Svako može da bude (loš) roditelj

/ 19.12.2013. u 14:40

Komentari: 154
Čitanost: 25303
/
Preporuke: 9134
/

Ništa se nije desilo. Moglo je da se desi bilo šta. Ja sam brižna majka i odgovorna osoba. Činim sve da moja deca odrastaju voljena i sigurna. I u deliću sekunde mogla sam postati majka o kojoj bi pisale novine, a sud i psihološki profil davale komšije i rodbina.

Na Adu smo išli svaki dan. Šetamo stazama van one glavne. Zeleno je. Nema tako velike gužve i klinci mogu slobodno da trče. Stefan je istrčao sa tatom par stotina metara ispred nas. Vidim ih na samom kraju staze gde zavija oko golf terena. Miki, sa svojim nožicama kratkim godinu i po dana trupka po stazi – da 'tignemo batu! Nogu pred nogu pokušavam i ja ga ga „stignem“. U nekom trenutku zazvonio mi je telefon. Stefanova crvena jaknica i dalje se leluja tamo negde napred. Razgovor se odužio, ne sećam se više ni sa kim. Nesvesno prilagođavam brzinu hoda „na normalno“. Ne znam koliko je razgovor trajao, ni koliko dugo sam hodala tako, kad sam začula ženski glas koji se obraća nekome iza. Miki je nešto odbrbljao u odgovor i ja sam se okrenula u sekundi. Stariji par stajao je na stazi. Miki pored drvene ograde. Žena mi se obratila – Nemojte gospođo da dete ide iza vas! I tek onda sam shvatila. Miki je sve vreme išao stazom iza mene. Ja sam hodala i pričala... potpuno nesvesna... njega. U tih par minuta moglo je da se desi bilo šta. Umesto gospođe koja mi je skrenula pažnju mogao je biti neko krajnje zlonameran, neko ko bi mu stavio ruku preko usta i ja ga više nikad ne bih videla. Toliko sam se zaledila da mislim da nisam ništa ženi odgovorila.

il_570xN.378811816_iq9u.jpg

Ovaj post je:

1. odgovor svima onima koji govore – meni to nikad ne bi moglo da se desi! (bilo kojim povodom) i vode svoju decu sa sobom u toalet ne bi li predupredili sve moguće nesreće;

2. način da se zahvalim nepoznatoj ženi što nije samo bez reči obišla i moje dete i mene; ponajviše zbog toga što verujem da ne bi oćutala ni u ozbiljnijoj situaciji;

3. apel svima koji vide da je neko dete na bilo koji način ugroženo da pokušaju da pomognu, ličnim anagažovanjem, ili skretanjem pažnje roditeljima, bilo obraćanjem nekom nadležnom jer mesto u raju se zaista ne kupuje tanjirom pihtija.

4. apel nadležnim institucijama. tj. Ljudima u njima (jer valjda ima Ljudi) da rade svoje poslove savesno, bez predrasuda, svesni da od njhihove odgvornosti i ljudskosti u obavljanju tog posla zavisi nečije odrastanje, zdravlje ili život.

EDIT: Pošto je tekst naišao na određeno nerazumevanje i donekle se sveo u komentarima na pitanje "prezaštićivanja dece", možda je uputno da docrtam da je tekst nastao kao reakcija na reakcije na decu stradalu u požaru i još i ovo što se u komentarima iskristalisalo kao važno:

a) Poenta je da svako može da bude loš roditelj, spletom nesrećnih okolnosti, zbog trenutka nepažnje ili zato što je prosto loša osoba i loš roditelj. Razlika između ove tri stvari opet neće sprečiti armiju onih "meni se to nikad ne bi desilo" da napljuju sva tri slučaja jednako i da od nesrećnih roditelja prave monstrume po medijima.

b) Moj tekst je prosto o tome da tek kad lično sagledaš kakve si propuste na sreću bez posledica napravio, malo bolje možeš da razumeš kako se i najbrižnijim roditeljima dešavaju najstrašnije stvari i više ti na pmet ne padne da pomisliš "meni se to nikad ne bi desilo".

c) Ovakve tragedije nažalost dešavaju se bar jednom godišnje. Pretraga "požar deca" daje zastrašujuće rezultate. Ono što ovu poslednju odvaja jeste upravo opšta omraza i upiranje prsta na majku. Iako je i u drugim slučajevima odgovornost roditelja neupitna.. jer gotovo se uvek takve stvari događaju kada su roditelji odsutni, deca zaključana ili odviše mala da sama izađu ili pod neadekvatnim nadzorom.
Suština priče, osim onoga da đavo ne spava, jeste da rodtelj kao pojedinac može da bude loš, neodgovoran, nesposoban (realnost nam pokazuje da je takvih i previše), ali zajednica (sve te brižne komšije/rodbina) i država (institucije sve redom) ne sme. Ova majka će biti (i već je) za svoj nemar jezivo kažnjena. A šta je sa ostalima? Da li će bar sami sebi priznati deo odgovrnosti za ovo i u nekoj sledećoj situaciji postupiti ispravno?

d) Čini mi se da je neophodno raditi na tome da se poveća svest ljudi o tome šta je zlostavljanje i zanemarivanje i da je prijaviti tako nešto moralan i odgovoran čin a ne guranje nosa u tuđa posla. Jer žrtve su (gotovo) uvek bespomoćne.

e) Na žalost postoje ljudi koji ne mogu, objektivno ne mogu, da deci obezbede ni elementarne uslove da se bezbedno ogreju, okupaju i provedu dan u kući.

postavite na |

Komentari (154)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Hansel 16:13 21.12.2013

Re: Tragedija i njene podvarijante

Потпуно се слажем, него... мора и много да се мења свест државних службеника о њиховом послу и одговорностима које носи. Ако су се тамо и запослили преко страначких и других веза, да ти послови не смеју да буду синекуре.

А ономе ко успе да направи такав систем који ти тако лепо описујеш, а да родитељи не схвате то као надзор, мешање у њихове ствари, него као потпору (и да то тако схвате и службеници, лекари...) требало би доделити неку награду ранга Нобелове.

Biljana 77 16:21 21.12.2013

Re: Tragedija i njene podvarijante

а да родитељи не схвате то као надзор, мешање у њихове ствари, него као потпору

Pa ja nekako mislim da ljudi, ako imaju iole kontakta sa realnošću, mogu da sagledaju da im je potrebna pomoć. Kod nas se na žalost sve svodi (ako je i ima) na finansijsku pomoć koja jednokratno ili na duže staze rešava neki konkretan problem.
Dobar primer za to je akcija Blica Srce za decu, koja pomaže decu iz najsiromašnijih porodica, ali je ta pomoć novčana i u robi, a vrlo često se radi o pre svega deci kojoj je potrebna stručna pomoć iz raznih oblasti jer su zanemarena, ponekad zlostavljanja, imaju problema u učenju, socijalizaciji, govoru i sl...

