Rat za Nair ili dopuna Gvozdene knjige V

 I, evo ih, stižu nam stari poznanici - Džilovi! 

  SAVEZNIŠTVO

Ne mogavši više da izdrži to što sedi besposlen u zasedi, car otvori direktan kanal za komunikaciju sa zapovednikom Džilova iako je tako reskirao da se otkrije položaj i namera njegove zašite.

- Komandante Kruk, zakleti branioče prostora pod slavnom džilovskom civlizacijom, šta se to dešava na vašoj teritoriji? Imamo informacije da nam sa vaše teritorije dolaze neprijatelji koji nemilosrdno, već duže vreme napadaju i vas. Mi smo okupili našu flotu da ih junački dočekamo, međutim, koliko vidimo, oni prilično kasne. Šta se tamo kod vas događa? Da li su vaše neustrašive kosmičke snage, slavne u celom univerzumu, do nogu potukle trokrake gadove, ili su prokletnici udarili na neku drugu stranu, pa će na nas napasti na drugom mestu? - izrecitova Geltazar kada se na holovizoru pojavila krupna kosmata glava trenutnog džilovskog vladara, mada mu se stomak okretao zbog ljigavosti u koju je morao biti uvijen diplomatski govor sa tim okrutnim divljacima.Zbog kašnjenja signala na takvoj udaljenosti, veliki humanoid sačeka oko tri minuta pre nego što odgovori:
- Šta se tebe tiče koje mi nevolje sa njima imamo na našoj teritoriji? Kada bi vam pričao o tome što pitaš, lukavi elf ko što si ti bi mogao da proceni snagu i raspored naših snaga i zloupotrebi to u borbi protiv našeg carstva. U tom slučaju bi zbog odavanja takvih informacija čak i ja bio izveden na gubilište. Takav je naš pravedni zakon. Strog, ali pravedan! -
- Pošto imamo zajjedničkog neprijatelja računao sam da smo u neku ruku saveznici. Znate ono: Neprijatelj moga neprijatelja moj je prijatelj. Smatrao sam da bi naše oružane snage mogle bar razmeniti informacije o kretanju neprijatelja, jer je njihovo uništenje u obostranom interesu. - mirno izloži imperator Evelona mada je, u sebi, bio na granici da vrlo ozbiljno opsuje Džila.
- Našoj veličanstvenoj imperiji ne trebahu prijatelji, ni saveznici. Mi smo rasno iznad drugih humanoida i nama ničija pomoć nije potrebna. Taj savez koji nam nudite je čista uvreda za superionu rasu gospodara kakvi smo mi. -
Geltazaru je bilo dosta svega. Od podilaženja tom glupavom i osornom humanoidu do uvreda koje je dosada morao ćutke da podnese. On reši da pređe na normalno ophođenje sa tim varvarima pa makar ga to koštalo i ozbiljnog rata sa njima. Saćekao je par trenutaka da proveri da li se na hologramu pojavio poznati oblik grba džilovske imperije, što bi nedvosmisleno značilo da se Kruk definitivno isključio iz komunikacije, pa kad se to ne desi on mu oštro odgovori:
- Naravno, vi ste legendarni nepobedivi ratnici u kosmosu... Zato je dvadeset sedam hiljada trokrakih vrodova u poštenoj bici uništilo pedest hiljada vaših, a mi smo u zadnje dve bitke odneli veličanstvene pobede nad istim neprijateljem. Razmisli malo o tome veliki komandante džilovskih trupa! Ako ne želiš našu pomoć protiv njih, nećemo vam je ni dati. Nek vas prokleti Dortijanci slobodno kaspe po vašoj presvetloj teritoriji! -
Sada se pojavio džilovski znak, ali se car Tir-Nan-Oga nije ni malo uzbudio. Sačekao je još nekoliko minuta i holovizor je ponovo zasvetleo. Posle nekoliko obrisa rojeva džilovskih ratnih aparata u brišućem letu, praćenih dramatičnom muzikom, ponovo se pojavi simbol džilovske imperije, a posle njega i kosmata Krukova glava
- I ...? - reče hladno i ironično Geltazar Gator držeći se prema vrhovnom Džilu kao prema svom podaniku.
- Slušaj, malo sam se bolje raspitao o vašem ratu sa Dortijancima. Izgleda da ste imali mnogo žestokih bitaka sa njima i da ste u tom ratu izgubili i jednog krunskog princa. Moram da priznam da nisam očekivao od druge humanidne rase da svoje naveće gospodare prve šalje u borbu sa neprijateljem, ali vi, elfi, dokazali ste da ste vredni svakog poštovanja... - ulagivao se Džil trudeći se da to ne zvuči previše ljigavo.
- U redu, a šta vam zaista treba? - upita evelonski imperator.
- Pa, nikako nam nije jasno kako vi uspevate... Mora da ti prokleti trokraki brodovi imaju neku slabu tačku? Vi ste je očito otkrili. Nama na žalost ne ide ni izbliza tako dobro... Polovina naših udarnih snaga je uništena juče, to već znate... i... pa vidite... mnogo bi nam značila ta informacija u cilju borbe protiv zajedničkog neprijatelja. - procedi dlakavi gorostas očito se stideći izgovorenih reči.
- Tražite informaciju koju smo mi platili krvlju naših najboljih pilota? Veoma samouvereno nema šta. A vi za uzvrat ne želite da nam otkrijete ni poziciju neprijatelja koji upravo pustoši vaše oblasti. Kada bolje razmislim vaš optimizam je veoma orginalan - uzvrati najmoćniji elf u univerzumu neprijatno se smešeći u lice najmoćnijem Džilu.
Kruk uzdahnu, pa pošto nije imao nipta čime bi mogao da zapreti svom sagovorniku, konačno pomirljivo reče:
- Dobro, shvatam smisao šiljatouhi... Hajde da trgujemo. -
Sada se Geltazar našao pomalo ztečen. Jednostavno, nije očekivao Kruk tako brzo otvori svoje karte, pa mu je mozak radio u sasvim drugom pravcu. Ali, nije mu trebalo mnogo vremena da odluči šta će mu dati. Naravno da je to moralo biti nešto samo delimično korisno i prilično neprovereno. U stvari, imperator Evelona je planirao da upotrebi Džilove kao pokusne kuniće. Ohrabren ovom zamisli on hladnokrvno nastavi pregovare sa verovatnim budućim saveznikom:
- Tražite vrlo skupocenu tajnu, a šta ja, mislim mi, elfi, dobijamo zauzvrat? - upita sa smeškom na usnama.
- Pa... položaj na kome se sada vodi bitka do istrebljenja sa njima. Zar to nije ono što si želeo? -
- Previše jeftino. Dovoljno je da osmotrim tvoje ratnike kuda, sa svih strana, hrle u borbu i da lociram sve naše zajedničke neprijatelje. - neumoljivo se ponovo nasmeja Gator.
- Zašto onda nisi odmah tako postupio ? - uzvrati mu jednako hladnim osmehom Džil.
- Zato što je u ovom slučaju pomoć potrebna tebi, a ne meni. - ponovo se isceri elf. OVaj razgovor dvojice suverenih državnika počinjao je neupučenom posmatraču da liči na izvođenje neke čudne komedije.
- Tu nešto debelo ne valja. Zašto bi ti, bez ikakvog razloga, nudio pomoć meni, svome krvnom neprijatelju? - uozbilji se na trenutak džinovski humanoid.
- Prvo, ja se iskreno, ne sećam da su se naše vojske ili kosmičke flote ikada sukobile. Drugo, zato što se u ovom trenutku protiv trokrakih prokletnika možemo uspešno izboriti jedino ako sarađujemo, a treće je što se ključ za potpunu pobedu nad Dortijanvima nalazi u tvom dvorištu, glupavi orijašu! - polako i smireno mu izloži Geltazar namrerno ga vređajući.
- Nama nije potrebna pomoć vas, patuljastih stvorova, da bi pobedili! Ovako će se završiti isto, samo će nas pobeda koštati mnogo više krvi i sredstava, ali biće mnogo čišća i blistavija. Savez koji nam vi predlažete potpuno je nemoralan, jer je apsolutno neprirodan. A prirodnost je zakon iznad svih drugih! - usiljeno će petstokilogramski humanoid.
- Ma da, vi ste snažna i ponosma rasa, a stvari iz okruženja vam vrlo teško prodiru do uma kroz te debele lobanje i žabokrečinu oko mozga. - uzvrati Gator, uz još jedan blistavi osmeh, potpuno svestan da ovom izjavom reskira početak oružanih sukoba sa potencijalnim saveznikom. Ali, nekim osobama istina se mora saopšiti baš na taj način. Drugi pregovarač ne oglasi se nekoliko minuta, očito se domunđavajući sa svojim savetnicima, pa onda veoma glasno upita:
- A šta to mi ne shvatamo... kreaturo patuljasta? -
- Za početak, koliko je ozbiljna opasnost koja se nadvila nad oba carstva. Trebao bi prvo da naučiš da brojiš pre nego što si se bacio u politiku. Ako nisi primetio, naš zajednički neprijatelj se uvek vraća tri puta brojniji, posle svakog potpunog poraza. Doduše, to nisi ni mogao da shvatiš, jer tvoja ponosna rasa nije do sada izvojevala ni jednu pobedu nad trokrakim brodovima. Do sada ste im nanosili samo neznatne gubitke. Ali, vreme je da se suočite sa zastrašujućom istinom. Dort je ovoga puta napao sa dvadest i sedam hiljada brodova, što znači da će ih za nekoliko dana biti osamdeset i jedna hiljada, a čak i da ih zajedničkim snagama opet potpuno uništimo pojaviče se ponovo sa tačno dvesta sedamdeset i tri hiljade i tako dalje. Moramo promeniti način borbe ako mislimo da ih potpuno zaustavimo. Samo u tome postoji nekakva nada za pravu pobedu. - razložno saopšti car Evelona.
Džil je nekoliko sledećih minuta blenuo u prazno, a to je, uz usporenje komunikacije zbog udaljenosti, bilo đavolski mnogo vremena. Zatim, pošto je pokupio razbijene fragmente svoje sigurnosti, polako poče da govori:
- Znači, sve one veličanstvene pobede, kada smo ih proterivali sa svojih teritorija, bili su im samo usputni sukobi dok su kretali da unište sve i svakoga u našoj okolini... Pa to nema nikakve logike. Kao ni ta opsednutost množenjem sa brojem tri. Čekaj, tu nešto ima... njihovi lovci imaju tri krupna trupa spojena u jedno malim centralnim delom. Sinulo mi je da oni izgleda računaju do tri, pa prelaze na novu deseticu. Veoma primitivan računski sistem, gotovo životinjski, ali očito vrlo efikasan... -
- Bravo, počeo si da razmišljaš! Vidiš da nije bilo toliko teško. Znao sam da imaš to u sebi. Svašta postoji ispod sve te dlake i mišića, pa čak inteligencija. - šegačio se Gator iako je imao pametnija diplomatska posla.
- Dobro, a ko su zapravo ti Dortijanci i šta traže među nama, osim što se veoma časno bore do posledenjeg? Oni su izgleda sve popularniji klub samoubica, čim nepozvani zalaze na našu teritoriju? - Džil čak pokuša da bude duhovit.
- Mislim da nas oni uopšte ne razlikuju. Međutim, siguran sam da koriste pulsar na vašoj teritoriji kao portal za ulaz u naš deo svemira. Izgleda da su oni toliko udaljeni da bi drugačiji način puta ovamo trajao stotine ako ne i hiljade godina, pri klasičnoj brzini u hipersvemiru. - odgovori prvi put savršeno ozbiljno najmočniji elf u univerzumu.
- I, šta mi uopšte da uradimo protiv njih? Oni nasrću na sve i svakog, potpuno rešeni da nas ubiju ili da sami poginu. To je jako teško razumeti, ali njihova srčanost je zaista za divljenje. Moramo poštovati takve protivnike! - moralisao je glavnokomandujuči džilovskih kosmičkih snaga.
- Vi im se divite? Baš slatko. A da li ste ikada videli kako izgledaju ti naši divni, bezumno hrabri, protivnici? - upita Geltazar Gator, car Evelona i svih njegovih kolonija.
