Осамарјантите се

margos

biti naivan, biti samarićanin, okrenuti drugi obraz i slične biblijske vrline, postale sinonim za glupu osobu. Nije lako danas birati između glup/a i dobar/ra.

(Tijanini roditelji) Sama pomisao da čoveka koji trpi, još i ja povredim, me užasava. Po ceni da sam najgluplja.

margos

biti naivan, biti samarićanin, okrenuti drugi obraz i slične biblijske vrline, postale sinonim za glupu osobu. Nije lako danas birati između glup/a i dobar/ra.

U suštini birati jeste lako (uradiš analizu rizika) ali ono što nije lako je istrpeti pritisak okoline
Ako se krene od jednostavnih situacija tipa koga ćeš da pustiš preko reda ili kome ćeš da ustaneš u trolejbusu, pa preko već malo filozofskijih koje su u najgorem slučaju victimless crimes, npr. poklanjanje nezaslužene ocene, i ide do život ili smrt situacija, onda tu postoji gradijent situacija i razni ljudi budu na različitim mestima na gradijentu

hajkula1

margos

biti naivan, biti samarićanin, okrenuti drugi obraz i slične biblijske vrline, postale sinonim za glupu osobu. Nije lako danas birati između glup/a i dobar/ra.

(Tijanini roditelji) Sama pomisao da čoveka koji trpi, još i ja povredim, me užasava. Po ceni da sam najgluplja.

Ali vidi zla! Srbija podeljena oko toga!
Čak sam ubeđen (kao skeptik) da je onih koji više
brinu zbog tih prokletih para koje nisu pomogle,nego što
saoseća s roditeljima.Ma da su osetili (ali nedaj bože)
tu bol za izgubljenim detetom,znali bi da im te pare ne znače ništa...
I da će ih proslediti...Ja se to nisam zapitao jer sam bio
TU kad je moj prijatelj izgubio sina...Pre dvadeset godina i eno
ga još uvek zombi...
Dakle i kuriri i tabloidi i pola Srbije koja im broji-nek jedu
svoja govna koja ostaju za njima...Talog veliki...

hoochie coochie man

Оде и више не пита како овај потроши она два гроша

Baš ga briga šta će biti sa ranjenim, on je svoje dao, svoju potrebu je zadovoljio, ranjeni i njegove potrebe su manje važne

Ovo je blizu... Humanost je često samo hranjenje vlastitog ega.
Ali "nije važno da li je mačka crna ili bela, bitno je da lovi miševe".
Postoji li neka priča iz perspektive ranjenika?
Da li je njemu svejedno...

Baš ga briga šta će biti sa ranjenim, on je svoje dao, svoju potrebu je zadovoljio, ranjeni i njegove potrebe su manje važne

Čekaj, kako si preskočio

Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим

Humanost je često samo hranjenje vlastitog ega.

Pretpostavljam da tako kažu istraživanja? Koliko je stavljanje tuđeg dobrog dela u negativan kontekst projekcija?

djordj.e

Humanost je često samo hranjenje vlastitog ega.

Pretpostavljam da tako kažu istraživanja? Koliko je stavljanje tuđeg dobrog dela u negativan kontekst projekcija?

moguće, ali možda je i tvoja insinuacija da sam ja nehuman ništa drugo do projekcija.

djordj.e

Baš ga briga šta će biti sa ranjenim, on je svoje dao, svoju potrebu je zadovoljio, ranjeni i njegove potrebe su manje važne

Čekaj, kako si preskočio

Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим

Rekao i otišao.

И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару

Šta je krćmar uraduio sa ta dva gorša ne zna, ne proverava, i ne interesuje ga.

Svoj ego je zadovoljio, ranjenom i krčmaru je pokazao svoju humanost, a ako krčmar nije human, to več nije negov problem.
To je ranjenikov problem, on sa tim više nema ništa.

a ako krčmar nije human, to več nije negov problem.

A kako bi ti proverio krčmarevu humanost? Pa onda i ranjenikovo poštenje da se neće pretvarati i bolovati beskrajno, ili da neće orobiti krčmara čim povrati snagu...

Ili drugačije da pitam - kako ja da umirim tvoju savest i zadovoljim tvoje principe?

margos

a ako krčmar nije human, to več nije negov problem.A kako bi ti proverio krčmarevu humanost? Pa onda i ranjenikovo poštenje da se neće pretvarati i bolovati beskrajno, ili da neće orobiti krčmara čim povrati snagu...Ili drugačije da pitam - kako ja da umirim tvoju savest i zadovoljim tvoje principe?

Pa treba triput dnevno da dolazi do krčme i gleda kroz prozorče da li krčmar sedi pored onog ranjenika i briše mu znoj sa čela, ili služi ostale goste dok ovaj sam leži u ćošku i cvili

Fora je u tome da se krčmar plaši od Samarićanina, koji je zato i spomenut po naciji, on je kao u našem slučaju Šiptar iz planine, pa kad mu daš obećanje bolje da ga ispoštuješ (to je sve rečeno u nekoj istorijskoj emisiji kada je objašnjavano ko je u stvari Samarićanin i zašto je važno što je baš on stao da pomogne premlaćenom namerniku a ne pop i onaj drugi tip koji su deo njegove zajednice, vekovni neprijatelj se sažalio na njega a rođeni nisu)

A kako bi ti proverio krčmarevu humanost?