Hansel 17:08 21.12.2013

Re: Tragedija i njene podvarijante

Па, не знам... неки да, неки се стиде да траже помоћ, неки су толико навикнути на своју свакодневицу да и не примећују проблем... то ми је општи утисак, не знам конкретно никога ко је баш у тој позицији (додуше, знам, али они су углавном тражили само финансијску помоћ).

Али, срце ми се цепа када видим, на пример, оног дечака који од тренутка смрти свог оца (умро је пред њим), не проговара (а ваљда је већ прошла и цела година). Ни у једном од прилога о тој породици нисам чуо да их неко пита да ли дете има бар неку психолошку помоћ...

EDIT: Хтео сам да кажем -- да ли и та мајка зна да за дете треба да потражи помоћ, да је помоћ уопште могућа, какви су њени капацитети да препозна и психолошке потребе деце у таквој немаштини, а после несреће коју су доживели... људи некада немају снаге ни да затраже помоћ, некада се једноставно препусте стихији, па где их однесе.

hoochie coochie man 18:03 21.12.2013

Re: Tragedija i njene podvarijante

Poenta je da svako može da bude loš roditelj, spletom nesrećnih okolnosti, zbog trenutka nepažnje ili zato što je prosto loša osoba i loš roditelj.

Poenta je u tome da onaj ko je doživeo loše iskustvo ili nesreću usled spleta nesrećnih okolnosti nije loš roditelj, i ne treba ga svrstavati u tu grupu. Nikako.

Nisu. I sigurno su svi činili manje od nje.

A trebali su više od nje?

Niko nije više kriv od nje, pa ni otac, a posebno ne komšije.
Koliko god da su uradili za decu uradili su iz plemenitih pobuda.
Osuđivati njih, zemerati im bilo šta je naknadna pamet i, možda, uzdizanje sebe.
Kad se u jednom komentaru nađe makar i naznaka opravdanja za majku, i makar i naznaka osude za komšije, tu nešto mnogo nije u redu.

Da li je baš svako od nas sperman da rizikuje svoju bezbednost, bezbednost svoje dece (ako je tačno da se radi o ljubavniku ubici), kako bi pomogao drugom?
Lako je na blogu otkucati, da, ja sam spreman da rizikujem sve da bih pomogao drugom, ali da li svemu otkucanom na blogu treba i verovati?

Sigurno je da bi komšije drugačije reagovale da su znale ono što mi sad znamo, da će deca izgoreti u požaru, ali nisu znale.

Krivac koji je na drugom mestu po odgovornosuti posle majke je džava. Ta porodica je imala kontakte sa državnim institucijama, dakle institucije su imale načina da saznaju kakvo je stanje u toj porodici, a ovo što se dešava, da institucije prebacuju krivicu na komšije, jer navodno nisu znale (neznanje nikoga ne opravdava, a posebno ne državu) u čemu , vidimo, imaju i podršku, je svaljivanje krivice na drugoga.

Biljana 77 18:11 21.12.2013

Re: Tragedija i njene podvarijante

Poenta je da svako može da bude loš roditelj

Ovo znači - svako može u očima drugih (a bogami i po posledicama nekog događaja) da ispadne loš roditelj. Nije prvi put da se trudiš da doslovno tumačiš ono što je očigledno napisano tako da ga ne treba tumačiti tako. Ali oko čega bismo se onda raspravljali.

Za ovo ostalo što si napisao, ponoviću:

Nemam osnova da tu ženu branim. Ostavila je decu samu. Deca su joj stradala. Ali je tužno što će ona biti jedini i apsolutni krivac a svi ostali će svoju krivicu i grižu savesti da utope u moru suza, psovki i samozavaravanja da su činili nešto dobro dok su ta deca bila živa. Nisu. I sigurno su svi činili manje od nje.

hoochie coochie man 18:22 21.12.2013

Re: Tragedija i njene podvarijante

Ovo znači - svako može u očima drugih (a bogami i po posledicama nekog događaja)

Zavisi od toga ko su ti drugi, kakvi su njihovi kriterijumi za dobrog ili lošeg roditelja. Drugih ima svakakvih, nečije ocene treba uzimati za ozbiljno, nečije su nebitne
Verovatno da postoje i oni u čijim očima je neko loš roditelj jer nije svojoj obezbedio zlatne kajle i slilikonske grudi, ali kakav je ko roditelj u očima tih drugih je nevažno.
Govorim o slici u očima pristojnog sveta, a u njihovim očima teško da je loš roditelj onaj ko je samo spletom nesrećnih okolnosti doživeo loše iskustvo.

samozavaravanja da su činili nešto dobro dok su ta deca bila živa. Nisu.

Jesu li im nekad, kad su bili gladni, dali hranu?
Zar je to ništa?

iqiqiq 22:38 21.12.2013

Re: Tragedija i njene podvarijante

Krivac koji je na drugom mestu po odgovornosuti posle majke je džava. Ta porodica je imala kontakte sa državnim institucijama, dakle institucije su imale načina da saznaju kakvo je stanje u toj porodici, a ovo što se dešava, da institucije prebacuju krivicu na komšije, jer navodno nisu znale (neznanje nikoga ne opravdava, a posebno ne državu) u čemu , vidimo, imaju i podršku, je svaljivanje krivice na drugoga.

Ma od utvrđivanja krivice naknadno nema mnogo pomoći. Napisah negde u prethodnom, svaka pohvala vatrogascima koji su jedini bili vrlo praktični u pristupu ovoj tragediji. Pokrenuli su pitanje organizovanja dobrovoljnih vatrogasnih društva. Može se obavljati i bolja obuka stanovništva u reagovanju na požare, obuka putem TVa, novina, u mesnim zajednicama, opštinama itd

Dalje, može se opet na nivou opština i manjih celina organizovati komšiluk da se pobroje slučajevi porodica kojima je potrebna pomoć, a koji od države ne dobijaju dovoljno. Pitanje je samo ko koliko hoće i može da pomogne.

Država ili društvo, zajednica, hebiga to smo svi mi. Samo nas niko ne proziva poimence kao što sada na sva zvona prozivaju mamu Mirelu.

iqiqiq 10:53 21.12.2013

Jedan dobar tekst

"Nekada je ovo odbacivanje deteta otvoreno i jasno izraženo, a nekada je ono prikriveno, tako da postoji samo na psihološkom nivou, kada se aktivira samo u nekim situacijama. „Okidačke” situacije su kada bolesno, nervozno ili tvrdoglavo dete duže vreme iritira roditelja, tako da iz njega provali izliv snažne mržnje prema detetu u obliku brutalnog nasilja bez trunke samilosti."
Kad roditelj ne prihvata dete

Ovo je česta situacija, mnogi su roditelji postali jer je to društveno poželjno i prihvaćeno. Realno, niko od nas roditelja nije svestan obaveza koje će prihvatiti kada postane roditelj i kako će se to sve odvijati.

49 41 16:16 21.12.2013

Komsija

je imao 3 kcerke, uzrasta 6, 8, 10 - svaka drugoj do uveta.

Brinuo je sam o njima. Zena ga je bila napustila.
Jednog jutra u 8:30, dok smo sva trojica pakovali skije na auto; preslisavao se na glas.
-Spremio im dorucak, postavio na sto. Skuvao im rucak to, to, to.

Pricao, vise radi sebe; da nije ipak, nesto propustio ?!?

Docekala su nas, tog kasnog popodneva; tri nasmejana lica na prozoru.
Sve tri su strcale pred zgradu uz graju se razmilele.
Nosale skije, stapove, unosile u zgradu.

Sve tri uvek zacesljane, umivene, obucene kao da su sisle iz izlogaa decijeg butika.

Upoznao je neku iz Novoga Sada - slicnu.
Dosla mu je u posetu i dovela svojih 4 komada; s licnog uzrasta.

Mogu da zamisljam, kako je njih 7 "rasturalo" - udruzenih.

Njih dvoje, tih nedelju dana nisu stigli da "urade za sebe" - nista; zalio mi se.

zoricakg 18:19 21.12.2013

DA LI ĆE SE NEKO POSLE OVE TRAGEDIJE ...

DA LI ĆE SE NEKO POSLE OVE TRAGEDIJE SETITI DA IZGLASA ZAKON NENADA ,DIMITRIJA I MAJE?

Ne mogu da ne pokomentarišem,a kao i većina vas ne mogu ostati ravnodušna na tragediju koja se desila ovim anđelima.Troje dece greškom majke nastradala,svi smo čuli na kako jeziv način.Za svaku osudu,izuzev da se majka u to vreme nalazila u urgentnom centru,a izgleda da nije.Tako mala deca ,ne bi smela nikako sama ostajati kod kuće.Ali desi se....
U svakom slučaju ,majka je ta koja je najviše izgubila i koju najviše boli.
Sa druge strane posmatrajući život do sada,pitam se da li će ikada nekoj partiji ili vlasti pasti na pamet da se pozabavi pitanjem”samohrani roditelj” u Srbiji.Izgleda da i nisu neki brojni birači,inače bi se već odavno neko njih setio.Naši dragi političari obiđoše ovu zemaljsku kuglu,ko zna koliko puta,neki su se i školovali u inostranstvu,a svakako mnogi svoju decu školuju van granica ove naše jadne Srbije.
Sigurna sam da dobro znaju kako se funkcioniše tamo negde u civilizovanom svetu.Na pr.deca do 12 god.se ne ostavljaju bez nadzora,samohrani roditelj ne radi do određene strarosti dece,a dobija nadoknadu od države za to vreme,imaju mnoštvo benificija i sl.Socijalne službe vrše pojačan nadzor.A komšije ne vode evidenciju koliko mama ima momaka,već prijavljuju ukoliko primete da je bezbednost dece ugrožena.
A kod nas je poslednjih godina najvažnija borba za pravo gej populacije,ne bi li nas primili u Evropu.
Da li će se neko posle ove tragedije setiti da izglasa zakon Nenada,Dimitrija i Maje?Pošto nas obično tragedije podsete šta radimo i gde grešimo.
Koliko je dece jutros ostalo samo kod kuće pored založenog“smederevca“ ,jelke i lampica,dok je onaj jedan roditelj,koji je i otac i majka otišao da zaradi za hranu,za školu,za život.
Nadam se da će ovih dana novinari sem pisanja o krivici majke načeti i druge teme.
Moji prijatelji verovatno predpostavljate ,zašto baš ja ovo pišem.
Iako smo sve ove godine proveli u svom gradu,blizu rođaka i prijatelja ,VERUJTE NIJE BILO LAKO!

Biljana 77 18:23 21.12.2013

Re: DA LI ĆE SE NEKO POSLE OVE TRAGEDIJE ...

Koliko je dece jutros ostalo samo kod kuće pored založenog“smederevca“ ,jelke i lampica,dok je onaj jedan roditelj,koji je i otac i majka otišao da zaradi za hranu,za školu,za život.

Upravo.

Unfuckable 01:43 22.12.2013

aj

nek se javi neko od vas matorih ko nema neki ožiljak od odrastanja?

Biljana 77 10:36 22.12.2013

Re: aj

od vas matorih

Ovaj...hm, nije da se osećam baš prozvanom, mislim što se kategorije tiče, ali jedan na kolenu sam zaradila tako spektakularno da još pamtim svaki detalj. A posebno to što sam pešačila 3 km sa kamenom zabijenim u čašicu jer nisam htela/smela da nikom drugom sem ćaletu da dam to da izvadi. (Ćale nije hirurg, nego šofer).

"Ožiljci" su korisni, nemoguće je da čovek nauči da se čuva ako nikad ne dođe u situaciju da ih napravi.

tasadebeli 21:47 23.12.2013

Re: aj

Unfuckable
nek se javi neko od vas matorih ko nema neki ožiljak od odrastanja?

Читам све ово написано у блогу и коментарима и мучи ме та дилема... Нешто ми ту није логично...

Пре пар година читао сам о истраживању спроведеном у Великој Британији. Истраживање је спроведено међу родитељима јер се установило да деца у великом броју проводе своје време мирујући, уз екран нечега... Питали су прво родитеље да ли су они, када су били мали, возили бицикл, играли кликере, пели се на дрво и сл. Пошто су од родитеља у великом броју добијали потврдан одговор, онда су их питали зашто то исто не дозвољавају и својој деци. Одговор је увек био: "Зато што се плашим за његову безбедност."

Са друге стране видим вести о све чешћим случајевима занемаривања деце, и у Србији, али и у Великој Британији у којој је и рађено горе поменуто испитивање.

Зар то није нелогично? Са једне стране имамо претерану бригу родитеља, а са друге стране све чешће занемаривање деце. Ту се нешто не слаже...

