Eksperimenti u blogovanju| Gradjanske inicijative| Lingvistika| Reč i slika| Satira

Apruvirate li aplikacije?

Milutin Milošević RSS / 11.12.2013. u 11:06

10418154663_45bbb37345_c.jpg

Evaluirate li ačivment participatora? Šerujete li mesidže sa lajne?

Pogledajte šta sam o tome govorio na TEDx-u u Novom Sadu.

Odavno želim da govorim o našem jeziku i načinima na koji se čudno ruži. Pojedine informativne kuće, posebno Javni servis, već jedno vreme forsiraju novi način naglašavanja pojedinih reči, stvarajući tako novogovor koji polako ulazi u uši i sve je više prisutan u kolokvijalnom govoru. Na to se nadovezuje čudan sklop rečnica i naglašavanje potpuno nevažih reči u njima. Korišćenje tuđica smatra se prestižem a ne osiromašavanjem sopstvenog jezika. Konačno, poslednje izmene pravopisa dovele su do toga da je sve prihvatljivo.

Sve ovo zaslužuje upozorenje sa ciljem da govorimo lepo i sadržajno, nasuprot rečniku koji naš narod upija kroz dijaloge sapunica serija.

Muka mi je bila kako da to predstavim tekstom (blog mi je osnovno sredstvo izražavanja), posebno razlike u akcentovanju. I onda sam našao način.

Pre skoro dva meseca govorio sam na TEDx-u u Novom Sadu. Snimak mog nastupa sada je dostupan na Jutjubu. Kažu svi da sam bio dobar, pa predlažem da ga pogledate.

U pripremi nastupa, koristio sam blogove koje su postavljali Gordana Čomić i Mia Bogavac, a savetima su mi pomogli naše kolegeTasa Debeli, JasnaZ i Mirela.

Tagovi



Komentari (229)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

blogovatelj blogovatelj 03:05 17.12.2013

Re: Težak fizički rad

а рекох недавно да ће ћирилица наставити да живи. На гробљима. Поред пекара (и то не свих), то су још једина места где се може видети ћирилица.


Ne zaboravi reklame za političke partije.
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 18:38 15.12.2013

Norme

Hansel Па, има, писао сам већ горе, забрањен је акценат на последњем слогу (то је правило, није изузетак -- у норми). Ако дозволиш "дискутАнт", онда треба да дозволиш и "телефОн" и "спанАћ"... па онда и "избегАвам" (каже се избегАвати, откуд је то акценат скочио у "избЕгавам"? ) и свашта још. Може?
Zabranjen je akcenat na posledsnjem slogu?! Analogija sa telefonom?! Postoji nešto što se zove osećaj za jezik. Normirci ili normativisti - nekada su postojali sada ne postoje - za mene.
Ponoviću, nikada, nikada, nisam govorio debItant, kontIgent, kontInent, simUlant a norma SADA tako propisuje. A pre nije tako bilo. Naše norme su pokvarile migracije, haos i drugi pokreti.
Hansel Hansel 20:02 15.12.2013

Re: Norme

KRALJMAJMUNA
Hansel Па, има, писао сам већ горе, забрањен је акценат на последњем слогу (то је правило, није изузетак -- у норми). Ако дозволиш "дискутАнт", онда треба да дозволиш и "телефОн" и "спанАћ"... па онда и "избегАвам" (каже се избегАвати, откуд је то акценат скочио у "избЕгавам"? ) и свашта још. Може?
Zabranjen je akcenat na posledsnjem slogu?! Analogija sa telefonom?! Postoji nešto što se zove osećaj za jezik. Normirci ili normativisti - nekada su postojali sada ne postoje - za mene.
Ponoviću, nikada, nikada, nisam govorio debItant, kontIgent, kontInent, simUlant a norma SADA tako propisuje. A pre nije tako bilo. Naše norme su pokvarile migracije, haos i drugi pokreti.

Када ПРЕ није тако било? Кажем ти да је то на снази 50 година (најмање!). Спикери на телевизији таком говоре откад ја знам за себе. А зашто знам -- зато што је тај говор значајно био другачији од говора у мом окружењу, па сам обраћао пажњу. Ако ништа друго, постоје снимци из тог времена, а имам и неке скенове вести које су читали спикери у Дневнику, шездесетих, лектори им редовно обележавали управо те акценте (тј. и њих).


