Пре неки дан је директор најмлађег ЕПС-овог чеда, „ЕПС снабдевања", саопштио резултате истраживања(?) потрошачког мњења ‒ гле чуда, сазнали смо од њега да потрошачи најчешће траже услугу достављања рачуна електронском поштом и плаћања картицама у просторијама дистрибуција (како ли ће се то убудуће звати?!). Не знам одакле му храброст да саопштава овај други резултат, када му је то још раније поручила ингерентна му министарка, после своје инспекције. Чудила се жена какво је то радно време, какво је то чекање од 15-20 минута на разговор са оператером у кол-центру, какви се гласови тамо јављају, претила је смењивањем директора дистрибуција који нису добро урадили ствари итд. итд. (А и Министарство се сетило на време: „Министарство је још 24. августа реаговало на бројне пропусте који су пратили реорганизацију ЕПС-а, захтевајући од тог предузећа да у најкраћем року реши проблем са редовима на шалтерима, омогући да се преплаћени новац користи за плаћање рачуна у наредном месецу без доласка у диструбиције, као и плаћање путем трајног налога и платних картица" .)
Занимљиво је како министарка није помислила да је за значајан део прошломесечне гунгуле крив можда управо директор „ЕПС снабдевања". Ја сам помислио, а зашто? Зато што му изгледа на памет није пало да обезбеди безболан и једноставан трансфер плаћања и свих других сервиса које су дистрибуције већ обезбеђивале, како која, како шта, како-тако.
Наиме, онлајн увид у рачуне (а можда и слање електронском поштом) су таман почеле, уз обавезно попуњен формулар захтева потрошача (и поткрепљен незаобилазном фотокопијом личне карте), да омогућују и дистрибуције у унутрашњости ‒ ЕДБ је ту праксу увео раније ‒ а онда је та могућност преко ноћи нестала. Нестала је и могућност плаћања трајним налогом (и то у јеку годишњих одмора, за срећнике којима је ова институција позната), а да купце нико није благовремено обавестио о овој последици, па и о новом жиро-рачуну новог предузећа, како би трајне налоге на време преиначили (ако већ то банкарска форма захтева). Али, чекајте, па како би ово било могуће, када „ЕПС снабдевање" није на време потписало уговоре с банкама? Зашто би се директор тога сетио? Зашто би се сетио да на време наложи да предузеће има свој сајт, преко кога би се о свему спорном заинтересовани лако обавестили? Зашто би њему пало на памет да сајт отпочетка има све функције, попут увида у рачун, плаћања преко интернета... зашто?! Зашто би му пало на памет да или преузме техничка решења, или склопи уговор (ако је то нужно и међу фирмама које су под заједничком капом ЕПС-а) са ЕДБ-ом који је поменуте сервисе имао (сем плаћања интернетом), плус плаћање рачуна SMS налогом за скидање новца с текућег рачуна и уплату за одређени ЕД број?
Када се ово хладне главе сумира, онда и не треба питати зашто у дистрибуцијама, тамо где корисници морају сами да достављају стањe струјомера (док им ЕПС једнако наплађује накнаду за мерно место, или како се то у новом рачуну зове), односно сада ваљда у новом предузећу, нема могућности за достављање стања и-мејлом. Јављате телефоном, па се надате да је службеник добро чуо и добро записао.
И, дакле, свака нада да ће ново предузеће премостити лењост дистрибуција, на пример у омогућавању плаћања трајним налозима („Југоисток" је годинама кочио овакву опцију нпр. с Поштанском штедионицом), распршила се. Баш као и обећање да ће рачуни изгледати исто, тј. да ће се израђивати по истој методологији у целој Србији. Да је тако, не би у једнима у септембру писало колико је новца преплате пренесено (овде један плус за „Југоисток", или за оног ко на његовом подручју рачуне израђује ‒ код њих је то било у реду), а у Београду ‒ не.