Kuća gori, Jelica se češlja

/ 17.06.2007. u 21:37

Komentari: 120
Čitanost: 25307
/
Preporuke: 4485
/

Isto to, samo malo drugačije.

Budimir, Ragdoll

Odlučila sam da organizujem blog-banju za lečenje i oporavak od stresa. Najviše, inače, volim pitanje:"Kako se suočavate sa stresom?" Hvala, odlično se suočavam, naročito posle takvog pitanja, ko voli može na meni da magistrira psihopatologiju.

Ovo par dana liči na onu Rubikovu kocku, gde su boje blizu, ali vrlo različite i razbacane po suprotnim ćoškovima.

To tol'ko da vidite da vam treba malo banje (bez marketinga ništa)...da se malo opustite.

Ovo je priča o tome kako sam bila Mama Patka. Duža priča.

Ceo svoj život obožavam, volim i skupljam životinje. Nikad nisam mogla da im odolim. Kad sam bila mala, užasavala sam rodbinu u selima. Spasavala sam poljskog miša iz bunara u fazi kopanja. Onda su morali iz te rupetine da izvlače i mene i miša. Da bih se manula miševa, u tim krajevima glodari spadaju u vrstu "pogan", poklonili su mi prasence. Jasna je bila bistra kao kap, vernija od svakog kučeta...do kraja raspusta, a za sledeći, zimski, su Jasnu čvarkirali...nikad im nisam oprostila...strina Dara mi je mahom služila pečene životinje, sukcesivno ili cele (njen domet ljubavi prema životinjama), ali je stric Andra kupio moju večnu ljubav time što me je uvek dočekivao džepova punih - malih zečeva.

Sa svih slava i poseta bočnijoj seoskoj rodbini sam donosila piliće. Kratka rasprava roditelji-strine ("Nemoj tetka, šta će joj pile, kud' ćemo sa njim" - " Ma, uzmi ti samo, ljubi je tetka, pustite kad dete voli...") se završavala sa piletom u džepu. Posebno zabavni su bili "gološijančići", pipilići od kokošije vrste golog vrata, a na vrh glave frizura ludog dirigenta. Apsolutno najsmešnija sorta.

Tako sam dobila i Jevrema. Jevrem je bio žuta loptica, dodatak uz slavske ponude. Ludo smo se zabavljali, onda je on ostao kod babe, ja otišla u školu...za godinu dana je baba revoltirano zahtevala da sa sobom u Beograd ponesemo i svog petla, koji napada sve oko sebe. Petla?! Zaboravljeni Jevrem je, u medjuvremenu, izrastao u ponos i diku svog roda. Prelivale se boje na sve strane, oko oštro i zlobno, kresta visi...U autu diskusija kuda sa Jevremom. Jevrem je, vezan uzicom za nogu, smešten na balkon, za tu noć, dok se ne nadje rešenje (majka je predlagala supu duže kuvanu, ali nije se mogao naći dželat). Ujutru u pet sati, novobeogradsku tišinu je rasparao Jevremov urlik...Jedva smo bunovni našli balkon, Jevrem je u opisu svog radnog mesta kukurikao, budeći i mrtve...nije pomogla ni kartonska kutija nabačena na Jevrema. Kukurikao je bez prestanka, tri sata, kao poparen. Majka i otac su se, idući na posao, sa izbečenim komšijama, u liftu, zgražavali zbog "tih seljaka, koji u grad dovlače živinu, mis'im straaašno!" Jevrem je istog dana deportovan srećnim dobitnicima u neko avalsko selo.

SI Yuma Nanntiss

Tako sam imala i kolekciju šumskih žabica, onih što najavljuju kišu, otrovno zelenih, sa pumpicama za odčepljivanje lavaboa na prstićima...ježa, koji me je pratio u stopu, pun buva i ujeo me tako, da i danas imam ožiljak...pa Oljica, štene koje mi je poklonio badnjevački šef železničke stanice, pokušaj mešanja lovačkog psa i veverice...imala sam i male guštere, koji su predivni, jer izgledaju kao krokodili skupljeni od pranja (savet zainteresovanima, ako uspete da uhvatite guštera, polako otvorite ruku, ostaće na njoj mirno, jer je topla, a onda do hipnoze možete da ga češkate ispod brade, to obožavaju)...

Naravno da su se i moja deca navukla na tu ljubav. Moja ćerka je imala šest godina, kada je čvrsto odlučila da "kad bude velika, radiće u Greenpeace-u" Odlično...kako udati ćerku, obučenu u žutu kabanicu, koja u kišnom vihoru, nasrće na prekookeanske tankere?...imali smo hrčka, par miševa (oni što plešu kao derviši), koji se u roku od mesec dana razmnožio=16 beba miševa, malih kao dugmići...jedva smo se ih rešili...zeca, koji nam je izjeo sve kablove po kući...mačke i da ne računam...Muž se ne buni, šta će čovek.

E, tu stižemo do Mame Patke...Pre četiri godine, završavajući posetu Beogradu, otišla sam na Kalenić da kupim sir i kajmak, sa namerom da preveslam granične fitopatološke kontrole...umesto sira, sa pijace, sam donela dva pačeta, živa, malecka, bela, sa narandžastim nogicama i kljunom, a oke kao sjajni biberi. Kupila ih iz kartonske kutije kosmajskog seljaka. Uz uputstvo za prehranjivanje i upotrebu. Muž je odumrlo gledao, znao je već celu priču...moja Gorica je izjavila "Nisi normalna, ali stvarno nisi normalna!" Deca su bila oduševljena. Pačići su se javljali "pak-pak" i mljackali mokro projino brašno.

Moj mačak

Prošvercovala sam ih u Sloveniju u kutiji od cipela, ćućorili su ispod sedišta. Živeli su u velikom terarijumu (ostalom od hrčka) i pakali sve vreme...neverovatno je to da ta bića nikada ne ćute. Da bi ih pustili u šetnju, zatvarali smo mačka Bagiru. Pačiči su tabali po stanu, narandžasta stopala su šljapkala po parketu. Kretali su se uvek zajedno. Odmah su zapamtili ko ih hrani, postala sam Mama Patka. Drali su se čim su čuli moj glas. Jurili me po stanu. Išli smo i u šetnju napolje. Iz stana, u lift, prvo ja, a za mnom, sprintom kratkih nožica i bebe patke. Komšije su padale u nesvest. Udješ u lift, a unutra pakću dve reklame za moher čarape. U centru Ljubljane. Pa šta?!

Najlepše od svega je bilo kupanje. Kupali su se ili sami u veš kadi ili sa decom. Vuk i Zarja u kadu i dva živa pačeta, koja plivaju kao gliseri, nogice rade kao propeleri. Posle kupanja, spavanje. Stariji Vid na kauč, okupane i obrisane patkice na njegove grudi i ćućuću-ću, zaspe pačići sa glavama ispod krilaca.

Nosila sam ih, u korpi sa travom, deci u školu, gde smo utvrdili da, ni učiteljice, ni deca, nikada nisu videla žive pačiće. Iz škole na kafu sa drugaricom...kelnerice u kafiću oduševljene, gosti obaška...na povratku kući počinje pljusak...kud' drugde, nego kod svojih pobeći, na svoju zemlju...u ambasadu...a tamo,moja drugarica, zadužena za mene-medije i kulturu, je sa smehom zabeležila ovaj ekskluzivni diplomatski dogadjaj. Pačići su bili mirni, osećali su da su na teritoriji zavičajne države.

Kasnije smo ih švercovali ponovo. U Hrvatsku. U Istru, gde žive i danas. I dalje u paru, kao velike sivkaste patke. Jedino što su zaboravili Mamu Patku. Tako valjda treba, mada kako je srcu majčinom, samo ja znam...

