pročitao u knjizi Radmile Stojanović (prof. ekonomije) koja mislim glasi: Bolje je ne biti sasvim u pravu, nego biti previše. Možete Vi da uvedete još gomilu parametara i faktora, da stvari zamutite i da od drveća ne vidite šumu. Ali, to ne menja suštinu.

Takođe, molio bih Vas da nam kažete kako će GDP da poraste. Šta treba da se uradi?

mdjordjevic82

Prvi rezultat pretrage za 'M2 to GDP ratio' o kome ste pričali je sledeći LINK.

Brojke su nešto različite od Vaših, ali neki generalni zaključak je - bogate zemlje imaju veći odnos od Srbije, a nerazvijene manji.

Što mene (odamah da se ogradim, ja sam Sašin kolega, nisam ekonomista) navodi na zaklučak da je ovo posledica, a ne uzrok. Valjda bi se još neko od ovih siromaha dosetio da poveća novčanu masu i time udje u društvo bogatih.

Druga stvar koju sam primetio je da Srbija, prema ovim podacima, od 2008. konstantno povećeva novčanu masu, pa je tako udeo M2 u odnosu na GDP porastao sa 37,3 u 2008. na 49,8 u 2012. godini.

Ako Vas ne mrzi, molim Vas da prokomentarišite ove podatke, trendove, ekstreme (Luksemburg, Kipar, Portugal i Španiju, Kinu...)

Nije dovoljno samo povećati novčanu masu.
Presudnao je njeno stavljanje u funkciju.

Tu dolazimo do veoma ozbiljnog pitanja mogućnosti njene zloupotrebe od strane političkih "elita" i finansijskog sektora.
U državama koje imaju odgovoru političku elitu, ona je motor novog razvoja. U državama koje imaju neodgovornu (ili neupućenu, ili ucenjenu) političku "elitu" (i finansijski sektor), ona možeda bude ili predmet zloupotrebe, ili mehanizam pritiska - posebno u državama evrozone. Ili i jedno i drugo.

U tom svetlu, prilikom analize morate da napravite strogu distinkciju između država koje emituju sopstvenu valutu i onih koje su se toga odrekle.

Kod siromašnih država po datoj tabeli, najverovatnije je posledica delovanja MMF-a, koji ih je vezao velikim kreditima u stranoj valuti (u odnosu na GDP), i traženjem vraćanja istih kontroliše novčanu masu, plus nedostatak ideje (ili neznanja, ili odsustva želje) političkih "elita" u smislu stavljanja u funkciju viška novčanih sredstava.
Kada je reč o Kipru, Španiji i donekle i Grčkoj, nominalno velika količina M2 koja se ne odražava na porast GDP-a je posledica (zbog metodologije obračuna tog agregata od strane SB) izuzetno velike količine privatnog novca (štednja) na računima banaka - posebno u slučaju Kipra i Španije u kojima boravi značajan broj starijih (i ostalih) građana iz drugih EU država koji su postali rezidenti. Oni, od kako je kriza počela, svoj novac čuvaju i samo mali deo odlazi u potrošnju.
Luksemburg je posebna priča jer predstavlja poreski raj u okviru EU. Stoga i veliki pritisak pre svega Nemačke da Luksemburg prestane sa tom praksom. Doskora je to važilo i za Kipar ali je izvršen prepad EU na račune, tako da verujem da će podaci za sledeću godinu biti drastično manji.
Jedina nepoznanica je Portugal ali verujem da će i u njegovom slučaju doći do prilično velikog smanjenja novčane mase, upravo po principu po kojem je do istog došlo u Irskoj.

Ekonomski gledano, prebrojavanje vrabaca po parkovima nema upotrebnu vrednost, shodno tome ni vrednost, pa ne može.

