Biz| Društvo| Ekonomija| Gradjanske inicijative| Politika

Brazil nije daleko, zar ne?

WBinSerbia RSS / 23.09.2013. u 08:15

Jednom davno, Jugoslavija se izdvajala među zemljama centralne i istočne Evrope po tome što je imala prilično profesionalne javne službe nasuprot „političkoj birokratiji" koja je dominirala u nekadašnjem „istočnom bloku". Deset godina teške politizacije društva devedesetih godina prošlog veka uništilo je dobar deo te prednosti. Tada je nastala politizovana administracija, ispraznih sposobnosti. Ona se nadovezala na demotivisane i razočarane profesore, doktore, medicinske sestre i ostale profesionalce u javnoj službi.

U prvoj polovini prošle dekade došlo je do pokušaja modernizacije javnog sektora. Srbija je usvojila nov zakon namenjen javnim službenicima, stvorena je osnova za pregledan sistem njihovih plata (sa elementima zasnovanim na učinku) i započeta je (skromna) racionalizacija javnih institucija. Avaj, obećanje o efikasnijem sistemu - zasnovanom na objektivnim kriterijumima i rezultatima - nije daleko doguralo. Reforme su ostale na usvajanju novog zakona, a od narednog koraka, obećanog 2006. a koji je trebalo da uvede nešto od objektivnih kriterijuma i rezultata, nije bilo ništa. Zbog raznih interesa sistem vrednovanja rada, sa idejom da motiviše one koji bolje rade a destimuliše one koji su loši, pretvorio se u „bezubu" formalnost. Sve to je učinilo da je teško ukloniti one koji nemaju rezultata svog rada i nagraditi one koji se zaista trude. Na kraju, valja napomenuti da se broj zaposlenih u javnim ustanovama povećao i to bez neke ozbiljne potrebe.

Kad počnu pregovori o učlanjenju u Evropsku uniju (EU) na ove i ovakve stvari će se gledati sa posebnim interesom. EU je izvukla pouke iz činjenice da su svojevremeno u članstvo primili zemlje koje (administrativno) nisu bile spremne za to i neće tu grešku ponoviti. U svakom slučaju, administrativna nespremnost nije samo formalno pitanje: to znači da zemlja mora platiti ono što to članstvo zahteva, ali nije u stanju u potpunosti da upotrebiti EU fondove, što umanjuje korist od članstva. To takođe znači da će direktna strana ulaganja do kojih dolazi zbog članstva u EU sporije pristizati a građanima se neće pružati usluge na koje imaju pravo. I konačno, najvažnije, loš javni sektor je namet na državne finansije.

Nedavna izjava novog ministra finansija da je neophodno obnoviti reformu javnog sektora i da Srbija treba da „uradi više sa manje" nije samo prosta parola. A više je i od puke reakcije na fiskalnu neravnotežu. Ona iznad svega pokazuje razumevanje da, ako je Srbija ozbiljna u nameri da postane ekonomski valjana članica EU, ona brzo mora da nastavi tamo gde je stala sredinom prošle dekade i da mora da načini „veliki skok unapred". A to podrazumeva obnovu zakona koji regulišu ceo javni sektor; ozbiljnu analizu broja zaposlenih na svim nivoima državne uprave, pa uvođenje principa po kojima su rezultati a ne samozadovoljstvo ljudi osnovni princip upravljanja javnim sektorom. Da bi se to postiglo valja pogledati malo dalje od susednih zemalja i, na primer, uzeti u obzir ono što je urađeno u nekim državama u Brazilu (a sve su krenule u reforme), pa u zemljama istočne Azije i nekim drugim. U njima je transformacija javnog sektora postala realnost, a ne još jedno puko razočaranje.  

  • postavite na |


Komentari (31)
Sakrij replike | Pošaljite komentar 

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

antioksidant antioksidant 08:18 23.09.2013

Brazil nije daleko, zar ne?

ovo je neka prozivka na ime fudbalske reprezentacije?

Preporuka: 402 / Link / Replika: 2 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

WBinSerbia WBinSerbia 08:44 23.09.2013

Re: Brazil nije daleko, zar ne?

ovo je neka prozivka na ime fudbalske reprezentacije?
Ha, ha, ha. Brazilci nisu dobri samo u fudbalu!

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

antioksidant antioksidant 09:01 23.09.2013

Re: Brazil nije daleko, zar ne?

