- Еее, птицо, сад ми се јављаш, кад ти требам, а?
- Па, да, на брзину само, хајде.
- Е, не може, је л' ти уопште знаш кад си последњи пут био код мене?
- Немам појма, Гого, па зар је важно?
- Наравно да је важно. Памтиш ли ти ишта о нама? Кад си први пут био са мном?
- Јоој, немој сад и ти те годишњице, не знам, дај не зезај, пет минута је све што ми треба.
- Не знаш, а? А зашто ми никада ниси оставио број мобилног телефона?
- Па нисам хтео да ме зовеш. Тај број ми је за жену и децу само.
- Ауу, није те срамота да то тако, мртав хладан, кажеш! После свега што чиним за тебе.
- Нисам приметио да је то много. Поготово у последње време. Пет минута овде, пет минута онде. Видиш да сам и заборавио кад сам последњи пут био.
- Да, ја седим ту, бринем се, венем, чекам, у најбољим годинама, а ти банеш кад ти се прохте и истераш своје на брзину, не остајеш више преко ноћи, не знам ти ни хороскопски знак, никада ми ништа не говориш о себи.
- Ћутљив и бескористан, мислио сам да је лако приметљиво. Запиши тамо, Гого, и не гњави ме више око тога.
- Свега овога не би било да си ми дао број мобилног. Дај ми сада број и све ћу ти опростити.
- Хајде да прескочимо ово око телефона.
- Променио си се, постао си далек, не јављаш се, кријеш се, не верујем ти, имаш и друге, признај.
- Имам. И то неколико.
- Дај ми адресе.
- Гого, сва ова сумњичавост, све ове твоје истраге, све ме ово већ помало нервира. А да не говорим о томе што поуздано знам да ме пратиш и да ми читаш пошту, сећаш да се се нисмо овако договорили у почетку.
- Ја да ли се сећам? Јааааа да ли се сећам? Ја се свега сећам од-лич-но, имам и записано, све датуме, све бројеве, све адресе, све промене договора, ти си тај који ништа не памти. Ево, Нова Година је, време за честитке, реци ми памтиш ли коме смо обично писали? Ево, дај ми пет адреса коме смо писали заједно?
- Хмм, Паји, Раји, Гаји, ... Влаји ...
- Ха, никада нисмо писали Влаји, он је нама писао, а ти ниси одговорио, немаш, бре, појма!
- Па хајде, ево, да сада одговоримо.
- Е, не може сада, прво ми реци који ти је стари број телефона.
- Гого, јеби се.
- То, судећи по формату, уопште и није телефонски број!
- 14-50-30.
- Није тачно! Твоје лагање је превршило данашњу меру, да ми се ниси јавио бар 24 сата!
* * *
И тако је Гога откачила мој хајде-да-обновимо-спој позив и послала ме да се уразумим и уозбиљим, те да јој се, уколико се и даље не сећам шифре, поново јавим за 24 сата да би ме поново пропитивала кад смо се упознали, кад смо први пут провели целу ноћ заједно, с ким смо се дружили, да ме пита који ми је први ауто, како ми се звала учитељица, који сам подзнак и да ми тражи број мобилног ... Нисам сигуран да уопште желим да јој се поново јављам. Гога много гњави, а ја имам и друге, мање подозриве и мање захтевне. Гого, утакни све те бројеве и годишњице себи у силиконску задњицу. Све ионако већ знаш и дрндаш ме и пропитујеш само из обести. Освета запостављене љубавнице.
.