Literatura| Mediji| Satira| Umetnost| Život

Nova knjiga 'AJDUKOVIĆI

/ 11.12.2013. u 01:57

Komentari: 103
Čitanost: 12387
/
Preporuke: 783
/

NJ. V. KNJIGA

Vesna Denčić, urednica našeg najboljeg satiričnog magazina na internetu "ETNA" (www.etna.dencic.com) i njen brat Peđa Denčić, izdavač i štampar, ulepšali su mi kraj ove zanimljive i plodne 2013. godine. Njihova izdavačka kuća "BINDER" (www.binder.co.rs) publikovala je u okviru edicije "8. SILA" moju novu knjigu, dramski roman ‘AJDUKOVIĆI.

U pogovoru, Vesna Denčić je napisala: "Dramski roman ‘AJDUKOVIĆI u 13 poglavlja/scena na realističan, ali pre svega tragikomičan način, oslikava događanja i život jedne četvoročlane porodice, koja predstavlja personifikaciju života u poslednjoj deceniji minulog i prvoj deceniji novog stoleća.
Svu tragičnost poratnog perioda sve do današnjih dana, autor vešto preobražava u komične sekvence. A one se nižu jedna za drugom u neverovatno vratolomnim i urnebesnim scenama, zajedno sa sporednim likovima koji nakratko prodefiluju, tek toliko da sveopštoj atmosferi pridodaju novi dašak nelogičnosti, ali i buru smeha."

A u predgovoru, između ostalog sam napisao: "Ništa tako sočno i toliko tačno ne slika zlehudu epohu u Srbiji i na Balkanu krajem XX veka i tokom prve decenije XXI stoleća kao dve strane reči, jedna nemačka, a druga engleska: hohštapleri i huligani.
Dramski roman 'AJDUKOVIĆI u 13 poglavlja-scena nastoji da prikaže i objasni tu horizontalnu i vertikalnu invaziju varvara, koji su poput skakavaca ili paukova premrežili nebo normalnosti i kulture. Rodno mesto i hohštaplera i huligana je primitivizam, tj. bezobrazluk, a njihova epidemija epilog je strogo kontrolisanih medija."

Kao dobru ilustraciju stila i duha dramskog romana 'AJDUKOVIĆI, izdvajam kratku sekvencu, str. 64-68:

(SRBOLJUB i članovi njegove familije okupljeni oko okruglog stola, odnosno oko plastičnog bureta za ostavljanje kupusa.)

CECA: Neću i neću! Ja retko kažem neću, al' kad kažem, onda reknem!

SRBOLJUB: Kad ja reknem, onda dreknem! Ovo više nije porodična stvar, već patriotska dužnost.

IKONIJA: Sine, ovo radimo za tvoje dobro. Mi smo od usta odvajali...

CECA: Ne, ne, i ne!

SLOBODAN: Ali ti si se već uhodala u tome...

CECA: Rekla sam ne!

SRBOLJUB: Dobro, ako odbijaš dužnost ministra za ratne i lake robne rezerve, onda te imenujem za ministra za spoljne poslove. I kvit. A ti Ratko od danas imaš dve funkcije. Pored toga što si moj telohranitelj, bićeš i spoljni momak, to jest ministar za unutrašnje poslove. Je l' jasno!?

RATKO (salutira): Razumem!

CECA: Ja ništa ne razumem!

IKONIJA: Deco, baš lepo. Jedno za spoljne, drugo za unutrašnje poslove, treće će sigurno baki za kućne poslove. Ako da Bog i četvrto...

CECA: Dabogda jezik pregrizla!

SRBOLJUB: Kao novi ministar za spoljne poslove morala bi da povedeš računa o svom rečniku. Ne kaže se "dabogda jezik pregrizla", već onako fino, diplomatski: nije dozvoljeno mešanje u unutrašnje stvari jednog suverenog braka!

SLOBODAN (gleda na sat): Tata, žurim! Reci šta će biti sa mnom!?

SRBOLJUB: Ne kaže se "žurim" već: danas mi je preopterećen protokol. Sine, tebi sam namenio vrlo odgovoran resor: ministar za kulturu. A, šta kažeš? Pismen si, načitan si, umeš da praviš stilske transparente, prema tome imaš stila. Voliš stripove, lakovane cipele, bele čarape, pulovere i džempere sa narodnim motivima, dakle uvek si sa narodom. Voliš kaubojske filmove, švarglu, gurabije, pasulj sa kolenicom, znači od kolenovića si. Sve bre imaš za ministra kulture!

SLOBODAN: Tata, ako može ministar za kulturu i sport?

SRBOLJUB: Kad razgovaramo o službenim stvarima, molim te da mi se obraćaš kulturno, a ne sportski!

SLOBODAN: Uvaženi predsedniče, da li bih pored portfelja kulture mogao da figuriram i za portfelj sporta?

IKONIJA: Šta ti je, šta frfljaš?

SRBOLJUB: Šta će ti sport, kad nisi sportski razvijen?

SLOBODAN: Kupio sam nove patike. (Pokazuje svima.) Poslednji krik mode. Šteta da se taj krik medijski ne iskoristi!

SRBOLJUB: O tvom predlogu raspraviću sa predsednikom vlade, pa ću te na narednoj sednici upoznati sa detaljima zaključka.

IKONIJA: Malo nas je, Srboljube, malo. Ima još mnogo nepopunjenih ministarskih fotelja!

SRBOLJUB: More, daću ja vama fotelje. Imate gajbe piva, hoklice, tronošce, trpezarijske stolice, pa žuljajte guzice.

IKONIJA: Crni Srboljube, nećemo moći sve da postignemo!

SRBOLJUB: Kako, bre!?

IKONIJA: Tako lepo!

SRBOLJUB: Ja ću pored dužnosti predsednika države vršiti i poslove ministra za zalihe, ministra za svinjogojstvo, ministra za prosvetu i javnu rasvetu, ministra za ratni plen i ministra za igre na sreću. Prema tome, ono najvažnije je tu!

IKONIJA: A finansije, a informisanje!?

SRBOLJUB: Kao predsednik vlade otaljavaćeš i te posliće.

RATKO: Mog'o bi' ja da pripomognem.

SRBOLJUB: Fondovi za tajnu policiju se ne diraju.

RATKO: Nisam mislio na pare, nego na... Kako vi ono rekoste?

IKONIJA: Informisanje, zete! Leci, bilteni, zidne novine, zidni televizori...

RATKO: Pa da, to, to! Ja sam pred zidom k'o zapeta puška. Napunim šaržer i udri. Rke, koke, rke, koke, i svi su informisani, pravo u glavu.

SRBOLJUB: Zete, treba biti suptilniji. Moderno informisanje više ide na dušu nego na glavu.

RATKO: E, to je onda noćni program. Za to smo koristili prigušivače. Istina je bila i ostala naše najjače vatreno oružje!

SLOBODAN: I hladno!

SRBOLJUB: Srp i čekić su hladna, a puška i pištolj su vatrena oružja. Transparent i mikrofon su nešto izmedju....

Atačmenti

Nova knjiga AJDUKOVICI.jpg / 143.42 / KB image/jpeg

Tagovi

AJDUKOVIĆI, dramski roman

postavite na |

Komentari (103)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

blogovatelj 02:59 11.12.2013

1.

urednica našeg najboljeg satiričnog magazina na internetu "ETNA"

Mi to imamo više satiričnih magazina pa je ETNA najbolja?

PS.

Meni citirani deo "dramaskog romana" deluje isprazno. I šta "dramski roman" znači? Znam šta je drama a znam i šta je roman, ali šta je zajedno, stvarno pojma nemam.
Ovo izgleda kao drama.

niccolo 07:41 11.12.2013

Re: 1.

Meni citirani deo "dramaskog romana" deluje isprazno.

Meni deluje potpuno besmisleno. Doduše, to se moglo i očekivati s obzirom kome se svideo.

predatortz 09:30 11.12.2013

Re: 1.

niccolo

Meni citirani deo "dramaskog romana" deluje isprazno.

Meni deluje potpuno besmisleno. Doduše, to se moglo i očekivati s obzirom kome se svideo.

Jednom sam, negde u gostima, ukačio 'Kursadžije'. Meni ovo liči na tu vrstu umetnosti.

reanimator 09:55 11.12.2013

...

E moj revolucionar, Trg nezavinsoti u plamenu, a ti bloguješ i pišeš predgovore?

predatortz 09:58 11.12.2013

Re: ...

reanimator
E moj revolucionar, Trg nezavinsoti u plamenu, a ti bloguješ i pišeš predgovore?

Svinjokolj, slave, ladno... Otupela revolucionarna oštrica.

reanimator 10:05 11.12.2013

Re: ...

Svinjokolj, slave, ladno... Otupela revolucionarna oštrica

Ja rek'o jaše rame uz rame sa Kličkom prema Moskvi i razbacuje oligarhe na buljuke, kad ono...

stefan.hauzer 15:14 11.12.2013

Re: ...

a ti bloguješ i pišeš predgovore?

pa zar revolucije ne počinju šaljivim parolama?

peva kličko na sav glas; mladenović filip, jedan je od nas!

krkar 10:00 11.12.2013

OMG!

Filip Mladenović 10:06 11.12.2013

Re: OMG!

Moje srce je u Kijevu, a glava, koja mućka, u Beogradu.

I da budem u duhu nove knjige: U UKRAJINI SU ČAK I PLAVUŠE UKAPIRALE!

alselone 10:52 11.12.2013

Re: OMG!

a glava, koja mućka

Meni se cini da ti se previse pomutilo. Odmori malo.

libkonz 13:58 11.12.2013

Re: OMG!