Za Dušanovu macu.

p.s.

Nedelja veče. Pravo vreme za reprize, a bogami opet je i vreme za banju.

Atačmenti

Resized_BUCA (2).jpg / 14.9 / KB image/jpeg
Resized_BUCA (3).jpg / 11.36 / KB image/jpeg

postavite na |

Komentari (120)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Jelena Krajšić 21:55 17.06.2007

Jelice

evo jedan način da se izleči stres.
(Doduše, ovo mu dođe kao sprej protiv muškaraca, mislim nije baš tema, ali ko mari.)

Zamislite nekoga ko vas nervira i uživajte:

zokster 22:03 17.06.2007

Kuca gori, a Jelica se ceslja

gordanac 19:15 26.06.2007

Kuca gori, a Jelica se ceslja...

...a pačići oko nje... :))

Jelica Greganović 20:08 27.06.2007

Jao draga!

koji kičić preslatki! i glavom klimaju i sve...ko šećer!

nsarski 22:04 17.06.2007

'Nough said

Jelica Greganović 22:06 17.06.2007

Zoks,

da ne bi bilo nesporazuma. Ja sam te obrisala. Šala na moj račun - da, šale na račun ubijanja životinja i ljudi -ne.

Obrisala i dijalog sa HP, jer nema veze sa temom.

zokster 22:42 17.06.2007

Re: Zoks,

ok, razumem. Sale na tvoj racun - da, kazes?

Nebojša Milenković 23:42 17.06.2007

MNOGO LEPA PRIČA!

Jelice
lepa, baš MMNNOOGGO LEPPA PRIČA!
a evo i njih - dobro su + nisu zaboravili Mamu Patku: NAPROTIV!

Jelica Greganović 23:43 17.06.2007

Mož' i češkanje,

ima veze sa buvama, a buve su životinje i eto...
potrudio si se :)

Jelica Greganović 23:44 17.06.2007

Nebojša,

mislim da ti nešto pobeglo iz komentara, verovatno neke patke...

Nebojša Milenković 23:49 17.06.2007

Re: Nebojša,

PA TU SU!

Jelica Greganović 23:51 17.06.2007

Je l'

u tvom komentaru? ja ih ne vidim. to su opet one komp misterije sa fotkama, u to se ič ne razumem.

Nebojša Milenković 23:53 17.06.2007

evo ih još jednom i mnogo su, al mmnnoooggooo lepe - valjda će ti sad stići tj. doleteti

Jelica Greganović 23:56 17.06.2007

Kanda

lete dužim putem, ničeg nema...
dok ne dolete, odoh ja da čmavnem..
pišemo se sutra.

Srđan Mitrović 22:25 17.06.2007

jelice

ti si jedna prava cica maca. mislim da sam te video u ovom klipu negde, ali nisam siguran...

Jelica Greganović 22:27 17.06.2007

Kako

papagaj? :) ajd da čujemo, kako se zove i šta zna da kaže? ili ima braon iznad kljuna?

Srđan Mitrović 22:32 17.06.2007

Re: Kako

papagaj dule je relativno dobro. ima vec preko 15 godina, i ovih dana je imao šlog, pa se oporavlja. inače on je iz grupe Love birds, samo što je oduvek bio sam. zato ga i obožavam. trenuno ne može da leti, nego mu je jedina zanimacija da izađe iz kaveza i kricka sve oko njega. trenutno se nameračio na kevin milje.
ovo su mu rođaci....

Jelica Greganović 22:39 17.06.2007

Da li znaš šta

rade ženke Love papagaja...ja sam bila fascinirana!
Moja sestra od tetke je imala par Love b. i ženka je stalno pravila, bukvalno, rezance od svih papira na koje je naišla. Od onog na dnu kaveza, do papira na stolu. Sistematski je od njih pravila tanke, duge tračice.
A onda smo je jednom gledali na stolu i shvatili zašto. Ona izgricka tračicu i proba da je utakne u rep! One imaju kratak rep, a htele bi lepši-duži! Ej! Zamisli ti nju...naravno tračica kratko stoji, čim ona mrdne, tračica klizne i ispadne...nikada ne uzima staru, uvek pravi novu i opet priča iz početka. Trebalo je da vidš nastup kada je jedna tračica nekako ostala u repu. Ona se osvrnula, videla da je uspela i tako se važno i manekenski prošetala po stolu, da smo se povaljali od smeha. Pazi ti nju, kako je popravila prirodni manjak, ulepšala se, ženskica.

Srđan Mitrović 22:44 17.06.2007

Re: Da li znaš šta

papagaji su čudo. Ovaj moj nije baš normalan. Ova vrsta kao ide u paru, a ovaj samotnjak. ja mislim da on i ne zna da je papagaj. mi ga tretiramo kao člana porodice. kad je bio mlađi, uredno je ručao sa nama za stolom. morali smo i tanjir da mu stavljamo. a tek što voli da se kupa!!! kad god vidi neku čašu, obavezno se zaleti u istu. tako da smo morali da počnemo da ga redovno kupamo. obožava vodu.

Jelica Greganović 22:49 17.06.2007

Ja sam

imala tigraste papagaje, oni su isto tako, kao ljudi...to za kupanje znam kako je smešno...moj Kiki je doletao ujutru da me budi (uvek otvoren kavez, zbog njega smo leti imali mrežice na svim prozorima i balk. vratima), grizao mi olovku dok pišem jer je valjda mislio da ga zanemarujem. Sedeo na mom jastuku kada sam bila bolesna, nije se odmicao. Znao je da kaže "Dušo, dušo!" i stalno se trudio da bude nekome na ramenu. Nije voleo da je sam. Tigrice su jako, jako društvene ptičice, prosto ne mogu da budu same. Kada nemaju društvo svoje vrste, onda čoveka tako tretiraju.

Srđan Mitrović 22:56 17.06.2007

Re: Ja sam

ja imam papagaje ceo život. a u dvorištu uvek bar po jedno kuče i po koje mače. uvek sami dolaze.

Jelica Greganović 22:58 17.06.2007

Dakle,

kada mu je fenomenalna! A neviđeno su smešni kada krenu nogicom u vodu, pa se predomisle.

bravar 23:01 17.06.2007

Re: Kako

E, papagaji.
I dan danas mi ostala uspomena od Cvrleta - pojedena diploma sa sve omotom plavim do pola i unisteni ramovi na slikama. Nemam srca da popravljam barem ono sto se popraviti moze. Neka, od Cvrleta je:)
A bio je obicna tigrica

OOOOPSSS:))) Ne ova, vec

Jelica Greganović 23:03 17.06.2007

Pa jes'

slično...zbunjuje me...papagaj je muško, da li je i ona?

bravar 23:15 17.06.2007

Re: Pa jes'

Ma, Cvrle bio zenka. Odleteo jednog proleca za vrapcima, sa ramena moga coveka dok su gledali kroz otvoren prozor klince kako se igraju napolju:(((

A Kikija (bio je muzjak) pustilo zensko mi dete. U skolu, kaze:(((

Sad imamo ribice. One ne mogu da nam odlete:)))

ZokiZoki 03:32 18.06.2007

E V O I N A S . . .

Aspazija 22:39 17.06.2007

:-(

I meni su nekad davno poklonili petla... bas, bas malog!!! Ja sam ga nazvala Sofronije!!! Do sledece godine je bio bas, bas veliki, toliko da sam ga se i plasila.... Ali, nije bilo tuznijeg dana, od dana kada su odlucili da "naprave supicu od njega"!!!