Postoji nešto što se zove osećaj za jezik.

Па, ово је као да си написао да постоји нешто што се зове осећај за укусно. То је толико индивидуално... Да је тај осећај универзалан, нормирања не би ни било. Осећај за језик се формира.
kontIgent ... norma SADA tako propisuje

Норма прописује контИнгент.

Извини, мени ово постало забавно. Ја те заиста ценим, али да напишеш да Драга Јонаш или Жарко Обрачевић нису имали / немају осећаја за језик... Е, сад ми на памет паде Миодраг Здравковић. Он је родом из села код Зајечара. Покушавали да га науче књижевном акценту и нису успели. Рекли му да прво научи српски, па да се онда јави. И онда га је под своје узела нека лекторка и он је у неком тренутку проговорио како се тражило. Прорадио му осећај за језик.
hoochie coochie man hoochie coochie man 21:20 15.12.2013

Re: Norme

Норма прописује контИнгент.


A taj normirani jezik, šta je on zapravo?

Ako niko njime ne govori, ako ga niko ne oseća kao svoj, da li treba menjati norme ili norme usaglašavati sa nekim jezikom koji živi, koji se koristi?
Evo, pomenu se ovde Valjevo i to da se jezik valjevskog kraja smatra najpravilnijim ekavskim, ali ni tu se ne izgovara debItant, kontInent...

KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 21:35 15.12.2013

Simulant

debItant, kontINgent, kontInent, simUlant
Da, ovde sam pogrešio.
U novim rečnicima sada stoje ovako označeni akcenti.
Preko 50 godina sam govorio debitAnt, kontigEnt, kontinEnt, simulAnt.
U porodici smo vrlo čisto govorili, profesori i nastavnici SH jezika su bili strogi.
Da li znaš kada je ustanovljeno ovo pravilo?
Ko ga je ustanovio?
Da li imaš neki stari rečnik u kome su označeni akcenti?

Ili sam ja sve ovo sanjao?

U Hrvatskom enciklopedijskom rečniku stoji i debItant i debitAnt, simUlant i simulAnt .

Voleo bih da vidim nešto staro -rečnik, snimak,...gde se stoji simUlant npr.
Hansel Hansel 00:24 16.12.2013

Re: Simulant

Ја наведох силне речнике, Правописни речник Матице српске из 1960, прављен на основу Новосадског договора из 1954. године. Први том шестотомног Речника изашао је 1967; почело је с Матицом хрватском, док се нису разишли, ваљда негде код трећег или четвртог тома (од шест).

Имам фототипска издања поменутих речника. У Правописном из 1960. нема свих речи, па ни симуланта, али има контИнента и дискУтанта. То, значи, датира још од тада. Зашто, како, ја поуздано не знам. Могу чак да помишљам да је неко хтео да прави новоговор за саопштавања, за производњу некакве дистанце од народа, немам појма. Знам само да постоји систем у томе и објашњења система, није немогуће (овде би ме Клајн одмах исправио) да је то био покушај увођења универзалности до тада доминантних, али не и искључивих правила. Ово само нагађам. Јер, рекох, доживљај језика је врло индивудуалан, али обично има много заједничког с доживљајем већине на некој територији која има своје језичке карактеристике.

Ако хоћеш скенове неке од ових страница, из мојих примерака, могу да пошаљем на и-мејл, ако ти то може бити довољан доказ (с обзиром да су издања фототипска; мада се оригинали сигурно могу наћи у неким библиотекама), мислим да адресу имам. Јави.
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 02:21 16.12.2013

PP

Voleo bih da vidim tih par recci koje smo pominjali iz nekog starog reccnika ili pravopisa. imass moju adresu u profilu.
Oseccaj za jezik je, inače, nessto ssto postoji i koristi se u kriticnim, granicnim situacijama ili kad se prave nove recci. Moj osecaj mi npr, kazze da je "nositeljka" rogobatno. I da je SimUlant nasilno. Nass jezik je pun izuzetaka i to je lepota ali se MORA imati nešto što se zove osećaj za jezik. I ne znači da svako može da piše i govori kako hoće.
Ovde je norma issla protiv mog i većinskog dobrog osećaja za jezik. Verovatno si u pravu da je neko pokušao "да прави новоговор за саопштавања, за производњу некакве дистанце од народа, немам појма. Знам само да постоји систем у томе и објашњења система, није немогуће (овде би ме Клајн одмах исправио) да је то био покушај увођења универзалности до тада доминантних, али не и искључивих правила"
Ja do kraja života neću prihvatiti tu normu.
Kao što neću koristiti, uprkos Klajnu, izraz prevoditeljka. Ili ginekološkinja i sociološkinja.
tasadebeli tasadebeli 03:34 16.12.2013

Муцавци

hoochie coochie man

A taj normirani jezik, šta je on zapravo?

Ako niko njime ne govori, ako ga niko ne oseća kao svoj, da li treba menjati norme ili norme usaglašavati sa nekim jezikom koji živi, koji se koristi?



KRALJMAJMUNA

U porodici smo vrlo čisto govorili, profesori i nastavnici SH jezika su bili strogi.
Da li znaš kada je ustanovljeno ovo pravilo?
Ko ga je ustanovio?
Da li imaš neki stari rečnik u kome su označeni akcenti?

Ili sam ja sve ovo sanjao?


Ovde je norma issla protiv mog i većinskog dobrog osećaja za jezik.

Ja do kraja života neću prihvatiti tu normu.



Тако су и старогрчки филозофи, врло умни људи, Платон и Аристотел, у својим расправама о језику као еталон за правилан језик и једини вредан проучавања узимали само свој старогрчки, док су све оне друге језике око себе, то јест народе који се користе својим језицима, називали варварима, односно онима који муцају.

Шалу на страну, једина сврха овог мог коментара је да покушам да испуним обећање, али...

Жао ми је, Краљу мајмуна, не могу да испуним обећање са ПП јер ни овде неће да пренесе акценте када урадим копи/пејст из Матичиног шестотомног речника:

"дискутант м лат. онај који суделује,
учествује у дискусији. — Слушаоци постав-
љају [питања] и предавачима и дискутанти-
ма. Пол. 1958.
дискутанткиња ж она која дискутује,
расправља о каквом питању"

Могу само овако:

дискУтант
дискУтанткиња

итд.
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 07:35 16.12.2013

Hvala

Velika zahvalnost Hanselu i tasidebelom na edukaciji i inspirativnom dijalogu.
Za sve je kriv Milutin koji je gurnuo sebe a onda i mene na led.
Ja cu malo da razmislim, da se raspitam, da se još edukujem i da razmislim o svemu. Do tada govorim onako kako sam govorio plus televIzija
Hansel Hansel 09:54 16.12.2013

Re: Hvala

Ма, послаћу ти ја скенове, ниш' не брини, потрудићу се убрзо, већ данас. И, да нагласим да ни ја приватно не говорим овако.
stefan.hauzer stefan.hauzer 10:10 16.12.2013

Re: Hvala

И, да нагласим да ни ја приватно не говорим овако.

sad je gotovo,Hansele


ništa ti neverujemo
(ovo je usput)
bio jedan od boljih blogova ovde.


da pohvalimo domaćina,koji nas je naložio
...a zatim pustio da se igramo u temi:)
Milutin Milošević Milutin Milošević 10:30 16.12.2013

Re: Hvala

Ni meni ne treba ništa slati. Govorim i dalje kako sam govorio pedeset+ godina i kako se godorilo najmanje 40+ tih godina.

A modu ne pratim ni u oblačenju, a kamo li govorenju.

domaćina,koji nas je naložio
...a zatim pustio da se igramo u temi

MA, jok, bre. Izašao snimak, a ja na putu. Evo, vratih se.
tasadebeli tasadebeli 11:51 16.12.2013

Re: Hvala

KRALJMAJMUNA

Ja cu malo da razmislim, da se raspitam, da se još edukujem i da razmislim o svemu. Do tada govorim onako kako sam govorio plus televIzija




Голубице, исправљај ме ако грешим!