Moje srce je u Kijevu, a glava, koja mućka, u Beogradu.

Filipe, ti si car!

Čestitke za novu knjigu.

flatron 10:03 11.12.2013

...

potam se da li je autorima komentara više zasmetalo to što je filip napisao knjigu, što je ta knjiga odlična ili što ju je objavila vesna denčić.
vama se čini i vama deluje? mislite da sve znate?
pročitajte pa pišite. pametno, ako je moguće.

reanimator 10:14 11.12.2013

Re: ...

potam se da li je autorima komentara više zasmetalo to što je filip napisao knjigu, što je ta knjiga odlična ili što ju je objavila vesna denčić

Pod C. Poludim kad naletim na knjigu koju je objavila Vesna Denčić

niccolo 12:03 11.12.2013

Re: ...

Vesna Denčić

Ko je Vesna Denčić?

larisa_bg 10:12 11.12.2013

Da l' me oči varaju?

A u predgovoru, između ostalog sam napisao: "Ništa tako sočno i toliko tačno ne slika zlehudu epohu u Srbiji i na Balkanu krajem XX veka i tokom prve decenije XXI stoleća kao dve strane reči, jedna nemačka, a druga engleska: hohštapleri i huligani.

Čekaj, jesam ja to dobro shvatila: sam si sebi napisao predgovor za knjigu?

predatortz 10:15 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Čekaj, jesam ja to dobro shvatila: sam si sebi napisao predgovor za knjigu?

Što da nekog moli, zarad sitnice?

Filip Mladenović 10:21 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Da. Vesna Denčić je napisala pogovor, a ja predgovor. Pokušao sam kao autor da objasnim zašto su 'AJDUKOVIĆI dramski roman o bezobrazluku manjine (hohštapleraju i huliganizmu manjine) i kukavičluku većine (ćutanju i ravnodušnosti većine).

Evo, ovog jutra se ponovo pitam kako to da u ovoj Srbiji najviše hrabrosti i srčanosti imaju - žene. Setimo se sada pokojne Verice Barać, koja je opakom bolešću platila svoju borbu protiv pomenute manjine zbog sramnog ponašanja pomenute većine. Setimo se Brankice Stanković, koja već godinama ima policijsku zaštitu. Setimo se ovog jutra i Aide Ćorović, koja od prošlog meseca ima policijsku zaštitu.

Uostalom, u jučerašnjem otvorenom pismu javnosti Aida Ćorović je objasnila suštinu ćutanja i nezameranja većine u ovoj i ovakvoj Srbiji:

"Dragi prijatelji, poštovani saradnici i svi oni s kojima sam dugi niz godina, na bilo koji način, radila na uspostavljanju demokratskih vrednosti u našoj zemlji i okruženju, želim da zahvalim na prilici da budem deo takvog puta, ali i da vas obavestim da se od danas zvanično povlačim s čelne pozicije nevladine organizacije Urban-In. U godini u kojoj se navršilo petnaest godina rada ove male, ali sigurno uticajne organizacije, smatram da najmanje što u ovom trenutku mogu da uradim jeste da se povučem i ne dozvolim da organizacija kojoj sam dala najbolje godine svog života ispašta i bude na meti zlonamernih i svih onih koji bi da ovo društvo i dalje vuku unazad, ali i onih koji ne bi da se zameraju, kojima je sve jedno ili koji bi da ćutanjem pokažu koliko ih je briga za region u kome živimo.

Od kako je počeo krvavi raspad naše zajedničke domovine, smatrala sam da je dužnost svakog odgovornog čoveka da ne ćuti o kršenju ljudskih prava, o zločinima, kriminalu, nacionalističkoj i kvazireligijskoj kontaminaciji, zaglupljivanju, netoleranciji, primitivizmu i svemu onome što nas je debelim zidom ogradilo od ostatka civilizovanog sveta. Smatrala sam da je javna reč naša jedina odbrana i da je dužnost svakog građanina da, bez obzira na posledice, govori o svemu što urušava i unakazuje moralne, građanske i ljudske norme na kojima se temelji svako ozbiljno društvo. Verovala sam, i još uvek verujem, da je obaveza svakog intelektualca da žigoše nacionalističko ludilo u kome se nalazimo više od dvadeset pet godina, ali da, pre svega, upre prstom u nacionalizam u sopstvenom narodu, pa da se tek onda obruši na nacionalizam 'onih drugih'. Na žalost, u svom uverenju, svojim nastojanjima i sebi datom zadatku da budem 'na barikadama' istine, pravde i tolerancije, ostala sam, gotovo sasvim usamljena. Poslednjih dana, od kako se moj život pretvorio u nešto pristojniju verziju zatvora, oko mene, uglavnom, vlada muk. Oni koji su, makar deklarativno, izabrali da budu na strani na kojoj i sama stojim, ćute i okreću glave, valjda iz straha da ne pokrenu i najmanji titraj u baruštini u kojoj se valjamo toliko godina ili u brizi da se nekom ne zamere, da ne navuku na sebe gorčinu ili bes onih koji nam rade o glavi. Ili je, naprosto, elegantnije i lakše da se sa svima bude dobro, jer nikada se ne zna ko će nam jednoga dana zatrebati.

Ima i onih koji sa bezbedne udaljenosti od Sandžaka pametuju o tome kako se ovde živi ili kako bi, možda, trebalo, a o Sandžaku znaju tek ono što čitaju u izveštajima ili tekstovima nas, koji živimo sandžačku svakodnevicu; ima onih kojima je Sandžak projektni zadatak, a da o Sandžaku ne znaju ništa ili da ih Sandžak interesuje koliko i lanjski sneg; nisu izostali ni oni koji zbog partijskog šibicarenja i političkih dilova prodadoše demokratska uverenja i pravo na javnu reč i, u maniru najokorelijih radikala, brže-bolje pohitaše da me stave na stub srama.

I ovo, samo po sebi, neprijatno i mučno iskustvo ne bi bilo toliko mučno da se obilo samo o moju glavu, jer sam samo i jedino ja odgovorna za svaku svoju napisanu i izgovorenu reč, već je počelo da podriva i seče organizaciju u kojoj sam radila do danas. Neko će, možda, reći da je kukavički što u ovom trenutku ostavljam svoje prijatelje i saradnike, ali ja uveravam takve da niti je Urban-In tek mesto gde sam radila, niti su ti ljudi s kojima sam radila, samo moji saradnici. Urban-In i ljudi u njemu su bili moj život, moja porodica, moje ishodište i uporište, najbolje što sam stvorila u svom životu. Upravo sam zato dužna da ih poštedim daljih napada, kao i da smirim decu i roditelje dece koja bi želela da budu aktivisti Urban-In-a, da pokažem da je Urban-In spreman da se menja i raste i bez mene. To ne znači da ću okrenuti leđa svojim saradnicima i prijateljima - zauvek ću biti uz njih i na svaki način pomagati da ova divna, zajednička priča traje i dalje, sada još bolja, jača i mlađa.

Ali, to će mi, istovremeno, dati još više prostora da pišem i govorim o svemu što boli ovo društvo, što nas je sateralo u samoizolaciju i dovelo na rub propasti. Još glasnije i beskompromisnije ću govoriti i pisati o tome da Sandžak nije tek samo reč u nečijim projektima, ni u Novom Pazaru, ni u Beogradu, ali ni u Briselu ili Vašingtonu, da ljudi koji žive ovde nisu ničije igračke ili brojke, da mi, koji živimo u ovom regionu i delimo muke i lepote multikulturalnog društva, umemo da prepoznamo šta je za nas dobro, a šta ne.

Zato iz svog malog, trenutnog "zatvora" poručujem da zatvori postoje samo u glavama ljudi, da je ćutanje kukavičluk i voljno odabrana autocenzura i da nema pretnji, ucena ili ruganja koja će mi zatvoriti usta ili vezati ruke.

Nadam se, takođe, da će se u ovom otvorenom pismu prepoznati svi oni dobronamerni, hrabri i beskompromisni u nastojanju da poprave Srbiju, ali još više oni drugi, oni kojima namere nisu časne ili su previše lične, onima koji su previše ignoranti ili premalo proaktivni, oni kojima su moji sugrađani brojevi i statistike u izveštajima, bili oni domaći ili strani akteri I 'igrači'. Od danas, ja igram bez svoga tima, ali se nadam da to ne znači da ću ostati usamljena u nameri da celu Srbiju pretvorimo u tim koji igra za demokratiju".

larisa_bg 10:41 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Filip Mladenović
Da. Vesna Denčić je napisala pogovor, a ja predgovor.

To je tako pretenciozno, Fićo.

alselone 10:51 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

sam si sebi napisao predgovor za knjigu?

Filip Mladenović 10:54 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

larisa_bg
Filip Mladenović
Da. Vesna Denčić je napisala pogovor, a ja predgovor.

To je tako pretenciozno, Fićo.

