Orgije na Titaniku

"Ma pusti to. Na brodu je bila elita svetskog dzet seta koja je imala samo jednu religiju - hedonizam. Na brodu se pio najfiniji sampanjac, duvala se koka i bilo je masovnih orgija. Jedna od pocasnih zvanica je bio i kapetan sto je, kako se prica, i dovelo do zakasnele odluke o eskiviranju sante leda i ostecivanju broda. Mumija Amen-Ra, egipatske princeze i jedne od najvecih bludnica Egipta je takodje bila na brodu zbog svog pozitivnog dejstava na seksualni zivot ljudi u njenoj blizini. Zbog tih orgija svi mi imamo satove Titanik DNA od materijala sa titanika."

"Niste li i vi svingeri?" Pitam ja u sali.

"Pa naravno. Jebem se svakodnevno od cetrnaeste. Nema nista lepse od orgija. Mogu da se jebem danima. Nema tipa sa ovim satom koga nisam karala."

"Ne mogu da poverujem." Samo sto mi nije pala vilica na patos od iznenadjenja.

"Sto nemozes. Ma opusti se bre malo, izadji iz stereotipa o zeni domacici. Gledaj pravi zivot."

"Ma dobro... Nego sve one tipove sa satom si karala?"

"One mladje od 60 - DA. NJih oko 400. Nisu bas samo nasi kupovali satove. Ima i uljeza" Kaze ona sa osmehom dok gasi cigaretu.

Hotel Delano, jedna od najlepsih hotela u juznoj Floridi. Vlasnik Delana , eminencija dzet seta istocne obale, Ian Scharger, stekao je ime i obogatio se kao vlasnik najpoznatije svetske diskoteke "Studio 54" u New York-u. Kao okupljaliste svetske elite 54-vorka je obelezila 80-e i prvu polovinu 90-ih snaznim uticajem na modnih trendova u New Jorku i Americi sto se prenosilo metodom spojenih sudova na ostatak sveta. Hotelijerstvo, u to vreme je postalo prilicno monotono oslanjajuci se na zastarelu koncepciju lanaca hotela slicnog izgleda. Svi hoteli istog lanca su licili jedan na drugi kao restorani McDonalldsa, a medjusobno kao McDonalds i Burger King. Ianov prelaz u biznis sa hotelima je bio pravo osvezenje jer je on, neopterecen dogmama, unosio novine u vec uhodane stereotpe hotelijerstva. Jedna od novina u hotelijerskom biznisu je angazovanje jednog od najboljih svetskih dizajnera. Philippe Starck, najsjajnija zvezda u svetu dizajna, zapoceo je novo poglavlje u kreiranju enterija hotela. Ulovio je ili oslobodio, feng shu ili kako se vec zove ono o planiranju protoka energije u u enterijerima. Sam ulazak u Delano hotel, sa visokim plafonom, stubovima i kombinacijom mermer i drvo menja raspolozenje ljudima. Svaka stolica, svaka cesma ili viljuska u Delanu su dizajnirane namenski i smisljeno postavljena. Meni licno su se najvise dopali neobicni lavaboi i cesme u taoletima. Za pocetak, nista ne asocira na kupatilo. Starinski parket, neki kredenac kao iz podruma moje babe ofarban u belo, ofucani astal sa starom mermernom plocom cija sredina je malo udubljena i izgleda kao da je uzeta sa nekog grckog stepenista gde je izlizana od gazenja sa rupom na sredini predstavlja Starckovu interpretaciju lavaboa. Neka cev koja izlazi iz patosa, savijena kao naopako slovo "j" predstavlja cesmu a voda se pusta gazenjem dascice parketa druge boje. Cisto dizajnersko ludilo. Ja inace u enterijeru najvise volim taolete, kujne i stolice, mozda obrnutim redosledom. Zato i volim da sedim u jednom od separea u Delanu koji je napravljen kao starinska kuhinja, sa visokim kuhinjskim stolom, koji , je naravno od ofucanog drveta mermera. Pozcasnu strazu oko stola drze 12 prelepih barskih stolica koje ne bi bilo sramota da budu muzejski eksponati u bilo kom muzeju primenjene umetnosti.