Једино што ми пада на памет јесте да се родитељско васпитање у толикој мери променило да више није у стању од детета да изгради постепено самосталну личност у којој самопоуздање расте са годинама и у коју родитељ може имати поверења да неће само себе упропастити сопственом глупошћу (одатле претеривање), а са друге стране опет имамо себичност родитеља који су изгледа и сами васпитавани тако да постану размажени одрасли себичњаци који нису у стању да жртвују своје време и своја драгоцена животна уживања да би сопствено дете одгајали и васпитавали. (Васпитавање деце јесте најтежи и најважнији посао на свету. И захтева и времена и стрпљења. А неки родитељи данас као да се боје да ће превише себе уложити у то. Па у томе и јесте смисао, побогу. Такво улагање самог себе у васпитавање сопственог детета увек се стоструко враћа.)

Можда одговор на ову дилему можемо да пронађемо у равнотежи између те две крајности у васпитавању. Макси свака част, али претерује са страховима (сунђери по ивицама стола). А са друге стране не може ни да се дете потпуно препусти стихијском одрастању по систему шта му бог да.

Док посматрам децу око себе, стално ми пролазе кроз главу речи старог Пелагића који је писао оно ко деци забрањује да скачу, вичу и деру се, много греши. А опет, када помислим шта све у тој игри по ходницима школе могу да ураде и како да се повреде, најежим се. И једино што сам успео да смислим јесте да пронађем неку врсту равнотеже између та два, да будем присутан увек и да их смирујем тамо где треба, али и да их оставим на миру тамо где треба да буду остављени на миру. И да их држим на оку колико год могу иако сам свестан да у неким случајевима (неки пут се тако лоше намести ситуација) не могу да им помогнем чак ни ако их држим за руку.

Не знам ни сам... Све ово што вам горе написах и јесте питање које самом себи постављам стално... А ево, преко 20 година проводим пола свога дана окружен децом различитог узраста... И још увек нисам сигуран шта је прави одговор на то питање... Само нагађам...

П.С. (илустрација овога што горе исписах) - Ових дана баш бијем тешку битку у школи са колегиницама и колегама.

Завладале су две помаме. Међу децом - скупљају се сличице фудбалера и, наравно, играју се "тапке" у школском дворишту и у ходницима школе за време одмора, најчешће на бетону или на поду. Са друге стране, сви наставници и наставнице, апсолутно сви, то деци забрањују.

Када питам моје колегинице и колеге зашто им то бране, кажу:"Прљају руке..."

Па шта!Опраће их, побогу! (Сваки пут када сам децу водио до тоалета после партије "тапки" да перу руке, слушали су ме беспоговорно.)

А од неких колегиница и колега сам чак добијао и бисерне одговоре: "У школи је забрањена коцка..."

Ма иди, бре, у пизду материну! А што се не буниш што су ти поред школе посадили кладионицу, идиоте један исправни!

Убива ме то лицемерје у школи...

zilikaka 21:56 23.12.2013

Re: aj

Ма иди, бре, у пизду материну! А што се не буниш што су ти поред школе посадили кладионицу, идиоте један исправни!

Убива ме то лицемерје у школи...

Taso,

maksa83 08:26 24.12.2013

Re: aj

Ма иди, бре, у пизду материну! А што се не буниш што су ти поред школе посадили кладионицу, идиоте један исправни!

Zar ne postoji neki zakon prema kome takva mesta moraju da budu minimum-nešto udaljena od škole?

cassiopeia 11:40 24.12.2013

Re: aj

Једино што ми пада на памет јесте да се родитељско васпитање у толикој мери променило да више није у стању од детета да изгради постепено самосталну личност у којој самопоуздање расте са годинама и у коју родитељ може имати поверења да неће само себе упропастити сопственом глупошћу (одатле претеривање), а са друге стране опет имамо себичност родитеља који су изгледа и сами васпитавани тако да постану размажени одрасли себичњаци који нису у стању да жртвују своје време и своја драгоцена животна уживања да би сопствено дете одгајали и васпитавали. (Васпитавање деце јесте најтежи и најважнији посао на свету. И захтева и времена и стрпљења. А неки родитељи данас као да се боје да ће превише себе уложити у то. Па у томе и јесте смисао, побогу. Такво улагање самог себе у васпитавање сопственог детета увек се стоструко враћа.)

Taso, tako retko čujem ovo da sam morala da istaknem.

cassiopeia 11:44 24.12.2013

Re: aj

maksa83
Zar ne postoji neki zakon prema kome takva mesta moraju da budu minimum-nešto udaljena od škole?

200 +

tetkino 13:20 24.12.2013

Re: aj

Pošto ne mogu da nađem srpski prevod:

http://eduguide.sg/Parents/Preschool/ForestKindergarten/tabid/125/Default.aspx

http://en.wikipedia.org/wiki/Forest_kindergarten

Meni su od roditlja interesantniji babe i dede. Nas su ostavljali same sa ključem oko vrata u šestoj godini i celim naseljem kao igralištem, ali je skandal ako njihovo uneče mora samo u 6 sati po mraku da se vrati kući iz škole 3 ulice dalje.

tadejus 15:21 24.12.2013

Re: aj

tasadebeli

Читам све ово написано у блогу и коментарима и мучи ме та дилема... Нешто ми ту није логично...
Са једне стране имамо претерану бригу родитеља, а са друге стране све чешће занемаривање деце. Ту се нешто не слаже...

sta tu ima da se ne slaze
klasno raslojavanje
bilo ga je i u bivsoj nam drzavi, a danas i preliva..
a klase se ne formiraju samo po materijalnoj osnovi te otuda i razlike svih nijansi..
e sad ako zanemarivanje objasnis bijedom (kod nekog materijalnom, kod nekog duhovnom, kod nekog od obe vrste), ostane ti da objasnis tu pomamu za prezasticavanjem djece...
uf
ok, ima tu stihijskog zaletanja priglupe gomile, koja je nekako nabasala na ideju da nije cool da se bebe radjaju padom glavom na smrznutu njivu.. pa stala da trci u drugom pravcu dok nije dosla na briljantnu ideju da stolove spuzvom oblaze..
nista novo pod kapom nebeskom
tako se do juce vjerovalo i da je majcino mlijeko otrov a formula od boga data.. pa se sracunalo da ipak nije..
sracunace neko i da nije optimalno stolove spuzvom oblagati..
no da ce lako ici.. vjetovatno nece
jer ne samo da se gomila zatrcala nego je tu jos faktora u igri
nije mali faktor ni sujeta (pa se prosvjecena gomila mora nadmetati i u tome ko je najbolji od svih najboljih roditelja)..
lako cemo i s tim
no tesko cemo s motivom svih motiva
novcem
namirasala i srbadija da je penzija neizvjesna a najbolji ulog u buducnost - djeca, pa jos ako moze, dobro obrazovana, sa jos bolje placenih poslom... ih..
pa je sad trka i panika ko ce vise petica da uknjizi, ko ce bolje taj engleški da savlada, cije dijete na takmicenju prvo bilo...
neces lako
kazu da albanci djecu odgajaju tako da svako ima 10% zarade roditeljima za izdrzavanje da isplacuje
nije im to ni losa ideja

dobrosavljevic_m 16:08 24.12.2013

Re: aj

nek se javi neko od vas matorih ko nema neki ožiljak od odrastanja?