Прва и основна функција језика (или Језика као општег својства људских бића) јесте комуникација. Преостале две су нагомилавање и чување знања, те уметничко изражавање.

Е, ако та комуникација није нарушена и онемогућена, онда нема ни потребе да се било шта мења. Поготово не акценти које смо усвојили када смо и усвајали матерњи језик (Чомски би ту рекао, подизали језички систем који нам је као програм уписан у генима ).

Телевизија, радио и јавна изговорена реч је нешто друго. Она мора да се држи неких стандарда иначе бисмо врло брзо на јавној сцени имали "правила баба Смиљане", па самим тим и онемогућену комуникацију.

Зато сваки језик и има неки еталон. То може да буде један говор тог језика или више "измиксованих" говора тог одређеног језика.

Када се одабере један говор као узор, еталон, то се назива принцип селекције у стандардизацији и нормирању једног језика. Код нас је то Вуков источнохерцеговачки из простог разлога што има у потпуности развијен падежни систем, у потпуности развијен четвороакценатски систем и до краја изведене гласовне промене (јотовање и прелазак Л у О за разлику од, рецимо, говора јужно од Ниша).

А и књижевни корпус на којем је заснован јесте народна усмена књижевност оног доба, испевана баш на том говору, коју је Вук касније, после посете дубровачким архивима, допунио и дубровачком књижевношћу 14. и 15. века писану истим таквим говором. Рачунао човек, макар да има мало писане речи у том основном књижевном корпусу за овај наш савремени српски књижевни који данас користимо (касније се тек дошло до термина стандардизација). То је оно што зовемо савремени српски књижевни (или стандардни) језик у последњих 200 година. (Не заборавите, другачији пут су имали неки други народи са тим књижевним корпусом на којем су заснивали свој књижевни, односно стандардни језик - код Енглеза Шекспир, код Немаца Гете, код Француза Молијер,... Ми у то доба нисмо ни могли да имамо једног Шекспира јербо су Турци још увек набијали српске главе на кочеве ту где се данас налази Народно позориште и споменик кнезу Михајлу. Хоћу рећи, какав црни Шекспир, дај да спасемо живу главу!).

Нешто мало касније је тај Вуков источнохерцеговачки нашао и свој екавски облик у говорима које данас дијалектолози називају шумадијско-војвођанским и та два су узета као основица (еталон) за наш савремени књижевни, односно стандардни језик.

Словенци су, рецимо, ишли другим путем. Они нису изабрали (селектирали) један свој говор, већ су од постојећа три основна (штајерски, корушки и крањски) направили микс од којег се даље развијао словеначки књижевни језик. (Јелице, у помоћ!)

Хрвати су се шлеповали уз Вука и на том изабраном штокавском дијалекту (који је тада коришћен само у Славонији) практично хомогенизовали хрватску нацију јер су због снаге Загреба као културног центра, потпуно потиснути кајкавски (у Загорју) и чакавски (у Далмацији) иако су оба ова дијалекта имала у то доба врло развијену књижевност.

Зато Крлежа седам-осам деценија касније и објављује "Баладе Петрице Керемпуха" жалећи за том кајкавском књижевношћу и, посредно, оптужујући великосрпски хегемонизам за наметање штокавског. А, у суштини, Вук Караџић је потписивањем Бечког књижевог договора са Хрватима 1850. учинио много више на хомогенизацији хрватске нације од Мирослава Крлеже и Фрање Туђмана заједно.

Што би рекли они који и данас воле да цитирају Вука: "Брат је мио ма које вјере био!"



Да није било тако, велико је питање да ли би данашња Хрватска уопште у себе укључивала Славонију и Далмацију ако се узме у обзир ондашња структура становништва у тим крајевима и дијалекти који су се тада говорили на територији данашње Хрватске. А језик јесте важан (можда и најважнији) фактор у хомогенизацији једног народа.

Све се то радило тада у име југословенске идеје која је требало да ослободи мале народе Балкана од туђинског ропства. Касније се та идеја прилично искомпромитовала...

Боље да не идем даље... Ионако удавих гњурца овом писанијом... А и јавиће се опет четници и партизани, па ћемо да упропастимо један одличан блог.

EDIT: Не треба ни заборавити ни чињеницу да су се данас, после политички прописаног одвајања српског и хрватског језика, наши филолози, србисти, нашли у ситуацији да брину искључиво о српском језику, без те "западне варијанте" како су нас у нашим школама научили да се то зове.

Дакле,

наши језикознанци

(постоје и језикозналци, Голубице, и та два не морају обавезно да се поклапју, а и ето ти још једног обогаћивања терминологије, овај пут сам термине исковао сам )

тек се петнаестак година баве озбиљнијом стандардизацијом и нормирањем српског језика после одвајања од хрватског. Одвајање их је затекло прилично неспремне (иако је најављивано још од маспока у Хрватској), али су се сада ипак повратили од првог шока и почели нешто да раде по том питању (речник, правопис, граматика), нарочито после заједничких састанака у Бечу са филолозима из Загреба и Сарајева почетком миленијума (Б/Х/С трилатерала).

И то је први пут у историји да се о српском модерном (последњих 200 година) језику неко брине не узимајући у обзир шта ће рећи они из "зоне А". По први пут у историји се на Филолошком факултету све чешће чује термин србистика после вишедеценијске употребе термина сербокроатистика.

Петнаестак година у таквом раду на нормирању и стандардизацији једног језика заиста није дугачак период. А и наши језикознанци су се по први пут у историји нашли у таквој ситуацији.

Хоћу да кажем да треба имати и разумевања за те људе који се данас баве нашим српским језиком, поготово ако се имају у виду услови под којима раде. Будимо стрпљиви и дајмо им времена да свој посао ураде како треба да не би генерације које долазе за нама морале тај посао да раде опет испочетка.

Hansel Hansel 12:31 16.12.2013

Re: Hvala

Milutin Milošević
Ni meni ne treba ništa slati.

Теби и Стефану нисам ни нудио.

Govorim i dalje kako sam govorio pedeset+ godina i kako se godorilo najmanje 40+ tih godina.

Ако нисам нешто пропустио, нисам приметио нигде да неко хоће да те наговори да ти тако говориш. Али, ти се буниш што други прате моду. Е, па, извини, где су ту људска права?

A modu ne pratim ni u oblačenju, a kamo li govorenju.

Ја само само покушао да ти ставим до знања да је та мода стара управо најмање 50 година. Једино што ти ниси раније гледао Дневник. Или га ниси слушао.
ecce-florian ecce-florian 12:52 16.12.2013

Re: Hvala

Evo, vratih se.
Dok te ne bijaše, aorista niko ne koristi.



E jad jel može kad sam se već uključio, mala pomoć od Tase i Hansela.

Od malena vučem ozbiljan problem. Kad se na studijama obreh u Beogradu, bio sam predmet salvi smeha i radosti kad god sam predložio da idemo u biOskop. Posle sam to prevazišao koristeći: 'Oćemo u kinoteku, ili da gledamo nešto drugo..

Esad, rekli mi neki da to nije jezički već teritorijalni problem. Naime u Vojvodini, koja je jel'te preferirala njemecki govoriti, je preuzeto iz francuskog pa je zato biOskop, a u Beogradu i niže da prostite, je preuzeto iz nemačkog bIoskop mada vladaše francusko-srpska ljubav.

To što gorespomenuti šestotomni rečnik privremeno poštuje koliko vidim oba i daje ih kao dublet ( to valjda što Matica srpska još uvek ima sedište u Novom Sadu a rečnik je štampala Mladinska knjiga, Ljubljana, Titova 145) nije baš od neke koristi, gde da vučem sa sobom makar i taj prvi tom ((1,6 kg sad sam izmerio) to molim da neko od vas ovo potvrdi , pa da ako i dalje budem predmet sprdnje, samo otvorim lapatopa i neđem favorit i pokažem.

hvala

tasadebeli tasadebeli 13:04 16.12.2013

Re: Hvala

ecce-florian

E jad jel može kad sam se već uključio, mala pomoć od Tase i Hansela.

Od malena vučem ozbiljan problem. Kad se na studijama obreh u Beogradu, bio sam predmet salvi smeha i radosti kad god sam predložio da idemo u biOskop. Posle sam to prevazišao koristeći: 'Oćemo u kinoteku, ili da gledamo nešto drugo..


То уопште не треба да те брине! Да бих ти одговорио на питање, цитираћу ти један део ПП који сам ноћаске писао Краљу мајмуна. (Не волим да причам о себи, али узмите мој случај! )


"Е да, то што кажеш да сте у породици имали врло строге наставнице српског, када је у питању говор, не мора ништа да значи. Јако је тешко некоме да исправља сопствени говор (чак и тим наставницама), а код акцената то иде само уз напорно вежбање, као што ти је дао пример Хансел са некадашњим спикером Здравковићем.

Да бих ти то илустровао, испричаћу ти шта сам ја доживео на факултету са професором Акцентологије.

Родио сам се у Београду. Мајка и отац су се такође родили у Београду. Одувек сам сматрао да говорим стандардним (мислим на акценте) српским све док ми на факсу нису открили да се у београдском говору скоро сасвим изгубио краткоузлазни акценат (то је онај, једна коса црта на лево). Ја га и данас скоро уопште не изговарам и баш ми представља потешкоћу када деци у школи морам да илуструјем тај акценат усмено јер га и не чујем и не изговарам. Са остала три акцента немам проблема.

А онда ме је мој професор Асим Пецо, Херцеговац са савршеним изговором сва четири акцента и извежбаним слухом за то (што је од велике важности - његова тадашња асистенткиња, сада професорка, Јелица Јокановић Михајлов, завршила је и Филолошки факултет и Музичку академију) на неким вежбама које смо имали код њега у кабинету (мала група, српски и општа лингвистика) запитао:

"Колега, одакле сте ви?"
"Из Београда."
""Не, мислим, одакле сте дошли у Београд?"
"Овде сам рођен."
"А мајка и отац?"
"И они су рођени у Београду."

Ту стари професор заћута, мало се замисли, па ме онда запита:

"А ко вас је чувао када сте били мали?"

Силно сам се изненадио. Шта му би одједном, човече, имам 20 година, а он ме пита глупости...

Рекох: "Бабе и један деда."

Ново изненађујуће питање: "А одакле су вам бабе?"

"Дошле су у Београд из Кикинде и Титела, али одавно, још после Првог светског рата."

"Е, па то је", рече професор, "а видим ја да ви мало растолежете у говору као да сте пречанин."

Хоћу да ти кажем да је његово осетљиво уво (био је један од главних стручњака у изради свесловенског дијалекатског атласа - пансловенски пројекат) чуло да сам ја од баба усвојио то пречанско растезање у говору иако су ме бабе чувале само радним данима до поласка у први разред основне.

И тако је са свима нама. Тешко је исправљати нешто што си усвојио као свој матерњи изговор од оних уз које си растао. Ја сам тек на факултету схватио да мој "беееОградски" и није баш правилан. А професор ми је открио да није баш ни беееОградски. "

Хоћу овиме да ти кажем да ти који су ти се смејали ни сами нису свесни сопственог незнања. Али то не треба ни да те чуди. Написах ја горе да и много умнији људи од тих који су ти се смејали (Платон и Аристотел) могу врло често да буду несвесни сопственог незнања.
Hansel Hansel 13:41 16.12.2013

Re: Hvala

Добро, Тасо, узели смо твој случај, али где је разрешење за Стефана? Опет ја морам да окрећем речнике!

Јесте, Штеф, дублет је. Ниш' не брини. А људи су се можда смејали из симпатија. Мени је бар симпатично кад чујем неке локализме.

П.С. Јеси ли ти хтео скен странице, сада нисам сигуран?
stefan.hauzer stefan.hauzer 13:58 16.12.2013

Re: Hvala

Јеси ли ти хтео скен странице, сада нисам сигуран?


:)))

Nisam,nisam.Imam onaj Šipkin rečnik i držim se toga. Ali akcenti ništa.
Imam taj tipični vojvođanski akcenat i džaba

...a valjda tako i treba da bude. Zamislio sam da pričam tim lozničkim i već sam se razbesneo na samog sebe. Lepše je oteeegnuti reč:)
Hansel Hansel 15:13 16.12.2013

Re: Hvala

Ма, отежу и ови, него ви то радите на погрешним местима!