Poštovana "larisa_bg", evo celokupnog teksta PREDGOVORA, pa zaključite da li je ili nije "pretenciozno" ili su Vaši komentari maliciozni:

Ništa tako sočno i toliko tačno ne slika zlehudu epohu u Srbiji i na Balkanu krajem XX veka i tokom prve decenije XXI stoleća kao dve strane reči, jedna nemačka, a druga engleska: hohštapleri i huligani.
Dramski roman ’AJDUKOVIĆI u 13 poglavlja–scena nastoji da prikaže i objasni tu horizontalnu i vertikalnu invaziju varvara, koji su poput skakavaca ili paukova premrežili nebo normalnosti i kulture. Rodno mesto i hohštaplera i huligana je primitivizam, tj. bezobrazluk, a njihova epidemija epilog strogo kontrolisanih medija.
Ovde je bezobrazluk postao posao stoleća, izvor najvećih profita, temelj čuvenog balkanskog standarda ITEM (Ima li tu mene!?). Bezobrazluk je kućni ljubimac u novokomponovanim kućama, zvale se one vile, rezidencije, ofisi ili sedišta stranaka. Kada izlazi u šetnju, bezobrazluk hvata pod ruku licemerstvo i eto – rodoljublja.
Patriotizam kao poslednje utočište svih hulja i nije ništa drugo nego ulično ili salonsko druženje bezobrazluka i licemerstva.
Koje su osnovne odlike bezobrazluka, te duhovne SIDE naše svakodnevice? Pre svega to je apsolutna nemoralnost. Bezobraznicima ništa nije sveto, ni ljudski život, ni zdravlje, ni mir, ni kućni red, a kamoli čast i dostojanstvo. A da ironija bude veća, upravo se bezobrazluk u javnoj komunikaciji poziva na najuzvišenije vrednosti, na slobodu, pravdoljubivost, istinu, veru, poštenje....
Zatim, bezobrazluk je poput nekih vrsta parazita neverovatno ekspanzivan. Širi se geometrijskom progresijom. Bezobrazluk je zapravo kvadratura začaranog kruga na Balkanu. Koalicija pohlepe i arogancije! Može se slobodno reći da je bezobrazluk postao neka vrsta religije modernih vremena. Crkve te nove religije su vile i rezidencije, izgradjene od ukradenih para, tačnije od viška koji nije sklonjen u inostrane banke i ofšor destinacije širom sveta. Crkve bezobrazluka su i žuti mediji, štampani i elektronski. I prodane duše svih uzrasta, oba pola i različitog obrazovnog nivoa.
Sveštenici novokomponovane vere se menjaju svaki čas: od biznismena i fudbalskih moćnika, pa preko političara, narodnih poslanika i vladika do mafijaša i prevaranata svih fela, a pogotovo kalibra. Bezobrazluk ima svoje sveštenike i među sudijama, i među policajcima, i među lekarima, i među profesorima, i među akademicima i među novinarima.
Sledeća odlika bezobrazluka je praviti se lud ili praviti se Englez. Praviti se lud je bezobrazluk sa nižim činom, a praviti se Englez je bezobrazluk sa višim činom. A tamo gde su činovi, tu su i svetlosti pozornice na kojoj se odvija tragikomedija zvana tranzicija. Tranzicija je ovde jedan veliki šverc, ali ne samo cigareta, droge, lekova, nafte, oružja ili belog roblja. Tranzicija je ovde pre svega šverc dojučerašnjih vođinih slugu u velike demokrate, srpske domaćine, borce za slobodu i čast otadžbine. Tranzicija je ovde i šverc otetih para u legalne tokove, šverc krvavih biografija u oprane životopise, šverc bezobrazluka u akademski glamur.
I na kraju, odlika bezobrazluka je istrajnost. Bezobrazluk je ovde neuništiv, postojan »kano klisurine«. Bezobrazluk ima svoje »ljude«, svoje »manekene«, svoje modne piste, svoje arene i stadione. Sve se ovde može deblokirati, pogotovo računi sa ukradenim parama u Švajcarskoj ili na Kipru, ali uljudnost nikako. Prikovani smo bezobrazlukom za avete prošlosti kao Isus Hrist za svoj ukleti krst. Miris tamjana je dezodorans, odnosno osveživač prostora.

Dramski roman 'AJDUKOVIĆI ima optimistički kraj. Neko bi rekao bajkovit, a neko drugi – basnovit. U svakom slučaju – lekovit!

alselone 10:56 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Dramski roman 'AJDUKOVIĆI ima optimistički kraj. Neko bi rekao bajkovit, a neko drugi – basnovit. U svakom slučaju – lekovit!

Pisao si o svom romanu iz pozicije treceg lica i hvalio ga?

Filip Mladenović 11:00 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

alselone
Dramski roman 'AJDUKOVIĆI ima optimistički kraj. Neko bi rekao bajkovit, a neko drugi – basnovit. U svakom slučaju – lekovit!

Pisao si o svom romanu iz pozicije treceg lica i hvalio ga?

Ne, nego sam pokušao kao autor da objasnim zašto je glavna tema dramskog romana 'AJDUKOVIĆI bezobrazluk manjine i kukavičluk većine. Pročitajte pažljivo ceo tekst PREDGOVORA.

larisa_bg 11:12 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Filip Mladenović
larisa_bg
Filip Mladenović
Da. Vesna Denčić je napisala pogovor, a ja predgovor.

To je tako pretenciozno, Fićo.

Poštovana "larisa_bg", evo celokupnog teksta PREDGOVORA, pa zaključite da li je ili nije "pretenciozno" ili su Vaši komentari maliciozni:

Pročitala sam pažljivo, Fićo, i jeste pretenciozno. A i glupo je da autor sam sebi piše predgovor. Sve što ima, pisac treba da kaže u knjizi, šta još ima da objašnjava u predgovoru. Takođe, posebno je smešno da ova knjiga ima i predgovor i pogovor, pa to nemaju ni neki Nobelovci.

Svojevremeno je cela književna čaršija umirala od smeha kad je pesnik Danilov sam sebi napisao predgovor na desetak strana, za neku svoju knjigu pesama, a uveren da niko kao on neće umeti tako lepo, i sa toliko topline, da objasni snagu njegovog dela.

larisa_bg 11:14 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

alselone

Pisao si o svom romanu iz pozicije treceg lica i hvalio ga?

ali bio je sigurno objektivan...

Filip Mladenović 11:38 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

larisa_bg
alselone

Pisao si o svom romanu iz pozicije treceg lica i hvalio ga?

ali bio je sigurno objektivan...

Poštovana "larisa_bg", budite ljubazni pa navedite iz PREDGOVORA, koji ste pročitali, jednu rečenicu, pasus, stav, misao... pretencioznu.

larisa_bg 11:51 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Filip Mladenović

Poštovana "larisa_bg", budite ljubazni pa navedite iz PREDGOVORA, koji ste pročitali, jednu rečenicu, pasus, stav, misao... pretencioznu.

Baš sad ako hoćeš da cepidlačiš, pretenciozan je završetak teksta:

Dramski roman 'AJDUKOVIĆI ima optimistički kraj. Neko bi rekao bajkovit, a neko drugi – basnovit. U svakom slučaju – lekovit!

Jedno je da ti, recimo, u nekom intervjuu kažeš sam za svoju knjigu da misliš da je lekovita i bajkovita, ali da to kažeš u predgovoru -to je pretenciozno. Zatim, pretenciozna je sama zamisao da sebi pišeš predgovor, i meni nije jasno kako ti to ne kapiraš. Knjiga mora da funkcioniše kao celina koja je sama po sebi dovoljna, jasna. Ako joj je potrebno neko dodatno objašnjenje, politički pamflet (banalan prilično) kao uvod u knjigu, onda knjiga nije dovoljno dobra. Ako je taj predgovor neophodan, zašto on nije deo knjige? Pretenciozna je i pretpostavka da tvoji budući čitaoci neće biti dovoljno inteligentni da shvate o čemu je knjiga, nego ti moraš unapred da im daš ključ u kom će da je čitaju. To svedoči između ostalog i o tvojoj autorskojj nesigurnosti. Što više uvoda, pogovora, predgovora, hvalospeva na koricama - to je knjiga obično slabija. (Osim kad je reč o klasicima koji zahtevaju i zaslužuju velike predgovore.)

Filip Mladenović 12:00 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Uz zahvalnost na odgovoru, i ponovljena napomena: PREDGOVOR je posvećen glavnoj temi 'AJDUKOVIĆA - bezobrazluku manjine i kukavičluku većine.

Ovaj blog je, kako sam već napisao, samo povod da JAVNO progovorimo o tome.
Pa sam zato naveo imena i prezimena tri hrabre, srčane žene, koje iz dana u dan toj kukavičkoj većini daju lekcije iz - lepog, građanskog ponašanja u jednoj zemlji okupiranoj od strane hohštaplera i huligana, dakle manjine.

niccolo 12:04 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

emelj čuvenog balkanskog standarda ITEM (Ima li tu mene!?)

Kako smo od "ima li tu mene" dobili ITEM?

reanimator 12:16 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Kako smo od "ima li tu mene" dobili ITEM

To je na ukrajinskom. Još se nije prešaltovao :)

dr.wagner 12:40 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

... jutro

larisa_bg

Baš sad ako hoćeš da cepidlačiš, pretenciozan je ...

-Što je tu sPorno ??? ... ionako su svi predgovori afirmativni
... neki "pisci predgovora" servilnošću prema autoru osiguravaju i svoju poziciju ,
tako da hvalospjev nekad postaje neugodan za čitanje ...

-Ukoliko bi "Filipov način" u budućnosti postao dominantan , ništa se neće
bitno promjeniti , osim što će ti (ponekad profesionalni) "pisci predgovora"
morati sami platiti koji ručak ...

-Što se tiče Ukrajine , kako su ovi "neo-liberali" srušili Lenjina ...
... Janukovič je dobio (ni kriv ni dužan) još jednog saveznika

Wagner

larisa_bg 13:06 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

dr.wagner
... jutro

-Što je tu sPorno ??? ...

ma ti bi samo da se sa mnom razgovaraš, priznaj...

