Zašto smo 43. na Pisi kad u Srbiji više učimo?

Hansel

Zašto si rešavao preko jednačina, kad jednačine nismo učili!

I smešno i strašno. OK, nekad je potrebna neka postupnost, pa učiteljima smeta kada neko preskače korake (a, opet, šta ima da im to smeta na testu?), ali koji je smisao nagađanja. Da im kažu: "Eto, deco, videli ste kako ste morali da se mučite, ali evo, to može i mnogo brže i lakše!"

Ne znam koji je smisao, neću u to ni da ulazim. Stvar je u tome da on na taj način nije mogao takav zadatak da reši uopšte. Ali ne znači da nije umeo da izračuna, što je valjda smisao - doći do rešenja na način na koji je tebi najlakše.
Isto kao što nikad nije ukapirao način na koji su učili sabiranje preko desetica.
Na pr.
5 + 8 = 5 + 5 + 3
I sad, on zna da je 5 + 8 = 13, ali ne, ne može, jer nije rešio na način na koji se to od njega očekuje.

westvleteren

Grozne li zene. Ne podnosim takve ljude. Ako nam je vecina prosvetnih radnika ovakva onda i nije nikakvo cudo sto propadamo.

Znaš šta, ona je divna žena i mnoge je stvari radila odlično. Ali u ovome nije popuštala, uz obrazloženje da navodno u planu i programu nije predviđeno da se na tom uzrastu rade jednačine

westvleteren

On jednostavno nije hteo da isprobava, nego je računao ____ = 8 - 3

Genije. Vidi se da je rodjeni matematicar.

E vidiš, pokazalo se da nije tako.
Da se razumemo, moj sin ima autizam, tako da su njega očekivanja da radi zadatke ne da bi došao do rešenja, već da ih uradi tačno na određeni način strašno unazadila.
On je, dok je bio mlađi mnoge stvari rešavao "iz glave", na samo njemu znane načine. Međutim, to se u školi ne toleriše. Moraš prikazati i postupak. Ili, čak šta više, dešavalo se da dobiju zadatak koji treba da reše na dva načina.
I u tom "uterivanju" da nešto radi baš na određeni način (koji njemu verovatno nije bio jasan), izgubilo se i interesovanje i to neko intuitivno dolaženje do rešenja.
Sve do kraja prve godine srednje škole, nekako je "plivao" i imao četvorku iz matematike, sada uz mnogo vežbe i muke jedva dobija dvojku!

On je, dok je bio mlađi mnoge stvari rešavao "iz glave", na samo njemu znane načine. Međutim, to se u školi ne toleriše. Moraš prikazati i postupak. Ili, čak šta više, dešavalo se da dobiju zadatak koji treba da reše na dva načina.
I u tom "uterivanju" da nešto radi baš na određeni način (koji njemu verovatno nije bio jasan), izgubilo se i interesovanje i to neko intuitivno dolaženje do rešenja.
Sve do kraja prve godine srednje škole, nekako je "plivao" i imao četvorku iz matematike, sada uz mnogo vežbe i muke jedva dobija dvojku!

Vrlo je tuzno kako prosvetni sistem nekada ume da sputava vise nego da pomaze.

obrazloženje da navodno u planu i programu nije predviđeno da se na tom uzrastu rade jednačine

Komunisticka uravnilovka. Naka je divna zena sto puta, ovde je zestoko omanula.

westvleteren

Vrlo je tuzno kako prosvetni sistem nekada ume da sputava vise nego da pomaze.

obrazloženje da navodno u planu i programu nije predviđeno da se na tom uzrastu rade jednačine

Komunisticka uravnilovka. Naka je divna zena sto puta, ovde je zestoko omanula.

Tačno.
Meni kao roditelju i kao laiku za većinu predmeta (sem istorije koju sam studirala iako ne radim kao nastavnik) se čini da nam je tu jedna od slabih karika.
Plan i program je takav kakav je, ali on je samo neki okvir, šta je to što neki nastavnik treba da "servira" deci. Ali on mora da ih u isto vreme uči da odvajaju bitno od nebitnog, da im daje konkretne primere iz života i da poštuje njihove specifičnosti i omogući im da iskažu svoje znanje na svoj način.
Ako u prvom razredu OŠ na pr. u planu i programu za Svet oko nas stoji da uče
- kopiram iz samog programa
"Групације људи у окружењу и моје место у њима: породица, рођаци, суседи,
вршњаци, суграђани... (3 часа)"

molim da mi se kaže gde piše da se usvojenost ovih pojmova proverava tako što će dete dobiti kontrolni koji izgleda ovako:

Stric je _________ mog oca.
Deda je ___________ koleno... itd.
Takav test je dobila unuka mog devera pre neki dan

sneza.lazarevic

Ako u prvom razredu OŠ na pr. u planu i programu za Svet oko nas stoji da uče- kopiram iz samog programa"Групације људи у окружењу и моје место у њима: породица, рођаци, суседи, вршњаци, суграђани... (3 часа)"molim da mi se kaže gde piše da se usvojenost ovih pojmova proverava tako što će dete dobiti kontrolni koji izgleda ovako:Stric je _________ mog oca.Deda je ___________ koleno... itd.Takav test je dobila unuka mog devera pre neki dan

U ovoj poslednjoj rečenici si zaboravila da staviš crtice

sneza.lazarevic

Ali ne znači da nije umeo da izračuna, što je valjda smisao - doći do rešenja na način na koji je tebi najlakše.Isto kao što nikad nije ukapirao način na koji su učili sabiranje preko desetica.Na pr.5 + 8 = 5 + 5 + 3I sad, on zna da je 5 + 8 = 13, ali ne, ne može, jer nije rešio na način na koji se to od njega očekuje.

jaoj pa kako ne vidis smisao ucenja metoda
sta znaci to, on je umeo? pa mogla si ti da ga posjednes I natjeras da napamet nauci sve zbirove jednocifrenih brojeva pa bi tacno odgovorio
ali dal je time nesto naucio?
let me tell you
nije
cak I ako je on naucio da rjesi problem jednacinom nije naucio da uoci da izmedju brojeva postoje zakonitosti
uocavanje tih zakonitosti je pocetak ucenja matematike
nista se ne moze nauciti preskakanjem stepenica
ili moze
ovako kako tsunade gore kaze
sta me briga sta je kateta, ja ukljucim excel
pa eno ukljucio ga I onaj sto bloguje iz sred svjetske banke pa sve biseri po papiru ispadaju

no nesto drugo je meni ovde vaznije da se primjeti
ajde neko je bas duduk za matematiku pa pustimo ga da radi nesto drugo (mada ja sto se pitam samo bih motiku dozvolila kao sredstvo rada onima koji izjavljuju da ne znaju sta je kateta I ne vide da je to problem)...

ovo
ako ti vec u prvom razredu pravis frku oko toga sto je dijete nepravdeno dobilo 4 a ne 5...
kuku bre pa sta ces da radis do kraja skolovanja
dijete ce u prosjeku na kraju da dobije tacno onoliko koliko zasluzuje, I mozda malo vise
ako ti vec sad strahujes da je on nesto zakinut
let me tell you
nece to dobro da zavrsi
ucis dijete onoj cuvenoj srpskoj nisam ja kriv.. on je, ona je, drzava je, sistem je
ti si bre kriv
priznaj, pomiri se s tim I produzi dalje

tadejus

Znaš šta, ti ništa nisi razumela od ovoga što sam pisala.
Najkraće, ja mislim da ti kad učiš decu nečemu, i kada se do rešenja može doći na više načina, onda treba da ih pustiš da sami izaberu onaj koji je njima najlakši ako su u stanju da dođu do rešenja, a ne da insistiraš da moraju da računaju baš onako kako si ti zamislio/la.
Dakle, kad smo kod ovog primera, on jeste znao zbirove napamet, ali, deca kod nas više ne sabaraju (i oduzimaju) tako, već moraju sve to preko desetica (dala sam i primer, evo ovde još nekih primera)

14 + 12 = 14 + 6 + 6 (ja bih na pr. iz glave uvek računala 14 + 10 + 2 a oni moraju ovako, pitam zašto samo tako?)
Ili 28 - 13 = 28 - 8 - 5


Uzgred, ovo su primeri iz osnovne škole, tačnije, iz prvog razreda, moj sin je sada drugi srednje.
I nisam ovo pisala zbog ocena samih, htela sam da kažem da bi on lakše učio i sigurno postizao bolji uspeh da mu je bilo dopušteno da do rešenja (tačnih) dolazi na svoj način, i da mu učenje umnogome otežano zato što se ne vrednuje rezultat već način na koji si do njega došao.

sneza.lazarevic

Znaš šta, ti ništa nisi razumela od ovoga što sam pisala.Najkraće, ja mislim da ti kad učiš decu nečemu, i kada se do rešenja može doći na više načina, onda treba da ih pustiš da sami izaberu onaj koji je njima najlakši ako su u stanju da dođu do rešenja, a ne da insistiraš da moraju da računaju baš onako kako si ti zamislio/la.Dakle, kad smo kod ovog primera, on jeste znao zbirove napamet, ali, deca kod nas više ne sabaraju (i oduzimaju) tako, već moraju sve to preko desetica (dala sam i primer, evo ovde još nekih primera)14 + 12 = 14 + 6 + 6 (ja bih na pr. iz glave uvek računala 14 + 10 + 2 a oni moraju ovako, pitam zašto samo tako?)Ili 28 - 13 = 28 - 8 - 5Uzgred, ovo su primeri iz osnovne škole, tačnije, iz prvog razreda, moj sin je sada drugi srednje.I nisam ovo pisala zbog ocena samih, htela sam da kažem da bi on lakše učio i sigurno postizao bolji uspeh da mu je bilo dopušteno da do rešenja (tačnih) dolazi na svoj način, i da mu učenje umnogome otežano zato što se ne vrednuje rezultat već način na koji si do njega došao.

razumjela sam te, no ti nisi mene
pa da probam ponovo
mala djeca prvo nauce brojeve kao niz slucajnih rijeci, pjesmicu
prvi matematicki koncept koji shvate je onaj kada povezu da to jedan, dva tri moze da se poveze sa brojem bombona koje je dobio
onda nauce da je 3 bombone vise od 2 bombone
onda da ako imas jednu bombonu I dobijes jos jednu, sada imas dve, pa ako dobijes jos jednu imas tri
onda nauce I da ako imas dve bombone I dobijes jos dve, imas cetri
e onda dodje problem ako zbir prelazi deseticu
tu ih se uci da uoce da je 8+3 isto sto I 8+2+1 gdje poslednji sabirak prelazi deseticu
to je standardan metod, nije kod nas izmisljen, I lako moguce da se nista ne bi desilo I da dijete propusti da to shvati, dodje do tog rezultata 11 na drugi nacin I nekad u kasnijoj fazi shvati zasto je desetica bitna
a bitna je jer kad shvati deseticu onda ce shvatiti da ima paralele izmedju 2+2 I 12+2

e sad ja nisam nastavnik matematike, pa ne znam ko je I kada izmislio metod sabiranja iznad desetice ali fercera
ja sa svojim djeteom jos nisam dotle dosla, mozda shvatim cemu kad dodjem

e sad ajde nije bitna desetica u cijeloj prici
bitno je neko povjerenje u sistem I vrlo detaljno ispitivanje sistema kad se u njega posumnja
a mi cesto a priori sistemu ne vjerujemo, a alternativno objasnjenje nemamo I ne trudimo se da ga nadjemo
pausalno zakljucimo da ako ja nisam dobio potvrdu od sistema, kriv je sistem
a to ne moze da urodi bog zna kako dobrim plodom

tadejus

Složiću se sa tobom da možda moj sin i njegov način učenja nije najbolji primer za ovo o čemu pričamo, on je ipak veoma specifičan
Nemam ja primedbu na metod podučavanja. Možda ovaj metod odgovara većini dece, slažem se, niti sam matematičar, niti sam razmišljala o tome zašto baš na ovaj način. Ali imam primedbu na to što se u školama ne uvažava da je neko možda u stanju da to izračuna i na drugi način.
On je znao da računa. Nemam pojma kako je naučio i kad. Nikad ga tome nismo učili. I znao je da je pet veće od tri, a osam manje od 13. Kako da ti objasnim, usvojio je pojam broja i odnose između brojeva potpuno sam.
Možda zato što je uvek bio fasciniran kalendarima.
Pa šta da ti kažem kad je sam došao do načina rešavanja jednačina.
I onda mu kažeš, a ne, ne smeš to tako da rešavaš, jednačine nisu u planu i programu prvog razreda. I ne interesuje me što ti znaš da je 8 + 5 = 13, ti to moraš da računaš baš na ovaj način na koji mi tražimo.

Shvatam vas obe. Kada se dođe do komplikovanije matematike od 8+5, onda je važno znati zakonitosti i pravila kako se zadaci rade. Vrlo važno kako će neko sabirati 8+5 u životu, može da nacrta sebi kružiće pa ih sabira jedan po jedan, ali da bi se shvatile neke komplikovanije stvari tipa integrali (koje ja i dan danas ne razumem, znam da služe za računanje površine zakrivljenih površi, ali ne znam kako, tražim "radnu formulu" ) onda treba imati to ne-molersko razumevanje, tj. čarobnjačku magiju.
E kojim pristupom objasniti detetu da treba da vežba rad zadataka okolonaokolo metodom, zato što je takvo pravilo kada se radi matematika, to je kao neka enigmatika i cilj je da na kraju na papiru imaš zadatak kao u rešenju, kao što kad u osmosmerki znaš rešenje ali i dalje nisi našao dve poslednje reči, trudiš se da ih nađeš iako ti nije neophodno.

Jukie

Shvatam vas obe. Kada se dođe do komplikovanije matematike od 8+5, onda je važno znati zakonitosti i pravila kako se zadaci rade. Vrlo važno kako će neko sabirati 8+5 u životu, može da nacrta sebi kružiće pa ih sabira jedan po jedan, ali da bi se shvatile neke komplikovanije stvari tipa integrali (koje ja i dan danas ne razumem, znam da služe za računanje površine zakrivljenih površi, ali ne znam kako, tražim "radnu formulu" ) onda treba imati to ne-molersko razumevanje, tj. čarobnjačku magiju.
E kojim pristupom objasniti detetu da treba da vežba rad zadataka okolonaokolo metodom, zato što je takvo pravilo kada se radi matematika, to je kao neka enigmatika i cilj je da na kraju na papiru imaš zadatak kao u rešenju, kao što kad u osmosmerki znaš rešenje ali i dalje nisi našao dve poslednje reči, trudiš se da ih nađeš iako ti nije neophodno.

E pa hvala ti Jukie što nas izmiri.

Ja sam htela da kažem da se meni čini da je moj Stefi imao neko svoje ne-molersko razumevanje koje samo nije umeo da nam prepriča. A mi smo ga uporno uterivali u naše ne-molersko razumevanje i time smo ga kočili.

Setih se sad jednog primera iz mog školovanja.
Kad sam pošla u prvi razred ja sam već tečno čitala.
Na jednom času kad smo vežbali čitanje, učiteljica je odabrala tekst iz čitanke i mi smo čitali redom po jedan pasus. Kad sam ja pročitala svoj deo, dečak pored mene počeo je da plače jer nije znao gde sam stala, tj. odakle on treba da nastavi jer je očigledno čitao mnogo sporije od mene.
Ona me je onda naterala da ponovo pročitam to svoje parče, ali sričući.
Sećam se toga kao danas da je bilo, mnogo sam je mrzela tada, osećala sam se poniženo, ja znam da čitam, a ti umesto da me pohvališ, teraš me da sričem.

Zar nije mogla na pr. samo da mu pokaže gde sam stala? Ili da kaže meni da mu pokažem? Ili da napravi drugačiji raspored tako da prvo čitaju oni koji su sporiji, pa na kraju oni koji već čitaju tečno? Zašto uporno hoćemo sve da uteramo u isti kalup?

Možda je faza sricanja važna u učenju tehnike čitanja ali u čemu je svrha vraćati nekog unazad?

sneza.lazarevic

E pa hvala ti Jukie što nas izmiri. Ja sam htela da kažem da se meni čini da je moj Stefi imao neko svoje ne-molersko razumevanje koje samo nije umeo da nam prepriča. A mi smo ga uporno uterivali u naše ne-molersko razumevanje i time smo ga kočili.Setih se sad jednog primera iz mog školovanja.Kad sam pošla u prvi razred ja sam već tečno čitala.Na jednom času kad smo vežbali čitanje, učiteljica je odabrala tekst iz čitanke i mi smo čitali redom po jedan pasus. Kad sam ja pročitala svoj deo, dečak pored mene počeo je da plače jer nije znao gde sam stala, tj. odakle on treba da nastavi jer je očigledno čitao mnogo sporije od mene.Ona me je onda naterala da ponovo pročitam to svoje parče, ali sričući.Sećam se toga kao danas da je bilo, mnogo sam je mrzela tada, osećala sam se poniženo, ja znam da čitam, a ti umesto da me pohvališ, teraš me da sričem.Zar nije mogla na pr. samo da mu pokaže gde sam stala? Ili da kaže meni da mu pokažem? Ili da napravi drugačiji raspored tako da prvo čitaju oni koji su sporiji, pa na kraju oni koji već čitaju tečno? Zašto uporno hoćemo sve da uteramo u isti kalup? Možda je faza sricanja važna u učenju tehnike čitanja ali u čemu je svrha vraćati nekog unazad?

ma nema svadje
ja nisam nadaleko cuvena po taktu no nisam imala zlu namjeru

a rastuzi me nacisto to dijete koje se rasplakalo
pa vidi
stari sistem je radio na razoju empatije, mozda je zato uciteljica tako postupila? po meni to i nije tako lose, tebi da suzbije gordost, njega da ohrabri
mozda je mogla i na drugi nacin

e sad vracanja unazad sto se tice, ok, ja ne bih vracala, naravno
ali ovaj tvoj matematicki primjer je vracanje jer je stepenica preskocena, ne jer su sve stepenice predjene brze no sto je predvidjeno
no slozicu se da i to moze i ovako i onako da se uradi
mogla je da mu napise, bravo, ali to je moglo i ovako..

tadejus

ma nema svadje
ja nisam nadaleko cuvena po taktu no nisam imala zlu namjeru

Nisam ni doživela kao zlu nameru.
Samo iz ovog razgovora vidim koliko je veoma teško na ovaj način objasniti šta tačno želim da kažem, a ujedno koliko je teško razumeti različitost.

Pa evo da upitam: a da li se razmatrala motivacija klinaca kada su radlili PISA test
Klinci su pravi mali oportunisti, ako nemaju interes da rade nešto onda mu ne posvete dovoljno pažnje, te može da bude da ovi rezultati nisu uopšte merodavni (zabole klince što se loše kotiramo).

Pričao mi klinac iz komšiluka da su dobili neku anonimnu anketu u vezi konzumiranja alkohola i droge, kaže izlupetali se maksimalno, pogotovo su bili revoltirani jer im nije rečeno zašto to rade.

E sad, posle toliko kontrolnih i pismenih, ko je imao energije da radi PISA test?

iqiqiq

Pa evo da upitam: a da li se razmatrala motivacija klinaca kada su radlili PISA test
Klinci su pravi mali oportunisti, ako nemaju interes da rade nešto onda mu ne posvete dovoljno pažnje, te može da bude da ovi rezultati nisu uopšte merodavni (zabole klince što se loše kotiramo).
Pričao mi klinac iz komšiluka da su dobili neku anonimnu anketu u vezi konzumiranja alkohola i droge, kaže izlupetali se maksimalno, pogotovo su bili revoltirani jer im nije rečeno zašto to rade.
E sad, posle toliko kontrolnih i pismenih, ko je imao energije da radi PISA test?

Pa i to je merilo obrazovnog sistema, ako su deca otuđena od sistema očekuje se da slabo urade zadatke.
Da neko zna šta radi, deca bi, kad god vide zadatak, mahinalno ga uradila kako treba.

Meni recimo nije jasno kako jako bunovni ljudi ujutru sebi kuvaju kafu da se razbude, ja bih se sav ispolivao vrelom vodom, opekao na ringlu, itd.

Ali eto ljudi sebi kuvaju kafu. Tako i ovi Kinezi čim vide zadatak odmah ga urade (doduše kad sam jednom ušao u "the zone" onda sam i ja radio zadatke iz hemije i kombinatorike bez zastoja).

Tako i ovi Kinezi čim vide zadatak odmah ga urade

Ehehe, ali naši klinci su potkovani "teorijom zavere" te znaju da se agresoru, okupatoru (strancima) ne odaju nikakvi podaci, te smatraju diverzijom da urade PISA test loše. To znači da će da nas pogrešno ocene i da nas ostave na miru.
Ne gledamo džabe "Otpisane" svake godine u serijalu nedeljom uveče. Podsetnik.

Pričali su mi klinci da se i za probnu "malu maturu" dogovaraju da urade loše tj da "podbace" kako bi se oni iz MinProsvete uplašili i dali lakše testove.

Čudo su klinci i njihovi mozgovi.

Pričao mi klinac iz komšiluka da su dobili neku anonimnu anketu u vezi konzumiranja alkohola i droge, kaže izlupetali se maksimalno, pogotovo su bili revoltirani jer im nije rečeno zašto to rade.

Da, i ja sam se pitao imajući ovo na umu koliko su ozbiljni rezultati istraživanja o uzorima mladih.

Ne može o talentima da se brine na pravi način ako u zemlji vlada nepotizam kakav vlada u Srbiji.