Upravo vam to i pokusavam da ilustrujem. Kakva je razlika izmedju prebrojavanja vrabaca i zidanja kuca koje nikom ne trebaju? Ili proizvodnja automobila koje niko ne zeli da kupi? Ili masovna proizvodnja za lager, za robu koju ne mozete da prodate? Ili pravljenje autoputa po kome se ne voze automobili? Ili postavljanje optickih kablova kroz koje nema komunikacija?

Sve ulazi u GDP, ali sustinski da li se drustveno bogatstvo povecalo ili smanjilo? GDP je los indikator, nesto pokaze, sustinu sakrije. Ja se divim ekonomistima koji pokusavaju da citav ekonomski sistem modeluju prostim identitetom i dve racunske operacije.

Loša definicija M2 jer obuhvata i štednju u stranoj valuti. M2 je monetarni agregat koji obuhvata gotov novac u opticaju, depozitni novac u opticaju i kratkoročno oročene depozite.

A gradjani Srbije stede u? Gomila placanja se obavlja u? Cross-border kreditiranje se vrsi u?

Sa druge strane, koliko USD ima van USA privrede? Koliko EUR ima van euro zone? Drzave prave devizne rezerve u? Koliko je ovih valuta van stvarnog opticaja?

busolazasrbiju

Iskreno Vas molim, da potrošite vreme i objasnite mi de grešim. Može biti da matematiku ne poznajem dobro, ali to jednom ekonomisti i nije toliko potrbno budući da je ona samo alat u društvenoj nauci. Formule su navedene da bi se pratila logika, a ne nešto izračunavalo.

Samo još kad biste logiku razumeli malo dublje.
Greška je u tome što recimo profit i zarade posmatrate nezavisno... Greška je što sabirke posmatrate kao faktore. I još mislite da neko mora naredbodavno da određuje zarade i da će time i zbir porasti. Kamo sreće kad bi to bilo tako. To bi bilo kao da ste naveli primer škole u selu gde ima stotinu dece i sva deca idu u školu. škola ima pet učionica i u svakoj je dvadesetoro dece. I sad direktor naredi da u svakoj učionici bude tridesetoro učenika, po vašoj logici to će za posledicu imati porast broja dece u selu. I onda krenete da pišete referate o načunu povećanja broja dece.

busolazasrbiju

Možete GDP da povećavate i bez povećanja zarada na bazi rasta profita ali na kratak rok (jer stagnacija zarada ili pad zarada izaziva rast fiksnih i finansijskih troškova po jedinici proizvoda ili usluga). Teško da će doći do novih investicija ukoliko vam pada profit

Vi mislite da visinu zarada treba određivati dekretima, jer bez toga ne postoji faktor koji bi povećavao zarade pa bi u strukturi troškova udeo troškova nadnica opadao u odnosu na ostale troškove a što bi eto, promena u udelima dovela do pada ukupnog profita ????? (niđe veze)
Pa da, tako su sve bogate zemlje u svetu postale to što jesu, tako što su dekretima povećale nadnice, u tome je tajna uspeha.

busolazasrbiju

Možete Vi da uvedete još gomilu parametara i faktora, da stvari zamutite i da od drveća ne vidite šumu

Pre bih rekao da vi posmatrate šumu i ne primećujete da je čine pojedinačna stabla. Ekonomija će moći da se matematički potpuno modeluje onda kad i psihologija pojedinaca. Za sada postoje određene zavisnosti više kao indikatori. Samo treba razlikovati uzroke od posledica, osnovne faktore i suštinu.

Sve u svemu ispisaste ovde referate, po dva tri spojena posta, sve referati, i očekujete da to neko čita i analizira kad u startu uoči grešku u logici. I sad sa vama polemisati o povećanju GDP-a. Zaista dalje ne bih gubio vreme.

domazetovic.andrej

Sve ulazi u GDP, ali sustinski da li se drustveno bogatstvo povecalo ili smanjilo? GDP je los indikator, nesto pokaze, sustinu sakrije. Ja se divim ekonomistima koji pokusavaju da citav ekonomski sistem modeluju prostim identitetom i dve racunske operacije.