Ako mogu, pitao bih ga kako je potrošio ona dva groša.
Ako ne mogu, ništa, njemu na dušu, u tom slučaju sam ja uradio sve što sam mogao.

A u slučaju da mogu da ga pitam, a ne pitam ga, onda nisam uradio sve što sam mogao da pomognem ranjenom.

Pa onda i ranjenikovo poštenje da se neće pretvarati i bolovati beskrajno, ili da neće orobiti krčmara čim povrati snagu...

Tako što ćeš, ako možeš, pitati da li je za ranjenikovu ranu potrebno dva ili jedan groš. Ako je dovoljno jedan drugi neka ide drugom ranjeniku. Ako treba tri onda dati i treći.
Ako ne možeš da pitaš opet ništa, na negovu dušu.

kako ja da umirim tvoju savest i zadovoljim tvoje principe?

Nemaš ni razloga ni potrebe za tim, ako hoćeš da pomogneš ranjenom pomogni mu tako što češ uraditi sve što možeš.
Možeš i polovično, i to je bolje nego ništa.

Hvala ti za ovaj podatak o Samarićaninu... odoh da guglam. :)

margos

a ako krčmar nije human, to več nije negov problem.

A kako bi ti proverio krčmarevu humanost? Pa onda i ranjenikovo poštenje da se neće pretvarati i bolovati beskrajno, ili da neće orobiti krčmara čim povrati snagu...

Ili drugačije da pitam - kako ja da umirim tvoju savest i zadovoljim tvoje principe?

Pa što ne pitaš antioksidanta? Nije HTC pokrenuo pitanje provere nego on...HTC se samo nadovezao na priču.
Koju vi tezu zapravo zastupate? Da ne treba vršiti kontrolu humanitarne pomoći?
Da su te pare lako došle pa se mogu krčmiti kako ko stigne?
Sve ovo je stvarno postalo parodija.

Hej, Grofe, izvini, ja sam skroz zaboravila aktuelnu priču i preselila se u ovu biblijsku pa sam nju i komentarisala, te se tako obratila HCM-u.

Koju vi tezu zapravo zastupate? Da ne treba vršiti kontrolu humanitarne pomoći?

Ne zastupam niti jednu tezu - osim one svako po svojoj savesti.

Baš ga briga šta će biti sa ranjenim, on je svoje dao, svoju potrebu je zadovoljio, ranjeni i njegove potrebe su manje važne

Pa, može i tako da se posmatra, iz perspektive zluradosti i pakosti - jer čovek je životinja i valja se istaći u čoporu da bi se došlo do ženki, te ponižavanje i srozavanje ugleda ostalih mužjaka spada u tu vrstu igre (kako nas je naučio profesor Frojd još onomad).

Sa praktične strane, u današnjem uređenom društvu koje volimo da zovemo 'zapadna civilizacija' materijalni/novčani prilog od strane pojedinca bi trebalo da bude dovoljno, uz poverenje u stručnost i poštenje (i kontrolu) ustanova koje se dotičnim problemima bave - bilo u pitanju zdravlje, građevinski radovi, životinje, podizanje dece, kultura, bilo šta.

Pretpostavka je da će prilog biti potrošen uz maksimalnu efikasnost i korisnost (da ne kažem benefit), te stoga nema potrebe za daljim angažovanjem davaoca.

"I ja sam dete iz novina, dete operacija i ne volim što sam, kao i mnogi drugi, nebrigom institucija doveden u taj položaj, između novinskih strana i raznih reklama. Zbog toga želim da svoj dar za svirku, komponovanje i pisanje, da sve ono što mi je od Boga dato kao balans i snaga, upotrebim u svrhu pomoći… jer deca imaju pravo na pomoć i pravo da uživaju u detinjstvu, umesto da se prerano nose sa životom", kaže Džoni." Bolesni dečak pomaže bolesnoj devojčici

Neki novi klinci, neki novi Samarićani...

tyson

Baš ga briga šta će biti sa ranjenim, on je svoje dao, svoju potrebu je zadovoljio, ranjeni i njegove potrebe su manje važne

Pa, može i tako da se posmatra, iz perspektive zluradosti i pakosti - jer čovek je životinja i valja se istaći u čoporu da bi se došlo do ženki, te ponižavanje i srozavanje ugleda ostalih mužjaka spada u tu vrstu igre (kako nas je naučio profesor Frojd još onomad).

Sa praktične strane, u današnjem uređenom društvu koje volimo da zovemo 'zapadna civilizacija' materijalni/novčani prilog od strane pojedinca bi trebalo da bude dovoljno, uz poverenje u stručnost i poštenje (i kontrolu) ustanova koje se dotičnim problemima bave - bilo u pitanju zdravlje, građevinski radovi, životinje, podizanje dece, kultura, bilo šta.

Pretpostavka je da će prilog biti potrošen uz maksimalnu efikasnost i korisnost (da ne kažem benefit), te stoga nema potrebe za daljim angažovanjem davaoca.

...pričaj to Buba Morini.

Pa, može i tako da se posmatra, iz perspektive zluradosti i pakosti

Hoćeš reći da samo u mašti pakosnih i zluradih postoje ljudi koji pomažu da bi sebi neku korist time pribavili, kakva god ona bila (ego, imidž..) i da postoje ljudi koji su spremni da dobijenu pomoć zloupotrebe, a da se to nikad zapravo ne događa?
Ili hoćeš da kažeš da se sve to događa ali samo zluradi i pakosni to mogu glasno da kažu?

uz poverenje u stručnost i poštenje (i kontrolu) ustanova koje se dotičnim problemima bave

Apsolutno poverenje?
Kako se ono zaslužuje?
I šta u situacijama kad ne postoje ustanove koje se dotičnim problemima bave?

Hoćeš reći da samo u mašti pakosnih i zluradih postoje ljudi koji pomažu da bi sebi neku korist time pribavili, kakva god ona bila (ego, imidž..) i da postoje ljudi koji su spremni da dobijenu pomoć zloupotrebe, a da se to nikad zapravo ne događa?
Ili hoćeš da kažeš da se sve to događa ali samo zluradi i pakosni to mogu glasno da kažu?

Neću da kažem ni jedno ni drugo.

Hoću da kažem da je diskreditovanje davaoca optužbama da pere svoju savest time što samo da prilog u najvećem broju slučajeva uzrokovano pakošću i zlobom, da ne kažem primarnim instinktom blaćenja konkurencije.

Poenta priloga je prilog, jer je direktno usmeren na problem i njegovo rešavanje; bavljenje individualnim motivima davaoca je nebitno i u krajnjem slučaju 'klanje vola za kilo mesa'. Što, kako vidimo, ne sprečava pakosne i zlobne da se time ipak bave, pa je dobročinstvo danas silom prilika svedeno na takoreći obaveznu anonimnost.

Kako je bilo nekad? Dobročinstvo se isticalo, e da bi se podstakli i drugi na taj čin; prošetaj se Beogradom i zagledaj malo fasade starih, pre-komunističkih zgrada po centru.

Paranoični će otići korak dalje, i optužiti posleratni komunistički režim za namerno gušenje dobročinstva, koje je u njihovom univerzumu smatrano kao nepotrebno jer će se država brinuti o svemu.

Apsolutno poverenje?
Kako se ono zaslužuje?

Ne radi se o apsolutnom poverenju već o efikasnim, kontrolisanim institucijama koje rade transparentno, a koje i postoje e da davaoci ne bi morali sami da se staraju o tome kako je njihov prilog potrošen.

Takve institucije i kontrolni mehanizmi ne nastaju preko noći već se stvaraju, i poverene jeste ključni faktor u njihovom radu.

I šta u situacijama kad ne postoje ustanove koje se dotičnim problemima bave?

Naprave se, od strane zainteresovanih koji imaju dovoljno volje i vremena da se time bave.

...pričaj to Buba Morini.

Što bih njoj to pričao?

Nije HTC pokrenuo pitanje provere

WTF is HTC?

blogovatelj

Nije HTC pokrenuo pitanje provere

WTF is HTC?

tek sad vidim da umesto HCM pišem HTC.

Hoću da kažem da je diskreditovanje davaoca optužbama da pere svoju savest time što samo da prilog u najvećem broju slučajeva uzrokovano pakošću i zlobom, da ne kažem primarnim instinktom blaćenja konkurencije.

Biti svestan da postoje I takvi davaoci, da psotoje I primaoci sa skrivenim namerama, niti je diskreditacija davanja niti optuživanje primanja.
To je samo konstatovanje stanja.

Poenta priloga je prilog

Poenta priloga bi trebala da bude pomoć, a ne prilog sam sebi, ako prilog izgubi tu svrhu iz ma kog razloga, bilo da pomoć nije motiv davaoca, ili da primaoc to na iskoristi način na koji se očekuje, gubi se poenta.

Ne radi se o apsolutnom poverenju već o efikasnim, kontrolisanim institucijama koje rade transparentno,

Ovde se naravno slažemo, institucije jesu neophodne, ali pošto je sasvim realna mogućnost da pomoć zatreba i onda kad institucije ne postoje, ili kad ne rade onako kako bi trebalo, onda moramo razmišljati šta u tim uslovima činiti.
Davanje pomoći ne može i ne sme prestati zato što institucije ne rade ili ih nema, a situacije o kojima smo pričali, da pomoć izgubi svoju osnovnu svrhu, su i tada moguće, i to je tema o kojoj makar ja razmišljam.

Kad je sve u redu, kad institucije rade ili kad prilozi služe svojoj svrsi, u tom slučaju je sve jasno i tu ne može biti neslaganja.

divno