Jelica Greganović 22:42 17.06.2007

A gde

je živeo Sofronije? U dvorištu?
I šta, na kraju je ipak završio u supi?

Pravo da ti kažem, jedina životinja koje se bojim je petao. Znaju da budu ratoborni strašno i skaču na grudi, pravo u oči...
mada sad kad sam ovo napisala, mislim da bi gazda Cole imao i drugo objašnjenje za taj moj strah :)))

nsarski 22:47 17.06.2007

Re: A gde

Ih, u supi! To je prozaicno - mnogo plemenitije:

zavrsio je kao Le Coq au Vine...

Jelica Greganović 22:49 17.06.2007

To mora

da mu je mnogo značilo...

Aspazija 00:40 18.06.2007

Re: A gde

Da, da u dvoristu... ali kad su shvatili da je previse mator, odlucili su da je supa najbolje resenje... a i meni su to tako "slikovito" objasnili, kao da mi bude manje zao!!!

A stvarno sam se plasila Sofre.... bila sam mala i kad krene da mase krilima, nije mi bilo svejedno!!!

bravar 22:54 17.06.2007

bez naslova

Eto, ko da sam svoju pricu procitala do pola, do onog petla, samo sto smo mi donele (sis i ja) sa sela curku.
Golemu:) A terasa mala... Vrcali je odma' sledeceg vikenda:(

A u detinjstvu opela razni za vrapce, bube i ostale sitne zivuljke - da ne duzim.
A nesto najmekse i najzuce na svetu - to su pacici.
Tvoji porasli,al' nek su ti zivi i zdravi jos godina sto, a sto se tice mame - veruj mi - znaju oni ko je, samo se prave odrasli:)

Jelica Greganović 23:00 17.06.2007

ej,

a ovi su bili beli, beli kao sneg, od koga su odskakale naranžaste nožice i kljun. A najsmešnije kod pačića i pilića su krilca, ko čvarci.

aleksandrija 23:10 17.06.2007

Repriza

nemam pojma šta je pisalo prvi put ali znam da je bila ova sličica, trenuci ljubavi mojih životinjica.

Dok ja ovo pišem mačak Peđa, dotični sa slike, leži ispred ekrana pa ne vidim celu površinu al valjda ću uspeti da ispišem, kao da zna da pišem o njemu....Sav je važan. A onaj drugi stvor, koji obožava Jelicu, drema...

Ovako su se zanimali kad je pas bio mali, a sada Pedja ga uredno izbegava koliko god može, a kad ne može malo ga lupi kandžom po nosu, ovaj se onda smiri neko vreme, dok onako, malo glupav, kakav je ne zaboravi nemio događaj. On bi se rado samo igrao s Pedjom i katkad ga pomalo žvaće, pa onda Pedja, koji je inače naročito elegantan, izgleda sažvakano, to mu jako ide na živce. Al šta će sad šta je tu je...

Aragorn koji je inače došao kasnije, mnogo voli Pedju, al kao ni Jelici, ni njemu ne ume tu ljubav baš najbolje da pokaže...Mislim, ne zna da ima 40 kila i da je ogroman...Možda misli da je još mali. Kao onda kad je došao pa nije mogao sam da skoči na kauč moralii smo da ga poguramo...

A evo ga sad:

Jelica Greganović 23:12 17.06.2007

E jesi

me slatko nasmejala, čuj "i katkad ga malo žvaće"...žvaće mačka...ljubi ga tetka.

aleksandrija 23:14 17.06.2007

Re: E jesi

Jeste, dušo, i tebe je žvak'o, a sećaš se kad ti je uleteo u krilo, onako mali, sitan....

bravar 23:21 17.06.2007

Re: ej,

Nema veze, vidi ovo:)))

Jelica Greganović 23:25 17.06.2007

Pa

jes stvarno...kako sam samo to mogla da zaboravim.

Gospodja Klara 23:29 17.06.2007

Re: E jesi

Nego sta, rade oni takve gadosti. U jednom trenutku sam u isto vreme dobila na cuvanje divnog pedigriranog persijanca (izbegao iz opsednutog Sarajeva, vlasnica izvukla sebe, njega i pasose za oboje) i samoinicijativno usvojila jednog strasnog stenca, mesanca krokodila i pirane, tupavog i nesuvislog. E taj stvor, pored toga sto je krao i pod tepih zakopavao prljave carape ukucana, umeo je strasno da zlostavlja macka, najcesce tako sto je jurio kroz stan uporedo sa mackom drzeci u celjustima pramen duge persijanerske dlake (koja je drugim krajem bila cvrsto zakacena za vlasnika). I onda nestaju pod krevetom...

Jelica Greganović 23:31 17.06.2007

Idila

čista idila...

jadac 23:31 17.06.2007

Re: Pa

kad sneg padne obucite stilke i trenerke

Jelica Greganović 23:33 17.06.2007

Jadac

? stvarno ne razumem, šta su stilke? a i ovo sa snegom i trenerkama...ako može sporije, a ja ću polako da čitam.

BebaOdLonchara 00:49 18.06.2007

Re: ej,

e, pa meni mama javila da sad u dvoristu imaju dve patke (tj, ne znaju da li su bate ili seke). jedan je stariji ali samo zato sto je drugi umro od infarkta (mali alexa ga je juri po dvoristu...ehem) ali su nabavili posle jos jednog. pitam da li ce posle u supu :-o kazuu mi 'svasta! to su nam sad ljubimci!'...
ja sam imala cicka, morsko prase, nema ga vise. imala sam miu, sijamku...ni nje nema vise. bojim se da nabavim opet nesto, cvece mi nikada ne cveta iako ga redovno zalivam...bolje da prestanem ovako da se reklamiram

ps. super kuvam! (trep)

aleksandrija 15:38 18.06.2007

Re: Idila

Pa dobro, nije to baš tako strašno zlostavljanje. Evo gledam ih jutros mačak Pedja oće da uđe u dnevnu sobu koja je zatvorena, kad smo ja i dete van kuće oni tamo ne borave, a Aragorn ga malo liže po glavi, mačak jaaako besan sve sikće na njega, verovatno preventivno. Mislim nije bio u pravu i nije hteo ni malo da se poigra...tako da nije ni on baš nevin u tom procesu, čak je malo i grebno nesrećno pseto bez razloga.

Baš razmišljam, ne znam ko je prvi počeo, al' to mi liči ko ovde na blogu, biju se, sve bez razloga i svaki dan iz čiste zabave. Još očekujem da neko od njih počne da štrajkuje, jedno sam sigurna Aragorn (labrador) sigurno neće štrajkovati glađu.

bravar 23:34 17.06.2007

bez naslova

Tako sam imala i kolekciju šumskih žabica

Mi smo dugo cuvali u kuci gatalinku. Prelepa, zelena...

Jelica Greganović 23:39 17.06.2007

Imala sam

i ja gatalinku, ali se UDAVILA...ne znam kako, biće da sam stavila previše vode u teglu. Najlepše kod gatalinki su im one pumpice za otčepljivanje lavaboa, na prstima. I zvuk, kada je tišina, tih pumpica.

Dejan Stanković 00:55 18.06.2007

Postoje neke zabice na Karibima

Jednom na Karbima legnem u krevet a u sobi se neka zverka dernja. Nesto nam se uvuklo u sobu pa se dalo u dreku zidovi se tresu. A ne mozes da je pornadjes. Sav sam namestaj ispomerao dok je nisam nasao u nekoj saksiji. Zabica, malecka ko petoparac a urla se tresu se zidovi. Gleda me naivno nisam mogao da poverujem da je to ona. Ni manjeg stvora ni glasnijeg. Ocekivao sam krastacu od 2 kile.