Ha, ha, ha. Brazilci nisu dobri samo u fudbalu!

znam, o sambi se bajke pricaju
mada, ciljao sam vise na mundijal
a okoteme - administrativnikapacitet srbije nece biti problem. nikad nije ni bio. nisu samo rumunija i bugarska po administartivnom kapacitetu ispod srbije

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

iqiqiq iqiqiq 09:51 23.09.2013

Jednostavno

A to podrazumeva obnovu zakona koji regulišu ceo javni sektor; ozbiljnu analizu broja zaposlenih na svim nivoima državne uprave, pa uvođenje principa po kojima su rezultati a ne samozadovoljstvo ljudi osnovni princip upravljanja javnim sektorom


Postoji optimalan broj zaposlenih, i do njega se može doći analizom poslovnih procesa. Veći broj zaposlenih od optimalnog stvara gužvu, preplitanje dužnosti i odgovornosti.

Najbitnije je da u novom Zakonu o državnoj upravi postoji zatvoren lanac odgovornosti, jer sada ne postoji povratni mehanizam odgovornosti čak i u slučaju kršenja zakona, za koji bi državni službenici te državna uprava trebalo da budu glavni u odgovornosti.

Ne moramo uopšte da kopiramo nijedan drugi sistem, mislim da mnogo ljudi ume i zna da "popravi" naš postojeći. Samo treba biti tvrda srca prema rodbini i partijskim prijateljima koji su našli mesto u državnoj upravi bez preke potrebe da budu tamo.

U mnogim državama koje imaju mali broj stanovništva, logično se nameće činjenica da su državni službenici u nekom bližem srodstvu, ali to ne sprečava funkcionalan sistem, ukoliko postoji svest o odgovornosti.

Preporuka: 134 / Link / Replika: 11 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

maksa83 maksa83 10:25 23.09.2013

Re: Jednostavno

Postoji optimalan broj zaposlenih, i do njega se može doći analizom poslovnih procesa. Veći broj zaposlenih od optimalnog stvara gužvu, preplitanje dužnosti i odgovornosti.

Za početak da se prepolovi broj poslanika u Parlamentu.

Preporuka: 536 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jukie Jukie 10:29 23.09.2013

Re: Jednostavno

maksa83
Postoji optimalan broj zaposlenih, i do njega se može doći analizom poslovnih procesa. Veći broj zaposlenih od optimalnog stvara gužvu, preplitanje dužnosti i odgovornosti.
Za početak da se prepolovi broj poslanika u Parlamentu.

Pa ne može jer nema para da se plate otpremnine, što je i navodno najjači razlog da se ne skreše broj nastavnika na optimalan.

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

antioksidant antioksidant 10:35 23.09.2013

Re: Jednostavno

maksa83
Postoji optimalan broj zaposlenih, i do njega se može doći analizom poslovnih procesa. Veći broj zaposlenih od optimalnog stvara gužvu, preplitanje dužnosti i odgovornosti.

Za početak da se prepolovi broj poslanika u Parlamentu.

а зашто не смањи на четвртину?

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

maksa83 maksa83 10:43 23.09.2013

Re: Jednostavno

Pa ne može jer nema para da se plate otpremnine, što je i navodno najjači razlog da se ne skreše broj nastavnika na optimalan.

Ako je do otpremnina za (bar) pola poslanika, to bi bila jedna od boljih investicija u ovoj zemlji.

Preporuka: 938 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

highshalfbooze highshalfbooze 12:02 23.09.2013

Re: Jednostavno

Pa ne može jer nema para da se plate otpremnine

Za otkaz se ne dobija otpremnina.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

iqiqiq iqiqiq 12:07 23.09.2013

Re: Jednostavno

highshalfbooze
Pa ne može jer nema para da se plate otpremnine

Za otkaz se ne dobija otpremnina.

Dobija se usled racionalizacije i kao tehnološki višak.
Neke procene su pokazale da nemamo mi preteran broj državnih službenika, već da nisu funkcionalni te zadovoljavajuće stručnosti
a to i iz razloga što kod nas skoro nikada pomoćnik ministra ne dolazi po konkursu te nemamo funkcionalno jezgro državne uprave

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

highshalfbooze highshalfbooze 12:20 23.09.2013

Re: Jednostavno


iqiqiq
Neke procene su pokazale da nemamo mi preteran broj državnih službenika, već da nisu funkcionalni te zadovoljavajuće stručnosti


highshalfbooze
Za otkaz se ne dobija otpremnina.


A ja kažem (bez procena konsultantskih firmi koje drpaju novce bez razloga) da imamo preteran broj službenika, i kada se svim barabama podele otkazi, doći će se do optimalnog broja službenika.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

antioksidant antioksidant 12:22 23.09.2013

Re: Jednostavno

A ja kažem (bez procena konsultantskih firmi koje drpaju novce bez razloga) da imamo preteran broj službenika,

imas li bar predstavu koji je broj sluzbenika u pitanju? bar red velicine

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

highshalfbooze highshalfbooze 12:27 23.09.2013

Re: Jednostavno

imas li bar predstavu koji je broj sluzbenika u pitanju? bar red velicine

Ne treba se baviti procenama i vračanjem, već procesom rada.
Dopuna: i izbacivanjem bespotrebnih procedura koje su imale za svrhu upošljavanje partijskih kadrova. E, tu je mali problem sa otpremninama. Jer ti ljudi, ako rade savesno svoj posao, nisu krivi što je neko izmislio posao radi posla. Ali sve to legne na mesto kada se išutiraju napolje barabe, lopovi i neradnici.

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

antioksidant antioksidant 12:33 23.09.2013

Re: Jednostavno

Ne treba se baviti procenama i vračanjem, već procesom rada.
Dopuna: i izbacivanjem bespotrebnih procedura koje su imale za svrhu upošljavanje partijskih kadrova.

ma to se slažemo

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

iqiqiq iqiqiq 15:52 23.09.2013

Re: Jednostavno

izbacivanjem bespotrebnih procedura

pa onda racionalizacija poslovnih procesa
pa onda pregled poslovnih procesa
pa onda analiza osoba angažovanih na tim poslovnim procesima
pa onda vizija ako stvarno treba da se harmonizujemo sa EU koliko dodatnog kadra za koje vreme, strategija razvoja državne uprave ...
uz to provera preplitanja nadležnosti, pronalazak gapova (to je "specijalitet kuhinje" kada nema nadležnih za neki poslovni proces)

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

milena.lzr milena.lzr 10:20 23.09.2013

reforma

a okoteme - administrativnikapacitet srbije nece biti problem. nikad nije ni bio. nisu samo rumunija i bugarska po administartivnom kapacitetu ispod srbije

Ne znam da li je antioksidant ikada radio u nasoj drzavnoj upravi, ali ja jesam, i to prilicno dugo. Reci da administrativni kapacitet srbije nece biti problem je danas jako opasno. Tu nam je i Evropska komisija ucinila medvedju uslugu time sto nam je davala relativno pozitivne ocene administrativnih kapaciteta, sto smo mi jedva docekali da se potpuno opustimo i shvatimo to kao obavljen posao. A problemi su poslednjih godina cak rasli kada je u pitanju korupcija, nepotizam, negativna selekcija... Sada bi nam trebalo da nas EK "osine" jednom vrlo losom ocenom na startu pregovora, kako bi se opet stvorio neki momentum za ozbiljnu reformu javne uprave (posto nam je ipak najcesce potrebno uslovljavanje od spolja da bismo se probudili i ista uradili u nekoj oblasti). Problem je u tome sto je reforma javne uprave (a tu podrazumevam i drzavnu upravu i lokalne samouprave i sve javne sluzbe i ustanove u nasem sistemu) i dalje nedovoljno jasno i konkretno ugradjena u proces pristupanja EU, nije ugradjena u pregovaracki proces (osim u pogledu kapaciteta za sprovodjenje EU prava u pojednacnim sektorima - ali bez ozbiljne analize horizontalnih struktura i procesa), a godisnji izvestaji EK vrlo cesto uopste ne gadjaju u centar problema vec se bave pojavnim oblicima, simptomima.

Osnovni problem koji treba resiti jeste sistem za kreiranje javne politike (uciniti ga cinjenicno zasnovanim, analiticnim, transparentnim, odgovornim javnosti), a paralelno graditi ljudske resurse/kapacitete za sprovodenje takvog procesa kreiranja politike. Trebaju nam drzavni sluzbenici koji umeju da misle, da pisu, da analiziraju, koji se stvarno bave oblastima u kojima rade i analiziraju efekte inicijativa/predloga koji im dolaze na sto. Treba nam sistem koji ce da dobro proceni kako ce uvodjenje neke nove subvencije, neke nove institucije, nekog novog nameta/obeveze gradjanima ili privredi, da utice na ekonomiju, drustvo, socijalnu ukljucenost, zivotnu sredinu... ili da li ce uopste stvoriti zeljeni efekat ili prosto nikakav efekat (ili ne daj Boze jos i pogorsanje stanja - kao sto je cesto slucaj u nas).