Upravo to

Kakva je razlika izmedju prebrojavanja vrabaca i zidanja kuca koje nikom ne trebaju? Ili proizvodnja automobila koje niko ne zeli da kupi? Ili masovna proizvodnja za lager, za robu koju ne mozete da prodate? Ili pravljenje autoputa po kome se ne voze automobili? Ili postavljanje optickih kablova kroz koje nema komunikacija?

Razlike ima. Prvo, ko kaže da kuće u Srbiji nikom ne trebaju? Da li u sadašnjem trenutku postoji efektivna tražnja (koja to može da kupi)? Ne. Ali se upravo u tome radi. Tražnje ima, ali zbog loše ukupne ekonomske politike ona ne može da postane efektivna. Pored toga, gradnja kuća pokreće gomilu proizvodnje, tj. možda ima i najveći međusektorski efekat na rast. Naravno da niko neće želeti da kupi loš automobil, ako i podvlačim ako može da kupi bolji. Ali ako ne može, kupiće i loš jel mu treba. Mi smo od 5. oktobra naovamo trošili oko 500 miliona evra na uvoz automobila. Da nije bilo toga, kupovali bi i juga, i sklapanog punta ili bilo šta što možeš da kupiš. Da li je to fer prema građanima? Jeste, jer je priorite neke države da su joj građani zaposleni. Shodno tome, niko nije lud da proizdi robu za lager, ali bi se ona kupvala ako ne bi druga roba bila dostupna. A onda bi zato što su te kompanije privatne, dobro zarađivala, pa menjala i unapređivala svoj proizvod. Stalno se zaboravlja da je došlo do promene vlasničke strukture i ogromnog tehnološkog napretka, posebno u sveri dostupnosti informacija. Jel postoji potreba u Srbiji za autoputevima, mislim ne do kuće Ane Bekute, nego uopšte? Postoji, pa šta je onda problem? Imamo operativu koja ne radi, mahom su materijali domaćeg porekla i šta fali novac. Koji? Devize. Za to nam nisu potrebne.

Sve ulazi u GDP, ali sustinski da li se drustveno bogatstvo povecalo ili smanjilo?

Smisao društva je da narod tekuće živi dobro, u svakom trenutku, a ne da akumulira bogatstvo. Obradio Sterija u komadu Kir Janja. Lepo je kad se ima nešto sa strane, ali za državu i ekonomiju je mnogo bolje da građani tekuće žive dobro, pa da se kroz investicije obezbeđuje ta tekuća potrošnja u budućnosti. A zlato i dijamanti, svemirske stanice i tako to. Nije od velike važnosti za život. Bar ne u Srbiji. Osim toga i društveno bogatstvo se stiče iz tekućih prihoda, kako ono materijalno, tako i ono nematerijalno.

Takođe je interesantno što većina ljudi pokušava da dokaže svoje ruralno poreklo (ne mislim na Vas lično), time što se seća kako je deda išao u grad da proda rakiju, sir ili nešto slično i da donese pare. Naravno i kupi nešto za unuke. Ali svi zaboravljaju da između novca i zarade ne postoji jednakost. Šta je sa žitom, voćem i povrćem, te stokom koja se uzgoji i pojede na imanju. I to je zarada iako nema novca. Tako Vam je to i sa GDP, tj. izvozom i drugim parametrima.

GDP je los indikator, nesto pokaze, sustinu sakrije.

Slažem se da nije idealan, ali za sada nema boljih. Donekle ima kada se obračunava u PPP ali to je to.

A gradjani Srbije stede u? Gomila placanja se obavlja u? Cross-border kreditiranje se vrsi u?

Stede u stranoj valuti. Pa, šta? Na koji način to popravlja domaću likvidnost. Samo spoljnu likvidnost banaka i države. Tačno je, gomila plaćanja se obavlja u evrima, ali mnogo manja gomila nego nekad u nemačkim markama. I gle čuda sada je novčana masa 2 do 3 puta veća nego kada su nemačke marke radile posao. Izvući zaključak. Pri tome, ta plaćanja potpuno štetna po državu i ekonomiju. Posledica lošeg rada NBS. Sve krediti koji se dobijaju legalno u Srbiji isplaćuju se u dinarima, tako se i vraćaju. Zašto se država odrekla emisione moći, tj. zašto NBS gleda kroz prste bankama koje krše pravila kod Cross'border kredita? Neznanje i brigo moja pređi na drugoga.

Sa druge strane, koliko USD ima van USA privrede? Koliko EUR ima van euro zone? Drzave prave devizne rezerve u? Koliko je ovih valuta van stvarnog opticaja?

Mnogo. I evra mnogo. Zato i imaju mnogo veće monetarne agregate od vrednosti koje zahteva njihov GDP i spoljnotrgovinski bilans. Pri tome, nisam siguran ni da realno prikazuju podatke. Devizne rezerve neprave navedene zemlje. One su smešno male. Njih prave jadne države kao što je naša ili one koje ne znaju šta će sa novcem od suficita spoljnotrgovinskog bilansa. A inače devizne rezerve nisu van opticaja, one se samo ne nalaze u domaćoj ekonomiji, nego na računima stranih banaka.

Greška je u tome što recimo profit i zarade posmatrate nezavisno...

Sledeći citat koji ste naveli, govori da ih ne posmatram odvojeno.

Greška je što sabirke posmatrate kao faktore.

Netačno. Pokušavam da objasnim kako sabirci mogu da rastu. Valjda će i zbir onda biti veći.

I još mislite da neko mora naredbodavno da određuje zarade i da će time i zbir porasti.

Ovo što ste rekli nigde nisam napisao. Rekao sam da mora da se diže minimalna cena rada, a ostale zarade će da pegla tržište. Ako rastu zarade kao sabirku, zbog efekata koje će to imati i na druge sabirke, doći će do rasta ukupnog zbira.

To bi bilo kao da ste naveli primer škole u selu gde ima stotinu dece i sva deca idu u školu. škola ima pet učionica i u svakoj je dvadesetoro dece. I sad direktor naredi da u svakoj učionici bude tridesetoro učenika, po vašoj logici to će za posledicu imati porast broja dece u selu.

Moram da priznam, da gluplju paralelu nisam skoro pročitao.

Vi mislite da visinu zarada treba određivati dekretima, jer bez toga ne postoji faktor koji bi povećavao zarade pa bi u strukturi troškova udeo troškova nadnica opadao u odnosu na ostale troškove a što bi eto, promena u udelima dovela do pada ukupnog profita ????? (niđe veze)

Samo minimalna cena rada. Poznata pojava u ekonomskoj istoriji i praksi razvijenih zemalja. Samo oni imaju malo jače sindikate i malo manje tržišne neusklađenosti, pa uslovno rečeno, tržište možda može da uradi posao u datim trenutcima. Mada sada i tamo postoje veliki problemi. Kod postojećeg stanja na tržištu rada u Srbiji, apsolutno ne postoji nikakav faktor da tržišno dođe do rasta cene nadnica. Radi se o tome što će stagnacija ili mali pad ovog troška dovesti do mnogo većeg rasta fiksnih i finansijskih troškova, te će stoga pad profita biti veći od uštede koja se pravi smanjivanjem zarada.

Ekonomija će moći da se matematički potpuno modeluje onda kad i psihologija pojedinaca. Za sada postoje određene zavisnosti više kao indikatori. Samo treba razlikovati uzroke od posledica, osnovne faktore i suštinu.

Apsolutno se slažem sa Vama. Matematika je samo alat u društvenim naukama, i jedan od razloga što je svet u krizi leži u činjenici što su makroekonomiju vodili priučeni ekonomisti koji su po izvornom obrazovanju statističari ili matematičari.