Ja nemam, al' meni su dozvoljavali da vozim biciklu samo na tri točka i to samo po dnevnoj sobi jer je saobraćaj jedino tu bio dovoljno bezbedan.

U stvari...imam ožiljke od boginja. I vakcine. Koja nije bila protiv spomenutih boginja.

maksa83 17:49 24.12.2013

Re: aj

pa stala da trci u drugom pravcu dok nije dosla na briljantnu ideju da stolove spuzvom oblaze..

Vidi Matlab al' proziva na kvarno s ledža...

E, al' znaš kakvi komadi sunđera - 'vaki debeli.

So sue me.

hoochie coochie man 18:16 24.12.2013

Re: aj

da stolove spuzvom oblaze..

Da je preterivanje jeste, ali ako ti sunđeri nisu znak da se deca i u drugim važnijim situacijama ne tretiraju kao bića koja ništa ne treba da paze, kojima sve mora biti podređeno i prema njima podešeno, onda ti sunđeri ni ne smetaju.

Veći problem podešenih stolova je podešavanje svega ostalog, škole, učiteljice, društva..
Ovo što Krugolina ovde piše je, čini mi se, preterivanje. Nemanje ni najmanje poverenja u školu, nastavnike, učitelje, društvo, pa ni u svoje dete, već umesto toga isterivanje nekih svojih zamisli kako bi trebalo da bude, je zapravo to što više smeta detetu nego što mu koristi.

Da li je škola idealnma, da li je okruženje idealno, društvo? pa nije ali neka se dete malo samo sa tim nosi.

maksa83 18:32 24.12.2013

Re: aj

Da je preterivanje jeste, ali ako ti sunđeri nisu znak da se deca i u drugim važnijim situacijama ne tretiraju kao bića koja ništa ne treba da paze, kojima sve mora biti podređeno i prema njima podešeno, onda ti sunđeri ni ne smetaju.

Vidi, jako je prosto. Imam dva dečaka, 8 i 5 godina, sa svim ludilima i jurnjavama koja nose testosteronski skokovi koji se dešavaju u to vreme. Imam trpezarijski sto čija su dva vrlo zajebana i oštra ćoška u visini njihovih lica, očiju, slepoočnica, potiljaka. NE ŽELIM da dođem u situaciju da lupam glavom "a da sam...". Da moja tetka nije kuvala kafu na rešou na terasi ja se sa 2 godine ne bih zalio kipućom vodom. Da moja tašta nije ostavila šolju sa vrelom kafom na stolu a moj mlađi gospodin sa godinu i po hteo da vidi šta ima na stolu pa povukao čaršav i zalio se tom vrelom kafom i previjao na živo te opekotine (koje su čudom zaobišle lice) sledeća 3 meseca, da ovo, da ono...

Da električar u Rumi koji je opravljao sopstveni hidrofor u podrumu nije ostavio neizolovane žice ne bi moja majka koja je tada radila u Hitnoj Pomoći došla i zatekla ljude okupljene oko njegovog mrtvog deteta zakopanog do guše u zemlju (pošto narod veruje da "zemlja izvlači struju" ).

Treba stvarno biti il' tup ko ašov il' zao (a može i jedno i drugo) pa se zajebavati na račun takvih stvari.

iqiqiq 18:57 24.12.2013

Re: aj

maksa83

Mozgala sam i ja na temu da li ih pustiti da se "opeku" i nauče ili da ipak dok ne stasaju da bolje razumeju neke stvari, sklonim hazarde.
Primera radi, ne valjda gurati šrafciger u utičnicu. Nisam im to objašnjavala dok su bili mali jer kažu psiholozi to je kao "crveni taster" (do not push the button).

Ako ćemo poređenje sa životinjskom vrstom, svaka ima svoje odbrambene mehanizme za mladunčad. Shodno starosnoj dobi, menjaju se analize rizika i akcije oko toga.

Njihov posao u tim godinama je da trče okolo i ruše, tako da nema ništa loše u prilagođavanju prostora u kojem se svakodnevno igraju.
Sunđere ćete skinuti malo kasnije, ali onda će krenuti vožnja autom, pa svakako treba sa njima sedeti bar u zakonskom roku i tako dalje, roditelj će manje ili više da se trudi da zaštiti mladunče.

Biće doba kada će se to morati raditi na vrlo vispren način, kako bi klinci mislili da su stekli punu slobodu.

Ako hoćete da "čeličite" momke, jel, onda pretpostavljam da sada "ne" za sunđere, pa ko kako lupi glavu i kako, a sutra u Harlemu u ponoć ostaviti ih na ulici, pa ko preživi pričaće.

Ima tako na selu ponosnih očeva koji petogodišnjeg sina stave na traktor ili im daju sekiru u ruke, ja bih takve hapsila.

hoochie coochie man 19:09 24.12.2013

Re: aj

Ja za umotavanje ivica stola sada stvarno prvi put čujem.
Malo mi je zavzvučalo neobično, ali rekoh već, taj detalj sam po sebi nije loš ako nije znak preterane zaštite u drugim situacijama.

Kad su mi klinke bile baš klinke kod mene se vodilo računa da se stvari ne ostavljaju na ivicu stola npr, da stolnjaci ne vise preko ivice jer to im je bio baš izazov, volele su da povuku stolnjak pa to ti je :)

Nisam čak imao ni one štitinike za utičnice, koje često viđam a mislim da nemaju nikakvu svrhu (ubeđen sam da dete ne može da zavuče prst u onu rupici sve i da ga gura) ali to naravno ne zameram ljudima.

Druge stvari mi se čine bitnijim, one kad roditelji pokušavaju da sve prilagođavaju svom detetu, od toga da zna za peticu ali ga nastavnik mrzi, preko toga da objašnjavanja nastavniku kako treba da radi svoj posao, pa do toga da je u dečijim svađama njihovo uvek u pravu i raspravljaju sa drugom decom i zbog nekih nebitnih stvari

maksa83 19:15 24.12.2013

Re: aj

Ja za umotavanje ivica stola sada stvarno prvi put čujem.

Nije ivica, nego ćošovi tj. vrhovi, i nije to nikakva egzotika, možeš po radnjama da kupiš iste takve štitnike samo plastične, to sam video kod dosta ljudi sa malom decom i stolovima nezgodnih visina. Kod mene je sunđer zato što ne verujem tim plastičnim štitnicima. ; )

Nisam čak imao ni one štitinike za utičnice, koje često viđam a mislim da nemaju nikakvu svrhu (ubeđen sam da dete ne može da zavuče prst u onu rupici sve i da ga gura) ali to naravno ne zameram ljudima.

