Ulični Muzičar: Kad bi svi Kinezi...

29.06. 2013. 

Prvo pa... nije muško! Prvu svirku, prvog dana turneje po ne-turističkim mestima, koja će trajati oko 2 nedelje, prekinuo mi je jak pljusak: svirao sam 2:45, a mog'o sam 'ladno još 2 sata (šteta, subota je). Inače, imam iskustva u proceni kada će tačno da počne da pada kiša. Ono, slušam gromove i gledam munje na nebu, pa sviram do poslednjeg momenta, imajući u vidu da mi treba par minuta za brzinsko pakovanje i još nekoliko za bežaniju do kombija.

Ovoga puta sam se preračunao za oko 1 minut, pa sam od radnog mesta do svoje "kuće putujuće" doooobro pokis'o...

Kišobran uvek imam u kombiju, ali ga ne nosim na sviranje, jer ne mogu da koristim: ćale mi je konstruisao samo 2 rukice, u kojima nosim gitaru i pojačalo (dok je ranac sa ostalim priborom na leđima).

30.06.2013.

Sinoć, u momentu kada sam polazio, setio sam se mnogih koji su mi na raznim mestima po internetu rekli da mi pomalo zavide na ovome što radim. Elem, pošto sam ubacio unutra sve što treba, "upalio" sam kombi, pa gurnuo disk u plejer i onda... vozi! Posle duge pauze (ajde, nećemo da računamo 2-dnevnu svirku prošlog vikenda), od više od 2 meseca (zbog rođenja ćerke), dopalo mi se da, za promenu, opet krenem na put, malo duži ovoga puta. Skoro će ponoć, svira mi "Lynyrd Skynard", a ja vozim... baš cool, što se ono kaže.

No, moj je entuzijazam brzo splasnuo, zbog umora: rano sam ustao juče, vozio sam ženu tamo-'vamo po gradu da bi završavala neke posliće (komada 4), čekao je u kombiju, posle celu porodicu odvezao u selo kod tašte, pa se vratio, skoknuo do supermarketa, sredio kombi (izbacio sedišta, napravio krevet), spakovao se, okupao...

Tako da sam stvarno bio "skaposan", što bi rekli u Leskovcu, pa sam morao tokom vožnje čak i naglas da brojim da ne bih zaspao za volanom i skrkao se negde. I narednih dana imam vožnje, dok ne stignem tamo kuda sam krenuo (gde ostajem 7-8 dana), pa posle polako nazad, koristeći priliku da odsviram po koju i u gradovima koji mi se nađu na putu... 

01.07.2013.

Što ne volim kad posle više godína (u ovom slučaju 7) dođem ponovo u određeni grad, a ono ima nekih promena, pa moram da tražim novo mesto za dnevni boravak.

U letnje vreme je vrlo nezgodno naći dobro mesto koje će ispuniti sledeća 4 uslova:

- Hladovina (najvažnije), drvo, zgrada neka...

- Nije daleko od radnog mesta

- Bar sa jedne strane je moguće otvoriti bočna klizeća vrata (znači, da ne prolaze ljudi, da je sa te strane neki zid, tako nešto...)

- Da je parkin slobodan, naravno, da se ne plaća.

Znači, leti je stvarno je nezgodno, dok zimi nema takvih problema vezanih za dnevni boravak.

Leti je ipak jednostavnije po malim turističkim mestima: dođem fino u mesto samo za svirku uveče, a ostalo vreme provodim izvan njega, u prirodi. A po ovim gradovima sviram dvokratno, pa zato ima takvih specijalnih zahteva. 

Od šipki za stari šator, koji su moji roditelji kupili u "Robnoj kući Beograd" u Leskovcu, tamo negde 1983. godine, konstruisao sam ovo što se vidi na fotografijama. Za one koje su na krovu kombija, fiksirao sam (žicom + jakom lepljivom trakom) šipke od tog šatora. Kada mi zatreba, nakačim dodatne šipke (lepo se uklapaju), pa onda razvučem veliko platno (6 x 5 metara), koje me je koštalo dobrih 100 evrića, i napravim sebi hladovinu. Znači, to je za slučaj kada ne mogu da nađem dobro drvo (visoko, sa gustim lišćem, sa prave strane itd.).

Ovo ću koristiti samo leti, u turističkim mestima. Posao oko otvaranja i zatvaranja tende može da uzme oko 15-20 minuta, a pošto tada sviram samo uveče, onda ne moram 2 puta dnevno da se 'cimam'...

Jedini problem sa ovim mojim "izumom" je taj što ako dune jak vetar možemo ja, šipke i platno lepo da se slikamo...

03.07.2013.

Konačno sam uhvatio vremena i detaljno se okupao, jer od subote do danas (sreda) je bilo samo brisanje onim vlažnim maramicama za dečija dupeta (btw, kupio sam danas još 3 pakovanja). Sledeće detaljno kupanje će biti tek u nedelju, pošto ću tog dana da sviram samo uveče (znači slobodan sam praktično ceo dan). Noćas, posle svirke, ponovo vozim i, ako sve bude ok, ostaću u tom mestu u koje idem malo duže: najmanje 4, a najviše 8 dana. 

P..S. Pranje kose ne ide samo uz kupanje, već i 'solo'.

Za benzin, za telefon, za hranu... a, odoše danas pare i za osiguranje za kombi, koje mi sutra ističe. Kada sam krenuo na put, nisam poneo sa sobom baš mnogo para, jer mi nisu ni bile potrebne, pošto sam pošao ja da ih "pravim". Za plaćanje osiguranja sam računao i na zaradu u prva 4-5 dana i na kraju je ispalo baš taman: odoše skoro sve pare, a ovi iz osiguranja su usput dobili i sitniš za vraćanje kusura (dao sam krupnije novčiće: od 2, 1 i pola evra).

04.07.2013.

- Prepoznao me tip koji me je video u jednom drugom mestu (oko 800 km daleko odavde), kad sam tamo svirao pre 2 godine. Kaže da me je tada pitao zašto sviram na dve gitare. Rekoh mu da se ne sećam... (to njegovo je ionako jedno od češćih pitanja koje mi postavljaju).

- A danas me jedan deda pitao da li su mi to 2 gitare. Ja sam mu potvrdio, a on će na to mudro "Pa, vidim ja...".

"Da li je to jedna gitara, koja je kao dve ili su to dve gitare, koje su kao jedna?", pitanje je klasično...

Onaj tamo u belom se pravi da je spomenik i za to traži pare od prolaznika. Ni njemu nije lako, kao ni meni: ja se bunim što sedim satima, on verovatno što mora da stoji...

05.07.2013.

Pita me danas jedan momak (ili je možda bolje reći mlad čovek) kada sam prvi put svírao ovde, u ovom mestu, a ja mu odgovaram: "1993. ili '94.". On: "Sećam te se, tad sam išao u srednju školu..."

Tada, kada sam prvi put bio ovde, sećam se da sam se noću penjao na neku nedovršenu zgradu i tamo spavao (u vreći). Kasnijih godina sam boravio u nekim jeftinim hotelima, a u jednom od njih me je deda koji je radio noćnu smenu zvao Džon Elton. Mislim da je izmiksovao Džona Lenona i Eltona Džona....

06.07.2013.

Ubaci momak (išao je sa ženskom i gurao bicikl) neku siću, ali mu ispadoše 10 evra iz džepa, pa sam viknuo "ej!" i pokazao mu ih prstom, a on se vratio i uzeo ih. Vidite kako sam pošten uličar, a? A pošto postoji neka kosmička pravda (ne mogu da kažem Bog, jer sam nevernik), posle samo 10 minuta, baš u samom finišu svirke, ubaci jedna babica 5 evrića... 

5 evrića nema baš svakoga dana (naročito u ovo doba godine). Ali, ne mari, jer za solidnu zaradu je mnogo važnije da puno ljudi ubaci, nego da 'padaju' krupne novčanice.

Jedna mala maca je osetila da imam piletinu za ručak, pa je nenajavljeno pokušala da mi se pridruži, tj. pokušala je da napravi invaziju na kombi (nisam uspeo da zakačim video snimljen telefonom, na žalost). Dobila je svoj deo, naravno... 

Dva klinca parkirala bicikle i čekaju da krenem da sviram. A ja tek počeo sa "otvaranjem radnje". Ako ne žurim, potrošim 5-6 minuta na pripreme za svirku. Oni uporno čekaju, vide dupla gitara, još je i električna, pa pojačalo, sigurno očekuju da ću ja sad opasno da se razgalamim, šta li... Ali, kad sam počeo da sviram, posle 10 sekundi su otišli... Mislili su da će nešto da se DESI, kad ono... ništa naročito.

09.07.2013.

6 dana sam u istom mestu, dosta je bilo. Sutra popodne put pod točkove... Znači, polako nazad, uz zadržavanje usput u par mesta. Poslednja svirka u nedelju uveče, pa pauza nekoliko dana, pa posle... neke nove letnje šeme.

10.07.2013.

Jutros me je mrzelo da idem da sviram, pa sam se izležavao do 13h. Posle sam vozio 1 sat, pa svratio u supermarket, a sada se na suncu greje voda u flašama i balonima, jer sledi kupanje (a i brijanje). Sreća što je direktor firme fin čovek, pa mi lako odobrava bolovanje... ;)

11.07.2013.

Ubacivali su i crnci i belci, i popovi i policajci, i žene i muškarci, ali nikada Kineskinja ili Kinez. Do juče, mislim... I ovaj Kinez je jedan od onih neumornih, sinoć mu je radnja bila otvorena u vreme kada su se sve ostale već odavno zatvorile. Došao sam da sviram baš preko puta te njegove radnje, a on me je (uz "hvala") počastio sa 1€ (tj. 2x50 centi).

Eh... kad bi svaki Kinez ubacio po 1€... A može i po cent (a mogu i Indijci).

DODATAK

Pozdrav svima!

Ovo je moj prvi post na B92. Imam i svoj blog ( www.ulicni-muzicar.blogspot.com ), na kome sam objavio preko 50 tekstova u poslednje 3 godine. 

Link ka autobiografiji mi je na profilu: http://blog.b92.net/user/128291/ulicni-muzicar/

Zamolio bih vas lepo da me u komentarima ne pitate samo 3 stvari: gde trenutno živim, gde sviram i koliko zarađujem. Sve ostalo može...