Та неће се Христос на љубав разљутити!
Ф. М. Достојевски, Браћа Карамазови
И Христос је био различит. Право на другост разуларена светина није разумела. Био је безгрешано различит од масе која је са крста спасила убицу, али не и праведника. Које је Христово право било угрожено? Право на јавно окупљање и јавну проповед. Право на живот! Док је најављивао небеско царство по тамо неким засеоцима и сокацима, по селендрама Палестине, у четири зида, то је било прихватљиво, али када је своју реч пробао да промовише усред Јерусалима, онда је постао ненормалан, опасан. Дисонантан тон је требало угушити, буквално. Првосвештеници тадашњи, а и данашњи, жељни милозвучности нису ни часа часили – јавно су прстом показали на мачка чијег је сина јединца прогутао миш.
Вековима потцењујемо моћ првосвештеника – ко је тада био јачи од њих? Нико! Не дају се првосвештеници ни данас – да би скренули пажњу са своје ненормалности, испробаном техником упиру прст у другог, а бесловесни хајкачи крећу у јуриш са убеђењем да хајку изводе за опште добро. Вековима исти сценарио – крст (ломача, гиљотина – свеједно) на којем су разапети другачији, са својим фиктивним греховима, наравно. Што спектакуларнији призори линчовања како би се изазвало осећање страха и усхићења – страх је потребан због послушности, а усхићење због среће. Коначно срећно и послушно човечанство – циљ је бројних првосвештеника. Све ово у многоме мирише на Достојевског, а првосвештеници на великог инквизитора коме се гомила клања, срећна што има пред ким да се поклони.
Травестија нормалности да би се прикрила ненормалност. Свака другост је опасност јер се разоткрива велика тајна (бојим се у нашем случају и мрачна). Једнообразност коју је кроз векове устоличила црква, да парадокс буде већи, у име Христa који је због исте једнообразности разапет, уводи и држава као испробан образац за санкционисање непослушних и слободних. Све док постоји онај мачак чијег је сина јединца прогутао миш наши првосвештеници ће бити спокојни. Велика тајна неће бити разоткривена. Тајна трута и трутића који у мраку завирују у туђе гаће, пре него што неко по дану завири испод њихове мантије. Банализација и вулгаризација као механизам дискредитовања и унижења другости је неоходна јер тада сви говоре о пчели-курви, а нико о труту. Трутови образи остају чисти а наше руке окрвављене.
П. С.
Ако једно мислеће биће напише на Фејсбуку да хоће 7.000 полицајаца на Косову, а не на Паради, и скупи 200 лајкова у минуту, шта да очекујемо од немислећих? Питам се шта ја у школи уопште радим. Осећам се пораженим!
Првосвештеници, трутови и трутићи су бољи наставници од мене. Нисам успео да их научим да није проблем у мачку чијег је сина јединца прогутао миш, већ у ономе који је прст уперио у самог мачка.
Прогутаће нас мишеви!