Ovo sto mi radimo vec godinama sa reformama u pojedinacnim sektorima jeste popravljanje karoserije auta, glancanje i poliranje, a motor se niko nije setio da popravi. Stalno se baca novac na skupe EU konsultante koji na IPA projektima pomazu da se pisu zakoni, doteruju procedure i procesi, i sl... A onda sve to ostane neiskorisceno jer upadne u staru masinu koja pocepa sve sto ubacis u nju. A onda krene novi projekat, i opet isto... (Cast izuzecima - ne zelim da potpuno generalizujem i kazem da ih nema ponegde.)

Trebalo bi da i eksterni akteri, koji imaju uticaja na nacin na koji se vode reforme u Srbiji, razmisle da li bi mozda bilo pametnije preporuciti srpskim politicarima da stanu na kratko sa svojim mahnitim i stihijskim vodjenjem javne politike, da pretresu proces i sistem za analizu i kreiranje politike u ovoj zemlji, pa da onda nastave da reformisu svoje sektore. Tako bismo ustedeli puno para i puno vremena na nasem EU putu.... i mozda i napravili neki pozitivan efekat po drzavu i drustvo.

Preporuka: 268 / Link / Replika: 1 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nim_opet nim_opet 14:22 23.09.2013

Re: reforma

Upravo to poliranje i glancanje meni ide neopisivo na nerve i pokazuje koliko a) smo neozbiljni kao drzava (ne mislim na glasace, mislim na sistem drzavne uprave), b) koliko smo netransparentni u trosenju novca (jer niko ne zna ko i kako donosi odluke a jos manje odakle finansira recimo saltere u opstinama), c) koliko su glasaci letargicni i nezainteresovani (jer je svima ok da i dalje cekaju pred stotinama saltera itd., ako su ti salteri sad lepi, podovi uglancani itd.). Samo ilustracije radi jedna prica o registraciji udruzenja gradjana u jednog BG opstini. Salter sala renovirana, novi kompjuteri kupljeni, svi imaju citace cipova sa licnih karti...ali, zahtevaju izvod o prijavi prebivalista iz SUP-a ako na licnoj ne pise adresa. Nema veze sto mogu da vide adresu ubacivanjem licne u citac - mora da bude odstampana adresa, sa pecatom. Na to sto oni ne odstampaju to sto vide na ekranu je odgovor: mozemo, ali pecat mora da bude od SUPa....i tako u krug - jer sta bi sad ljudi na salterima u SUPu radili?

Preporuka: 536 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

princi princi 14:27 23.09.2013

Rekao bih da nije toliko problem

broj državnih službenika, koliko struktura koju sačinjavaju i njihova funkcionalnost. Previše je "menadžera" a premalo "izvršilaca". Kad odete, na primer, da izvadite ličnu kartu (totalna glupost kao institucija, ali šta da se radi, ostatak proteklog režima) imate jednu osobu koja radi na prijemu dokumenata, drugu koja radi na izdavanju i čitavu gomilu nekih napirlitanih tetaka i strina (referenata za ovo ili ono) na prvom spratu koje svojih 8 sati na poslu provede ili 'vatajući' se po hodnicima sa pandurima ili sa glavom zaglavljenom u "Kurir", burek i minjone. Ista je stvar i sa "gigantima" koji su (još uvek) u državnom vlasništvu poput EPSa, Železnica, i sl.

Problem je što te referentkinje imaju nominalno veće plate dok su oni koji zaista rade i završavaju posao (a kojih, zapravo, ima malo) potplaćeni. Rezultat? Visoka neefikasnost državnog aparata. Znači, osnovni srpski problem nije toliko broj zaposlenih (ili "zaposlenih" ) nego kako državu naterati da radi svoj posao.

Preporuka: 402 / Link / Replika: 13 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

maksa83 maksa83 15:11 23.09.2013

Re: Rekao bih da nije toliko problem

Visoka neefikasnost državnog aparata. Znači, osnovni srpski problem nije toliko broj zaposlenih (ili "zaposlenih" ) nego kako državu naterati da radi svoj posao.

Overstaffing jeste problem, npr. neke tržišno orijentisane firme (kao npr. MS) to rade tako što su namerno understaffed. Npr. ako neko za nešto traži tim od 5 ljudi dobije 4, i tako je sigurno da se neće gubiti vreme na neesencijalne stvari. Overstaffing pomaže samo da se neradnici sakriju u gomili, tako da su veće firme pojedinačno neefikasnije od manjih gde se mnogo bolje vidi šta, ko, kako i koliko radi.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

princi princi 15:32 23.09.2013

Re: Rekao bih da nije toliko problem

Da, to je bio problem, na primer, i sa Smederevskom železarom. Ona je bila projektovana da optimalno radi sa 3K zaposlenih, ali, pošto je i u vreme Titovog socijalizma nezaposlenost (i efikasnost) u Srbiji i YU bila veliki problem, ona je zaposlila 7K. Rezultat? Manji output jer je onih besposlenih 4K viška neprestanim zborovima, sastancima, parolama smanjivalo produktivnost projektovanih 3K kao i proizvodnja sve većih i većih gubitaka. To nije slučaj samo u socijalizmu; i moderni stari korporativno-državni kapitalizam u domicilnim zemljama pati od istih boljki (primeri Forda, GM-a, GE-a, Pežoa, Renoa itd; korporacije su, inače, ogromno zlo modernog sveta).

S druge strane, moderna ekonomija objektivno smanjuje potrebu za velikim brojem zaposlenih i onda se postavlja pitanje, šta raditi s tolikim ljudima? Lako ih je pootpuštati, ali, recimo, šta ako srpskoj privredi i državi objektivno treba, recimo, 500K- 600K ljudi za efikasno funkcionisanje? Šta raditi sa preostalih 1.5M ili, po nekim procenama, 2.5M? Ajde, ako ih i staviš u narodnu kuhinju, ali misliš li da to neće stvarati tenzije u društvu?

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

iqiqiq iqiqiq 15:42 23.09.2013

Re: Rekao bih da nije toliko problem

pa zato i postoji HR strategija i HR odeljenje koje treba da vodi računa o prekobrojnima, osmišljava sa menadžmentom pravce razvoja, identifikuje potrebe za prekvalifikacijama, doškolovavanjem ili na kraju programu otpuštanja, što je takođe delikatna stvar. U državnim službama ovu fukciju Služba za upravljanje kadrovima
Ova služba bi trebala najpre da bude kvalifikovana za posao koji radi, da aktivno nadzire sva ministarstva i ima redovne sastanke sa sekretarima sekretarijata ministarstava koji su nadležni za sistematizacije pojedinačnih ministarstava

Šta se dešava u praksi, kada imamo mnogo nefunkcionalnih ministarstava?

Da li ste čuli da je ijedan pomoćnik ministra išao pred disciplinsku komisiju Visokog službeničkog saveta za propuste u radu i/ili kršenje zakona?

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

princi princi 16:08 23.09.2013

Re: Rekao bih da nije toliko problem

pa zato i postoji HR strategija i HR odeljenje koje treba da vodi računa o prekobrojnima, osmišljava sa menadžmentom pravce razvoja, identifikuje potrebe za prekvalifikacijama, doškolovavanjem ili na kraju programu otpuštanja, što je takođe delikatna stvar. U državnim službama ovu fukciju Služba za upravljanje kadrovima
Ova služba bi trebala najpre da bude kvalifikovana za posao koji radi, da aktivno nadzire sva ministarstva i ima redovne sastanke sa sekretarima sekretarijata ministarstava koji su nadležni za sistematizacije pojedinačnih ministarstava

Da, lekova možda ima više, ali verovatno ćemo se složiti da dodatna birokratizacija sigurno nije izlazak iz ćorsokaka u koji je zapala srpska država. Ne verujem da se poboljšanje efikasnosti sistema može postići time što će se jedne tetke i strine (one gore navedene) zameniti drugim (HR tetkama i strinama, ili kadrovicima, što bi se reklo po naški).

Te funkcije cilja nije lako pronaći. Sistem koji je najjeftiniji po sebi često nije i najoptimalniji u okviru nekog drugog, većeg sistema. Da ima lakog rešenja za gornje probleme verovatno bi do sad već bilo sprovedeno.

Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

iqiqiq iqiqiq 16:18 23.09.2013

Re: Rekao bih da nije toliko problem

Da ima lakog rešenja za gornje probleme verovatno bi do sad već bilo sprovedeno.

pa sprovedeni su u raznim drugim državama, pa može i kod nas?

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 16:22 23.09.2013

Re: Rekao bih da nije toliko problem

S druge strane, moderna ekonomija objektivno smanjuje potrebu za velikim brojem zaposlenih i onda se postavlja pitanje, šta raditi s tolikim ljudima?


Da ih gurnes horizontalno ili vertikalno - ne mozes.

Imas sledeci problem koji je tipicna razlika izmedju kapitalizma Old US tipa i komunizma globalnog tipa: ako imas coveka koji je odlican izvrsilac on ce celog veka ostati tu (kao prodavac, agent, majstor) a sa onima sa kojima ne znas sta da radis - "gurni ga u neku kancelariju" tako da imamo citave armije mediokriteta koji su se uspentrali tamo gde ni u snu ne prihvataju - u komunizmu, dok isto tako mozes da pronadjes gomilu formalno neobrazovanih CEO-a i genijalaca u USA.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

princi princi 16:37 23.09.2013

Re: Rekao bih da nije toliko problem

Imas sledeci problem koji je tipicna razlika izmedju kapitalizma Old US tipa i komunizma globalnog tipa: ako imas coveka koji je odlican izvrsilac on ce celog veka ostati tu (kao prodavac, agent, majstor) a sa onima sa kojima ne znas sta da radis - "gurni ga u neku kancelariju" tako da imamo citave armije mediokriteta koji su se uspentrali tamo gde ni u snu ne prihvataju - u komunizmu, dok isto tako mozes da pronadjes gomilu formalno neobrazovanih CEO-a i genijalaca u USA.

Meni je pričao ortak koji u ABB-u projektuje robote za Ford i GM: jedini posao onih crnja u Detroitu što "rade" tamo je da ih juriš po fabričkom krugu kad treba novi robot da se snese s kamiona (naravno, robote sklapa ABB). I to je čak teško, jer se obično zavuku po nekim budžacima i udre po duvki ceo dan. Kaže, ceo posao možemo da završimo za 4 sata, ali pošto njih juriš po krugu, obično se u prelepom Detroitu ostane po 3 i 4 dana. Inače, to je Obamina glasačka mašina, minimalna cena rada od $45/sat, peMzije itajrad.

Kao što više puta rekoh, ima segmenata američke ekonomije i društva koji su socijalističkiji i od seferejot.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

princi princi 16:41 23.09.2013

Re: Rekao bih da nije toliko problem

pa sprovedeni su u raznim drugim državama, pa može i kod nas?

Isključivo skandinavskim. Sve ostale države se muče sa problema koji su, u osnovi, vrlo slični problemima sa kojima se i Srbija suočava.

Preporuka: 268 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 16:41 23.09.2013

Re: Rekao bih da nije toliko problem

Kao što više puta rekoh, ima segmenata američke ekonomije i društva koji su socijalističkiji i od seferejot.


Bu-hu, jako mi je zao republikanaca, dok im je poluretardirani Bus unistavao srednju klasu nisu razmisljali ko ce glasati za njih.

Preporuka: 536 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

iqiqiq iqiqiq 16:45 23.09.2013

Re: Rekao bih da nije toliko problem


Isključivo skandinavskim. Sve ostale države se muče sa problema koji su, u osnovi, vrlo slični problemima sa kojima se i Srbija suočava.

imaš li neku referencu za ovo, jer ne bih baš rekla da smo uporedivi sa ostalim EU zemljama kada je državna uprava u pitanju.

Da je to živ sistem koji zahteva stalne promene, to nije sporno, sve dok se promene dešavaju. Kod nas se promene nisu desile i to je milena.lzr i napisala

Kaže, ceo posao možemo da završimo za 4 sata, ali pošto njih juriš po krugu, obično se u prelepom Detroitu ostane po 3 i 4 dana

ovo mi je baš čudno jer postoji "lean management" koji zahteva da papir prati proizvod i potpis sa vremenom ulaska/izlaska lako dokazuje gde je "zapelo"

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

barese barese 10:19 24.09.2013

Re: Rekao bih da nije toliko problem

iqiqiq

Isključivo skandinavskim. Sve ostale države se muče sa problema koji su, u osnovi, vrlo slični problemima sa kojima se i Srbija suočava.

imaš li neku referencu za ovo, jer ne bih baš rekla da smo uporedivi sa ostalim EU zemljama kada je državna uprava u pitanju.


Ne znam za sve ostale zemlje EU, ali Italija (pretpostavljam i ostale clanice pigs-a) zaista ima ove probleme.

Recimo, radno vreme moje opstinske oblasti sa 43.000 stanovnika se moze videti na sledecem linku (samo od 9.00 do 12.30 i dvaput nedeljno od 15.30 do 17.30). Od svih osoba navedenih u linku, sa javnoscu najcesce rade otprilike njih cetvoro... Ostali (kao i oni prisutni van vremena rada sa javnoscu) su zagubljeni u vremenu i prostoru opstinske birokratije. Veliki broj opstina u Srbiji radi bolje nego moja opstina u Italiji... Za to vreme, radno vreme u privatnom sektoru ne postoji kao kategorija (osim u par giganata poput Fiat-a ili Bosch-a koji su u procesu napustanja Italije zarad zemalja u kojima ni velike koorporacije ne moraju postovati 40-satnu nedelju)...


Preporuka: 134 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

iqiqiq iqiqiq 09:04 25.09.2013

Re: Rekao bih da nije toliko problem

S druge strane, moderna ekonomija objektivno smanjuje potrebu za velikim brojem zaposlenih i onda se postavlja pitanje, šta raditi s tolikim ljudima?

to je pitanje koje se postavlja širom sveta, neki proračuni su da se efektivno radi 4 od 8 sati dnevno, a da ovaj ostatak potroše ljudi na nepotrebne procedure i aktivnosti. Zašto je to tako, pa logično ako se govori o optimizaciji, svako će se truditi da sačuva radno mesto, gubitak radnog mesta je na vrhu liste stresa u rangu gubitka bliske osobe.

Osim stresa, tržište rada je dosta skučeno, a za nekoga iz državne uprave skoro nema mogućnosti, jer nema privrednog i preduzetničkog iskustva.

U svakoj racionalizaciji najbitnije je stvoriti mogućnosti dobrovoljnog odlaska i nekih drugih rešenja, kako bi se postigli željeni efekti. Ovo važi i za privatni sektor, ali posebno za javni

Drugi predlog je smanjenje ukupnog broja sati rada tokom nedelje čime se održava raznovrsnost radne snage a optimizuju troškovi, mada se u praksi mogu pojaviti mnogobrojni problemi ovakvim rešenjem, zato se nerado praktikuje

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

iqiqiq iqiqiq 12:21 28.09.2013

Re: Rekao bih da nije toliko problem

barese
iqiqiq

Isključivo skandinavskim. Sve ostale države se muče sa problema koji su, u osnovi, vrlo slični problemima sa kojima se i Srbija suočava.

imaš li neku referencu za ovo, jer ne bih baš rekla da smo uporedivi sa ostalim EU zemljama kada je državna uprava u pitanju.


Ne znam za sve ostale zemlje EU, ali Italija (pretpostavljam i ostale clanice pigs-a) zaista ima ove probleme.

Recimo, radno vreme moje opstinske oblasti sa 43.000 stanovnika se moze videti na sledecem linku (samo od 9.00 do 12.30 i dvaput nedeljno od 15.30 do 17.30). Od svih osoba navedenih u linku, sa javnoscu najcesce rade otprilike njih cetvoro... Ostali (kao i oni prisutni van vremena rada sa javnoscu) su zagubljeni u vremenu i prostoru opstinske birokratije. Veliki broj opstina u Srbiji radi bolje nego moja opstina u Italiji... Za to vreme, radno vreme u privatnom sektoru ne postoji kao kategorija (osim u par giganata poput Fiat-a ili Bosch-a koji su u procesu napustanja Italije zarad zemalja u kojima ni velike koorporacije ne moraju postovati 40-satnu nedelju)...



Samo jedno pitanje, ako im se obratite mejlom ili pismenim dopisom, da li dobijete neki odgovor ili bar potvrdu da su mejl/dopis dobili?

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Sakrij replike | Pošaljite komentar 

WBinSerbia

WBinSerbia
RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana