Od 10 zaposlenih, 3 rade a 7 samo primaju plate

                                                        Sex must always be great, otherwise don't bother 

Ja podržavam sadašnje ekonomske mere Vlade Republike Srbije. Stopostotno.

Ujedno, unapred šaljem čestitke trojci Vučić-Krstić-Radulović, u njihovim naporima da reformišu finansije i privredu u ovoj mnogo osiromašenoj zemlji.  

Smatram ispravnim to što kažu da su najavljene mere, posebno one koje treba da doprinesu uštedama, ali i uvođenju reda u javnim finansijama - „sečenja tupim noževima", a da će oštriji rezovi tek doći.

Samo se tako može spasiti ekonomija Srbije, koju su prethodne vlade, pod dugogodišnjom kapom DS, svesno dovele do ivice bankrota.

Kažem svesno, zato što su prethodne vlade namerno lagale i zamajavale narod. (Jedan od velikih krivaca, pored bivšeg predsednika BT, bio je i bivši premijer MC; taj čovek je, čini mi se, dobro znao suštinu ekonomske nauke, ali je preferirao da bude marioneta BT, pa je zamajavao narod, gurajući ga dalje u blato sa prekomernim spoljnim zaduživanjem i slično. Ne povratilo se).

Žao mi je što vidim, ovde na blogu, da ima malodušnih pristupa prema novim merama Vlade, uz vređanja.

Pretpostavljam da to ljudi rade ne toliko što nemaju pojma o ekonomiji, već zato, što je još gore, što se boje promena. Time se pridružuju onima koji samo kukumavče kako je situacija u Srbiji teška, a nisu spremni da prihvate promene, iz bojazni da će se njihovo ionako loše materijalno stanje, dalje pogoršati. Kratkovidost.

Otuda sam se gorko smejao kada kolege vređaju: ... Obojicu, i Krstića i Vučića, sa sve njihovim izvorima znanja (Šešelj/Jejl)... ; Taj dečko, sa unjkavim glasićem i držanjem u javnim nastupima kao da mu šef (čika Vučić) neprestano lupa čvrge...; U medijima stalno dreždi Vučić...; Danas smo saznali neverovatnu stvar, to je da cuclača budžetske sise ima 700 000 and counting... još jednom: sedamsto jebenih hiljada.. . itd.

Da počnem od ovog poslednjeg. Onaj koji se čudi što je država najveći poslodavac u Srbiji (pa i što ne zna, ili se pravi da ne zna, koliko je ljudi na njenim jaslima) ne shvata realnost sadašnje Srbije. (Tako je bilo i pod DS, ali oni su krili i nisu imali petlju da se time bave).

Normalno je da se svaka Vlada plaši velike nezaposlenosti stanovništva. To je jedan od razloga zašto onda sama država zapošljava, kapom i šakom. I nikoga ne otpušta, so far...

Svi znamo za sadašnju krizu u Grčkoj. Ono što sam stavio u naslovu poteklo je od Grka - njihova Vlada je zatvorila svoju TV, sa obrazloženjem da je bilo previše zaposlenih (od deset, troje je radilo a sedmoro nije ni dolazilo na posao već samo po plate). Siguran sam da danas u RTS ima ne mali broj onih koji ne rade a primaju plate. Uostalom, tako je i u mnogim drugim državnim službama. A ako nekog od njih pitate da li se oseća neprijatno što ne radi a prima platu, on će vam, kao iz topa, odgovoriti: „Ja hoću da radim, ali me ne daju posao. Oni su krivi". Naravno, taj ne shvata da je došao do posla mimo sistematizacije radnih mesta, da za njegovim radom nije bilo potrebe, već ga je neko sa strane hteo uhlebiti. Kako su se vlasti smenjivale, svaka partija je ubacivala po nekog svojeg, pa ih se nakotilo na tisuće i tisuće...  Kažu da je tako bilo i u socijalističkoj privredi naše bivše države: ljudi su zapošljavani, radi mira u kući, bez obzira da li je za njihovim radom bilo potrebe; kada su preduzeća doživljavala velike gubitke, oni (gubici) su otpisivani, kao gumicom, kako na nivou preduzeća tako i banaka, jer su bili u faktičkom vlasništvu države - ostavimo po strani izmotavanje koje je tada postojalo oko definicija državnih i društvenih preduzeća. Ne povratilo se).

Sada ću reći nešto što mnogima neće izgledati pametno.

Nije problem samo u vlastima, problem je i u narodu.

Znam da nije lepo ružiti narod, ali je imperativno potrebno da se naš narod prevaspita, da promeni odnos, kako prema radu tako i prema trošenju.

Stiče se utisak (s pravom) da ljudi ne vole da rade, a i da olako troše, odnosno da ne znaju šta je to „Pametno trošenje para".

Mislim da nijedna reforma u Srbiji neće uspeti ako se ne promeni sistem vrednovanja najvećeg dela stanovništva Srbije.

Samo odgovornim odnosom prema radu i trošenju  mogu se ostvariti pomaci napred.

Nedavno se jedan blogokolega, koji poznaje ekonomsku problematiku, ali ima svoje momente slabosti, sprdao sa Sašom Radulovićem, dok je još bio kandidat za ministra privrede. U svom blogu više puta je ponavljao: "Morate razumeti ekonomsku suštinu. Morate pročitati i znati sve zakone. Onda je sve jasno. Malo mi je bez veze da vam ovde držim predavanje sa primerima i o razlikama i koje situacije koji član pokriva i gde su problemi u primeni. Pročitajte tekst još jednom. Objašnjava suštinu. Ako vam nije jasno, onda ništa".

Nisam razumeo taj njegov potez, trebalo je, valjda, da te reči budu primer besmislenosti i bahatosti SR.

A ja sam baš u to vreme negde zapisao reči SR, koje su mi se svidele:  "Promeniti Zakon o radu. Omogućiti lako otpuštanje. Ako vam je poslodavac dobar, nemate problem. Ako vam je poslodavac loš, a vi ste dobar radnik, treba da odete. Ne treba vam Zakon o radu da vam štiti loše radno mesto. Nađite boljeg poslodavca. Ako ste vi loši, i treba da vas najuri".

Smatram da je ovo ispravan prilaz.

Usputno, ovo poslednje me tera da kažem: Izvršite anketu među ljudima koji su izgubili posao kod nas - nijedan od njih neće reći da je on bio loš,  i da je u redu što ga je poslodavac najurio.

Kod nas postoji kult gajenja samopouzdanja - da svi dobro radimo.  (Nemam vremena da previše idem u širinu, ali sam čuo predstavnike stranih firmi u Beogradu koji se žale da ne mogu da nađu kvalifikovane ljude, te više puta ponavljaju konkurse).

A nije ispravan ni odnos prema trošenju para.

U razvijenim zemljama postoji izreka "Lako je zaraditi, teško je potrošiti". Kod nas je to obrnuto. Svako misli da je teško doći do para, a da i malo dete zna kako da spiska pare čim mu ih date. Sirotinjska logika.

Tzv. "pametno trošenje" je daleko od nas. Ljudi, i kad imaju para, troše nepromišljeno.

Primer: Među onima koji su izgubili posao bilo je dosta primalaca solidnih otpremnina. Neke su bile pet/šest hiljada evra. I kako su te pare trošene? Nisam cinik, ali prema nekim informacijama, najviše su trošene za zamenu bele tehnike u kući, za vođenje dece na more, makar i u pustu Tursku, za kupovinu polovnog auta, za vraćanje nekakvih dugova i slično. Malo je onih, ako ih je uopšte bilo, koji su te pare iskoristili (ako ne sami, ono sa ortakom) za osnivanje malog preduzeća, za samozapošljavanje i postepeno zapošljavanje drugih. Ne, svi su te pare spiskali, a onda se prijavili na birou rada za zapošljavanje...

Neshvatljiv je i odnos nezaposlenih kada insistiraju da nađu posao samo u struci za koju su se školovali. Kada čovek od 44. godine, koji nikada nije radio, pođe na biro za zapošljavanje da traži posao, majka za njim viče: "Ne prihvataj, sine, posao mimo tvoje kvalifikacije; zašto sam te školovala ako treba da radiš nešto drugo".  I on se vrati doma bez posla,  da ga majka od penzije izdržava, te ceo dan provodi u kafiću. Od muke. Takav stav mnogi stranci u  Beogradu ne mogu da shvate.

Da pomenem odnos prema penzionerima. Ova zemlja ih ima mnogo i premnogo. To je na liniji uvreženog mišljenja u narodu da je dobro naći posao i biti zapošljen, ali da je najbolje od svega - otići što pre u penziju, odnosno primati platu bez rada. U kancelariji čujem sredovečnu sekretaricu koja, svaki put kada dobije neki ozbiljniji posao da radi, uzdahne: "Kada će ta penzija!". Ne šali se, ona bi to najviše volela. Kada joj se ukaže da je imala sve vreme malu platu, pa će joj i penzija biti mala, ona kaže: "Nema veze, snaći ću se nekako", da bi kada ode u penziju kukumavčila kako je penzija nedovoljna za pristojan život.

Penzioneri kukaju, novine su pune njihovih žalopojki, ali tome ne treba pridavati mnogo značaja. Čak šta više, treba pod hitno izmeniti zakon o penzionisanju, te raditi kao što se to radi u razvijenim zemljama.

Jovana Krkobabića treba pacifikovati. Znam ja da on predstavlja penzionere, koji čine veliki segment glasačkog tela, ali svaka odgovorna Vlada mora odgovorno raditi, a to znači stvarati uslove da se što više ljudi zapošljava, a ne da imamo što više penzionera. S tim u vezi, ili s druge strane, poražavajući je podatak (ne znam da li je tačan) da samo 20 posto penzionera uživa mirovine nakon punog radnog staža. Svi ostali (80 posto) su otišli u penziju pod nekim drugim uslovima. Strašno. A naježim se kada čujem one koji kažu "kako duže primaju penziju nego što su faktički radili". Može li se tako graditi moderno društvo, koje težu napretku?

Ne dozvoliti da neki primaju istovremeno dve ili tri plate (penzije uključene).

I penzije treba kresati, tu mislim na one koje su nelogično velike.

Smatram, dakle, da su političari dobro startovali sa ovim najavljenim merama.

Političari vole da pričaju kako je najvažnije "privući strane investicije". To je donekle tačno, ali se pritom zaboravlja da se za strane investicije bore i najrazvijenije zemlje: Engleska, da bi privukla tzv. Greenfield investicije, nudi zemlju u vukojebinama na granici sa Škotskom pod izuzetno povoljnim uslovima, kako bi privukle nekakve korejske i druge kompanije... I Nemačka čezne za stranim investicijama. Zna se za slučaj da je Nokia, u godinama svog uspona, bila otvorila i jednu fabriku u Nemačkoj. Kada joj je krenulo loše, ona je tu fabriku prebacila iz Nemačke u Rumuniju. Nemci su se žestoko bunili, kažu da je čak intervenisala i Angela Merkel kod finske Vlade, tražeći da se fabrika ne iseli iz Nemačke, ali nije uspela u tome.

Da bi jedna zemlja istinski privlačila strane investicije treba mnogo sama da uradi i da se sredi, a u Srbiji je to tek u začetku. Mnogo toga treba menjati.

Ova Vlada, za razliku od vlada DS, ima nameru da se bori protiv korupcije. To je dobro, jer je korupcija per se -  zlo. Međutim, neće to mnogo pomoći. Jedan blogokolega je lepo rekao: "Ми смо сиромашни и бедни не што су нас крали, већ што нисмо радили на томе да будемо богати и продуктивни. Крађа нашем сиромаштву не доприноси пресудно". Zato, borba protiv korupcije neka bude stalna, ali usputna mera. (Zna se da se sa korupcijom bore i najrazvijenije zemlje).

Najvažnije je da se izmeni naš odnos prema radu, prema plaćanju poreza, prema odlasku u penziju.

P. S.

Mladom  ministru finansija Lazaru Krstiću  upućuju se kritike zbog neiskustva.

S pravom.  I  ja smatram da on nije dobro rešenje za ministra finansija, jer se protivim ideji da pripravnik sedne u fotelju ministra. Naopak potez, očigledno. (To rade afričke Vlade, šalju studente u inostranstvo i kad završe studije, vraćaju ih i daju im mesta ministara; to nikada ničemu nije pomoglo).  

Već sam se ranije eksponirao neslaganjem sa potezom bivšeg predsednika BT da za ministra spoljnih poslova postavi VJ, čoveka bez iskustva u spoljnim poslovima. Mentor BT ga ja na tu funkciju bio postavio po onoj floskuli: "Ne zna da svira, ali ako bi seo za klavirom, sigurno bi znao". Smatram da je on bio loše rešenje.

Ovih dana je predsednik Obama zamenio prvog čoveka Američke centralne banke. I nije otišao na Jejl, Harvard ili drugde, tražeći dobre svršene  studente za tu visoku funkciju, nego je postavio jednu damu koja je u svojim sedamdesetim godinama, ali ima dugo iskustvo u bankarskim poslovima.

Ne sumnjam ja u školski stečeno znanje mlađanog ministra LK, ali za funkciju ministra finansija nisu dovoljne ni diplome tri svetski priznata univerziteta. Potrebno je još nešto. S tim u vezi, podsećam da je jedno vreme u vladi Mirka Cvetkovića bila ministarka finansija jedna veoma kvalifikovana ličnost (sada je viceguvernerka NBS), koja je dobro znala šta je dobro a šta je loše u finansijama, pa je smenjena s dužnosti čim je počela da ukazuje Vladi na ekonomsko-finansijske zakonitosti. To onoj Vladi nije odgovaralo.

Još mi pada na pamet i da je , početkom prošlog veka, minister finansija bio Laza Paču, čovek po vokaciji lekar, ali je u udžbenicima osao kao primer sjajnog ministra finansija. A važna karakteristika mu je bila, pored drugih, što je umeo da kralju kaže "Ne", te pare iz državne blagajne racionalno koristio.

Ali, pošto je Lazar Krstić već seo u fotelju ministra, neka mu je alal. U ovoj trojci (Vučić-Krstić-Radulović) možda će i dobro proći.

Pritom imam u vidu da nije važno šta on lično mudro može da ponudi, već da li će to biti izvodljivo u uslovima koji su sada u Srbiji. U tom grmu leži zec. Ako politika prevagne, ako se govori da se ništa ne sme menjati, ako država i dalje ostane kao najveći poslodavac,  da su penzioneri sacred cows,  ako ljudi ne traže sami posao nego čekaju da im ga država ponudi, ako nam obradiva zemlja ostaje neobrađena i sela izumiru jer svi trče u gradove, onda  će sa istinskim reformama teško ići, ili neće ni ići. 

Zato pozdravljam napore ove Vlade, a još ću biti srećniji, ako za nekoliko godina, vidim da istrajava u teškim koracima. Samo tako može biti bolje Srbiji.