[Волети ближњег свог]
„Више бих волела да сам умрла, а да ово нисам сазнала." - рекла је Ђорђева мајка, након читања текста. Годинама се у њему кувала потреба да јој саопшти, па ипак му је недостајала храброст да то што има, каже усмено. Зато је написао то што би рекао и био ту док је читала.
Плакала је. Почела је да криви себе. Да је она крива што је он наследио то нешто што је довело до његове сексуалности. Сузе његове мајке су ме подсетилe на речи моје мајке која се наглас питала: „Зар нисам била добра мајка?" Ђорђе је почео да објашњава својој мајци да велики утицај има хормонално стање у материци како би ублажио њен осећај кривице изазван мислима о генетском материјалу.
Ђорђева мајка је њега и брата увек васпитавала да у породици треба о свему отворено да се прича. Написао је текст искрен без остатка, са најдубљим тајнама које су у њему постојале. А сада је његова мајка била збуњена. Са једне стране, разумела је Ђорђеву изјаву да је одувек хтео да буде са њом до краја отворен, а са друге је понављала у сузама да би волела да није сазнала.
Кајање због саопштавања својих тајни је код Ђорђа трајало неко време. Вртео је по глави ту сцену изнова и изнова и некада се питао да ли је требало, а некада је прижељкивао да никада није поделио себе са њом. Како је време протицало све више је схватао да је ипак направио бољи избор и да би у сваком случају његова личност тежила томе да се његова сексуалност ипак - каже.
Текст који је написао је, у дигиталним путевима, изгубљен. Како ми је препричао, то је више једна дечја исповест, која се тиче детињства, одрастања, схватања себе, формирања личности таквом каква јесте, која се тиче избора друштва, окретања књигама, окретања унутрашњем свету... О пријатељима који су му били заштита од спољашњег света. Заштита довољног унутрашњег света. Дечја исповест о деловима душе које његова мајка није познавала. То је била више исповест мајци, него пуко саопштавање своје сексуалности.
Његова мајка је плакала свакодневно. Првог пута му је рекла како не може ни да замисли колико му је било тешко да води такав живот пун скривања, колико му је тешко што мора и што ће морати да води такав, двоструки живот. Осталих пута је плакала углавном сама, затворена у дневној соби. Постоји тај поглед који само мајке у таквој ситуацији имају. Поглед, који сам ја видео на својој мајци неколико пута, и никада више ни на једном лицу. Верујем да је Ђорђева мајка,тих дана, седећи сама имала тај поглед. Беживотни поглед који зури право у космос, молећи за нешто, за одговор, за питање, за нешто...
У почетку је постојао код Ђорђеве мајке јак отпор да се уопште прича о томе. Чак и када се плакање проредило, а истина постајала лакша, разговори су и даље били штури, без залажења у детаље. Плашила се за њега. Имала је колегу на послу кога су сви зајебавали на тему сексуалности и она се плашила да ће њега задесити исто. Плашила се да ће га прогањати на послу. Да ће бити угрожен. Желела је за њега миран живот. Сада је, у корену, све добило дозу претње.
„Слушај." - позвао ме је једно поподне. „ Јанко је рекао својима. Фрка је! " Чим је постојао разлог да се поцрта да је фрка, јер је фрка увек, схватио сам шта се дешава. Сјурио сам се до њега, и у оближњем парку смо се нашли са Јанком. Јанков отац је скочио са фотеље и дрекнуо како он то неће да слуша, наредио Јанку да се сели и излетео из куће. Јанко се покупио и изашао. У тим тренуцима је то, што ће увек моћи да има код мене кров над главом, била слаба утеха.
Јанкова мајка је тражећи нешто по његовом столу, пронашла две авионске карте за, још увек ненајављено, летовање у Египту. Обе су гласиле на мушка имена. И Јанко је увидео да би свако лагање, сваки покушај измишљања образложења био потпуно неприкладан. Та неприкладност мени уопште није ни пала на памет када је моја мајка пронашла исцепани папир са речима које сам, у току неких љубавних свађа, желео да кажем свом првом момку. Када ми је показала састављене делиће и питала шта је то, ја сам дрекнуо на њу што ми је брљала по столу. Осетљива на викање, само се повукла из разговора и рекла да ћемо причати други пут.
Јанко је имао више обзира према својој мајци и, пре него што је изашао из куће, упустио се у разговор. Између свих питања, неразумевања и одговора у покушају, његова мајка је поменула да га ожене, како нико не би ништа посумњао. Да, то је увек прво што родитељима падне на памет. Сигурност и миран живот свог детета. И то што је његов отац полудео, то је била немоћ да се свом сину направи безбедно окружење. Јанко је на предлог женидбе навео пример човека из комшилука, за кога се, у његовим средњим годинама, сазнало па је цео комшилук брујао како је обрукао породицу. И питао је своју мајку: зашто би се тако нешто приредило некој девојци? Шта је она крива?
Јанко је остао под кровом свог оца. Али смо знали да нећемо моћи, на неодређено време, да се појављујемо код њега у кући. Први пут када је Јанков отац заплакао у свом животу, било је тада. У време када се потпуно загубио у чињеници о сексуалности свог сина. Њихови разговори су били ретки, а ако се и десе били су минимални, строго дневно-технички. Само пар речи и то спорадично.
Такав, минималан, био је и мој разговор са мајком, када ме је само питала шта та моја писања значе? „А шта да ти кажем." је било све што сам превалио преко уста, спремио се и изашао из куће. Данима је после тога према мени била дрска, па сам ја избегавао било какву размену речи са њом, да бих врло брзо сваки разговор и укинио.
Ђорђева мајка је, у једном тренутку, показала вољу да упозна Ђорђевог момка. Њихови разговори су Ђорђа испуњавали радошћу,која је расла како се њихов однос развијао. Временом су његова мајка и његов момак почели све више да комуницирају, да се све чешће шале и на, омиљени, Ђорђев рачун. Радошћу су га испуњавали породични ручкови који су често укључивали и његовог момка. Мајка је све време бивала природна и срдачна, без икакве извештачености у гласу, ставу, покрету... Заузела је прећутни став да сексуалност њеног сина није нешто што у кући треба да се крије. И онда је, једном ситницом, учинила Ђорђа срећним човеком: спаковала је парче торте да Ђорђе понесе свом момку и упозорила га: „Немој да поједеш ти!"
Моја мајка је, једног дана, стала пред мене сва у сузама и, не могавши више да издржи, затражила опроштај што се према мени понашала љутито. Загрлио сам је и говорио да нема због чега да се осећа лоше.
А у Јанковој кући се тема сексуалности више није поменула. Неко време, после повратка из Египта, отац са њим није ни разговарао, а онда су једног дана сви, сем Јанка, сели да поделе бостан. Јанков отац је тражио да се позове и Јанко за сто. Комуникација се поправљала, али је задршка постојала све док није отишао на тромесечни боравак ван земље. Када се вратио, њихов однос је почео да се враћа на стару пуноћу. Тада нас је Јанко позвао и Ђорђе и ја смо отишли код њих на славу.
Kao да су његови родитељи, током тих три месеца, осетили да њихов живот може да прође и без њиховог сина и да су одлучили да изаберу да њихов син ипак постоји у њиховом животу.