Dejan Stanković 00:50 18.06.2007

Evo je Andja

DEDA 08:52 18.06.2007

Riki

eee to je bio pas,Pikinezer "nemacki" ( dosao iz nem..) lep koa slika , nije od onih kao da su udarili u zid . vec od onih sa dugom sarenom dlakom , koji vas zove da ide napolje to jest da mu otvorite vrata , nema veze koliko je sati , koji je znao da peva sedne i zavija u ritmu , da bi poceli sa pesmom morali ste da mu pevate brazil od Bebi Dol, znate ono brail spanija kolumbija..... i on bi pevao kao lud sve dok mu ne kazete ajde dosta je bilo ... da ne duzim moga bih o Rikiju da pisem jos pet sati ali....pozdrav

teodora 08:54 18.06.2007

cica mace psihopate

ja sam uvek imala mačke. prvo sam imala dinu, za koju smo prekasno shvatili da je dečko, pa je postala dino. prgavo jedno stvorenje, imao je traume iz detinjstva. jedna mala marija ga je maltretirala dok je bio mače, i kad je odrastao nikome nije dao da ga mazi osim mojoj mami, i meni ako sam dobra. ne sećam se kako je uginuo.

onda sam imala miću koji je bio žut i tigrast (kao i mali skot pre njega) i bio je velika maza. jedini problem s njim je bio u tome što bi obavio nuždu po maminom krevetu kad joj se desi da kasni s posla. i onda, naravno, ja dobijem grdnju... mića nam je kidnuo negde kod mojkovca, vodili ga na more. ja ga pustim iz one vražje korpe za mačke da obavi šta ima, jelte, kad ono prođe šleper, a mića trk u brdo. :(

vrhunac mog iskustva sa mačkama je bio zverko. tj, bila. poučena iskustvom iz detinjstva, reko neće meni još jedna ženka da ispadne muško, ja iskusno dam "mačoru" ime zverko. i čekam, čekam, a zverko i dalje... neobdaren. na kraju smo skontali da je ipak devojčica. zverka sam našla ispred kst-a, posle jedne od retkih poseta istom. mali je bio, malecki, manji od mog dlana. ja šta ću, mače u torbak pa kući. mama je dobila nervni slom kad je videla da sam joj OPET dovukla mačku. al ova je bila najpametnija na svetu. jeste da je bila monstrum i da je grizla i grebala sve oko sebe, uključujući i ruku koja je hrani, ali je zato bila smešna ko bioskop. dok je još bila mače, vodili smo je u utjehu na more, gde je iskusno pala sa masline na dupe. glupa gradska mačka. ložila se na mog najboljeg ortaka, svaki put kad bi mi ovaj došao u kuću, ona o'ma dobije teranje. posle smo je, jadnu, sterilisali, duša me bolela. onda sam ja prebegla u dijasporu, a mama je zverka preselila u arandjelovac...

Prilicno Anonimna 09:17 18.06.2007

Samo se ti cesljaj!

Jelice, vise volimo da se cesljas, stavljas ladnu i pravis sestice nego i ti da odes. Ako ipak odes, ti ne dizi glavu sa knjige koju ces, nadam se, pisati, nama citacima! Jako sam malo boravila u ovoj novoj kuci; nije mi nekako prisna atmosfera, moram priznati, nov, moderan namestaj, susedi kao da se ne poznaju od pre ali tvoj blog je jos uvek isti -domacinski! Zato ne idi (za slucaj da ti to uopste sevne kroz glavu) pa makar morala i frizeraj u sopstvenoj a novoj kuci da otvoris! Sa sve diplomama.
Pozdrav.
p.s. Imamo iste jastuke ali nazalost "neistu" macu.

Jelica Greganović 09:25 18.06.2007

Draga,

mene je malo teže uvući u kolo, al' posle me je malo teže izneti napolje. Daklem, ja nešto ne nameravam da se selim ponovo, odnosno iseljavam.
Što se atmosfere tiče, trebaće malo vremena da se ovde osetimo skroz kao kod kuće, što nije ništa neobično. Ne može sve odjednom.
A što ja volim taj jastuk sa kićankama, čudo jedno :)
Hvala ti za lepe reči. Moram napolje na brzaka, a kad se vratim da me sačeka priča o "neistoj" maci. Važi?

yu1bcd 10:00 18.06.2007

Re: Draga,

Gazdarice, prijavila si tri vrla Stajerca ali otkuda sada i Greenpeace cerka u ovom nastavku?

Dobro je da sinoc nisam citao blog jer bi opet trazio samojede po dezeli i okolini. Onaj mali Istarski bastard ciju sliku sam jednom prikacio na tvoj blog ostao da lezi u Jagodinskoj crnoj zemlji posle majskog toplotnog udara...

Prilicno Anonimna 10:03 18.06.2007

Prica o macoru

Ma, nemam macu. Imala macora, koji se zvao Mihajlo. Bio je kontroverzna licnost, avlijaner a gospodin, debeo kao foka a elegantan kao balerina. Umiljat do besvesti, svu vunu u nasem mirko svetu a i sire, preo je ON, topao kao kolaci a tabadzija i glavni macor u ulici. Veoma stidljiv i dobar kao dusa. Najvise sam volela kada mu tepamo i hvalimo ga a on saginje pogled , prosto crveni i izvodi neke cudne pokrete nogama, da skrene paznju... Kada ga grdimo, on se pravi stranac. Kada je u drustvu maca, ne poznaje nas! A bio je i veliki seret. Dakle, taj macor-covek je bio sve. I onda je kao stari boem, umro, sa pola uva, sa jedne strane...Ali nije umro zbog fajta, vec od starosti, boemskog zivota i slovenske melanholije.....Radnja se desavala u BGD-u. Eto, to je bila prica.

Htela sam, ustvari, da kazem "ali ne i macu".

yu1bcd 10:34 18.06.2007

Re: Prica o macoru

Setih se Balasevicevog pevca, gusaka i pataka

Jelica Greganović 12:07 18.06.2007

Iju!

Al' su ti asocijacije...

yu1bcd 12:12 18.06.2007

Re: Iju!

Gazdarice, da li tebe i dalje iznenadjuju javni, a posebno anonimni komentari na blogu? LDP grupica u defanzivi ali feministicka mi se cini jakom. Kuce & mace forever!

Jelica Greganović 12:26 18.06.2007

Ćerku

imam od 1993. godine. Ne pratiš gradivo. Ima je u postu o imenima onoliko. Zarja. Imam 2 sina i ćerku.

yu1bcd 12:36 18.06.2007

Re: Ćerku

Tesko zmu sa teenage cerkom

Valja odganjati mazoljave mangupe. Mama je odradila svoje kada je bila mala. Naravno u MB!

Idem nesto pametnije raditi! Manje od tri sata bloga. Jos malo pa izlecen

BTW ja ne pisem preostro nego telgrafski, isuvise sazeto sto je posledica 30 godina zivota izvan prirodne sredine maternjeg jezika, racunarskog programiranja i naravno radioamerske telegrafije! Lep dozivljaj preko vikenda u takmicenju sa Azijom u kojem se izmenjuje informacija o godinama starosti. Ja sa 62 iznad proseka od oko 50, a onda mi se u ponoc javljaju Japanci iznad 70. Stariji ljudi ranije ustaju

Jedan je cak napunio 88.

Jelica Greganović 14:11 18.06.2007

Mene

već dugo ništa ne iznenađuje. Nemam pojma o grupacijama, ne postizavam još i time da se bavim...forever nego sta. I bebe.

yu1bcd 19:10 18.06.2007

Re: Mene

Tesko nama kada ti dobijes unucice

Zivotinjsku farmu cemo jos nekako preziveti na obroke...

Aleksandar Vasović 09:33 18.06.2007

animal planet

A ja sam sem kerova kojih je uvek bilo po nekoliko (čačak, veliko dvorište, lovačka kuća), a i kokošaka i krmadi (dok grad pre 30-ak godina nije stigao u moje predgradje, pa zabranilo) imao i sledeće kućne ljubimce:

1. Ježa Miloša.

Našao sam ga u Spomen Parku kao sasvim malog (kolik' dobro ćureće jaje). Prvo smo ga zaprašivali "Pitroidom" jer je vrveo od buva. Onda smo ga, kad je malo odrastao vakcinisali kao mačku. Pošto veterinar nije znao kako da ga upiše jer sam bio jedini ludak koji je ježa držao u kući, pisalil smo tamo "mačka, domaća." Jež Miloš je noću hodao po kući i po dvorištu, mljackao bube, uhtao i puhtao. Dolazio je da ga tetošimo po stomaku i ručao je zajedno sa nama. Onda je jednog dana otišao pod kamion i načinio se na fresku.

2. Kunića Dobrivoja i ženu mu Dobrinku.

Dobrovoja & Dobrinku sam dobio, već ne znam ni od koga. Dobrivoje je bio siv, a Dobrinka onako šarena (braon - bela). Živeli su u dvorištu u rupi ispod kajsije. Pošto su okotili brojno potomstvo i iskopali desetine metara kanala, a bili su permanentni izvor nervnih slomova za pse, odlučili smo da ih prosledimo komšiji, pokojnom Ristu Grku. Tamo su Dobriovoje i Dobrinka poživeli srećno i dugovečno, a Risto je napravio posao od uzgajanja kunića.

3. Kornjaču Stevana.

Stevan je bio obična šumska kornjača koja je odnekud dolutala kod nas u dvorište i uselila se u grm nekakvog cveća, baš pored baštenske česme. Nakon nekog vremena se opitomio i počeo da izlazi kad god je neko u blizini. Voleo je da jede dudinje. Jednog dana je nestao. Podozrevam da je i on otišao pod kamion.

neverlander 11:59 18.06.2007

Djina

A mi smo imali crvenkastog jazavicara Djinu.
Tata je kupio za lov. Pricao je da nikada takvog psa nije video i da je bila vatra ziva u sumi. I tako je preko zime skoro svakog vikenda isao sa njom u sumu po snegu, a onda u nedelju uvece tata dodje i dovede smrznutu Djinu. Sestra i ja je lepo okupamo samponom Kosili da nam mirise, pa joj obucemo dzemper koji smo nosile kada smo bile male (omiljeni) i onda sednemo sa njom pokraj peci krenemo da joj lakiramo nokte. A ona.. samo onako umilno gleda i cuti. Sta da kaze. Pustila decu da se igraju pa joj milo.
A tata nam je posle pricao kako su ga svi zezali kada u lov povede kuce sa nalakiranim nokitima, ali valjda je i njemu bilo zao da nam kvari zabavu.
Bez obzira na to sto je bila uvek "doterana", Djina nas je kao klince stvarno cuvala. Vise ona nas nego mi nju. Niko nije smeo na ulici ili kada dodje u goste da nam prodje i da nas pomiluje.
Posle je ostarila, pa smo onda mi malo vise cuvali nju. Nasa Djina...

aleksandrija 15:32 18.06.2007

Re: Djina

Ova prekrasna pričica mi je razvedrila dan koji je strašno započeo, pošto sam pročitala u novinama za nekog manijaka koji muči kučiće negde po Srbiji (Kurir - sa sve slikama jezivim). Plakala sam na glas. Posle ove slatke priče o jazavičarčići Djini povratila mi se vera u ljude. Mnogo ti hvala na njoj.

neverlander 16:43 18.06.2007

Aleksandrija

drago mi je da ti se pricica dopala. brakjazavicari su veoma slatke i uzasno pametne i odane kuce. divna je jedna bica.
e, sada videh kurir. kakav monstrum! kako taj covek moze da spava?
na svu srecu vise je nas koji volimo zivotinje:) zivele kuce i mace, morski prasici, hrci, pticice, bubamarice i svi zivuljci koji nam ulepsavaju zivot!

Jelica Greganović 19:28 18.06.2007

Tako je!

ŽIVELI!

aleksandrija 10:18 19.06.2007

Re: Djina

Jao, kad sam ja bila mala imala sam mnogo jazavčara, moj deda je obožavao jazavičare, govorio je da su izvrsni za pacove i da su dobri čuvari. Ovo sam već negde napisala: imala sam dil sa dedom, on meni kučiće, do šest meseci su kod mene u gradu i ja ih mazim i pazim, pa onda ih odnesem kod dede na selo, veliko duplo dvorište, velika ušorena kuća na kraju sveta u Banatu... i tamo žive i rade. Uvek su bili vredni. Čuvali dvorište, jurili nepoželjne životinjice, lisice, lasice i sl. vaspitavali bezobrazne petlove i gusane. išli sa dedom kad je sedeo na ćošku kod komšije i bistrio politiku. Milina.

Dede nema odavno, a ni kuće...samo moji mali jazavičari su još tu negde sa mnom u mojoj glavi.

cincili 16:33 18.06.2007

pets & co.

oduvek sam volela zivotinje, ali sam se sada na kraju krajeva zarekla da ih vise necu imati...jednostavno, ne spadam u bas normalne pa da mogu da prebolim i rastanak s njima...

pocelao je s tomyem - papigica ciji je odlazak s ovoga sveta bono preplakan, cas matematike posvecen kucnim ljubimcima...

onda sledi red macaka:
jadnicak - nadjen kraj tocka jednog auta, ne veci od dlana i kost & koza, odnegovan i kao silan macor valjda zbog ljubavi nas napustio
ilija - stradao od tocka
bin laden - bio je car, ali stvarno. poginuo, posto je kao lud 3 dana kukao na glas nakon smrti mog oca. tako izbezumljenog pokupise ga neka kola...umalo i ja da crnem tad

psi:
bilo ih je vise, ali juca je bila posebna, rasa avlijaner od one najbolje sorte. umrla je od starosti sa 16 ipo godina, sacekavsi da je na duznosti zamene anchy i vestus, 3 meseca nakon tate. A & V, njih dvoje su posebna prica zbog kojih ove redove pisem ociju punih suza. bili su kod nas skoro 3 godine,a onda smo morali da se rastanemo. danas zive jedno u hrvatskoj, jedno u crnoj gori. od tada mi preti opasnost da svisnem od bola kad bilo gde ugledam nemackog ovcara...

zivotinje vise necu imati, rekoh to...

BebaOdLonchara 16:58 18.06.2007

Re: pets & co.

moja mama je imala petlica Pericu koji je pratio do coska kad ide u skolu i uredno je docekivao na istom cosku kad se vracala. onda joj skoci na rame a ona mu izgnjeci bonbonu tako da iz njene shake kljuca. jedan dan ga nije bilo i ona je znala da je ceka perica u rerni... :-s

nesto kasnije je imala Kalu, crnu avlijanerku sa belom 'portiklom' koja je takodje pratila u skolu...posle 14 godina Kala je posle jednog porodjaja dobila bruh i uginula a moja mama je tog leta izgubila 10kg od tuge. i danas prica o njoj i o filmu u kojem se javlja ta neka kerusa Kala koja je izgledala kao i njena Kala. i uvek place uz taj film...zarekla se da nece imati zivotinje, sve dok ja nisam donela cicka...pa posle Miu...sad sve drage machke iz komsiluka zove Mia

eh, kad bi samo oni znali kako su nam dragi i koliko patimo kad ih vise nema ;;;-(((

Черевићан 17:59 18.06.2007

коки

наш папагај тигрица константин - Коки након 10огодишњег овоземаљског тарајања угинуо је у марту 1998.
ивана,кћер нам,са којом је делио све ,од тањира до постеље,решила је да га сахрани у запаљеном имровизованом бродићу који је пустила . . . низ дунав.ко викинга.у знак сећања на заједничке тренутке написао сам му песму ''избављење''

отишао . . . цвркут затворени
отсад му вода боравиште вечно
рибе га нежно крљуштима маазе
одбир је прави . . окружење речно

кавез му више не спутава тело
пливаће он свој . . замишљени леет
како је био птичица са духом
у распону крила . . .припашће му свет

назирем у уху . . дођи Коки ,љуби . . .
празнина одзвања . . . влажи ми се око
живот је уствари . . . кружење стално
срешћемо се опет . . верујем дубоко.