Зато у мом крају -- све по кратком поступку!
Milutin Milošević Milutin Milošević 15:24 16.12.2013

Re: Hvala

Али, ти се буниш што други прате моду. Е, па, извини, где су ту људска права?

To mogu u svoja četiri zida
stefan.hauzer stefan.hauzer 15:48 16.12.2013

Re: Hvala

то радите на погрешним местима

Tako to mi jezički bezbrižni:)



+
Tarantino i akcenti:
blogovatelj blogovatelj 17:57 16.12.2013

Re: Hvala

Хоћу да ти кажем да је његово осетљиво уво (био је један од главних стручњака у изради свесловенског дијалекатског атласа - пансловенски пројекат) чуло да сам ја од баба усвојио то пречанско растезање у говору иако су ме бабе чувале само радним данима до поласка у први разред основне.


Moje komšije u Torontu, rođene Sarajlije, imale su četvorogodišnjeg sina koji je pričao ekavski, jer je žena koja ga je čuvala bila poreklom iz Vukovara.
blogovatelj blogovatelj 17:59 16.12.2013

Re: Hvala

Esad, rekli mi neki da to nije jezički već teritorijalni problem. Naime u Vojvodini, koja je jel'te preferirala njemecki govoriti, je preuzeto iz francuskog pa je zato biOskop, a u Beogradu i niže da prostite, je preuzeto iz nemačkog bIoskop mada vladaše francusko-srpska ljubav.


Bioskop treba izgovarati istim naglaskom kao što se izgovara i reč biologija.
ecce-florian ecce-florian 20:07 16.12.2013

Re: Hvala

Јесте, Штеф, дублет је. Ниш' не брини.


Pretpostavka je da se ovo odnosi na moje pitanje biOskopu?





Мени је бар симпатично кад чујем неке локализме.


Pa jest, Vojvodina je ipak dosta lokalna, a živalj pristojan i lepo vaspitan:








Hansel Hansel 22:40 16.12.2013

Re: Hvala

ecce-florian
Јесте, Штеф, дублет је. Ниш' не брини.


Pretpostavka je da se ovo odnosi na moje pitanje biOskopu?

Хаха, на твоје! Ја јутрос био мало у мултитаскингу, а једино су ваши никови из две одвојене речи, па мора да сам због тога "презупчио".

Дакле, понашај се као да је теби било упућено.
Milutin Milošević Milutin Milošević 18:12 16.12.2013

Reklamatori

Evo još jednog bisera iz reklama. Bila jedna u seriji reklama za Staropramen pivo, u kojoj lepo na češkom kaže čovek nAzdravi (akcenat na prvom slogu). Koliko god bilo izazovno reći to na srpskom (kakav akcenat na drugom slogu?), sada se u reklamama izgovara ovako češki. Hajde dok je bila reklamaq za pivo, no sad vidim i za neko župsko vino!

Los idiotes modernos reklamandos!
Hansel Hansel 22:57 16.12.2013

Re: Reklamatori

Извини, Милутине, јесам ли ја добро схватио да хоћеш да кажеш да је (исправни) српски акценат "НаздрАви!"?

Ево једне аналогије , наступа познати језички стручњак:





Milutin Milošević Milutin Milošević 23:04 16.12.2013

Re: Reklamatori

Rekoh da je komplikovano. Ponegde ke nAzdravi, ali ovo "A" zagugurno nije ono češko, a ponegde nazdrAvi.

Evo još jednog bisera lošeg kopiranja engleskog;

Predstavljanje gosta

Ja sam Zoran i dolazim sa Novog Beograda.

Da li živiš na Novom Beogradu, ili si se tamo slučajno zatekao, bio kod tetke, uhvatio autobus...?
Hansel Hansel 23:25 16.12.2013

Re: Reklamatori

Е, па то опет зависи од тога какав је контексАт.

У једном случају свакако не ваља, слично као и она "долажења" која си поменуо на претходној или првој страни (зависи колико се коментара коме приказује по страници).

Arhiva