Dont Fear The Reaper 13:29 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

larisa_bg
Filip Mladenović
Da. Vesna Denčić je napisala pogovor, a ja predgovor.

To je tako pretenciozno, Fićo.

Ne pričajte svašta. Mnogi je pisac pisao predgovor za sopstvenu knjigu. U svojoj želji da Filipa pokopate srljate i brkate.

Naš jezik ne poznaje razliku između "Foreword" i "Preface" - oba su "predgovor", a ovaj drugi je uvek pisan od strane autora.

THE FOREWORD

A foreword is most often written by someone other than the author: an expert in the field, a writer of a similar book, etc. Forewords help the publisher at the level of marketing: An opening statement by an eminent and well-published author gives them added credibility in pitching the book to bookstores. Forewords help the author by putting a stamp of approval on their work.

THE PREFACE

A preface is best understood, I believe, as standing outside the book proper and being about the book. In a preface an author explains briefly why they wrote the book, or how they came to write it. They also often use the preface to establish their credibility, indicating their experience in the topic or their professional suitability to address such a topic. Sometimes they acknowledge those who inspired them or helped them (though these are often put into a separate Acknowledgments section). Using an old term from the study of rhetoric, a preface is in a sense an “apology”: an explanation or defense.

THE INTRODUCTION

If a preface is about the book as a book, the introduction is about the content of the book. Sometimes it is as simple as that: It introduces what is covered in the book. Other times it introduces by setting the overall themes of the book, or by establishing definitions and methodology that will be used throughout the book. Scholarly writers sometimes use the introduction to tell their profession how the book should be viewed academically (that is, they position the book as a particular approach within a discipline or part of a discipline). This latter material is appropriate for a preface, as well. The point is that it should appear in the preface or the introduction, not both.

larisa_bg 13:46 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Dont Fear The Reaper

Naš jezik ne poznaje razliku između "Foreword" i "Preface" - oba su "predgovor", a ovaj drugi je uvek pisan od strane autora.

A je l' naš jezik poznaje razliku između reči PISAC i druge lepe srpske kovanice WANNABE PISAC?

tadejus 13:57 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Dont Fear The Reaper

Ne pričajte svašta.

ma pusti, navrzla se na covjeka ko smrt na babu

libkonz 13:59 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

A je l' naš jezik poznaje razliku između reči PISAC i druge lepe srpske kovanice WANNABE PISAC?

Ne znam za tebe, ali mene ni jedan pisac ne oraspoloži tako kao Filip

larisa_bg 14:21 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

tadejus

ma pusti, navrzla se na covjeka ko smrt na babu

čim se, da prostiš, turiš na blog, podložan si komentarima, pohvalama i kritici, blog tome služi... meni se ne sviđa kako Filip piše, mislim da je to loša, jeftina, satira, koja pokušava da sebe pokrije gomilom ostrašćenih političkih parola... i imam pravo to da kažem

libkonz

Ne znam za tebe, ali mene ni jedan pisac ne oraspoloži tako kao Filip

fakat, i to se važi

krkar 14:26 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Setimo se sada pokojne Verice Barać, koja je opakom bolešću platila svoju borbu protiv pomenute manjine zbog sramnog ponašanja pomenute većine.

Vericu Barač je režim zarazio rakom zato što je bila protiv???

Pa ti si najebo dibidus!

Dont Fear The Reaper 15:30 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

larisa_bg

A i glupo je da autor sam sebi piše predgovor. Sve što ima, pisac treba da kaže u knjizi, šta još ima da objašnjava u predgovoru.

Vala baš!

Šteta što je Dikens (onomad

) umro, pa nije saznao da mu je baš glupo što sam sebi piše predgovore, šta ima da dodaje, ima knjigu pa neka u njoj piše šta hoće, zar ne?

Charles Dickens
Bleak House
PREFACE

A Chancery judge once had the kindness to inform me, as one of a company of some hundred and fifty men and women not labouring under any suspicions of lunacy, that the Court of Chancery, though the shining subject of much popular prejudice (at which point I thought the judge's eye had a cast in my direction), was almost immaculate.

There had been, he admitted, a trivial blemish or so in its rate of progress, but this was exaggerated and had been entirely owing to the "parsimony of the public," which guilty public, it appeared, had been until lately bent in the most determined manner on by no means enlarging the number of Chancery judges appointed-I believe by Richard the Second, but any other king will do as well.

This seemed to me too profound a joke to be inserted in the body of this book or I should have restored it to Conversation Kenge or to Mr. Vholes, with one or other of whom I think it must have originated. In such mouths I might have coupled it with an apt quotation from one of Shakespeare's sonnets:

"My nature is subdued To what it works in, like the dyer's hand:
Pity me, then, and wish I were renewed!"

But as it is wholesome that the parsimonious public should know what has been doing, and still is doing, in this connexion, I mention here that everything set forth in these pages concerning the Court of Chancery is substantially true, and within the truth.

The case of Gridley is in no essential altered from one of actual occurrence, made public by a disinterested person who was professionally acquainted with the whole of the monstrous wrong from beginning to end. At the present moment (August, 1853) there is a suit before the court which was commenced nearly twenty years ago, in which from thirty to forty counsel have been known to appear at one time, in which costs have been incurred to the amount of seventy thousand pounds, which is A FRIENDLY SUIT, and which is (I am assured) no nearer to its termination now than when it was begun. There is another well-known suit in Chancery, not yet decided, which was commenced before the close of the last century and in which more than double the amount of seventy thousand pounds has been swallowed up in costs. If I wanted other authorities for Jarndyce and Jarndyce, I could rain them on these pages, to the shame of-a parsimonious public.

There is only one other point on which I offer a word of remark.

The possibility of what is called spontaneous combustion has been denied since the death of Mr. Krook; and my good friend Mr. Lewes (quite mistaken, as he soon found, in supposing the thing to have been abandoned by all authorities) published some ingenious letters to me at the time when that event was chronicled, arguing that spontaneous combustion could not possibly be. I have no need to observe that I do not wilfully or negligently mislead my readers and that before I wrote that description I took pains to investigate the subject. There are about thirty cases on record, of which the most famous, that of the Countess Cornelia de Baudi Cesenate, was minutely investigated and described by Giuseppe Bianchini, a prebendary of Verona, otherwise distinguished in letters, who published an account of it at Verona in 1731, which he afterwards republished at Rome. The appearances, beyond all rational doubt, observed in that case are the appearances observed in Mr. Krook's case. The next most famous instance happened at Rheims six years earlier, and the historian in that case is Le Cat, one of the most renowned surgeons produced by France. The subject was a woman, whose husband was ignorantly convicted of having murdered her; but on solemn appeal to a higher court, he was acquitted because it was shown upon the evidence that she had died the death of which this name of spontaneous combustion is given. I do not think it necessary to add to these notable facts, and that general reference to the authorities which will be found at page 30, vol. ii.,[1] the recorded opinions and experiences of distinguished medical professors, French, English, and Scotch, in more modern days, contenting myself with observing that I shall not abandon the facts until there shall have been a considerable spontaneous combustion of the testimony on which human occurrences are usually received.

In Bleak House I have purposely dwelt upon the romantic side of familiar things.

1853

Dont Fear The Reaper 15:41 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

meni se ne sviđa kako Filip piše, mislim da je to loša, jeftina, satira, koja pokušava da sebe pokrije gomilom ostrašćenih političkih parola... i imam pravo to da kažem

Dakako!

Ali čemu onda "kritika" ispod svakog nivoJa, tabloidne provenijencije, o tome da sam sebi piše predgovor (kako i treba, jer to pisci i rade)?

Bez obzira da l se radi oi neznanju spram knjiga an general

ili netrpeljivost spram Filipa (an general, dakako ;> ) time se samo dovodi u pitanje sam vrednosni stav o samoj sadržini knjige. da li bi dalje čitala neku kritiku koja prvo autora napada zato što su korice takve i takve? ☻

freehand 15:47 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

r (kako i treba, jer to pisci i rade)?

Evo ispred mene desetak knjiga, nasumično sa polica poskidanih, i ni u jednoj pisac nije sebi pisao predgovor.

larisa_bg 20:21 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Dont Fear The Reaper

Ali čemu onda "kritika" ispod svakog nivoJa, tabloidne provenijencije, o tome da sam sebi piše predgovor (kako i treba, jer to pisci i rade)?

Bez obzira da l se radi oi neznanju spram knjiga an general ili netrpeljivost spram Filipa (an general, dakako ;> ) time se samo dovodi u pitanje sam vrednosni stav o samoj sadržini knjige. da li bi dalje čitala neku kritiku koja prvo autora napada zato što su korice takve i takve? ☻

O bože što me nervira kad me neko tera da mu crtam. I kad se neko poziva na kvazi-argumentaciju. Teraš me sad da kažem nešto što ne želim, pa će stvarno da ispadne da sam se navrzla na simpatičnog Fiću, koji međutim i nažalost nije dobar pisac. Fića nije Dikens, žao mi je. Imaš predgovora i predgovora, slažem se. Ali u ovom slučaju radi se o megalomaniji tako tipičnoj za autore koji kubure sa talentom.
I, mada si ti našao potporu i u lingvistici i u praksi, tvrdim ti da nije uobičajeno da pisac sam sebi piše predgovor.

dr.wagner 20:45 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

.... večer

larisa_bg
O bože što me nervira kad me neko tera da mu ...

-U životu sve ide u "paketu" ili bolje reći u kompletu ...