Prst ne može, al' može bilo šta drugo što mu se učini zgodno.

maksa83 19:15 24.12.2013

Re: aj

maksa83 19:15 24.12.2013

Re: aj

maksa83 19:15 24.12.2013

Re: aj

duplikat

hoochie coochie man 19:19 24.12.2013

Re: aj

Dobro bre čuo sam, ne moraš četiti puta

(E da se i tebi to jednom desi

)

predatortz 19:36 24.12.2013

Re: aj

maksa83

Kažu da je za mene, dok sam bio klinac, bio zadužen bataljon anđela čuvara. Sačuvaše me, ali neki ožiljci su i danas prisutni.

Elem, nema veće budale od mene kada je moj život u pitanju, a veće pičkice kada je u pitanju bezbednost mojih klinaca.

Ja te razumem, pošto sam i sam otac dva klinca slične dobi kao što su tvoji. Znam šta im sve pada na pamet...

maksa83 19:42 24.12.2013

Re: aj

Elem, nema veće budale od mene kada je moj život u pitanju, a veće pičkice kada je u pitanju bezbednost mojih klinaca.

Da opet citiram onog "de-ga-staviš-tu-ga-nađeš" ex. kolegu - "videćeš kako ćeš sam sebi da padneš na petnaesto mesto".

tadejus 19:52 24.12.2013

Re: aj

maksa83
Vidi Matlab al' proziva na kvarno s ledža...

al djes tebe nespremna uvatit

tadejus 19:55 24.12.2013

Re: aj

predatortz
Ja te razumem, pošto sam i sam otac dva klinca slične dobi kao što su tvoji. Znam šta im sve pada na pamet...

pazi kad sam vas obojicu nadjebala
ja imam dva klinca te razlike u godinama i evo ocekujem trecu prinovu
stolove ne oblazem
al nije cak ni u tome poenta, svako ima pravo na svoju paranoju
nego bih debelom sibom po goloj guzici te sto se utrkuju na temu najboljih od najbojih roditelja, koji su eto (srce im ko kuca veliko) brizni pa stolove oblazu a ne ko mi neki.. sto nam je srce ko kutija sibica, i zabole nas za djecu, pa se nismo sjetili sundjera..
ma mislim...
golom sibom po goloj guzici

maksa83 19:56 24.12.2013

Re: aj

al djes tebe nespremna uvatit

Eh, đe...

Ođe, onđe, đe se može...

maksa83 19:57 24.12.2013

Re: aj

golom sibom po goloj guzici

Pazi kad sam mogao da se okladim da si u tom fazonu...

predatortz 20:00 24.12.2013

Re: aj

ja imam dva klinca te razlike u godinama i evo ocekujem trecu prinovu
stolove ne oblazem

Ne oblažem ni ja, ali su mi oči k'o na zejtinu kad se burazeri razbacaju. Ja sam ti od onih smorova koji pokušavaju pričom da utiču na klince.
Mlađi me neki dan poklopio. Bio nešto bolestan, pa mu ja malo-malo merio temperaturu. On se žali burazeru:

Onaj otkako je otkrio toplomer, to mu je omiljena zabava.

Elem, brigu razumem. Takmičenje u disciplini najroditelj zaobilazim.

tadejus 20:08 24.12.2013

Re: aj

maksa83
Pazi kad sam mogao da se okladim da si u tom fazonu...

ma naćisto si me proćito

Biljana 77 12:18 25.12.2013

Re: aj

Imam dva dečaka

... ista razlika samo, 5 i 2 godine.
Stariji je neverovatno spretan i pažljiv, u stanju da se u npr. na Adi provuče trčeći ispod desetina stolova i da se nigde zakači; mali sve suprotno, ako ima 8 ćoškova on će da zakači deset. Pa ipak, taj veliki, tako pažljiv, na pola metra od nas jedne godine za Božić pokušao je da se popne na ivicu zastakljenih vrata, pao i tresnuo glavom o radijator. O epilogu može NNN, ja, hvala bogu, nisam prisustovovala ušivanju.

Prezaštićivanje ne vodi ničemu. Ja i što se tiče odlazaka kod lekara imam pravilo od tri dana (većina dečjih bolesti sama od sebe prođe), ne padam u histeriju ako pokupe smoki koji im je ispao s poda i pojedu ga, nemam problem sa tim da se prljaju i padaju. Crtu podvačim kod stvari gde je elmentarna bezbednostu u pitanju. Imam štitnike za utičnice (koji ne mogu da se izvade bez ključića), nikad, ni po koju cenu ih ne bi ostavila same u stanu, nemaju pristup noževima, makazama, alatu i kućnoj hemiji. I to je otprilike to.

Na žalost postoje ljudi koji ne mogu, objektivno ne mogu, da deci obezbede ni elementarne uslove da se bezbedno ogreju, okupaju i provedu dan u kući.

snezana mihajlovic 19:45 25.12.2013

Re: aj

Imam štitnike za utičnice (koji ne mogu da se izvade bez ključića)

au mile, vi se ne zezate. ič.
mi imamo samo ove... obične. je l' da brinem?
:))))

inače,
ja prisustvovala ušivanju arkade.
i ja prišla kad je pao (nije ni trčao ni ništa, samo se skljokao i udario glavom u radijator)i vidla kako to izgleda kad se onako... rascveta.

maksa83 19:57 25.12.2013

Re: aj

i ja prišla kad je pao (nije ni trčao ni ništa, samo se skljokao i udario glavom u radijator)i vidla kako to izgleda kad se onako... rascveta.

E, al' si bar ti izbegla šibom po golom dupetu...

Matlab bre, sa Fergusona spade na Fifti Šejds of Grej. Fergusone vrati se, sve ti je oprošteno!

tasadebeli 23:45 24.12.2013

"Шта ме питаш како сам! Како могу да...

...будем кад у кући живим са Сунђер Боб Коцкалонеом!"

(Ово сам цитирао мог кума.)

maksa83

Zar ne postoji neki zakon prema kome takva mesta moraju da budu minimum-nešto udaljena od škole?

Знаш и сам како се у Србији закони и прописи лако заобилазе...

Него, Максо, имаш ли ти тих сунђера вишка? Синоћ сам се тако добро одвалио на ћошак судопере јербо нисам хтео да палим светло у кухињи замишљајући да сам нинџа и да не могу да оманем негде где сам прошао пре тога хиљаду пута. Цео дан данас ћопам...

hoochie coochie man

Veći problem podešenih stolova je podešavanje svega ostalog, škole, učiteljice, društva..
Ovo što Krugolina ovde piše je, čini mi se, preterivanje. Nemanje ni najmanje poverenja u školu, nastavnike, učitelje, društvo, pa ni u svoje dete, već umesto toga isterivanje nekih svojih zamisli kako bi trebalo da bude, je zapravo to što više smeta detetu nego što mu koristi.

Da li je škola idealnma, da li je okruženje idealno, društvo? pa nije ali neka se dete malo samo sa tim nosi.

Мора мало... Макар мало. Ако сваки пут ускачемо уместо детета и подмећемо леђа уместо њега када треба да прође кроз нешто лоше, то дете ће бити потпуно неспособно за живот... Једнога дана, када нас више не буде, имаће велике проблеме. И, што је најгоре од свега, биће дубоко несрећно људско биће незадовољно сопственим животом.

То је оно што све већи број родитеља стално некако заборавља... Дете није оно што ми замишљамо да треба да буде. Оно је то што јесте и једино што ми можемо ту да урадимо јесте да га прихватимо и волимо такво какво јесте, а не да се упорно трудимо да од тог детета направимо оно што ми замишљамо да оно треба да буде. То је узалудан посао и то зна и свако од нас ако се присети неких ситуација које је доживљавао у сопственом одрастању.

Исто тако, дете није слика замрзнута у времену и простору. То је мало људско биће које свакога дана расте и једнога дана биће одрасло људско биће... И то треба стално имати на уму...

Druge stvari mi se čine bitnijim, one kad roditelji pokušavaju da sve prilagođavaju svom detetu, od toga da zna za peticu ali ga nastavnik mrzi, preko toga da objašnjavanja nastavniku kako treba da radi svoj posao, pa do toga da je u dečijim svađama njihovo uvek u pravu i raspravljaju sa drugom decom i zbog nekih nebitnih stvari

У последњих десетак година потроших силне сате објашњавајући петацима да не могу да псују мајку осмацима када их ови у пролазу ходником случајно малкице гурну или нагазе и сл.

Без трунке устезања тај мали шврћа одвали неку псовку у стилу мађарских кочијаша чак и када му се овај осмак извини што му је случајно малкице повредио "животни простор".

Наравно, ниједан четрнаестогодишњак неће да отрпи ћутке тако нешто, поготово ако се то догађа пред осталим осмацима па му је уз то повређена и сујета. Е, онда ту морам да изигравам мировне снаге и да отпочињем процес помирења и међусобног разумевања... И то се догађа свакодневно...

Колико се ја сећам тог доба свог живота, врло добро сам знао ко је старији, ко је млађи... Некаква школска хијерархија по том питању је постојала.

А данас ови мали принчеви и принцезе, кућни, породични диктатори, понесу из својих кућа неки чудан став да, пошто су својим мамама и татама најважнији на свету и могу да ураде било шта, биће им опроштено, онда то исто могу да раде и када су са другом децом.

Е, па не може... Ако већ мама и тата пристају на такав однос у кући, деца (а богами и већина наставника у школи) неће пристајати на такво понашање. А и не треба да пристану... Али зато онда мали диктатори пролазе кроз врло болан процес социјализације у којем има много проблематичних ситуација. О неким од тих ситуација ми после читамо и слушамо по медијима као о "још једном великом скандалу у нашем школству".

И нико пре поласка у школу да им објасни да тако не можеш живети у људској заједници, па макар то била и заједница малих људи, што свака школа и јесте.

tadejus 08:32 25.12.2013

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

tasadebeli
...А данас ови мали принчеви и принцезе, кућни, породични диктатори, понесу из својих кућа неки чудан став да, пошто су својим мамама и татама најважнији на свету и могу да ураде било шта, биће им опроштено, онда то исто могу да раде и када су са другом децом.Е, па не може... Ако већ мама и тата пристају на такав однос у кући, деца (а богами и већина наставника у школи) неће пристајати на такво понашање. А и не треба да пристану... Али зато онда мали диктатори пролазе кроз врло болан процес социјализације у којем има много проблематичних ситуација..

taso iz tvojih prstiju u boziju radnu memoriju no nisam bas sigurna..
moj kicha petogodisnjak (ljubi ga majka) je najmiroljubivije dijete na svijetu
uz to druzeljubiv, zeljan da ga prihvate... do bola
na mene naravno nije, ali ljuto se prevarih i udadoh za bacvanina
taj mi nacisto pokvario genetsku zaostavstinu
sad to takvo bacvansko dijete das u amanet najljucoj krajiskoj genetici, ispadne cvetic
i sad sta se desava
izmaltretira ga nacisto neki mali diktator
i to tako ga izmaltretira da ga ovaj voli ko boga..
sve su curice u diktatora zaljubljene (do zadnje), svi djecaci se utrkuju da ih on aminuje..
a mali je uf... tesko, tesko, neposlusno, divlje dijete, a i grubijan..
i sad ajde
vidjecemo kako ce to dalje ici
ja se nadam da ce se taj odnos snaga malo promjeniti kad pocnu da se vrjednuju i neki uspjesi u skoli, sportu...
ali za sada taso
diktatori 1, fina decica 0

predatortz 08:47 25.12.2013

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

taj mi nacisto pokvario genetsku zaostavstinu
sad to takvo bacvansko dijete das u amanet najljucoj krajiskoj genetici, ispadne cvetic
i sad sta se desava
izmaltretira ga nacisto neki mali diktator
i to tako ga izmaltretira da ga ovaj voli ko boga..
sve su curice u diktatora zaljubljene (do zadnje), svi djecaci se utrkuju da ih on aminuje..
a mali je uf... tesko, tesko, neposlusno, divlje dijete, a i grubijan..
i sad ajde

Tako i meni žena ( iz Podrinja, pitomi jebat ih ) sjebala hajlenderski gen kod starijeg. Mlađem, fala Bogu, nije.

Elem, prvenac pitom i nagodan ( što bi rekle babe ), smiren dok ne popizdi.
Naklatio mu se bio jedan iz razreda, pola ovog mog, ali bezobrazan...

Ja ga savetujem, onako očinski:

Sine, nemoj da se tučeš u školi. Izmakni se, reci mu da te ostavi na miru, nemoj da se družiš s njim. Ali, ako je uporan, izmlati ga da te dobro upamti.

Vraća se prvenac jednog dana iz škole i referiše:

Tata, ja sam mu rekao da me se prođe, on me je gurnuo. Ja sam ga onda bacio na ipon, udario nogom i rekao učiteljici!

maksa83 09:49 25.12.2013

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

na mene naravno nije, ali ljuto se prevarih i udadoh za bacvanina

A da ti mićo ipak staviš te sunđere, vidiš kako ti se ta ovnujska kamenom-glavom-kroz-zid genetika razblažila?