Posle 9 uvece u holu i prostoru oko bazena se okuplja dzet set na vrlo lepim zurkama. Zbog mira gostiju zurke pocinju rano a muzika se iskljucuje do 1. Posle toga se provod nastavlja u klubovima Majami Bica. Na ulazu u hotel crveni konopac i dormen Hassan se srdacno pozdravlja samnom dok me preko reda pusta. Na rutinsko pitanje odgovaram da jos neznam ko su mi klijenti. Hassan kaze da sa gostima Delano hotela nema promasaja. Nema ni samnom promasaja jer uvek kad radim dajem sve od sebe. Kad idem da radim uvek sam obrijan i sredjen, i obucen na opasno jer samo jednom ozes da ostavis prvi utisak. Provalio sam da osim moje velicine i smrknutog lica znacajno mesto u ocima klijenata ima pancir. Od te spoznaje uvek radim u neprobojnom prsluku nivoa 3 koga navodno ne probija ni metak magnuma 44. Kad blefiram ja to radim do koske. Ovek sam skroz ozbiljan, a neki kazu namrsten.

Zaledjenim pogledom analiziram lica prisutnih. Pogled mi se srece sa tipom obucenim kao model Prade. U delicu sekunde gospodin i gospodja Bennett lako prepoznaju celavog belca od 140 kila koji stoji obucen u crno, na sred belog hola. Gospodin Bennett se srdacno rukuje samnom koristeci obe ruke a njegova gospodja me je grli i ljubi u obraz, sto se moze smatrati obicajem. Saznajem da imam odlicne preporuke od Vilijama koji lici na Ivicu Dacica koga sam cuvao pre par meseci koji je za dve veceri potrosio ravno 154 000$ plus hotelski trosak, rentiranje rols rojsa i bentlija,... Kazu da su trazili nekog velikog belca da ih cuva i da hoce skroz da budu opusteni i da se zabavljaju. Oboje su oko 40 - 45 godina, atletski gradjeni, preplanuli. Deluje mi kao da su vrlo uspesni, jer Delano hotel je papreno skup. Gospodin Bennet je obucen kompletno u crno sa masivnim crnozlatnim rucnim satom. Kontrast mu daju samo minijaturne crvene Prada etikete. Gospodja je visoka, stasita plavusa, sa lepo uradjenim vestackim grudima velicine "taman", koje se jasno ocrtavaju ispod providne crne haljine. Zapazam identican sat kao sto nosi njen suprug. Onako plavokosa, nezno nabildovana, u skupoj tesnoj crnoj chanel haljini sa super elegantnim crno zlatnim chanel cipelama koje imaju elegantnu crvenu stiklu, sparenim sa zlatnom tasnicom iz kolekcije Chanel Cruise koja je svega 20 dana ranije prezentovana na modnoj reviji na Santa Monica aerodromu. Bracni par Bennet onako preplanuli, sa besprekorno belim zubima, obuceni po najaktuelnijim modnim trendovima. Drzanjem i manirima su neodoljivo podsecali na filmske zvezde. Dok hodamo prema restoranu, gospodja Bennett, manirom lepo vaspitane dame predstavlja svog supruga i sebe. Objasnjava da suprug ima biznis sa rezervnim delovima za dzinovske pumpe, busilice na naftnim poljima, mahom na bliskom istoku ali i u Teksasu. Dok je gospodja "skromnija" i kupuje i preprodaje trzne centre.

Dogovorena je vecera u "Blue door", jednom od hotelskih restorana gde treba da se nadjemo sa bracnim parom Smith koji je sa Bennettovima na blic odmoru. Planirali su da im preporucim neki dobar klub sa haus muzikom. Utorkom je izbor klubova koji rade dobro skroz tanak. Utorkom su u Mokai-u najbolje zurke sa odlicnom posetom ljudi iz sveta mode, mahom manekenki. U hodu saljem text poruku Volteru, menadzeru "Mokai-a" da mi odvoji najbolji sto za moje skupe klijente. Napominjem da su klijenti skupi jer je to sifra da ce da potrose preko 3 000$ od kojih meni ide 10% kao promoteru kluba.

Prvi put imam priliku da vidim restoran "Blue Door" perverzno lepo uredjenog koji je osim po dizajnu poznat po svom kuvaru Claude Troisgros ikoni restoranskog biznisa. On je unuk onog cuvenog francuskog kuvara koji je prvi poceo da priprema ribu u vinu, pre 80 godina, izazvavsi nezaustavljivu lancanu reakciju u tvrdokornoj francuskoj kulinarskoj skoli. Hedonisti koji su uzivali u gurmanskim naucnim radovima kineske, tajlandske, brazilske i drugih kuhinja obavezno posecuju Plava Vrata da bi privremeno zadovoljili svoju neutoljivu potrebu za najboljom hranom na svetu. Odbegli Francuz je bio zvezda "prelaznog roka" 1995 kada je prihvatio "ponudu koja se ne odbija" i napustio sopstveni restoran u Brazilu nazvan po njegovom rodnom gradu!