-Sigurno autora ne bi mogli nazvati konvencionalnim , tipskim ili uobičajenim
piscem ...
... zašto onda inzistirati na jednom standardu kao što je tuđi predgovor ???

larisa_bg 20:50 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Ma puŠti Fiću.
Ti si nevaljao.
Evo već drugi put uočavam tvoj decentni talenat za bezobrazluk.

dr.wagner 21:03 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Pozdrav gospođice L

larisa_bg
Ti si nevaljao.
Evo već drugi put uočavam tvoj decentni talenat za bezobrazluk.

-Strogo sudite ... nije bilo namjere ...

freehand 21:46 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

-Sigurno autora ne bi mogli nazvati konvencionalnim , tipskim ili uobičajenim
piscem ...

Ovo može i kraće.
Izbaciš konvencionalnim , tipskim ili uobičajenim i eto rečenice.

mirelarado 22:51 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Svojevremeno je cela književna čaršija umirala od smeha kad je pesnik Danilov sam sebi napisao predgovor na desetak strana, za neku svoju knjigu pesama, a uveren da niko kao on neće umeti tako lepo, i sa toliko topline, da objasni snagu njegovog dela.

Па, био је у праву. Реално.

Dont Fear The Reaper 23:15 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

freehand
r (kako i treba, jer to pisci i rade)?

Evo ispred mene desetak knjiga, nasumično sa polica poskidanih, i ni u jednoj pisac nije sebi pisao predgovor.

Otvorim ja tako nasumice, Abbott Joseph Liebling, The Telephone Booth Indian

kad ono tamo - Preface (autorov dakako)

Otvorim onda, Barbara Wertheim Tuchman, The Guns of August

kad ono tamo i Foreword by Robert K. Massie i Preface od strane autorice.

Otvorim još jednog Dikensa (osim gore citiranog) - opet Dikensov predgovor (i to u oba izdanja Davida Koperfilda, i originalnom (skraćenom) i u DC (Director's Cut

), tj. Dickens Edition.

Otvorim Vođi Evrope, Emila Ludviga, kad tamo autorov Predgovor

I tako dalje i datko dalje, imam hiljade knjiga, ovo su bili samo slučajni uzorci ;>

Dakako ima gomila knjiga u kojima nema nikakvog predgovora (ni sopstvenog - Preface, ni tuđeg Foreword), a onda opet i gomila knjiga koje imaju autorov predgovor. Sve zavisi i od knjige i od autora.

Očigledno nisi dobio faks iz stranke da ne mora sve biti uniformno, da postoji i sloboda misli obaška delovanja i forme

U svakom slučaju činjenica je da postoji autorski predgovor, no očigledno nisi ni pročitao gore napisatu poruku o razlici međ Foreword (Predgovor) i Preface (Predgovor). Ili si pročitao, ali nije "prošlo"? Ok, da otvorim još jednu knjigu:

Beyond Mindfulness in Plain English, Bhante Henepola Gunaratana

i njen Preface (Predgovor) - u kojem autor kaže i sledeće:

IN MY EXPERIENCE I have found that the most effective way to express something in order to make others understand is to use the simplest language.

I da pokušam da ovog puta pišem jednostavnije (mada pošto jednostavnije zaista ne mere biti, samo ću da pišem polaganije ☻ )

Naš jezik ne poznaje razliku između "Foreword" i "Preface" - oba su "predgovor", a ovaj drugi je uvek pisan od strane autora.

THE FOREWORD

A foreword is most often written by someone other than the author: an expert in the field, a writer of a similar book, etc. Forewords help the publisher at the level of marketing: An opening statement by an eminent and well-published author gives them added credibility in pitching the book to bookstores. Forewords help the author by putting a stamp of approval on their work.

THE PREFACE

A preface is best understood, I believe, as standing outside the book proper and being about the book. In a preface an author explains briefly why they wrote the book, or how they came to write it. They also often use the preface to establish their credibility, indicating their experience in the topic or their professional suitability to address such a topic. Sometimes they acknowledge those who inspired them or helped them (though these are often put into a separate Acknowledgments section). Using an old term from the study of rhetoric, a preface is in a sense an “apology”: an explanation or defense.

THE INTRODUCTION

If a preface is about the book as a book, the introduction is about the content of the book. Sometimes it is as simple as that: It introduces what is covered in the book. Other times it introduces by setting the overall themes of the book, or by establishing definitions and methodology that will be used throughout the book. Scholarly writers sometimes use the introduction to tell their profession how the book should be viewed academically (that is, they position the book as a particular approach within a discipline or part of a discipline). This latter material is appropriate for a preface, as well. The point is that it should appear in the preface or the introduction, not both.

freehand 23:40 11.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Dont Fear The Reaper
freehand
r (kako i treba, jer to pisci i rade)?

Evo ispred mene desetak knjiga, nasumično sa polica poskidanih, i ni u jednoj pisac nije sebi pisao predgovor.

Otvorim ja tako nasumice, Abbott Joseph Liebling, The Telephone Booth Indian

kad ono tamo - Preface (autorov dakako)

Otvorim onda, Barbara Wertheim Tuchman, The Guns of August

kad ono tamo i Foreword by Robert K. Massie i Preface od strane autorice.

Otvorim još jednog Dikensa (osim gore citiranog) - opet Dikensov predgovor (i to u oba izdanja Davida Koperfilda, i originalnom (skraćenom) i u DC (Director's Cut ), tj. Dickens Edition.

Otvorim Vođi Evrope, Emila Ludviga, kad tamo autorov Predgovor

I tako dalje i datko dalje, imam hiljade knjiga, ovo su bili samo slučajni uzorci ;>

Dakako ima gomila knjiga u kojima nema nikakvog predgovora (ni sopstvenog - Preface, ni tuđeg Foreword), a onda opet i gomila knjiga koje imaju autorov predgovor. Sve zavisi i od knjige i od autora.

Očigledno nisi dobio faks iz stranke da ne mora sve biti uniformno, da postoji i sloboda misli obaška delovanja i forme

U svakom slučaju činjenica je da postoji autorski predgovor, no očigledno nisi ni pročitao gore napisatu poruku o razlici međ Foreword (Predgovor) i Preface (Predgovor). Ili si pročitao, ali nije "prošlo"? Ok, da otvorim još jednu knjigu:

Beyond Mindfulness in Plain English, Bhante Henepola Gunaratana

i njen Preface (Predgovor) - u kojem autor kaže i sledeće:

IN MY EXPERIENCE I have found that the most effective way to express something in order to make others understand is to use the simplest language.

I da pokušam da ovog puta pišem jednostavnije (mada pošto jednostavnije zaista ne mere biti, samo ću da pišem polaganije ☻ )

Naš jezik ne poznaje razliku između "Foreword" i "Preface" - oba su "predgovor", a ovaj drugi je uvek pisan od strane autora.

THE FOREWORD

A foreword is most often written by someone other than the author: an expert in the field, a writer of a similar book, etc. Forewords help the publisher at the level of marketing: An opening statement by an eminent and well-published author gives them added credibility in pitching the book to bookstores. Forewords help the author by putting a stamp of approval on their work.

THE PREFACE

A preface is best understood, I believe, as standing outside the book proper and being about the book. In a preface an author explains briefly why they wrote the book, or how they came to write it. They also often use the preface to establish their credibility, indicating their experience in the topic or their professional suitability to address such a topic. Sometimes they acknowledge those who inspired them or helped them (though these are often put into a separate Acknowledgments section). Using an old term from the study of rhetoric, a preface is in a sense an “apology”: an explanation or defense.

THE INTRODUCTION

If a preface is about the book as a book, the introduction is about the content of the book. Sometimes it is as simple as that: It introduces what is covered in the book. Other times it introduces by setting the overall themes of the book, or by establishing definitions and methodology that will be used throughout the book. Scholarly writers sometimes use the introduction to tell their profession how the book should be viewed academically (that is, they position the book as a particular approach within a discipline or part of a discipline). This latter material is appropriate for a preface, as well. The point is that it should appear in the preface or the introduction, not both.

Kako ti dobro govoriš engleski...
Kol'ko ti knjiga imaš...
Šta si ti sve čit'o...
Kakve si ti sve viceve sa faksom pročitao na internetu...

blogovatelj 09:35 12.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Pisao si o svom romanu iz pozicije treceg lica i hvalio ga?

Fića u sebi ima više ličnosti, zašto ih ne bi sve ispoljio?

dr.wagner 10:07 12.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

... jutro

freehand
-Sigurno autora ne bi mogli nazvati konvencionalnim , tipskim ili uobičajenim
piscem ...

Ovo može i kraće.

-Ako netko napiše knjigu , pa nije valjda kompozitor ... ?... , a ako taj
isti napiše i knjigu i predgovor ... to je i više od pisca ...

-Tu se spominjao Dikens (više puta) i to je prava analogija ... od Šekspira
preko Dikensa i Fostera do Filipa ... kratak je to put drugovi

freehand 11:30 12.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

dr.wagner
... jutro

freehand
-Sigurno autora ne bi mogli nazvati konvencionalnim , tipskim ili uobičajenim
piscem ...

Ovo može i kraće.

-Ako netko napiše knjigu , pa nije valjda kompozitor ... ?... , a ako taj
isti napiše i knjigu i predgovor ... to je i više od pisca ...

-Tu se spominjao Dikens (više puta) i to je prava analogija ... od Šekspira
preko Dikensa i Fostera do Filipa ... kratak je to put drugovi

W

Sad, ja svakako nisam hteo da budem grub prema Filipu.
I zaista sam mogao da preskočim bilo kakvu, makar i posrednu ocenu odlomka iz knjige.
Bilo bi manje iskreno ali zato ljudskije.
Ali svakako podržavam Filipa u njegovom trudu. Možda se iz kvantiteta izrodi nešto genijalno.

blogovatelj 05:46 13.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Naš jezik ne poznaje razliku između "Foreword" i "Preface" - oba su "predgovor"

Jedno je predgovor, drugo je prolog. Prolog je uvod u delo, njegov sastavni deo.
Recimo, u Gorskom Vijencu je prolog "Posveta prahu oca Srbije" da bi se znalo da je delo posvećeno Karađorđu. To se kroz sam tekst ne može zaključiti, pa je to svrha prologa. Ma koje izdanje pogledaš, ma kada i ma gde štampano, uvek je to uvod u delo.
Predgovore ne pišu autori. Niti pogovore.

larisa_bg 10:33 13.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

blogovatelj

Jedno je predgovor, drugo je prolog. Prolog je uvod u delo, njegov sastavni deo.
Recimo, u Gorskom Vijencu je prolog "Posveta prahu oca Srbije" da bi se znalo da je delo posvećeno Karađorđu. To se kroz sam tekst ne može zaključiti, pa je to svrha prologa. Ma koje izdanje pogledaš, ma kada i ma gde štampano, uvek je to uvod u delo.
Predgovore ne pišu autori. Niti pogovore.

Šampita, limunada, salvetica, izvol'te.
Ili deset s lukom i pivo, šta više voliš.
U svakom slučaju, ja častim.

Filip Mladenović 10:52 13.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

larisa_bg
blogovatelj

Jedno je predgovor, drugo je prolog. Prolog je uvod u delo, njegov sastavni deo.
Recimo, u Gorskom Vijencu je prolog "Posveta prahu oca Srbije" da bi se znalo da je delo posvećeno Karađorđu. To se kroz sam tekst ne može zaključiti, pa je to svrha prologa. Ma koje izdanje pogledaš, ma kada i ma gde štampano, uvek je to uvod u delo.
Predgovore ne pišu autori. Niti pogovore.

Šampita, limunada, salvetica, izvol'te.
Ili deset s lukom i pivo, šta više voliš.
U svakom slučaju, ja častim.

Kao što je već navedeno u nekoliko komentara, postoje pisci koji pišu predgovore za svoje knjige, kao što postoje i pisci koji ne pišu predgovore za svoje knjige. To je činjenica, istina, fakat, nešto neosporno.
Ali, ta neosporna činjenica, istina, fakat... u vašim se komentarima ne uvažava. Razlog: ili se namerno nastoji potisnuti glavna tema i predgovora i dramskog romana 'AJDUKOVIĆI i ovog bloga - bezobrazluk manjine i ćutanje većine, ili je reč o nečemu što je Morgan Skot Pek opisao u predgovoru SVOJE knjige "PUT KOJIM SE REĐE IDE": "...Putovanje duhovnog rasta je veoma dugo."

larisa_bg 11:26 13.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Filip Mladenović
ili je reč o nečemu što je Morgan Skot Pek opisao u predgovoru SVOJE knjige "PUT KOJIM SE REĐE IDE": "...Putovanje duhovnog rasta je veoma dugo."

Jedan tvoj junak to kaže mnogo lepše od Skota Peka:

RATKO: Pa da, to, to! Ja sam pred zidom k'o zapeta puška. Napunim šaržer i udri. Rke, koke, rke, koke, i svi su informisani, pravo u glavu.

reanimator 11:52 13.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Jedan tvoj junak to kaže mnogo lepše od Skota Peka:

Smatraj se primljenom u četvorku (četvorka je super) :)
Mislim, želim da verujem da sam deo četvorke :)

larisa_bg 12:11 13.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

reanimator

Smatraj se primljenom u četvorku (četvorka je super) :)
Mislim, želim da verujem da sam deo četvorke :)

jao pa hvala

ali pošto četvorka može da ima samo četvoro, sad će da bude "četvorka + Re" a ne više "četvorka + gđica Larisa"

dosta sam ja više sedela sa strane!

predatortz 12:14 13.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Smatraj se primljenom u četvorku (četvorka je super) :)

Četvorka je već gužva, trojka je super. Mislim, osnovna jedinica...

reanimator 12:35 13.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

trojka je super. Mislim, osnovna jedinica

Aha, važi...
A to što, kada 4 podeliš sa 2,472 dobiješ 1,618, to ništa?

predatortz 12:37 13.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

reanimator
trojka je super. Mislim, osnovna jedinica

Aha, važi...
A to što, kada 4 podeliš sa 2,472 dobiješ 1,618, to ništa?

Ja bih tih 4 delio sa dva, pa kome šta zapadne.

larisa_bg 12:42 13.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

reanimator

A to što, kada 4 podeliš sa 2,472 dobiješ 1,618, to ništa?

jesi ti izmerio rastojanje od pupka do tla?
ili čekaš da ti to izmeri neko iz četvorke?

larisa_bg 12:42 13.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Edit: zašto o zašto mi izlaze isti postovi dva puta

reanimator 13:03 13.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

jesi ti izmerio rastojanje od pupka do tla?
ili čekaš da ti to izmeri neko iz četvorke

Jok. U bašti sam sa uglomerom i radim na lišću

Edit: zašto o zašto mi izlaze isti postovi dva puta

Zato što si spamer u duši

krkar 13:19 13.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

dramskog romana

Ajde, kao, da nam konačno objasniš šta je to dramski roman.

Mis'm je li opozicija dramskom romanu koloraturni ili lirski?

Ili možda melodramatski ili komedijski?

Filip Mladenović 17:55 13.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

krkar
dramskog romana

Ajde, kao, da nam konačno objasniš šta je to dramski roman.

Mis'm je li opozicija dramskom romanu koloraturni ili lirski?

Ili možda melodramatski ili komedijski?

Tema - romaneksna (bezobrazluk manjine i ćutanje većine), a forma - dramska.
Ambijent - porodica, kao u većini romana. Međusobni odnosi - dijalozi i monolozi, kao u dramama....

larisa_bg 18:26 13.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Filip Mladenović

Tema - romaneksna (bezobrazluk manjine i ćutanje većine), a forma - dramska.Ambijent - porodica, kao u većini romana. Međusobni odnosi - dijalozi i monolozi, kao u dramama....

Dostojevski nema pojma.
Napisao dramski roman koji uopšte nije u formi drame.

Filip Mladenović 18:33 13.12.2013

Re: Da l' me oči varaju?

Meni su posebno dragi epistolarni romani. Poput romana Suzane Tamaro "Idi kuda te srce vodi".

Ipak, na samom vrhu je "Aleksandrijski kvartet" Lorensa Darela. Roman kome se uvek vraćam.

U istoriji književnosti pisci su se poigravali sa žanrovima i formama.
U skladu sa talentom i bogatstvom duha.

reanimator 10:16 11.12.2013

...

Jes' da ću besomučno da trolujem, al' red je : Filipe, čestitke, sretno sa knjigom

predatortz 10:20 11.12.2013

Re: ...

reanimator
Jes' da ću besomučno da trolujem, al' red je : Filipe, čestitke, sretno sa knjigom

Naravno, čestitke se podrazumevaju. Da je rasprodaš domaćine, pa da je tiskaju još nekoliko puta.

Filip Mladenović 10:27 11.12.2013

Re: ...

Hvala na čestitkama. Međutim, priča o novoj knjizi je samo povod da JAVNO prozborimo o glavnoj temi dramskog romana 'AJDUKOVIĆI: o bezobrazluku manjine (hohštapleraju i huliganizmu manjine) i kukavičluku većine (ćutanju i ravnodušnosti većine).

predatortz 10:34 11.12.2013

Re: ...

povod da JAVNO prozborimo o glavnoj temi dramskog romana 'AJDUKOVIĆI: o bezobrazluku manjine (hohštapleraju i huliganizmu manjine) i kukavičluku većine (ćutanju i ravnodušnosti većine).

Mislim da bi mnogo gore bilo to da je većina bezobrazna...

Što ljudi ćute?

Verovatno većini nije još dogorelo do nokata. Strpljenja, Filipe...

stefan.hauzer 15:17 11.12.2013

Re: ...

Da je rasprodaš domaćine, pa da je tiskaju još nekoliko puta.

i naravno,da kao i prošla uđe u konkurenciju za NIN-ovu nagradu:)

hajkula1 16:48 11.12.2013

Re: ...

predatortz
reanimator
Jes' da ću besomučno da trolujem, al' red je : Filipe, čestitke, sretno sa knjigom

Naravno, čestitke se podrazumevaju. Da je rasprodaš domaćine, pa da je tiskaju još nekoliko puta.

Pridružujem se, od srca.

Manjina hebe većinu, jer je manjina organizovana, s razvijenom logistikom i infrastrukturom.
Većina je difuzna, haotična.

Lopovi da vrate ukradeno.

freehand 15:40 11.12.2013

Filipe

okupljeni oko okruglog stola, odnosno oko plastičnog bureta za ostavljanje kupusa

... majstore.

Hoću i da kupim ako to ne podrazumeva obavezu čitanja?

iza_duge 01:00 12.12.2013

Ovaj blog

takođe pokazuje bezobrazluk manjine.
Da li su neophodna javna izražavanja nedopadanja? Zar nije jednostavnije preskočiti nešto, ukoliko vam se ne sviđa?

Vidim, svi koji kritikuju, javnosti su poznati kao vrsni književni kritičari ili možda talentovani pisci, ne? Načitasmo se predivnih tekstova od njih...

Sudeći po stilu kojim se obraćaju autoru, a i drugima na blogu, (''četvorka'', a sad pridružena i poštovana ''larisa'') ono što bi oni napisali bilo bi u rangu pisaca koje je Tomas Bernhard ovako javno ''šibao'' u prošlom veku:

„Sede po bečkim najamnim stanovima, u kojekakvim karintijskim prigodno-privremenim kolibama ili u štajerskim zadnjim dvorištima i pišu svoje đubre… naši pisci su, manje-više, državno-oportunističke gnusobe… klanjaju se pred svakim gradskim većem, pred svim blesastim lokalnim upravama i germanističkim zazjavalima.
Zemlja je u suštini danas dotakla apsolutno dno… odustala je od vlastitog smisla, vlastitih ciljeva i vlastitog duha. I uz sve to, posvuda, ono odvratno, budalasto trabunjanje o demokratiji! Kad čovek izađe na ulicu… svaki čas mora da zažmuri, da zapuši uši i nos, da bi u ovoj zemlji, u kojoj država, u krajnjoj liniji, predstavlja totalnu opštu opasnost, uopšte mogao da preživi…
Stari nemaju šta da kažu, a mladi nemaju ni toliko, tako danas stoje stvari. Naravno, stari glancaju svoje lovorike, posle pedesete nisu baš raspoloženi da se upuštaju u bilo kakve rizike. A mladi bi najradije da se povuku pod topla krila neke kvočke. Traže nekakav autoritet. Niko ne želi da bude vuk-samotnjak.''

Filip Mladenović 01:52 12.12.2013

Re: Ovaj blog

"Prava književnost je borba sa negativnim pojavama bestijalnosti u ljudskoj svijesti."
Miroslav Krleža

"Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve.
Drži se podalje od prinčeva.
Čuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija.
Ne udružuj se ni sa kim: pisac je sam.
Budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer samo su budale zadovoljne.
Ne budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer ti si izabranik."
Danilo Kiš

larisa_bg 10:16 12.12.2013

Re: Ovaj blog

iza_duge
takođe pokazuje bezobrazluk manjine.
Da li su neophodna javna izražavanja nedopadanja? Zar nije jednostavnije preskočiti nešto, ukoliko vam se ne sviđa?

U tom smislu, zašto ti nisi preskočila mene ako ti se ne sviđam? Čemu "javno izražavanje nedopadanja"?
Eto, po istom principu po kom si ti morala da napišeš to što si napisala o meni, ja sam morala o Filipu.
To ti je potpuno ista stvar. Samo što ja ne mislim da si ti bezobrazna manjina, nego ćutljiva većina.

predatortz 12:41 12.12.2013

Re: Ovaj blog

takođe pokazuje bezobrazluk manjine.
Da li su neophodna javna izražavanja nedopadanja? Zar nije jednostavnije preskočiti nešto, ukoliko vam se ne sviđa?

Odgovor je:

Da, jednostavnije je preskočiti nešto što ti se ne dopada. Dakako da je to i pristojnije.

Ali, kad to nešto, odnosno neko ima nameru da ti drži lekcije, morališe, osuđuje, a vidiš da je to plitko i skoro pa bezobrazno, onda reaguješ.

To nije jednostavnije, ali prosto si prinuđen.

iza_duge 13:14 12.12.2013

Re: Ovaj blog

Za dalji tok prepiske (a i sam nastavak) jedan prigodan citat:

"Svako poseduje onoliko sujete koliko mu nedostaje razuma."

Niče

predatortz 13:19 12.12.2013

Re: Ovaj blog

iza_duge
Za dalji tok prepiske (a i sam nastavak) jedan prigodan citat:

"Svako poseduje onoliko sujete koliko mu nedostaje razuma."

Niče

Nije li ovo sujeta? Suditi o nepoznatim? Nametati im svoj vrednosni sud, osporavati njihove motive...

Sad, mogu ti ja naći mnogo tuđih, pametnih citata.
No, nije mi stil.

Edit:

Filip je autor koji je svoj post izložio kritici javnosti.

Svet bi bio tužno mesto kada bi ta javnost klimala glavom, ili prećutkivala.

stefan.hauzer 14:08 12.12.2013

Re: Ovaj blog

:)

ne znam
,Filip je; čovek revolucija

i onog dana kada se on umori od bloga,ovde će biti žešći smor.

krkar 15:16 12.12.2013

Re: Ovaj blog

u kojekakvim karintijskim prigodno-privremenim kolibama

Po cenu da i mene okrpiš izvodom iz tuđe pameti, nekim citatom Ničea (njega niko od nas nije imao prilike da čita, jedva i da smo čuli), osvrnuo bih se na pismenost tebe koja deliš lekcije.

Karintijski? Ne, to se na srpskom zove koruški.

I ja tu stajem. Ako neko ko bi da morališe i sudi o književnosti ne zna tako osnovnu stvar - dalji razgovor je bespredmetan. A ako zna pa mu ne smeta - opet je dalji razgovor bespredmetan.

A o Filipovom agresivno-opsesivnom mazohizmu sve ti je lepo objasnio Predator. Ej, kad je i Bosanac shvatio!

flatron 15:44 12.12.2013

Re: Ovaj blog

da li si pročitao knjigu? nisi. nije ni gospodjica larisa.
a toliko toga imate da kažete.
jalova prepiska dokonih ljudi.

freehand 16:49 12.12.2013

Re: Ovaj blog

da li si pročitao knjigu? nisi. nije ni gospodjica larisa.

Otkud znaš da je Larisa gospođica?

A vidim - misliš da je i delo toliko kompleksno da je o njegovom sadržaju nemoguće steći utisak na osnovu citiranog odlomka i autorovog sižea?
Eto, i ja skromno sumnjam da tu ima išta više od ovde predočenog, a tek ne bih tražio vratolomije i urnebese o kojima govori drugarica Denčić.
To Filip ipak čuva za angažovane blogove.

stefan.hauzer 17:14 12.12.2013

Re: Ovaj blog

Au
,ljudi,
mojne da ste na kraj srca;

jednog dana će nas Filip ugostiti u njegovoj čorbadžinici,pesma će se pevati,
konobarica rumena će nas služiti,neko će krenuti s pričom kako se revolucije započinju šaljivim parolama ...

larisa_bg 17:53 12.12.2013

Re: Ovaj blog

freehand

Otkud znaš da je Larisa gospođica?

računa logično da udate žene imaju pametnija posla

blogovatelj 18:15 12.12.2013

Re: Ovaj blog

Otkud znaš da je Larisa gospođica?

Bonton kaže da ako ne znaš za damu je li gospoja ili gospoica, uvek je oslovljavaž sa gospoica.

A vidim - misliš da je i delo toliko kompleksno da je o njegovom sadržaju nemoguće steći utisak na osnovu citiranog odlomka i autorovog sižea?

Ma to je ili Filipov ortak ili Filipov klon. Viš da se juče registrovo.

Filip Mladenović 21:49 12.12.2013

Re: Ovaj blog

blogovatelj
Otkud znaš da je Larisa gospođica?

Bonton kaže da ako ne znaš za damu je li gospoja ili gospoica, uvek je oslovljavaž sa gospoica.

A vidim - misliš da je i delo toliko kompleksno da je o njegovom sadržaju nemoguće steći utisak na osnovu citiranog odlomka i autorovog sižea?

Ma to je ili Filipov ortak ili Filipov klon. Viš da se juče registrovo.

Niti je "Filipov ortak" niti "Filipov klon", jer to nije Filipov stil.
Na mojim blogovima nema banovanja, nema crvenih kartona, nema cenzure.

Ali zato ima, izmedju ostalog, i 4 zapovesti slobodnog novinara, sa potpisom Albera Kamija:

Lucidnost pretpostavlja otpor zanosima mržnje i kultu fatalnosti. Prema našem iskustvu svijeta, sigurno je da se sve može izbjeći. Sam rat, koji je ljudski fenomen, moće se u svakom trenutku izbjeći ili zaustaviti ljudskim sredstvima. Dovoljno je poznavati istoriju evropske politike posljednjih godina da bismo bili sigurni da rat, kakav god on bio, ima jasne uzroke. Taj bistri pogled na stvari isključuje slijepu mržnju i beznađe ostavljeno bez nadzora.

U 1939. slobodni novinar ne očajava i bori se za ono što vjeruje da je istinito kao da njegovo djelovanje može uticati na tok događaja. Ne objavljuje ništa što bi moglo potaknuti na mržnju ili izazvati očaj. Sve je to u njegovoj moći. Pred nadirućom plimom gluposti, nužno je isto tako suprostaviti nekoliko odbijanja. Sve prisile ovog svijeta ne mogu nagnati imalo čestit duh da prihvati nepoštenje. Dakle, a i prema onome koliko poznajemo mehanizam kruženja informacija, lako se možemo uvjeriti u autentičnost neke vijesti.

Upravo tome slobodni novinar mora pružiti svu svoju pažnju. Jer, ako ne može reći sve ono što misli, može ne reći ono što ne misli ili što smatra da je pogrešno. Prema tome jedan list se mjeri, kako prema onome što kaže, tako i prema onome što ne kaže. Ta potpuno negativna sloboda bez daljnjeg je najvažnija od svih, ako je znamo održati. Jer ona priprema dolazak prave slobode. Prema tome, nezavisni list objelodanjuje porijeklo svojih informacija, pomaže čitateljima u njihovoj procjeni, odbija propagandu, ukida uvrede, prikriva uniformisanost informacija komentarima, te, ukratko, služi istini u ljudskoj mjeri svojih snaga. Ta mjera, koliko god da je relativna, dopušta mu barem da odbije ono na što ga nijedna sila na svijetu ne bi mogla prisiliti: služiti laži.

Stižemo tako do ironije. Možemo načelno pretpostaviti da je duh koji ima naklonosti i sredstva za nametanje prisila neprobojan na ironiju. Ne vidimo baš da bi se Hitler, da se poslužimo samo jednim od brojnih primjera, služio sokratovskom ironijom. Jednako je istina, dakle, da je ironija jedinstveno oružje protiv moćnika. Ona upotpunjuje odbijanje utoliko što dozvoljava ne da bi se odbacilo ono što je lažno, već da bi se često govorilo ono što je istinito. U 1939. slobodni novinar ne gaji previše iluzija o pameti onih koji ga ugnjetavaju. Pesimist je što se tiče čovjeka. Istina, izrečena dogmatskim tonom, cenzurira se devet od deset puta. Ista ta istina, izrečena u šali, cenzurira se tek pet od deset puta.

Taj raspored poprilično tačno predstavlja sposobnosti čovjekove inteligencije. Objašnjava zašto francuski listovi poput Le Merlea ili Le Canard enchainea ( francuski satirični listovi) mogu redovno objavljivati hrabre članke kakve poznajemo. U 1939. slobodni novinar je, dakle, nužno ironičan, iako nerijetko protiv svoje volje. Ali istina i sloboda su zahtjevne „konkubine“budući da imaju malo ljubavnika. Nakon, što smo ukratko opisali to stanje duha, jasno je da se ono ne može uspješno održati bez minimalne doze ustrajnosti.

Niz prepreka stoji na putu slobodi izražavanja. Ali nisu najoštrije prepreke te koje bi mogle obeshrabriti duh. Jer prijetnje, obustave i gonjenja uglavnom u Francuskoj dovode do suprotnog efekta od onog koji se htio. Ali treba priznati da postoje obeshrabrujuće prepreke: Postojanost u gluposti, ustrojena mlitavost, agresivna ograničenost, da spomenemo samo neke. Tu se nalazi velika prepreka koju treba savladati. Ustrajnost je u ovom slučaju kardinalna vrlina. Kroz zanimljiv, ali i očigledan paradoks, stavlja se u službu objektivnosti i tolerancije.

krkar 21:55 12.12.2013

Re: Ovaj blog

Bonton kaže da ako ne znaš za damu je li gospoja ili gospoica, uvek je oslovljavaž sa gospoica.

To je bonton iz vremena kad je Kragujevac bio prestonica.

"Gospođica" ne postoji više. Njama. Sve su žene gospože. A ti se raspitaj zašto.

Čak je i presvučena JNA shvatila.

[url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vojska-bez-gospodjica.sr.html]
У складу са савременим тенденцијама у области родне равноправности и забрани дискриминације, из међусобног ословљавања припадника ВС избрисан је појам „госпођица”, па је све жене у униформи обавезно ословити са „госпођо”.[/url]

predatortz 21:58 12.12.2013

Re: Ovaj blog

У складу са савременим тенденцијама у области родне равноправности и забрани дискриминације, из међусобног ословљавања припадника ВС избрисан је појам „госпођица”, па је све жене у униформи обавезно ословити са „госпођо”

Sve je ovo lepo, al' ajde ti stisni petlju pa nekim damama kaži 'gospodžo'. Oči vade, pre nego li frknu 'gospođica' ! Ja, obazriv i plašljiv po prirodi, i gospodže zovem gospođicama...

blogovatelj 23:07 12.12.2013

Re: Ovaj blog

To je bonton iz vremena kad je Kragujevac bio prestonica.

"Gospođica" ne postoji više. Njama. Sve su žene gospože. A ti se raspitaj zašto.

Moguće da si u pravu. Ja sam ipak predratni gospodin. Konzervativnih shvatanja.
Ovo sam čitao pre jedno četvrt veka.

blogovatelj 23:09 12.12.2013

Re: Ovaj blog

Ja, obazriv i plašljiv po prirodi, i gospodže zovem gospođicama...

Nisi ti obazriv, nego znaš kako treba dejstvovati po neprijateljskoj živoj sili i materijalno-tehničkim sredstvima. Svaka će te gospoja obožava zbog ovoga

blogovatelj 23:19 12.12.2013

Re: Ovaj blog

4 zapovesti slobodnog novinara, sa potpisom Albera Kamija:

Fićo, cenim te i volim jer ne banuješ. Divan si čovek, sve je to u redu.
Ali bil' mogao da kad te se priupita nešto ne odgovaraš citatima, nego da mućneš glavom i sam formulišeš odgovor. Pogotovo što najčešće ono što citiraš nema ama baš nikakve veze sa prethodnim komentarima i konstatacijama.
Ja vidim da se flatron pojavio baš kad i tvoj blog. I to nije prvi put da se tako nešto dešava. Da se pojavi lik niotkuda, nov/a na blogu, ništa nigde ne komentarišu, ali se zato redovno pojave na tvojim postovima i hvale te na sav glas. I ranije je bilo takvih slučajeva. Sa svakim ću narednim slučajem biti još sumnjičaviji.
Razumeš, elementarna logika. Mućkam glavom.

Filip Mladenović 23:32 12.12.2013

Re: Ovaj blog

blogovatelj
4 zapovesti slobodnog novinara, sa potpisom Albera Kamija:

Fićo, cenim te i volim jer ne banuješ. Divan si čovek, sve je to u redu.
Ali bil' mogao da kad te se priupita nešto ne odgovaraš citatima, nego da mućneš glavom i sam formulišeš odgovor. Pogotovo što najčešće ono što citiraš nema ama baš nikakve veze sa prethodnim komentarima i konstatacijama.
Ja vidim da se flatron pojavio baš kad i tvoj blog. I to nije prvi put da se tako nešto dešava. Da se pojavi lik niotkuda, nov/a na blogu, ništa nigde ne komentarišu, ali se zato redovno pojave na tvojim postovima i hvale te na sav glas. I ranije je bilo takvih slučajeva. Sa svakim ću narednim slučajem biti još sumnjičaviji.
Razumeš, elementarna logika. Mućkam glavom.

Ne vidim zašto bih nakon više od 5 (pet) godina blogovanja i preko 30 godina novinarskog angažmana, uključujući i 4 objavljene knjige, imao bilo kakve potrebe za "klonovima" ili da, nedaj bože, animiram "ortake" da me brane ili hvale.
Ovo sa blogovima je izlazak na crtu. Sudjenje i presuda, iz prve ruke. Ogledalo koje ti vraća lik, bez kuknjave ili sujete.

A što se tiče primedbe na račun citata, mislim da je ona deplasirana. Gruba statistika mi kaže da je oko 70% mojih reakcija vlastito mućkanje glavom, a oko 30% su citati.

Otkriću vam malu tajnu: najviše uživam u igranju sa svojom dečicom, u čitanju i pisanju, u teatru, i, naravno, u dobrom seksu. Kvalitetno vino se podrazumeva.

blogovatelj 23:42 12.12.2013

Re: Ovaj blog

a oko 30% su citati.

Samo? Povećaj onda ovaj procenat što pre, jer 30% nije ni blizu dovoljnog.

freehand 23:53 12.12.2013

Re: Ovaj blog

i, naravno, u dobrom seksu. Kvalitetno vino se podrazumeva.

":.. ne vjeruj mi kad gitara svirraaaa..."

iza_duge 23:57 12.12.2013

Re: Ovaj blog

Karintijski? Ne, to se na srpskom zove koruški.

Ih, ih, ih, šta ste se pomamili? To je citiran tekst, ne moj.
Ne govorim srpski, volim da se pravim Englez, ali zato vrlo, mnogo, veoma razumem Vašu pismenost.

freehand 00:22 13.12.2013

Re: Ovaj blog

iza_duge
Karintijski? Ne, to se na srpskom zove koruški.

Ih, ih, ih, šta ste se pomamili? To je citiran tekst, ne moj.
Ne govorim srpski, volim da se pravim Englez, ali zato vrlo, mnogo, veoma razumem Vašu pismenost.

A mogu li ja da te pitam nešto?
Kakve veze i sa čim ima ono što si citirala? Odeljak u kome se govori o stanju među piscima u KundK monarhiji krajem prošlog veka?
Sem što se tebi čini efektnim da upotrebiš citat na koji si ko zna gde i kako natrčala?

iza_duge 00:58 13.12.2013

Re: Ovaj blog

Glavni junak romana ''Stari majstori'', piščev alterego, pripoveda o austrijskim piscima koji nemaju šta da kažu, pa zato čitaocima plasiraju antipatičnu, ispraznu, besmislenu književnost.

Upravo takvi pisci bi bili pomenuta četvorka i gospoja koja kritikuje, ako bi se usudili da pišu, a ja bih na njih gledala kao što je to radio Bernhard.

Otuda veza sa navedenim citatom.

Moje mišljenje se zasniva na stilu kojim pišu ovde, načinu obraćanja blogerima i tome slično.

larisa_bg 01:57 13.12.2013

Re: Ovaj blog

iza_duge
Upravo takvi pisci bi bili pomenuta četvorka i gospoja koja kritikuje

'Ajde za nas nove jedno objašnjenje: znam da sam "gospoja koja kritikuje" ja, ali ko četvoročlana banda? Da znam s kim sam u ekipi?

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Filip Mladenović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi