ISKAZ

Verovatno i vama ali meni se vrlo često dešava da mi nešto padne na um i počne da burgija i vrti, potirući sve ostalo ili ga bacajući u daleku pozadinu. Kakav već jesam, o'ma pristupam procesu razrešavanja, oštrim mač, Gordijev čvor je to, mora se po Aleksandrovom receptu.

Jutros mi je u glavi iznebuha zazvonila reč ISKAZ! Prosto sam mogao da je vidim, svetlela je jarkim fluorescentnim sjajem. Sada dok ovo pišem, hladne glave i veoma priseban, padaju mi na pamet: Iskazi svedoka na sudu, iskazivanje divljenja prema, iskazivanje poštovanja, pravilnik o metodologiji ISKAZivanja podkriterijuma u odgovarajući broj bodova...i svakakve druge banalije. Ništa od toga! Možda ćete pomisliti: Reč kao reč i pogrešićete!

Kao programiran robot najnovije generacije, prišao sam polici, potražio i bez po muke pronašao knjige koje sam tražio: FUKO, Žila Deleza i ETHOS SPOZNAJE U EVROPSKOJ I U INDIJSKOJ FILOSOFIJI, Čedomila Veljačića. Davno sam čitao i jednu i drugu knjigu ali mi je ostalo ili ostala, nekakva veza, povezanost a propos ISKAZA, koju sam pod hitno morao da pronađem.

Pronađoh!

Fuko na jednom mestu veli: Oko jednog ISKAZA morali bismo da razlikujemo tri kruga, kao tri odsečka prostora. Pre svega jedan kolateralan prostor, pridružen ili priključen, kojeg obrazuju drugi ISKAZI iz iste grupe. Malo je važno doznati odgovor na pitanje da li prostor definiše grupu ili naprotiv, grupa ISKAZA definiše prostor. Niti ima homogenog prostora bez obzira na ISKAZE, niti ima nelokalizovanih ISKAZA, jer se to dvoje izmeša na nivou pravila formiranja. Bitno je da se ova pravila formiranja ne mogu svesti ni na aksiome, kao kod sudova, ni na kontekst, kao kod rečenica.

............................................................................................................................................

ISKAZ je sasvim drugačiji: on je neodvojiv od jedne inherentne varijabile preko koje nikad nismo u jednom sistemu, već neprekidno prelazimo iz jednog sistema u drugi (čak i unutar jednog istog jezika). ISKAZ nije ni lateralan ni verikalan već je transferzalan a njegova pravila su iz istog nivoa kao on.....................................I ne samo da je svaki ISKAZ neodvojiv od jednog proređenog i istovremeno pravilnog mnoštva, već je svaki ISKAZ mnoštvo: Mnoštvo a ne struktura ili sistem. Fuko dalje nastavlja: ISKAZ je primitivna funkcija ili primarni smisao pravilnosti.

Sitna digresija, u MALOJ PROSVETINOJ ENCIKLOPEDIJI iz 1978 godine, pod ISKAZ, piše: U matematičkoj logici svaka rečenica za koju ima smisla utvrđivati da li je istrinita  ili neistinita……Nezavisno od svog konkretnog sadržaja, on se uopšte smatra za promenljivu koja uzima samo dve od mogućih logičkih vrednosti: Istinu i neistinu. Samo dve od mogućih….? Gore sam citirao Fukoa: ISKAZ neodvojiv od jednog proređenog i istovremeno pravilnog mnoštva, već je svaki ISKAZ mnoštvo.

Statement na engleskom može značiti i ISKAZ ali bih ja to pre preveo kao izjavu a to priznaćete, nije isto. Takođe, reč Testimony koja se može upotrebiti kao ISKAZ, nije odgovarajuća, pre bi to bilo svedočenje.

Francuska reč Declaration ima značenja: Objavljenje, objava, oglas, obznana, priznanje, svedočenje i na kraju ISKAZ. Nije jednostavno kako bi to na prvi pogled moglo izgledati!

Nego da se vratim Fukou: ISKAZI  se razlikuju od reči, rečenica i sudova po tome što u sebi sadrže kao svoje izvedenice i funkcije subjekta i funkcije objekta i funkcije pojma. Tačnije, subjekt, objekt i pojam su samo funkcije izvedene iz primitivne funkcije ili ISKAZA……….Sistemu reči, rečenica i sudova, koji se služi unutrašnjom konstantom i spoljašnjom varijabilom, suprotstavlja se dakle mnoštvo ISKAZA koji se služe inherentnom varijacijom i unutrašnjom varijabilom.

Čedomil Veljačić, budističkog imena Nana-jiivako, omiljeni mi lik, Filosof, budista, vrhunski pozavalac Evropske i Indijske Filosofije i Istorije Filosofije, najznačajnijih Filosofa sa obe strane ali i onih manje poznatih ili nama potpuno nepoznatih, u svom delu čiji naslov pomenuh u gornjem delu teksta, bavi se drugom temom ali sam zapamtio i pronašao deo u kojem se pominje ISKAZ. Navodeći mišljenja i stavove Kanta, Hegela, Vitgenštajna, Nagarđuna (oko 150. n. e., indijski filosof, smatraju ga najuticajnijim budističkim misliocem posle Gautame Bude), Jaspersa… Posebice se zadržava na Jaspersu, koji u jednom odeljku govori: Stanovitu blizinu takvom postupku možemo naći u Ničeovim tokovima misli. Ni Niče nam ne dopušta da se smirimo i ustalimo ni na kakvoj poziciji.On nas baca u vir suprotnosti i dokida važenje svakog ISKAZA bilo gdje, suprotnom tvrdnjom……….Niče je kao i budisti pokušao da likvidira sve kategorije. On kaže da nema ni jedinstva, ni uzročnosti, ni supstancije, ni subjekta….A Nagarđuna kaže da nijedna stvar ne postoji po sebi, nijedna misao ni ništa što je njom zamišljeno nije istinito, nego zavisno. Obojica kažu da ne postoji bitak, sve je samo objašnjavanje.

Nategnuto ali bismo mogli reći: Sve je samo ISKAZ. Štono reče Fuko: Niti ima homogenog prostora bez obzira na ISKAZE, niti ima nelokalizovanih ISKAZA, jer se to dvoje izmeša na nivou pravila formiranja. Bitno je da se ova pravila formiranja ne mogu svesti ni na aksiome, kao kod sudova, ni na kontekst, kao kod rečenica. Ako aksiomi kod sudova i kontekst kod rečenica ne podležu pravilima formiranja, ostaje nam samo ISKAZ. Bio on istinit ili neistinit, lažan.

Toliko od mene…za sada J