- Pa... nismo. Oni se uvek bore do smrti, što u svemirskom sukobu obavezno znači uništenje broda. - huknu Džil.
- Žao mi je, ali moraću gadno da vas razočaram. U tim trokrakim brodovima nema ni trunke života. Njihovi piloti sede negde na rodnim planetama i odatle se igraju, dok naši najbolji piloti ginu. A sada možete i dalje da im se divite.
- Nemoguće...! To znači da je desetine hiljada naših najboljih sinova dalo živote u borbi sa robotima! - uzvrati Kruk užasnuto, a to je očito bilo vrlo spontano. Šta se tu može, ima stvari koje preneraze čak i surove Džilove.
- Ne, to nisu roboti, to je još mnogo gore. Veštačka inteligencija ima svojih ograničenja ali, trokraki brodovi nemaju. Njima upravljaju Dortijanci, koje neki još zovu i Ogo-Kriptori, iz svojih udobnih ležajeva na njihovim potpuno mehanizovanom svetu. Ukratko, mi ginemo, a oni se zabavljaju. -
Vrhovni Džil je ćutao neko vreme, a onda je tiho progovorio:
- Reci, kako da ih ubijemo? -
- To ne možemo dok ne dospemo do njihovih svetova, a oni su toliko daleko da bi trebale desetine a možda i stotine godina da sadašnjom brzinom kretanja kroz hipersvemir stignemo tamo. Sve što za sada možemo jeste da onesposobljavamo njihove letilice. - saopšti mu kiselo Geltazar Gator.
- Čekaj, pa to nije ni malo pošteno. Gde je čast tim ratnicima? - zagrme glavni Džil uspravivši se do svoje pune visine od gotovo tri metra.
- Ti kao da ne shvataš osnovnu koncepciju prirodnog ratovanja? Svako koristi ono što prirodno poseduje. Oni imaju dobru tehnologiju i neki tajastven način da skoro trenutno upravljaju svojim brodvima iz nedokučivih dubina svemira, pa to i koriste. - neveselo mu odvrati najmočniji elf u univerzumu.
- Dobro, a kako mi da uništavamo prokleta trokraka čuda efikasno kao vi? - upita dlakavi gorostas, spreman kao zapeta puška.
- E, za otkivanje te tajne trebaju nam neke dodatne usluge. Malo li sam vam stvari o kojima niste imali ni pojma do sada otkrio? Red je da se dogovorimo i napravimo plan zajedničke akcije. - izgovorivši to, imperator Evelona spokojno se zavali nazad, u svoju stolicu.
- Ti, mali, šiljatouhi prevarnatu! Ja ću... - zaurla Džil.
- Šta ćeš? Da dobrog saveznika pretvoriš u zakletog neprijatelja, i da posle toga ratuješ na dva fronta? Nisi ti toliko glup i ako, očito, imaš poteškoće da kontrolišeš svoj bezrazložni bes. Malopre si rekao da ćemo trgovati informacijama i ustupcima, a ja upravo to i radim. Zar očekuješ da ti ustupim jednu tako dragocenu tajnu, a da ne dobijem ništa za uzvrat? To ne bi bila trgovina, nego nasilna otimačina. - nasmeja se ponovo Gator.
- U redu.. U redu... Šta vi želite za uzvrat? - nabusito će gorostas, očigledno upotrebivši ogroman napor da se savlada.
- Pravo, dozvolu da zbog potreba ovog rata ulazimo na vašu teritoriju. Drugo, rukovođenje zajedničkim akcijama jer smo u poznavanju neprijatelja otišli daleko ispred vas... - odgovori mu car, potpuno ravnodušan na orijaševe moguće adrenalinske ispade.
- Nikada! Nikada vas nećemo pustiti da spustite svoje prljave noge na sveto džilovsko tlo! Svaki pedalj naše teritorije natopljen je krvlju naših junaka od davnine, koji te planete osvojiše u poštenoj borbi protiv višestruko brojnijeg neprijatelja. Pustiti vas, pogane dugouhe patuljke, bilo bi čisto svetogrđe i uvreda senima naših heroja! - glavni komandant ofanzivnih trupa naroda Džil urlao je tako snažno da se vrlo brzo lepo primećivalo koliko je promukao.
- Prvo, nas ne zanimaju vaše planete koje ste zadobili istrebljulući brojne ali nenaoružane protivnike. Nas interesuje samo zvezdani međuprostor gde možemo da sačekujemo u zasedi i presrećemo trokrake krvoloke. Samo to i ništa više... Još nešto... Uskoro, kada vašim teritorijama budu letele stotine hiljada Ogo-Kriptorskih borbenih aparata, setićete se moje ponude ali, bojim se da će onda već biti kasno za obe naše rase. - objasni mu polako Geltazar i isključi holo projekciju kako bi poštedeo sebe gomile psovki i pogrda koje će Kruk u sledćih nekoliko minuta verovatno izgovoriti. Zapravo, nije postojao ni jedan jedini razlog zbog kog mi morao to da trpi. Potom je otvorio drugi kanal i još jednom proverio položaj i spremnost svojih borbenih trupa koje su bile raspoređene da se po oprobanom receptu sukobe sa trokrakim brodovima ali, ako zatreba i da spremno dočekaju neki suludi džilovski napad.
Pola sata docnije, direktni komunikator za razgovor između velikih vođa, pištao je iz sve snage, ali ga je imperator ignorisao.
Posle otprilike petnaest minuta, tokom kojih se Kruk kuvao u sopstvenom besu, a komunikator zagrejao do crvenog usijanja, Gator nabaci izraz dosade i upali holoprojektor.
Na projekciji se ukaza glavni komandant, prilično bezvoljan i pokisao. Bio je sav rasčupan, a na obrazu mu je falilo malo dlake, što je zapravo očigledno pokazivalo da Džilovima ne vlada samo jedan diktator, kako su inače pred svetom predstavljali. Postojao je tu i nekakav krunski savet ili nešto slično.
- Dobro, nagodićemo se. Naše glavne planete ostaće nadalje zabranjeno područje. Ne smemo vam dati mogućnost da nas iznenada napadnete dok su naše snage odvučene u zajedničku akciju, daleko od kuće. Tako nespremne nas nikada nećete uhvatiti. Znam ja šta vi malecki mislite o nama ali, garatujem vam da i ako smo veliki humanoidi mi nismo ni malo naivni. - izgvori Džil veoma mekim glasom, ali se u posjednjem delu njegovog govora osećala ozbiljna pretnja. U stvari, Kruk se nmogo bolje osećao kada je pretio, nego kada je pregovarao.
Imperator evelonske imperije pogleda ga preko volje, pa mu se obrati ignorišući njegov zahtev:
- To će zavisiti od razvoja situacije na terenu. Ne očekujete valjda, ako se neprijatelj sakrije u blizini vaših ključnih planeta, da mi sedimo skrštenih ruku? Predlažem sasvim drugačiji pristup ratovanju na vašoj teritoriji. Dok se borimo, vaše neustrašive snage uvek će davati pratnju našim snagama. Ne mislite valjda da smo toliko ludi da vas ugrozimo kad vas imamo iza sebe? -
- A ako upotrebite požtvrovane heroje koji će rado umreti za prosperitet vaše rase? Čujem da imate neke čudne Leliks sveštenike koji su sposobni za tako nešto! - zabrunda njegov gorostasni sagovornik.
- Vi, naravno, polazite od sebe kada ocenjujete druge. - uzdahnu Gator - Pokušajte da shvatite kao nisu svi podmuki kao vi. Moji sunarodnici nikada ne izdaju prijatelje, a za to imate gomilu svedočanstava širom vasione. Ako se ne možemo dogovoriti ni postignuti minimum saglasnosti oko zajedničkih akcija protiv Dortijanaca, onda nemamo više šta da pričamo. Sačekaćemo da oni prvo unište vas pa ćemo onda preduzeti neophodne akcije na vašoj teritoriji. To je bolje nego da se borimo sa jednim neprijateljem ispred, a sa drugim iza sebe. Biće mnogo teže nego sada, dok možemo da sarađujemo ali, mi za razliku od vas, bar znamo gde i kako da ih udarimo. Sada me izvinite, idem da sa našim naučnicima pripremam svoje trupe za konačni obračun, jer vaše snage neće izdržati ni sledeće dve invazije trokrakih brodova. Ostajte mi zbogom i sve najbolje u vašem ratu sa Dortijancima! -
Vrhovni elf ugasi holokomunikator uz zluradi osmeh. Ovo je bio pun diplomatski pogodak. Uz prednost od nekoliko otkrića, mogao je glupe Džilove da vodi ko slepce naokolo. Oni su bili vrlo snažni, podmukli, umereno pametni i bezumno surovi ali, to im nije bilo mnogo od pomoći protiv ovakvog protivnika.