Atmosfera u restoranu je opustena, skoro kao dnevna soba... Ali jebeno skupa dnevna soba. OD 5 - 6 parova zmureci pogadjam ko su gospodin i gospodja Smith. Za centralnim stolom, bracni par Smith pije preskupi Cristal '95. Takodje tletski gradjeni, sa bisernim osmesima, obuceni u crno kao da su blizanci sa Bennetovima i Smithovi odaju utisak stila i bogatstva. Nekako me ne iznenadjuje da i njih dvoje imaju na ruci identican model sata. Strahovito je pocelo da me intrigira zasto svo cetvoro nose iste satove koje ne uspevam da prepoznam.

Gospodja Smith se pozdravlja samnom, ljubeci me u ugao usne. Osecam diskretan miris sampanjca koji se podvlaci pod miris prelepog Issey Miyake parfema. Grleci me par sekundi proveravala je moje bicepse i tricepse konstatujuci da sam pravi muskarac. Imala je i duhovitu opasku da verovatno ne stizem da dignem pantalone od silnih riba na Sauth Beach-u koje su zeljne pravog muskarca, pored gomile pedera. Gospodin Smith, nasmejavsi se na izjavu svoje supruge, srdacno se rukuje samnom sa dve ruke i kaze da je Ivica bio u pravu da sam krupan. Pita me jel istina da mogu da podignem na benc presu 370 kg. Ja skromno smanjujem na realnih 320 kg na bencu ne bezeci od mogucnosti da jednohga dana... Gospodin Smith, dalje rutinski, objasnjava da on ima malu avio kompaniju sa 30-ak aviona koji mahom lete po bliskom istoku a gospodja Smith ima investicioni fond koji ulaze sirom sveta. Dok mi to pricaju uspevam da procitam o kom satu je rec. Pise "Titanic DNA". Nikad cuo.

Pridrzao sam stolice damama dok su sedale za sto i udaljio se na par metara od njih zauzevsi polozaj uz veliki stub. Tako mogu da odrzavam vizuelni kontakt sa klijentima a da ne bodem oci svojom pojavom ostali gostima. Dok su Bennettovi i Smithovi vrlo studiozno razgledavali lepo opremljen jelovnik, ja sam od konobara dobio gratis red bull i flasicu vode. To nije los pocetak veceri. Radujem se zadrzavanju u restoranu gde skoro nista ne treba da radim. U diskoteci je uvek nesto sto se desava pa makar da kroz guzvu pratim dame do taoleta. Jos je i tekst poruka od Voltera, menadzera Mokaia potvrdila da imam svojih 10% u Mokaiu. To je za trenutak razledilo moju facu na ivicu osmeha.

Bilo mi je vrlo interesantno da posmatram osoblje restorana kako savrseno obavlja svoj posao. Vise konobra, veoma vesto i nenametljivo serviraju razlicite specijalitete, po nekad se zaobilazeci za santimetar bez gledanja. Kao da igraju balet. A porcije koje su donosili su izgledale jebeno dobro. Neznam kakav ukus imaju ali miris jebe kevu. Jeo sam pre polaska piletinu sa krompirom ali bih mogao bez problema da se pridruzim. Ovo je verovatno sam vrh svetskog kulinarstva. Kraj zanra!

Dok su mezili prvo jelo uz Cristal prilazi mi gospodja Smith. Hoce da joj pravim drustvo dok izlazi u bastu da pusi. Kaze da je u principu nepusac ali da voli povremeno cigaretu, dve uz klopu. Klimam glavom u znak razumevanja. Ona se interesuje da li sam ozenjen, kako treniram, imam li papire,... Odgovaram precizno, malo se i salim a njoj to simpaticno. Pitam jel se jos uvek krije od mame i tate kad pusi, aludirajuci da je mlada. Vidim da joj godi. Uzima me pod ruku i vracamo se u Plava Vrata.

Gledam gospodu savrsenih mnira kako polako jedu nesto iz nekih cudnih tanjira na vise niivoa, sa nekim stvarcicama koje vire... Vidi se da im godi hranljivi monolog francuskog kuvara. Stize i jos jedna boca sampanjca od 2 500$, a ubrzo zatim i dezert. Drustvance je skroz opusteno, sto ja kazem razmagnetisano. Na licima im titra osmeh zadovolstva zbog vrhunske hrane, odlicnog pica i harmonicnog prijateljstva.

Gospodja Smith procenjuje da je vreme za drugu cigaretu. Izraz blazenstva na njenom licu govori da uziva u svakoj sekundi vecer. Dok izlazimo u pusacku bastu ne uspevam dalje da obuzdam znatizelju pa pitam:

"Primecujem da svi imate Titanic DNA... U cemu je fora?"

"Znas li ti Milane da su na Titaniku bile jedne od najboljih orgija na svetu."

"Neznam, ali bas da cujem."

"Titanik je u to vreme bio najveci i najluksuzniji brod. Nije se stedilo ni na cemu..."

"Osim na kvalitetu zidova broda i zaptivnih vrata."

"Ma pusti to. Na brodu je bila elita svetskog dzet seta koja je imala samo jednu religiju - hedonizam. Na brodu se pio najfiniji sampanjac, duvala se koka i bilo je masovnih orgija. Jedna od pocasnih zvanica je bio i kapetan sto je, kako se prica, i dovelo do zakasnele odluke o eskiviranju sante leda i ostecivanju broda. Mumija Amen-Ra, egipatske princeze i jedne od najvecih bludnica Egipta je takodje bila na brodu zbog svog pozitivnog dejstava na seksualni zivot ljudi u njenoj blizini. Zbog tih orgija svi mi imamo satove Titanik DNA od materijala sa titanika."

"Niste li i vi svingeri?" Pitam ja u sali.

"Pa naravno. Jebem se svakodnevno od cetrnaeste. Nema nista lepse od orgija. Mogu da se jebem danima. Nema tipa sa ovim satom koga nisam karala."

"Ne mogu da poverujem." Samo sto mi nije pala vilica na patos od iznenadjenja.

"Sto nemozes. Ma opusti se bre malo, izadji iz stereotipa o zeni domacici. Gledaj pravi zivot."

"Ma dobro... Nego sve one tipove sa satom si karala?"

"One mladje od 60 - DA. NJih oko 400. Nisu bas samo nasi kupovali satove. Ima i uljeza" Kaze ona sa osmehom dok gasi cigaretu.

Ja sam verovatno napravio neku facu koja je licila na upitnik.

"Kad su dobre orgije mogu da se jebem i sa 30 razlicitih tipova. Nema bolje stvari od toga. Nije izmisljena... Moozda kokain." Zakljucuje gospodja Smith i hvata me pod ruku dok se vracamo u restoran. Osecam da me izbija neka toplina i kako mi nesto mrda u stomaku. Ovakvu bombu nisam ocekivao. Ja u principu svoje klijente nikad nista ne pitam ali sada imam stotine pitanja.

"Pa dobro, koliko je proizvdeno tih satova?" Pitam ja dok otvaram vrata od terase da udjemo u restoran.

"Za sada oko 1500 a do 2012 ce ih biti 2012 i tada, na sto godine od potapanja titanika ce da se prekine sa proizvodnjom."

"Osecam da je skup sat."

"Oko 150 000$. Mada imam ja i skuplje satove ." Kaze gospodja smit dok joj pridrzavam stolicu da sedne i dodaje.

"Milanu se bas dopada ovaj nas sat"


"To je jebacki sat." kaze gospodin Bennett i svi nazdravise uz smeh. Ja odpozdravim rukom i udaljim se od stola.



Opet zauzimam poziciju uz moj stub i pocinjem da analiziram moje milionere na drugi nacin. Preslusavam ponovo u sebi sve sto je rekla gospodja Smith. 30 muskaraca za jendo vece!? Pa to ni Karleusa ne moze. Da l' je moguce da se oni medjusobno... Izgleda kao da nije. Ali gospodja Smith tvdi drugacije. Mozda me samo zajebava, a ja kao mlad majmun kad mu das ogledalo pa me sada posmatraju kako reagujem. Valjda se nisam zacrveneo. Mrzim kada mi se misli ustalasaju kao sada, ali pitanja mi sama naviru.

U toku sledece "pus pauze" gospodje Smith, mi daje odgovore na neka od pitanja, i tako saznajem gomilu neverovatnih stvari vezanih za ekipu sa titanika i njegovo potpanje. Tradicija orgija, kako kona kaze, koja se prenosi kroz svetski dzet set vekovima ne zna za granice. Jedna od najbludnijih svingerki je bila egipatska princeza Amon-Ra cija je mumija unesena na brod zbog njenog blagotornog dejstva na seksualni zivot ljudi. Kazu da je tolika kolicina seksa u kome ona nije mogla da ucestvuje razbesenla princezu i da je njen duh potopio brod. Mada je potapanju broda doprinelo i kapetanovo odsustvo sa komandnog pulta. I on covek od krvi i mesa pa nije mogao da odbije poziv da ucestvuje na najvecem, putujucem svingerskom balu, sa najraskalasniijim zenama na svetu i nije bio u mogucnosti da reaguje blagovremeno na upozorenja o velikom santama leda na koridoru Titanika. Nesto je spomenula i neku zidarsku lozu ali je to prevazislo moje tadasnje znanje engleskog. Gospodja Smith, dalje, tvrdi da je porno reziser Mitch Spinelli koji je snimio 1995 godine osrednji pornic "Titanic orgy" unuk jednog od vidjenijih svingera tog vremena, Henrya Spinnera koji je zajedno sa titanikom otisao na dno. Navodno pornic sifrovano opisuje pravu istinu o potapanjiu broda i kapetana sa spustenim pantalonama. Kao potvrdu Spinellijeve veze sa celom pricom, gospodja Smith navodi da se Spinellijeva cerka zove Amon-Ra i da je glumila u par mekih pornica. Alal vera za porodicu Spinelli ili Spinner. Cela prica je samo jos brze "zaspinovala" moje misli.


Posle vecere svi su izasli da puse po cohiba cigaru za sankom u basti. Cak i zene. Kazu da su te cigare vrh hedonizma. Moguce je. Posle uzbudljive price o orgijama i ja sam uzivao u cigari, kao pasivni konzument, gledajuci gospodje Bennet i Smith sa debelim tompusima u ustima. Tako vec lice na svingerke.

Iz Delano hotela produzenom Lincoln limuzinom dolazimo do Mokai-a. Na ulazu je bas pristojna guzva. Svetlom baterijske lampe se javljam Rodzeru koji odmah otvara crveni konopac i preko reda nas uvodi u klub. Nakon brzog kurtoaznog upoznavanja, Rodzer se duboko naklonio kada je video crnu centurion "no limit" american expres karticu. Stari lisac zna da je da crnu karticu za placanje koriste najmocniji ljudi na svetu.

Sa ulaza nas preuzima prelepa konobarica, poreklom iz Maroka, sa najboljim parom nogu na svetu. Vesela je jer zna da ja uvek imam klijente koji neznaju sta je rec "stednja". Mis duge noge dovodi nas do najboljeg separea. Primecujem da je na stolu plocica na kojoj pise da je rezervisano na ime Milan. Eh kad bi bilo... Bljesak besprekorno belih zuba na licu Marokanske misice mi govori da je naruceno par boca kristala i nekoliko boci votke da prave guzvu. Svako donosenje sampanjca u klubovima je uvek mudro osmisljen spektakl. Jedna ili vise konobarica sa mini svetlecom raketom na sampanjcu prave performans da bi se gosti osetili specijalnim i bili zapazeni dok trose pare. Marokanka je magistrirala performans iznosenja sampanjca u Parizu na katedri univerziteta Moulin Rouge.Vatromet i sampanjac kao i uvek privlace desetine cura. Na klim glave gospodina Bennetta sipam svim zainteresovanim curama sampanjac uz nesebicnu pomoc kolegenice iz Maroka. I njoj i meni je u interesu da se proda sto vise pica. Nadam se da nismo previse upadljivi dok uvaljujemo pune case devojkama. Za nasim stolom je 7 - 8 prelepih mladih cura manekenske gradje koje se drze za sampanjac dok igraju. Dok ja stojim na liniji razdvajanja izmedju naseg separeao i ostalog sveta propustajuci samo zgodne cure opet dolazi vatromet sa jos dva kristala. Obuzima me finansijsko spokojstvo jer mojih 10% od sume koju oni potrose raste kao temperatura avgustovskog jutra.


Alkohol i odlican ritam haus muzike su podigli na noge ceo klub. Letece salvete nestaju u oblacima dimnih zavesa kroz koje se probijaju laserski zraci kao u SF filmovima. Lajt sou je sevao osvetljavajuci zaznojena tela vecinskih manekenki koje su utorkom cinile kvorum u Mokaiu. Ni moje dve klijentkinje nisu zaostajale za atmosferom. Naprotiv. Visak godina su kompenzovale sasvim opipljivim seksipilom koji je kao bujica izbijao iz njih. Gospodje Smith i Bennett su igrale jedna uz drugu, blago zagrljene, zadizuci jedna drugoj haljine, mazeci se medjusobno, ovlaz dodirujuci se usnama. To je bio neodoljivi poziv nekolicini muskarca da se prikljuce u pokusaju. Tek tada su postajalio svesni dzinovskog badigarda kome nije do zajebancije. Na moj zahtev su se, mahom bespogovorno udaljavali. Svi osim jednog koji je imao neku falinku. Ne umem drugacije da objasnim zasto je ulazio samnom u raspravu i gurkao me da se sklonim i pustim ga da pridje gospodji Smith. Objasnio sam mu da sam ja badigard i da dame ne zele da imaju udvarace i da sam ja placen da im to omogucim. Nije pomoglo. Poceo je a me vredja i unosi u facu. Nekako mi je delovao kao neko nevican nasilju. Skaniram ga kao Terminator i ne vidim nista sto bi mi sugerisalo da je opasan. Tip visok oko 185, nezno lici na Son Pena, zapustene sportske gradje i lici na obicnog brbljivca. Ali ipak da me vredja i unosi mi se u facu je debelo prelazenje linije. Osecam da su oci mojih klijenata bile uprte u mene. Pokazao sam da sam tolerantan a sada drugi deo. Toliko su toga culi o meni a sada je prilika i da vide akciju. A ako je situacija za akciju evo i mene. Cimajuci ramenom pravim mosu brbljivcu. Son Penov dvojnik se toliko cimnuo da su se moje dame glasno nasmejale. Posramljeni agresivac krece, sasvim predvidljivo, da meni napravi mosu. tu se, naravno, zajebao, jer sam imao unapred spremljen odgovor. Snazno ga udaram pesnicom u jaja i izvlacim se korak nazad iscekujuci potencijalnu reakciju. Opasni slabo podnosi bol a vise voli pesmu i ples. Gledamo ga kaoko cvili dok se kao trbusna plesacica uvijao sve nize i nize dok nije pao na kolena. Nisam imao srca da ga sutnem u glavu kako to obicno radim. Jednostavno nisam mogao. Valjda sam omeksao s godinama. On ne shvata da obo nije licno nego just business. Morao sam da ga isprovociram da zamahne da bih ga izolovao. Sada ide faza demontaze problema. Treptajima baterijeske lampe pozivam sefa obezbedjenja koji je uvek oko DJ buta. Znam da je tu jer je taj deo kao osmatracnica i ima najbolji pogled. Po krugu ljudi oko lezeceg policajca, nalik Son Penu, sef obezbedjenja provaljuje da se nesto desilo. Standardna fora sa 100$ rukovanjem sa glavnim izbacivacem radi besprekorno i dan danas. Son Pen je u fetusnom polozaju sa rukama na jajima iznesen iz diskoteke. Resio sam dosadan problem na mek nacin... Meksi nego sto se to radi inace. Cak sam mu dao sansu da ode vecu nego sto bi mu bilo ko drugi dao rizikujuci da za trenutak izgledam lose u ocima svojih klijenata.

Na svu srecu nisam razocarao. Naprotiv. Moje dame mi se odusevljeno vesaju oko vrata i igraju uz mene:

"To je pravi muskarac!" kaze gospodje Bennett probajuci da mi obujmi biceps obema rukama.

Njihovi muzevi, okruzeni sa par sampanjskih cura, ni ne pokusavaju da sakriju svoje odusevlenje. Gospodin Smith, sa sirokim osmehom, mi gura nekoliko stotku u ruku.


"Ovo nema ni na filmu. Ti bi trebao da ides u Holivud...Odusevio si nase drugarice. Ovo je Marta a ovo je Dee."

Dve visoke, manekenski gradjene cure se upoznaju samnom i ljube me u obraz svaka. Marta je negovana, prirodna plavusa prodornih zelenih ociju, sa malim grudima savrsene manekenske gradje. Dee je visoka crnkinja, jake sportske gradje sa lepim malo snaznijim dupetom i ramenima. Obe su vise gole nego odevene u mikroskopske haljinice s tim sto Dee ima nekakav sorc ispod dok Marta nema ni gacice ni brus.. Onako kontrastne, crna i plava deluju kao prelepi jing i jang.



Prethodni incident sa pololomljenim jajima nije narusio raspolozenje mojih klijenata vec kao da su se provodili jos bolje. Gospoda Smith i Bennett igrali na kaucu sa svojim novim "drugaricama" a njihove supruge su igrale samnom stegnuvsi me u sendvic red sise-dupe, red strongman. Posle par pesama, veceras zaista izvanrednog DJ-a, gospodin Bennett mi gestikulira da hoce da plati racun. 3:50 je i bas super ako zavrsimo ranije. Sutra u 10 ujutru treniram gazdu moje firme pa cu imati vremena da odremam malo.


Kao nasa vaterpolo reprezentacija, konobarica i ja se "razumemo pogledom". Marokanka donosi skroman racun od oko 11 000$. To je sa baksisom od 1 000$ vrlo lepa cifra. Dok se srdacno grli i ljubi sa nama, ugurava mi u ruku kopiju racuna da me slucajno ne zakine Rodzer. Nisam bio iznenadjen sto je stavila i broj telefona. Posle 1 000$ danas i 400$ pre nedelju dana valjda joj izgledam lepse a i hoce da se osigura da cu da budem u njenom reonu kad god budem dolazio. Nema razloga da tako i ne bude.

Dok smo ulazili u limuzinu primecujem da se nase brojno stanje uvecalo za Martu i Dee koje su posle sa nama na after party. Nece valjda da me teraju da sedim na jebenom after partiju? A mogao sam za 10 minuta vec da budem u krevetu.


Ispred bungalova, na verandi koja se spaja sa bazenom je lepa garnitura za sedenje. Ocas posla na stolu se pojavila nova, ko zna koja po redu boca kristala. Tu je i posluzavnik na kome je gomilica kokaina od 3 - 4 grama sa nekoliko besprekornih linija. Tu je i cinijica sa kondomima u zlatnom pakovanju. Valjda su tako predvideli potrebe svojih gostiju. Gospodja Smith mi, kroz osmeh, daje dodatno objasnjenje.


"Nasi muskarci mora da budu zlatni na crnom. Mora da budu dovoljno veliki za Magnum XL zlatno pakovanje kondoma i da imaju crne american expres kreditne kartice. Da bude bogat i obdaren."

"Da, da... Crno na zlatnom je win-win kombinacija." dodaje gospodja Bennett kroz osmeh. "Posluzi se." pokazujuci rukom na sampanjac i kokain.


"Opusti se Milane odlicno si radio veceras. Kako si samo zveknuo onog davitelja. Ozbiljno super si bio. Sedi malo sa nama i opusti se. Vise ne radis, sad si moj gost.Evo ti 400$ za do sada i jos 400$ da ostanes jos malo sa nama."

"Gospodine Smith, ne mogu da uzmem... Ovo je previse." Kazem, nevesto praveci nevinu facu

"Ma uzimaj kad ti se daje." Preuzima inicijativu gospodja Smith i ugurava mi, vrlo duboko, pare u prednji dzep pantalona.

"Skini taj pancir i raskomoti se. Ti si sada moj gost. Ajde sa nama u bazen voda je fenomenalna. Nije valjda da se bojis golih cura."

Za to vreme su Marta i Dee smrknule po liniju i skinule nazovi haljine i usle u bazen, Marta skroz gola a Dee u sorcu. Za njima je usao gospodin Smith, takodje potpuno go.


Gospodin Bennet, koji je sada izasao iz bungalova, obucen u masivan beli bade mantil tera me da se opustim i uzivam malo sa njima. Kaze da sam odlicno radio i da hoce da me plati da ne radim. Daje mi dogovorenih 400$ i jos 500$ da ostanem sa njima, popijem neko pice i opustim se. Zahvaljujem se i kazem da me je gospodin Smit platio vec 800$.

"Sta cekas onda? Skidaj taj pancir i ajde u bazen. Voda je super. Uzmi popi nesto, imas pivo u frizideru ako ne volis sampanjac." poziva me, sada vec iz bazena, gospodin Bennett. I on je usao skroz go.


Ko nije nosio pancir na visokim temperaturama nezna kakav je osecaj kad ga skines. Pravo olaksanje. Skidam i majicu totalno natopljenu znojem i ulazim zajedno sa ostatkom garderobe stavljam na fotelju koju unosim u bungalov. Unutra zaticem gospodju Bennett ledjima okrenutu kako potpuno gola proverava emailove na laptopu. Scena kao iz filma: Plava kosa do pola ledja, lepo okruglo dupe sa tetoviranom piramidom i svevidecim okom i bose nogice na belom mermeru dok stoji uz mini sank.

"Sta ti treba dragi?" Pita gospodja Bennett okrenuvsi se pruzajuci mi totalno nadrealan pogled.

"Hajneken!"

"Jos nesto?"

"Hvala. To je sve za sada." Grabim hajneken i begam napolje. Gospodja Smith je jedina skroz obucena i telefonira nekom. Dok prolazim pored nje sljepnula me po dupetu. Ulazim u bazen, pazljivo da mi se ne prospe pivo a Marta zvizdi kao muskarac. Gospodin Bennet kome se vidi da je redovan u teretani ne krijuci zaprepascenje koliki su mi trapezni misici pita sa kolikom tezinom radim vezbe za trapez.

"350 - 400 kg"

"Molim?"

"350 mogu deset puta a 400 svega 4 - 5 puta."

"Ti si jebeno cudoviste Milane!"

Marta i Dee se samo smeju i ljube i grickaju gospodina Smitha po grudima.


Po mojim merilima situacija je postala gusta. Cini mi se da moram nesto da uradim ali nemam pojma sta. Na verandi se ljube potpuno obucena gospodja Smith i gola gospodja Benet koja joj sedi u krilu opkoracivsi je.

U bazenu njihovi muzevi u zagrljaju sa dve cure. Mnogo brine izraslina koja se sve jasnije ocrtava na sorcu osobe Dee koja se izjasnjava kao zensko. Nikad nisam video tranvestita iz tolike blizine. Dee je toliko lepo prepravljen da izgleda kao odlicna riba sa "dodatnom opremom". Koliko vidim gospodinu Smithu nista nije strano. Drzeci se za ruke go muskarac i Dee u sorcu ulaze, onako mokri u bungalov zajedno sa dodatnom opremom koju poseduje Dee. Za njima, iza zavese bungalova, nestaju gospodje Smith i Bennet. Pored mene na par metara gospodin Benet pravi talase snazno se sudarajuci kukovima sa Martom koja neprekidno gleda u mene. Ja sokiran po vise osnova. Seks me ne sablaznjava ni malo jer radim u porno industriji i prisustvujem snimanju pornica barem dva puta mesecno, i tu je sve predvidljivo. Ali ovo je bilo kompletno neocekivano za mene.

Moj partner hajneken i ja se selimo na verandu i posvecujemo se jedno drugom. U bazenu talasi a u bungalovu, ritmicne kretnje kroz jedva providne zavese. Koliko me kopka ko koga, toliko i ne zelim da znam.

Probam da sagledam drugim ocima situaciju. Sedim u najboljem hotelu, pijem pivce, kroz palme i oblacice posmatram mlad mesec, zaradio sam oko 2 000$ i gledam seks uzivo. Sta imam da se zalim.

Iz bungalova me Dee poziva:

"Milane ajde unutra. This is just fun!" Uz smeh lepo raspolozenih ljudi iza zavese.

Kako da joj kazem na engleskom da moram tetki da dam lek? Kako?

Malko mi je hladno a i nazire se svitanje. Vrebam pogodan trenutak da se spakujem i izvedem moj madjionicarski trik "Big white guy disappear". U prvom zatisju ulazim u bungalov da pokupim stvari. Scena koju sam zatekao izlazi van granica moje auto cenzure, ali cu reci da su ucestvovali svi ukucani improvizovanog velikog brata punih ustiju oblikujucu nesto nalik na kvadrat provucen kroz malo fraktala.

"Samo tetki da osnesem lek..." nalazeci da sara na mermernom podu ima oblik lica Markiza De Sada i sa cipelama umotanim u garderobu palim ka sigurnosti ulice. Zena koja cisti i recepcionar gledaju ogromnog bosonogog belca koji se verovatno vraca sa plaze.

"Sigurno je cirkus u gradu." Mrmlja sebi u bradu recepcionar.

Ja klimam glavom ovim finim ljudima koji su verovatno su jako religiozni cim se krste od rane zore i dok ispred hotela kao kurva oblacim pantalone i brojim pare posle lude noci muci me samo jedno pitanje:

"Zasto ne gase svetlo kad se jebu?"


------

5:41 ulazim u lift
5:43 otkljucavam vrata i ulazim u stan
5:44 proveravam da l' deca cvrsto spavaju
5:45 budim Jovanu sa cudnim sjajem u ocima
5:49 Jovana: "Bio si super ljubavi, ajmo malo da spavamo sada."