Bre i ti i ovaj predator ste nezahvalni, popravili vam ravničari rasu, pa 'de bi nas to drugovi odvelo da ste se umnožavali sa sebi sličnima? Ustvarni znam! Kuku...

apacherosepeacock 10:04 25.12.2013

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

maksa83

Makso d'izvinis ni tebi ne manjka 6 licke u genima.

tadejus 10:06 25.12.2013

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

maksa83
ta ovnujska kamenom-glavom-kroz-zid genetika razblažila...

sve s ti to brate pobrko
kamenom uglavu, a glavom uzid..
mada moze i glavom ukamen, tu vec mozes da pustis masti na volju.. bitno je da prsti

predatortz 10:07 25.12.2013

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

kamenom uglavu,

a snožom uoko!

maksa83 10:16 25.12.2013

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

Makso d'izvinis ni tebi ne manjka 6 licke u genima.

Nije baš ta 6-ta 45. dokotrljana nego predratna, al' ubola si, ima je nekih 12.5%. Al' to je bila vrlo, vrlo pitoma i smerna baba (naravno kad je iz nežne zatalasane ličke ravnice), prečanski i južnjački preci su mi mnogo zajebaniji.

maksa83 12:08 25.12.2013

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

predatortz
kamenom uglavu,

a snožom uoko!

apacherosepeacock 14:12 25.12.2013

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

maksa83
Makso d'izvinis ni tebi ne manjka 6 licke u genima.

Nije baš ta 6-ta 45. dokotrljana nego predratna, al' ubola si, ima je nekih 12.5%. Al' to je bila vrlo, vrlo pitoma i smerna baba (naravno kad je iz nežne zatalasane ličke ravnice), prečanski i južnjački preci su mi mnogo zajebaniji.

Eto, jel vidis.
Pravda za 6 licku (predratnu/posleratnu:)
(kod mene krajisnici vs beogradzani

)

tasadebeli 21:52 25.12.2013

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

maksa83
Makso d'izvinis ni tebi ne manjka 6 licke u genima.

prečanski i južnjački preci su mi mnogo zajebaniji.

Исти случај и код мене... Ови мирољубиви од Ниш комитовали око Куманова сваког лета к'о сезонски радници пре почетка балканских ратова, беше међу њима и неких комитских војвода, а ови пречани, опет, вазда били граничари у униформама, па се исељавали и у Русију када су хтели да им одузму оружје и да од њих направе паоре...

Испадоше на крају најмирољубивији ови Шумадинци који се, као и цела данашња Шумадија, доселише у последња два века из динарских родних крајева...

Ма све је то због браће Турака... Мислим оно, петсто година братства и јединства и те муње...

Него, за све заинтересоване, има на нету неки програм под називом My Family Heritage Tree. Лепо га урадише, све сам "рачуна" кад уносиш податке. Играмо се моји укућани и ја већ два месеца качећи претке и њихове међусобне везе на нет тражећи тако фамилију по белом свету.

Али програм има једну фалинку. Признаје само један брак. Децу из другог брака приписује оном првом мужу... А то код ових мојих предака и данашње фамилије ствара прави хаос... (Неморално, бре, све то било још од 18. века!

)

Не знам како се решити тог бага...

tasadebeli 22:33 25.12.2013

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

tadejus

i sad sta se desava
izmaltretira ga nacisto neki mali diktator
i to tako ga izmaltretira da ga ovaj voli ko boga..
sve su curice u diktatora zaljubljene (do zadnje), svi djecaci se utrkuju da ih on aminuje..
a mali je uf... tesko, tesko, neposlusno, divlje dijete, a i grubijan..
i sad ajde
vidjecemo kako ce to dalje ici
ja se nadam da ce se taj odnos snaga malo promjeniti kad pocnu da se vrjednuju i neki uspjesi u skoli, sportu...
ali za sada taso
diktatori 1, fina decica 0

У неким прошлим временима то је трајало до првог "ћебовања" (шта год под тим подразумевали)...

Колектив никада не опрашта фрустрације... Тада је мали диктатор обично добијао први педагошки жути картон од својих вршњака. Тај механизам је некада сасвим добро функционисао.

Проблем данас настаје врло често када ови "еманциповани" психолози и педагози у вртићима и школама почну претерано да се мешају у тај процес упетљавајући ту своје визионарске балоне из доба деце цвећа.

Хоћу рећи да у већини случајева тај унутарњи механизам у дечјој заједници може да функционише сасвим добро и без "помоћи" психолога и педагога, уз тек повремено и пажљиво модерирање процеса. Али модерним школским психолозима и педагозима то не можеш доказати јербо они, тврдим то после 20 година рвања са њима, пред собом не виде децу онакву каква су, већ виде пред собом децу онакву каквим их они замишљају да треба да буду. А то је, опет, последица претераног веровања у гомиле "модерних", "еманципованих" теорија васпитавања у које, иначе, не верују ни сами аутори тих теорија.

(На пример: У Протоколу за борбу против насиља у школама који је УНИЦЕФ проследио нашим школама, а вероватно и школама у многим другим земљама, дословце пише: "Полазећи од претпоставке да се насиље међу децом може искоренити..."

То је жестока заблуда. Не може се насиље међу децом искоренити. Оно се може контролисати, каналисати вишак енергије, усмеравати га постепено на нешто корисно,... Али искоренити? Никада.

Али тако то изгледа када основне принципе дечје психологије у нашем времену постављају бивша деца цвећа који се данас претворише у најватреније поборнике њуејџерског мишмаша у најмањој људској заједници званој породица.

А ми који се не слажемо са том њуејџерском педагогијом одмах будемо проглашени за старомодне, заостале, затуцане итд. иако још увек не добисмо ниједан ваљани доказ да та модерна дечја психологија даје било какве позитивне резултате. Напротив, што више примењујемо те "модерне" методе, деца све неваспитанија, а насиље међу децом све чешће и бруталније.

)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Biljana 77

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Svako može da bude (loš) roditelj

Re: Tragedija i njene podvarijante

Re: Tragedija i njene podvarijante

Re: Tragedija i njene podvarijante

Re: Tragedija i njene podvarijante

Re: Tragedija i njene podvarijante

Re: Tragedija i njene podvarijante

Re: Tragedija i njene podvarijante

Jedan dobar tekst

Komsija

DA LI ĆE SE NEKO POSLE OVE TRAGEDIJE ...

Re: DA LI ĆE SE NEKO POSLE OVE TRAGEDIJE ...

aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

Re: aj

"Шта ме питаш како сам! Како могу да...

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

Re: "Шта ме питаш како сам! Како могу да...

Biljana 77

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana