Gost autor: omega68
Добри смо ми, одлични смо, колико смо убијани и заглупљивани.
Шта је србски домаћин могао да ради док је хиљадама година поред њега, његовом земљом хучала историја?
Да ли га је инересовало ко је рекао да његова земља ствара више историје него што то може да поднесе, Карл Краус или онај коме се приписујз све живе изјаве - Черчил?
Не. Он је сваке године сејао, како посеје тако је жњео, сваке године је стављајући купус у кацу стављао и дете у колевку, обезбеђивао храну и огрев, био независтан од сваке војске која је пролазила и државе која га је глобила, славио претке и свеце ...
Просечан човек има шест људи који се брину о његовом одрастању : родитељи, две бабе и двојица деда. Углавном се од њих нађе неко ко мало више поштује традицију и детету подстакне онај код који свако има наслеђен од искона.
Ја сам све то имао а имао нисам. Чудним путевима Господовим, две, у темељу различите породице мојих родитеља имале су једну сличност која се директно тицала мене - обе су после рата постале атеистичке. Ипак, интервенцијом њихових баба и дедова, моји родитељи су крштени, а за своје дете их је касније баш болело уво. Видели у кући. Једни родитељи су били изнад просека и свој атеизам су сматрали логичном последицом вишка знања, а други су били уцењени кућом после спаљивања дотадашње и послом у новом крају. Комунизам у Србији је био другачијег кова него у осталим деловима земље.
Истини за вољу, нису само комунизам и образовање били узрок србског "слабоверја". Код Срба вера и црква нису исто.Колико год парадоксално звучало, разлог што Срби не иду у цркву је у њиховој вери. Јер, Србима се хиљадама година исповедање вере обављало у кући.
Сварга је добро познати бог неба Сварог из сербословенског времена. Он је сматран чуварем небеског раја. Бергман каже да је Сварга словенски Сварог, бог неба,син Кратов и отац Радгостов. Скитски народи су поштовали бога неба Сваргуса што одговара санскритском Сварга. Аријевци су имали предање о потопу у коме је Вишна спасио краља Ману. Краљ Ману или Мане је родоначелник људске расе и законодавац. Законик цара Душана је био готово идентичан са Мановим закоником. Сварга, боље познат у Европи као Сварог, је чувар Раја на Мери планини, као светој гори и станишту богова. Савитар је божанство које надзире правилност хода времена, дана и ноћи. Име овога божанства се задржало у српском језику у речи свитати и свануће.
Сварогов син Сварожић ( Божић ) : Наш стари претхришћански Божић био у време зимске краткодневнице (солстиција ), односно дан касније када се рађа ново Сунце, мали бог - Божић - Сварожић. Зимска краткодневница је у исто време и празник Коледа, дан када стари Коледо умире, а рађа се Купало и најављује свој период који траје 6 месеци. Дан пре Божића празновао се слично као и данас, наши преци обележавали су Бадње вече и Бадњи дан.
Треба споменути и то да је црква 25. децембар (коледар) као датум слављења Божића усвојила у 4. веку у Риму желећи да потисне „пагански" празник (Natalis Solis Invicti) слављења рођења Сунца. У целој старој, претхришћанској, Европи зимска краткодневница и дан рођења Сунца обележавали су се празнично.
Јужни овраг или увратина (сунцоврат, коловрат) је празник зимскoг рођења Сунца и обележава почетак тока Стварања који на узлазној путањи земље недри мистеријски ток Остварења или обнову природе у пролеће, за коју народ поетски и пословично вели: „Од Божићних искри настају Ивањски кресови"! Слава је производ примордијалног циклуса, а Сунце као и сви остали богови било је Сварогово дете:
„...и нашега брата рођења.
Рођења младога Божића,
сина нам старог Сварога".
Митски Творац света у старој српској вери је Сварог или Триглав (Света Тројица), Сведржитељ неба, земље и доњег света, за кога Прокопије у осмом и Хелмолд у дванаестом веку сведоче, да је један бог Створитељ творац грома и свега постојећег.
Само се код Срба очувала слава. Да би прихватили хришћанство дозвољено им је да славе свој култ душа предака - култ Лара, кућних духова. Од предака се очекује заштита, њима се кликће али се они и поштују. Знак поштовања је био обред који се данас зове крсна слава и сада се прославља одређени хришћански светац. Тада је то био празник домаћег заштитника, првог претка племена, оснивача или значајног члана куће. Драгослав Срејовић је у Лепенском Виру пронашао куће где се на источном зиду налазило нешто као икона, пронашао је да су одређене људе из те куће сахрањивали испод места на коме су обедовали. Зато је у рангу крсне славе и обичај да се на задушнице износи храна и да се једе преко хумке покојника.
Срби су веру исповедали испод храста. Ту су обављани обреди венчања, договори за устанке...Храст је био је повезан са култом митолошког србског бога громовника - Перуна. Код храста су се приносиле жртве. И читави гајеви, шуме, имали су религијски значај за давне, прехришћанске претке данашњих Срба. Срби су религијске ритуале вршили у шумама, у којима су подизани кумири, дрвени кипови измишљених божанастава. Идоли су после примања хришћанства одбачени, али је многима од старих обичаја дат хришћански садржај. Тако је „свето дрво" - храст, запис, постало дрво у које се урезује, уписује крст. Запис је дрво - заштитник сваког места, под њим се читају молитве, под њим се држе народни зборови и суђења, он „штити од грома", он се никада не сече. У турско време је служио уместо цркве - под њим се служила литургија. Зато је Србима и данас толико важан храст. На отрежњујући начин су то , недавно, морали да увиде и наши политичари - тоталне незналице и неспремни за било коју функцију већу од председника кућног савета. Елита, на коју они полажу право, то мора да зна.
Зато ћу у понедељак да поведем сина у шуму да сечемо бадњак. Рећи ћемо му "добро јутро", честитаћемо му празник, рећи ћемо "Дошао сам к теби да те однесем дому моме, да ми тамо будеш веран помоћник у сваком напретку и бољитку, у кући, у тору, у пољу и на сваком месту". Засећи ћемо га са источне стране да падне на исток. Само три пута секиром да се не мучи. Ако не падне мора да се кида јер више од три ударца није дозвољено. Дочекаћемо га са рукавицама јер се не додирује голим рукама. Први ивер не сме да падне на земљу и њега ћемо да носимо да воду учини лековитом.
Ето зашто Срби мало иду у цркву. Зато што више верују у Право славље него у хришћанство. Велика је то разлика...
In many Slavic languages, "pravo" or "prawo" means "law", "rule", one's right to something, and the right side.
http://en.wikipedia.org/wiki/Jav,_Prav_and_Nav
Добри смо ми, одлични смо, колико смо убијани и заглупљивани.