Komunikator je posle nekoliko minuta ponovo počeo panično da se oglašava. Gator ga odmah uključi, jer je sada već bilo suviše toga na kocki ali, je pritom složio izraz lica kao da to zaista radi preko volje.
- Malo sam usaglašavao stavove sa svojim savetnicima i jednoglasno smo odlučili da i ovoga puta velikodušno popustimo pred vašim zahtevima. - stidljivo saopšti Džil iako se na holoprojekciji lepo videlo da mu je vilica prekrivena tamnom krvlju te rase, a oko sa suprotne strane gotovo zatvoreno. Bilo je očito kako je proteklo usaglašavanje, kao i to da su savetnici pritom potegli neke veoma jake argumente. Šta ćete, politika je u celom univerzumu bila vrlo naporan i odgovoran posao.
- Dobro... Recimo da smo se dogovorili. Za početak, odaću vam tajnu kako da ih uništavate pre nego oni vas. Zapravo, to je prilično prosto. Trik je u tome da ih pratite dok su u hipersvemiru i po njihovoj promeni brzine proračunate kada i gde će iskočiti iz njega. Onda tu stignete nekoliko trenutaka pre njih i napadnete ih dok oni još nisu u stanju da uzvrate vatru, niti da promene putanju svojih letilica. Ništa više. - saopšti mu elf prostodušno, prećutavši pritom sve o superbaterijama i napajanju trokrakih brodova.
- Čekaj, a kako to baš tako lako izračunavate? Meni se to čini strašno komplikovano! - reče orijaš zabrinuto i vidno razočaran.
- Ma, ne berite brigu. Prvom sledećom prilikom povešćemo vaše pilote sa nama. Veruj mi, vrlo brzo će da uđu u štos. Nego, gde su neprijaelji sada? - uzvrati Gator pun optimizma.
- Pa, dok su hrlili hipersvemirom da pobegnu sa naše teritorije mi smo na njih otvorili vatru sa svoje dve planete koje su opremljene topovima prilagođenim dejstvima po ciljevima u hipersvemiru. Leteli su u veoma zgusnutoj formacuji pa je efekat bio gotovo neverovatan. Uništili sno čak dve hiljade neprijateljskih aparata. Tada su oni uradili nešto dosada još neviđeno. Sa svih pet hiljada svojih letilica napravili su veliki zaokret u hipersvemiru i stuštili se na te naše planete iz drugog pravca. Tučemo se več nekoliko sati oko njih. Ugasili su život na jednoj, a nama je skoro nestalo lovaca da ih na njih šaljemo. Situacija je, zapravo, vrlo teška. Ako izgubimo i drugi fotonski top nećemo im moći ništa dok su u hipersvemiru! - objašnjavao je Kruk dramatično.
- Dobro, onda mi odmah upadamo tamo da dovršimo vaš posao. Neka je slava vašim palim herojima. Biće osvećeni. Ako se gubitak u vojnom materijalu može smatrati osvetom. -
- Čekajte, kako čete ih iznenaditi na izlazu kada se oni već bore tamo? - upita Džil obazrivo.
- To se, na žalost, mora uraditi na starinski način. Nisam ni rekao da će ovo biti rat bez gubitaka. - odmahnu rukom Geltazar Gator.
Tako su se završili teški pregovori, a otpočeo je nesiguran savez između elfa i Džilova koji će, začudo, potrajati prilično dugo uz pojedine incidete i zataškavane sukobe po kolonijama na rubovima dva kosmička carstva.