Kod nas se on već sasvim podrazumeva, i odavno je prestao da bude nešto što se krije i čega se stidi.

Dakle, manje-više, potpuno je nevažno kako će se odvijati utakmica, kad je rezultat od početka svima poznat.

"činjenica da u Šangaju svi veruju u to da je obrazovanje budućnost.

"Od ministra, pa sve do učitelja u školi možete da vidite da je to njihova budućnost i da svi veruju da je obrazovanje ono što ih sve svrstava na isti nivo. Zato je u Šangaju prestiž predavati u 'teškoj' školi", kaže Šlajher, koji rukovodi PISA testiranjima.

Nedavno istraživanje je pokazalo da nastavnici i profesori imaju viši status u Kini nego u bilo kom drugom delu sveta, a Šlajher kaže da se oni ne boje da koriste takvu poziciju u društvu.

"Nastavnici često zovu roditelje, nekad i na svaka dva dana, pozovu ih na mobilni da provere šta deca rade. Takođe, kažu im kako da unaprede svoju ulogu roditelja i poboljšaju način na koji vaspitavaju decu", kaže Šlajher. "

LINK

Čak i najsiromašnije regije u Kini se trude da na ovaj način unaprede školstvo.

"Zašto sve to rade? To je zanimljivo pitanje. Međutim, mislim da se sve svodi na to kakva je ravnoteža u društvu između sadašnjosti i budućnosti. U Aziji postoji spremnost da se žrtvuje sadašnjost zarad budućnosti. U pitanju su dugoročna ulaganja u sebe i u celokupno društvo. Prikupiš i poslednju paru od svojih roditelja kako bi platio svojoj deci obrazovanje. Kao društvo, ulažeš u obrazovanje, a ne u potrošnju. Sve to je veoma izraženo u Aziji, vlada uverenje da moraš da danas praviš kompromise kako bi sutra imao bolju budućnost", zaključuje Šlajher.


Ako se prisetimo naše prošlosti, dve do tri generacije unazad svi su imali roditelje na selu koji su odvajali i poslednji dinar verujući da obrazovana deca imaju budućnost.

Tako i država (a to smo svi mi sa onima koje izglasamo da budu naši predstavnici) valjda isto treba da odvoji i poslednji dinar da bismo imali obrazovanu decu, tj budućnost.

Школе су под притиском да понуде носиоце вештина које

M'da. Novinar koji koristi google translate jer ga mrzi da pise sopstvenim jezikom, pa kao podnaslov ima "nosioce vestina" je lep primer obrazovnog sistema. Ali - obrazovanje se ne zavrsava u 18oj, 23 ili kojoj vec godini - cak i da ga nisu naucili u skoli, valjda je mogao sam da nauci svoju profesiju? Kultura znanja nam se srozala i nestala - iako ne volim anegdote, one ilustruju jedan opsti trend nipodastavanja znanja: na spomen da jedna moja prijateljica ide na neke poslediplomske kurseve, zajednicki poznanik, uspesan u svojoj bransi, me gleda belo i pita "pa jel nije jos nasla vezu za posao?"....

nim_opet

M'da. Novinar koji koristi google translate jer ga mrzi da pise sopstvenim jezikom, pa kao podnaslov ima "nosioce vestina" je lep primer obrazovnog sistema. Ali - obrazovanje se ne zavrsava u 18oj, 23 ili kojoj vec godini - cak i da ga nisu naucili u skoli, valjda je mogao sam da nauci svoju profesiju? Kultura znanja nam se srozala i nestala - iako ne volim anegdote, one ilustruju jedan opsti trend nipodastavanja znanja: na spomen da jedna moja prijateljica ide na neke poslediplomske kurseve, zajednicki poznanik, uspesan u svojoj bransi, me gleda belo i pita "pa jel nije jos nasla vezu za posao?"....

Ma to je boljka iz onih vremena kada se mislilo da je završetak fakulteta i završetak procesa obrazovanja...I pri tome se kod nas ne vrednuje nikakva veština i znanje koje nije dokumentovano nekim papirom.

A možda je pitanje bilo dobronamerno, kao šta više uči, neka koristi vreme i energiju da pronađe vezu za posao

"Trebalo bi obrnuti "piramidu moći" tako da nastavnici budu u službi učenika, direktori u službi nastavnika, a Ministarstvo u službi škola i da svi budu orijentisani ka pronalaženju načina kako da u većoj meri podrže učenike u učenju", smatra Baucal. lINK