Sve u svemu ispisaste ovde referate, po dva tri spojena posta, sve referati, i očekujete da to neko čita i analizira kad u startu uoči grešku u logici. I sad sa vama polemisati o povećanju GDP-a. Zaista dalje ne bih gubio vreme.

Pa vidite da nije dovoljno, kada ništa ne razumete. Da li neko čita? Siruran sam da čita. Evo i Vi ste jedan od njih. Izvinjavam se, možda je to zbog bensendina, ali nisam primetio nijedan argument u Vašem tekstu, osim da se Vi ne slažete sa mojim navodima. Usput, čitanje ovog bloga, pa i mojih tekstova, dođe Vam kao obrazovni program koji smo davno ukinuli na RTS-u.

@busolazasrbiju

Hvala na odgovrima, i Vama i gospodinu Laziću.

Redovno čitam Sašine tekstove i slažem se sa onim predlaže. Onda ste se pojavili Vi sa tvrdnjom da je ovoga puta potpuno promašio u 'dijagnozi'. Kasnije se ispostavilo da i Vi trdite da su te mere potrebne, ali da je manjak novčane mase glavni uzrok slabosti naše ekonomije. Dekle, nidte osporili ništa od onoga što je predložio, osim da ima i bitnijih stvari za uraditi.

Ako gosodin Lazić kaže da je presudno kako bi se iskoristilo povećanje novčane mase, zamislimo sledeću hipotetičku situaciju.

Da je Djilas onomad, umesto da zaduži budžet Beograda kod (stranih?)banaka za novi most, lepo naštampao novac i od tog novca finansirao izgradnju, da su posao dobile domaće građevinske firme. Kakvi bi bili pozitivni i negativni efekti takvog poduhvata?

mdjordjevic82

@busolazasrbiju

Hvala na odgovrima, i Vama i gospodinu Laziću.

Redovno čitam Sašine tekstove i slažem se sa onim predlaže. Onda ste se pojavili Vi sa tvrdnjom da je ovoga puta potpuno promašio u 'dijagnozi'. Kasnije se ispostavilo da i Vi trdite da su te mere potrebne, ali da je manjak novčane mase glavni uzrok slabosti naše ekonomije. Dekle, nidte osporili ništa od onoga što je predložio, osim da ima i bitnijih stvari za uraditi.

Ako gosodin Lazić kaže da je presudno kako bi se iskoristilo povećanje novčane mase, zamislimo sledeću hipotetičku situaciju.

Da je Djilas onomad, umesto da zaduži budžet Beograda kod (stranih?)banaka za novi most, lepo naštampao novac i od tog novca finansirao izgradnju, da su posao dobile domaće građevinske firme. Kakvi bi bili pozitivni i negativni efekti takvog poduhvata?

G.Đorđeviću, drago mi je da ima nekoga ko na sam spomen primarne emisije odmah ne skoči iz stolice nego pročita ono što je napisano.

Ovo govorim u svoje ime, a to sam već negde i napisao. Sašine tekstove pratim od skoro i moram da kažem da on prilično tačno fokusira i analizira probleme. Kada je reč o ovom tekstu, i predložena rešenja su dosta precizno iznesena. Jedini momenat neslaganja je taj što se ne slažemo oko izvora sredstava kojim bi se preložena rešenja sprovela u praksi, a u skladu sa tim i oko njihovig tajminga.

A to ima veze i sa Vašim pitanjem.
Kao prvo, a to ste dobro primetili, Đilas kao gradonačelnik nema moć emitovanja novca. Ali ima moć zaduživanja.
Zašto most na Adi nije finansiran iz domaćih sredstava, to niko od nas ovde (bar pretpostavljam) ne zna. Možemo da špekulišemo.
Inače da je most građen iz sopstvenih sredstava i od strane domaće operative - pre svega kao deo nama toliko potrebne infrastrukture - ne bi bilo apsolutno nikakvih negativnih efekata, sem možda dva: 1. Možda ne bi izgledao ovako lepo kao sada. 2. Đilas ne bi mogao da se ugradi u njegovu cenu.
Dakle, efekat bi bio apsolutno pozitivan.

Sasvim drugo pitanje je pitanje zloupotrebe. Ali, zar se strana sredstva (krediti) ne zloupotrebljavaju? A njihova zloupotreba, složićete se, sve nas košta daleko više od eventualne zloupotrebe domaćih sredstava finansiranja.

Kasnije se ispostavilo da i Vi trdite da su te mere potrebne, ali da je manjak novčane mase glavni uzrok slabosti naše ekonomije. Dekle, nidte osporili ništa od onoga što je predložio, osim da ima i bitnijih stvari za uraditi.

Nisam ja rekao da su mere koje predlaže gospodin Radulović pogrešne. Ali za rešavanje problema likvidnosti, nemaju baš mnogo, da ne kažem ni malo uticaja. One same po sebi treba da se urade, da bi i efekti emisije novca i naše ekonomije bili dobri ili bolji, ali sami ne mogu da reše problem o kome se pisalo u tekstu.

Da je Djilas onomad, umesto da zaduži budžet Beograda kod (stranih?)banaka za novi most, lepo naštampao novac i od tog novca finansirao izgradnju, da su posao dobile domaće građevinske firme. Kakvi bi bili pozitivni i negativni efekti takvog poduhvata?

Gospodin Lazić Vam je odgovorio da Djilas, a ni Dačić ni Vučić nemaju emisionu moć. Gospodar života i smrti u ekonomskom smislu je guverner NBS, tj. Jorgovanka. Da li je to moglo da se naštampa toliko para? Da, moglo je. Ali i tu treba tražiti najefikasniji način emisije, a bojim se da gradnja infrastrukture može da bude tek na četvrtom ili petom mestu prioriteta. Pozitivni efekti: domaća operativa bi zaradili daleko više novca, država bi naplatila veće poreze, tako da bi u krajnjem zbiru most sigurno bio jeftiniji. Pored toga, naša zaduženost prema inostranstvu, tj. u valuti u kojoj država ne ostvaruje prihode bi bila manja. Negativnih efekata, ako bi bila zatvorena finansijska konstrukija pre početka posla ne bi bilo. Obično kod naših izvođača tu nastane problem. Nema para, nema rada, tj. koliko para toliko i muzike.

Zašto se onda zadužujemo u inostranstvu za izgradnju infrastrukture i onda trpimo ucena da mora da se raspisuju međunarodni tenderi? Zato što domaćeg novca nema dovoljno, pa je onda on skup (ovako bi objasnili ovi koji ne vole da se država meša u privredu), pa kada imaš alternativu da uzmeš kredit po 3 do 5 puta većoj kamatnoj stopi u dinarima, onda digneš ruke od toga i tražiš devizne kredite. Naravno da ti polupismeni savotodavci kažu da je to dobro, jer oni tako obezbeđuju spoljnu likvidnost, tj. može da se uvozi sve i svašta i da se to plaća zemljama tih savetodavaca.

Nezaposlenost jeste posledica. Tome ima dosta uzroka, ali jedan od glavnih je nedostatak novca.

Uzrok za veliku nezaposlenost je nedostatak novca... A nemamo novca zato sto ljudi ne rade (velika nezaposlenost)!?

da nije u samom startu kod osnivanja ovakvog bankarskog sistema to možda i bila namera - da banke budu vlasnici svega?

Nijedna banka ne želi da bude vlasnik svega. Banka želi da pozajmi novac i da joj se vrati novac uz kamatu. Upravljanje imovinom je skupo, pogotovo sad kad je tržište nekretnina kolabiralo.