Jelica Greganović 18:14 18.06.2007

Eh,

kako ste zlatni, svi...

snezana7plus 18:19 18.06.2007

maca na vrata, a ja u zid :)

E Jelice, ja nisam nikada tako dovlacila zivotinje u svoj stan. Pomislim prvo: ma bice im tamo lose - bolje im je da su na slobodi.
Al' , kakoonokazu: ne lezi vraze, moj sin kao da se umetnuo na tebe.

Jos kad je bio mali dosetala nam neka maca do praga. Mala , slatka - divota jedna.
Ja da joj pomognem da izadje a moj potomak u dreku : ja se nadam da ce maca da odeeeee !
Pomislim ja - uplasilo se dete mace, pa brze bolje da je iznesem, a on u jos vecu dreku: Neeeeeeee !
Ja stanem, prinesem mu macu pa pazljivo pitam: Hoces da pomazis macu ?
On meni : Necu
Ma mora da se boji, opet ja "pametno" zakljucim i ponesem je napolje.
Potomak opet drechi : Neeeeeeeeee, ja se nadam da ce maca da odeeeeeeeeeee !
Sta sad dodjavola hoce ?!! Da maca sama odseta ??? Pustim ja macu i ko budala za njom vicem (ko da je pile) ish, ish...
Ovaj opet u dreku: Neeeeeeeeeee, ja se nadam da ce maca da odeee
Konacno mi upali kliker i shvatim da mi dete brka rechi nadam i bojim.
Ostade nam maca, a ja malo lupala glavom o zid, kao svaki normalan roditelj...

Jelica Greganović 19:07 18.06.2007

Koja priča,

vidiš ti nesporazume u komunikaciji...

kuki 19:17 18.06.2007

Ajde da probam ponovo

izvini sto se vezbam na tvom blogu, mada sam prilicno siguran da nije do mene sto se slike gube

ocuments and SettingsGKARADZIDesktopPicture1.jpg' alt='' border='0' />

kuki 19:29 18.06.2007

Re: Ajde da probam ponovo

bravar 19:25 18.06.2007

Bez naslova

Htela sam sinoc o stiglicima moga detinjstva, al 'mi se nije dalo:(
Ptice su jedne od mojih omiljenih. Slobodne da polete visoko i da se prizemlje, ako treba, one su olicenje svega onoga sto bih volela da budem, da mogu:)
Cesto posmatram golubove! Ove nase, pitome, gradske. Mislis da su tu, da su tvoji. Ali...
U jednom podstanarskom stanu, na terasi od oko 15-tak kvadrata, ugoscavala sam godinama citavo jato. Pocelo je jedne zime dok su promrzli vapili za sacicom hrane i zavrsilo se isto tako jedne zime- mojim odlaskom.
Sa koliko poverenja su mi jeli iz ruku, gledali me sa kuhinjskog prozora dok poslujem za sporetom!
S" proleca bi imali i podmladak u saksiji koju sam, neznajuci, za njih postavila ispod stola u cosku.
Kad mi se rodilo ovo malo, bili su prve zivotinje sa kojima je uspostavio kontakt. Hranio ih je i vristao od radosti, a oni su mu prilazili sa paznjom, kao da su znali da ne treba da ga uplase!
Mislim da su oni jedini razlog tuge koju osetim dok mislim o tom podstanarskom periodu.Oni su bili pravi kucni ljubimci. Slobodni da odu kad god pozele, a ipak,

uvek tu kraj mene.

Jelica Greganović 19:30 18.06.2007

A kod

nas su se, na Novom Bgd jedne godine gnezdile gugutke. Kakva je to siva boja, kao maglica mekane.
Ovde sam morala žestoko da izgrdim drugaricu, koja živi na rubu grada, kupili stan, pa im palo na pamet da sruše prošlogodišnja lastavičja gnezda na balkonu, kao da se ne vrate laste! Nisam mogla da verujem...mislim da posle mog odužeg izlaganja, su ih ipak ostavili...

bravar 19:44 18.06.2007

Re: A kod

Dobro je ako su ih ostavili.!
Imala sam i laste pod strehom u tom stanu. Steta sto je bio podstanarski:(
Hm, a i te stiglice volim. Cuvao ih moj tata preko zime, a u prolece ih pustao na slobodu. Sto oni ne znaju da pevaju... Al' mogu da se nauce. Ucili smo ih da pevaju kao slavuji. I uspevalo je:)))

bravar 19:48 18.06.2007

Re: A kod

Di je slika???Evo nove

Ljuttko 20:51 18.06.2007

Re: Bez naslova

hajde da ispricam i kratku( cuj kratku, kad se ja raspisem) pricicu koja nije moja ali smo u njoj nas nekoliko na poslu aktivno ucestvovali bar kao slusaoci. Prosle godine , u vreme onih velikih poplava na balkon mog prijatelja na zemunskom keju doleti trudna divlja patka( jel se tako kaze za patku kad treba da snese buduce mladunce:) - ko zna gde je krenula a gnezda ili vec bilo cega gde one izlegu jaja nije bilo od velike vode i eto nje u zardinjeri na visokom spratu. Kako je prispela tako je jaja izlegla i sela na njih - i da je imala dobar osecaj gde ce, imala je , na toj terasi raste dzungla, s ljubavlju gajena a o ljudima koji vole sve zivo da i ne govorimo. Danima smo razmenjivali poruke o pacecem zdravlju - ona je strpljivo pristajala da je hrane ali se od gnezda nije micala bar dok je neko u nju gledao. Niti je dala da joj se primaknu . Nista preteci zvuci, samo se narogusi malo. I , eto pacica posle izvesnog vremena, pacija radost na terasi i kod stanodavaca. Sve onako kako Jelica opisuje samo sto je tu i uvek prisutna brizna bioloska majka . Brizna ali velikom vodom pometena . Ili stanom na spratu ili ko zna cime tek , jedan dan zovem da pitam kolika su deca, rastui li a moj ortak obesio nos , kaze nista ne pitaj glava me boli dva dana ko da sam ih ja podavio - sta se desilo, mati je resila da ih povede u prvi let, setnju po vodi ili vec gde divlje patke idu, uzletela a oni za njom puni poverenja a bez krila takoreci samo se strmoglavili u dubinu. Ovi iz stana nisu smeli ni da odu i pogledaju dole, porazboljevali se, mama patka se vracala ali njih malenih nigde a onda nije bilo ni nje sutradan. Posle nekoliko dana eto meni radosnog poziva - komsije iz prizemlja se cudom cude koja budala gaji patke u sred grada jer nesto gace i gace po ceo dan oko njihove terase. Kad su pogledali , a ono "nasi" pacici i majka im. Kako je priroda udesila da prezive pad sa sestog sprata , jesu li mlatili nozicama, savili se u klupko, vrag ce znati. Posle nekoliko dana preselili se gde i treba , na Dunav sa koga su i potekli .

Jelica Greganović 21:36 18.06.2007

E, ovako

nešto stvarno nisam čula...ne ovo kad su "poleteli", tu sam se živa smrzla...nego to da je doletela kod njih i izvela mlade...

Ljuttko 22:30 18.06.2007

Re: E, ovako

Moj drugar koji je bio domacin pacijoj porodici kaze da se raspitivao kod biologa i da to cudno pticje ponasanje biva ponekad kad se priroda skroz poremeti karakteristicno za sve vrste zivotinja, ako je imala neko gnezdo a voda ga prekrila instikt je poterao i doterao tu gde se i nasla - . mi smo se u razgovoru salili da mora biti da je predosetila da ce tu gde je sletela biti voljena jer tako i jeste bilo. Moracu proveriti da li je prosle godine nastala koja fotka cudnog dozivljaja pa ako je bude , prilozicu nekako. Skroz fascinirani tim dogadjanjima samo smo razmenjivali info , sve se na kraju odigralo nekako brzo da ja nisam ni stigla da vidim ni pacice ni majku im.
Prosle ili pretprosle godine kad je voda prekrila Veliko ratno ostrvo na dorcolsku stranu Beograda donesena maticom u pokusaju da nekud ispliva dosla je srna, cak koliko se secam i 2 , jednu su uspesno uhvatili i oporavili a druga je bila previse iscrpljena i uginula je. Voda poterala kao i ljude sto po nekad potera. A grad i priroda su se primakli i pomesali pa i poremetili razne zivotinjske instikte

Jelica Greganović 22:32 18.06.2007

Ti divlji

pačići su preslatki, imaju pidžamice i crne nogice.

Jelena Krajšić 22:51 18.06.2007

Re: Ti divlji

Jelice, daj molim te one majmunčiće na prstima opet. Pa to je fenomenalno! Skinula sam to i svaki dan na poslu malo gledam i topim se.
Videla sam pre par dana maje, maje, maje gušterčiće, izgledaju kao crvići.
Sve malo je lepo.
Sad izvinite ali sve osim insekata. Kad su insekti u pitanju jako sam netrpeljiva, uopšte nisam politički korektna. Širim mržnju prema insektima.

Jelica Greganović 23:11 18.06.2007

Jelena,

evo ti drugi, isto takođe malečki majmunčići :)
A kada dođem u NS, vežbaćemo zavoljavanje buba. I ti ćeš nositi majicu "I ja sam buba", zato da se uživiš u njihove probleme...
Jesi vatila gušterčiće? Oni su skroz mirni na dlanu, tu im je toplo. Ne beže.
Evo sličice

dracena 20:05 18.06.2007

Jelice,

blog ti je divan. Sa uživanjem sam pročitala sve od početka do poslednjeg komentara. Kod tebe je uvek lepo, kreativno i toplo.

Jelica Greganović 20:17 18.06.2007

O, hvala...

jes' malo repriza, ali mislim da ne smeta. Da se ljudi malo opuste i pričaju o lepim stvarima i lepim bićima.

Kazezoze 20:53 18.06.2007

josh malo

meni dragih zhivotinja

Ovo je Dino, bivshi vlasnici nisu imali dovoljno vremena i ljubavi za njega pa su ga poklonili mojoj bivshoj (khm,khm), a Dino kad se naljuti kada mu neko sedne na omiljenu fotelju, se sakrije iza te iste fotelje tako da guzicu okrene prema nama, to jest ljudima... inache voli da gleda TV i da izlazi u shetnju sa machkom Kiti, sa kojom se najbolje slazhe... evo i Kiti...

a, ovde malo dosadno bez muzike ;-)

jasnaz 21:10 18.06.2007

Re: josh malo : muzike

Kazezoze, ako vec nisi cuo : sjajan glas (i stas!) : slusala ga pre neki dan u Vankuveru - gost na koncertu Cesarie Evore . pa da prilozim : za antistres ritam .

Kazezoze 21:28 18.06.2007

Re: josh malo : muzike

nisam chuo, a svidja mi se.. je li i on sa capo verdea kao i cesarie?
a ja sad u subotu idem gledati Manu Dibanga, a sviraju i Dobet Gnahore, band sa obale slonovache.. takodje prvo upoznavanje, al' ne chine mi se uopshte loshi;-)

MuadDib 21:28 18.06.2007

Re: O, hvala...

Па и не треба нам пуно више од тога, these days...

jasnaz 21:43 18.06.2007

Re: josh malo : muzike

. jeste , TCHEKA isto "zeleni" . uzivaj na koncertu !

Jelica Greganović 22:22 18.06.2007

Kaze,

šta bi mi bez tebe, ovde bi bila gluva tišina. Hvala ti druze.
Jelica

Kazezoze 22:45 18.06.2007

Re: Kaze,

koshto rundek reche:
pusti da ti svira,
dusha gine
od tishine...

ja u ove kasne sate skroz tiho slusham jan garbareka, pa poshto sam jednu pesmu okachio kod drugarice ti radmile, evo i ovde jedna... paaa, uzhivajte ;-)

Jelica Greganović 23:14 18.06.2007

Kz,

što je ovo lepo, etno...taman za mene.fala.

Ljuttko 20:27 18.06.2007

A gde su oni iz vode?

Život je mene i Fatu sastavio onako sudbinski jer se podesilo da obe izvesno vreme budemo nešto kao beskućnici i krećemo se svaka po svojim mogućnostima , kuda nas voda ili vetar ili šta već ponese. Fata je bila ( a nadam se da je još uvek živa i čila) mala kornjača, oklopa manjeg od ljuske jajeta od 6 dinara. Sivkasta i neugledna, oprezna kao i sve iz njenog roda ali borbena kako samo tako mala stvorenja umeju da budu.
Prvo je u studentsku sobu kao rodjendanski poklon stigao zapravo Husein. Ime je dobio odmah , u noci rodjedanske zurke jer je imao sivomaslinasti oklop prožet tako nekim vojničkim šaricama - a te noci beše krenuo i prvi veliki napada USA na Irak, ono kad su zaratili sa Kuvajtom. Hus, od milja, je izgledao kao Nindža kornjača mada mi tada nismo znali da tako nesto uopste postoji. Već posle 3 dana smo ga oženili Fatom da ne troši badava mladost plivajući sam u nekom bazenčiću u kome je stigao. Posle 7 dana pokazalo se da Fata prisilni brak ne smatra obavezom i da joj nikad nije dosta hrane, skroz ženski - Hus apsolutno nije uspevao da dodje do svojoih mrvica ako su zajedno hranjeni, to potapanje i šamaranje je bilo krajnje surovo. Packe je dobijao i inače, možda pri pokušaju da osvoji još koju bračnu dužnost osim hrane . Probali smo da ga hranimo odvojeno ali mu to nije prijalo, nešto je mrljavio , hteo za zajednički sto za kojim nikad ništa nije dobio - i šta bi drugo bilo , videli smo da kunja par dana a onda ga zatekli izvrnutog na stomak. Tako je gospodja ostala na svoju radost sama i nezasita. Hranjena svim i svačim, puštana u šetnju dok joj ne dosadi po budžacima uvek neuredne studentske sobe, mažena i voljena sve dok studiranju njenih cimera neminovno ( i pored nemalog truda da se isto oduži) nije dosao kraj.
Tako je sa sve bazenom dospela kod mene , ja sam joj do tada bila nešto kao tetka, ako se uzme da su joj domski cimeri bili mame i tate. Ne da smo se dobro slagale nego ne umem ni da opišem kako lepo može da se ćuti sa kornjačom- da mi je neko rekao da cu češkati oklop nečega tako ružnog par godina pre. mislila bi verovatno da je s uma sišavši ili da bar mene takvom smatra. A nije da sam je češkala po oklopu nego sam ga ribala četkicom za zube , ona se odavno bila navila da ispruži ružnu glavu i da je češkam po vratu a najomiljenija igra joij je bila da je hranim sirovim pilećim mesom sa čačakalice- zagrize onim zubićima i ne pušta a ja je tako okačenu o vlastiti zalogaj podignem iznad vode. Nikad nije pustila što uhvati. E da, tada je vec bila velika kao jaje od 10 dinara, na oklopu su se pojavile 2 nove šare. Početak onih godina krize, duga zima , struje ima pa nema , u mom stanu grejanje na TA pec - ako je odmaknem i malo voda se ohladi, ako je stavim na peć eto supe od kornajce ujutru - nikako ugoditi - pogodila sam već i po tome što je u dugim zimskim noćima krenulo nešto da tutnji i da čangrlja po onom bazenu - kad god upalim svetlo vidim nju pored kamena u vodi , usitnila očicama, uzmuvala se nešto ali ne pogadjam šta je sve dok je nisam uhvatila na delu - iz meni nepoznatog razloga ona gura i rola svoj kamen po staklenom dnu , kao po mozgu da mi ga gura kako je to škripalo. Danima sam dumala zašto to radi , samo što nisam čitala psihologiju za kornjače , dok mi se samo nije kazalo da joj je i dalje hladno i da pokušava da se sakrije pod svoj kamen što je dok je bila manja i uspevala- lako je bilo naći veći kamen ali nije bazen, i sa onim nisam znala šta ću. I padne odluka - Fata se preseli u stan sa parnim grejanjem i sa dvoje dece koja su je jedva dočekala. Svi su glasovi stizali da je vrlo voljena i pažena i mažena ama nisam mogla znati koliko. Možda je prošlo godinu dana, možda i manje kad je moja prijateljica skrušeno zamolila da mi vrati i Fatu i bazen jer idu na odmor a i dobili su mačka. I napomenula da je Fata malo porasla. Malo! Kad se tad nisam šlogirala, nikad neću - iz bazena veličine A3 papira gledalo me je praistorijsko čudovište veće od mog dlana . Šareno , milo ali večno gladno - i tako i hranjeno. Koliko , posle smo iskopali od dece da je meso prevladalo nad svim sintetičkim semenkama. Koliko god je htela a htela je mnogo i stalno, sirovo, kuvano, kobaje -iz ruke, sa čačakalice , iz tanjira. Primopredaja se obavila na poslu a ja sam je u torbi u kojoj je opet rolala neki kamen donela kući i par dana držala u kadi smišljajući šta dalje i kako. Većali , većali i odlučili da život u sobi za nju nema više smisla, spakovao je moj brat i odneo da je priloži Zoo vrtu, ima tamo barskih ptica i bara i koječekga iz njenog roda a nisu divlji kao u prirodi gde bi možda neiskusna a gladna vazda, skončala. Morali smo da platimo kartu da bi ušli , džaba što smo nosili donaciju. Opraštali se dugo i dirljivo a onda je ona konačno zaplivala u slobodan život, kakav takav ali bolji od bazena veličine 2 kutije za cipele. Naravno da nisam išla da je posetim , što je uznemiravati a kao što Jelica reče, iako nije majčinsko i tetkino srce je veliko i zna kako mu je.

jasnaz 20:43 18.06.2007

Veliki

. jedna kuca , u kojoj sam davno zivela , imala je u dvoristu veliki drveni astal , idealan za velike bele stolnjake , ustirkane , i velika i mala druzenja . a najlepse pamtim ovo : iznesemo predvece kafu i "nesto slatko" , i slusamo zalazak , a onda nam se pridruzi Veliki : krastavi , sa najvecim ocima i najsporijim odskokom ikad zabelezenim u zabljem svetu . i tako nas troje sedimo i cekamo da zahladni , pa da se razidjemo : svako u svoju toplotu . a sutra , u minut tacno, evo njega , "u goste" : druzenje u sumrak : malo . Veliko .

Jelica Greganović 15:53 19.06.2007

Jasna,

mnogo lepa priča...:)

kuki 21:00 18.06.2007

Hvala

U znak zahvalnosti.

Vesna Knežević Ćosić 22:50 18.06.2007

noc istine

jedne vecheri, moj sin, tada tinejdzer, dodje kuci sa zavrnutom majcom na stomaku, kao da je kengur. u tako improvizovanom dzepu doneo je slepog misha sjebanog krila. nashao ga je uglu dragoslava jovanovica i trga nikole pashica, kako lezhi na ulici. valjda je nekom uleteo u gajbu, pa ga je ovaj klepio, pa je muchenik aterirao na trotoar.

sin i mladja sestra mu, odu u podrum, nadju stari kavez, donesu ga, oribaju i bace se na prouchavanje brema. ja bash nisam bila u toku aktivnosti, skapiram shta se dogadja kada su me pozvali u dechju sobu da mi pokazhu "neshto cakano, pa plishano", mada sam ukapirala da je u toku neshto vrlo vazhno jer su stalno ulazili i izlazili.

elem, dodjem ja u njihovo carstvo, a ono na sred sobe kavez, a preko kaveza moja svecana crna rolka navuchena, tj razvuchena (grr). kazhu, mora tako, imaju slepog misha, povredjen je, stavili su mu i granchugu u kavez da mozhe da se penje, a i ulovili bube u dvorishtu, jer u bremu pishe da jede samo zhive insekte. i tako smo imali slepog misha u kavezu za ptice, hranjenog taze bubama i pazhenog, lechenog neke dve nedelje.

ja sam se uredno raspitivala za zdravlje, dva puta i virnula pravo u svinjsku njushkicu, pa mi je mishonja rashirio krila i malo me shtrecnuo, jer je nesrazmerno kolika krila ima to malo plishano telo. posle dve nedelje otprilike, moj sin donese kavez na kuhinjski prozor, sve nas pozove i objavi da je mishonja sada ok, krilo zaraslo i da ce da ga pusti. secam se, majke mi, boje nocnog neba i senke kada je izleteo kroz otvorena vrata kaveza u noc. i kako smo mu mahali.

i prodje sedam godina...

ja na severu evrope, drezdim na prozoru, cekam, brinem. moj sin, sa devojkom, krenuo autom na veliki put, da me obidje. dolaze njih dvoje, ja na sedmom nebu, sedimo celu noc, prichamo. i negde pred jutro, ispricham ja devojci moga zlata kako je njen dragi imao kad je bio mali malu vodenu kornjachu i kako je njegova dvogodishnja sestra doshla, uzela je i spljeskala i kako sam je ja krishom bacila u kontejner, a njemu rekla da sam je odnela kod veterinara, pa u zooloshi vrt, gde ju je godinama "prepoznavao".

i tako, drvili smo o belim lazhima i voleli se. a onda moj sin meni kazhe, ej, kad si mi sad priznala za vodenu kornjachu i ja cu tebi za slepog misha. i kazhe mi da nije uspeo da ga izlechi i da je mish uginuo, al on nije hteo da sestra i ja to saznamo, pa je iscenirao celu predstavu sa pushtanjem slepog misha u noc, kroz kuhinjski prozor. ja se zgranem, kazhem, bre videla sam kako je izleteo, majkemi, kazhe moje pile -sugestija ej, ceo dan sam se spremao da to izvedem, nisam imao srca da vam kazhem.

posle smo tu noc nazvali "noc istine", kad su pale nashe bele lazhi.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Jelica Greganović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi