Gost autor| Istorija| Porodica

Први пут са сином за бадњак

margos RSS / 05.01.2014. u 16:23

Gost autor: omega68

Добри смо ми, одлични смо, колико смо убијани и заглупљивани.

Шта је србски домаћин могао да ради док је хиљадама година поред њега, његовом земљом хучала историја?
Да ли га је инересовало ко је рекао да његова земља ствара више историје него што то може да поднесе, Карл Краус или онај коме се приписујз све живе изјаве - Черчил?
Не. Он је сваке године сејао, како посеје тако је жњео, сваке године је стављајући купус у кацу стављао и дете у колевку, обезбеђивао храну и огрев, био независтан од сваке војске која је пролазила и државе која га је глобила, славио претке и свеце ...

Просечан човек има шест људи који се брину о његовом одрастању : родитељи, две бабе и двојица деда. Углавном се од њих нађе неко ко мало више поштује традицију и детету подстакне онај код који свако има наслеђен од искона.

Ја сам све то имао а имао нисам. Чудним путевима Господовим, две, у темељу различите породице мојих родитеља имале су једну сличност која се директно тицала мене - обе су после рата постале атеистичке. Ипак, интервенцијом њихових баба и дедова, моји родитељи су крштени, а за своје дете их је касније баш болело уво. Видели у кући. Једни родитељи су били изнад просека и свој атеизам су сматрали логичном последицом вишка знања, а други су били уцењени кућом после спаљивања дотадашње и послом у новом крају. Комунизам у Србији је био другачијег кова него у осталим деловима земље.

Истини за вољу, нису само комунизам и образовање били узрок србског "слабоверја". Код Срба вера и црква нису исто.Колико год парадоксално звучало, разлог што Срби не иду у цркву је у њиховој вери. Јер, Србима се хиљадама година исповедање вере обављало у кући.

Сварга је добро познати бог неба Сварог из сербословенског времена. Он је сматран чуварем небеског раја. Бергман каже да је Сварга словенски Сварог, бог неба,син Кратов и отац Радгостов. Скитски народи су поштовали бога неба Сваргуса што одговара санскритском Сварга. Аријевци су имали предање о потопу у коме је Вишна спасио краља Ману. Краљ Ману или Мане је родоначелник људске расе и законодавац. Законик цара Душана је био готово идентичан са Мановим закоником. Сварга, боље познат у Европи као Сварог, је чувар Раја на Мери планини, као светој гори и станишту богова. Савитар је божанство које надзире правилност хода времена, дана и ноћи. Име овога божанства се задржало у српском језику у речи свитати и свануће.

Сварогов син Сварожић ( Божић ) : Наш стари претхришћански Божић био у време зимске краткодневнице (солстиција ), односно дан касније када се рађа ново Сунце, мали бог - Божић - Сварожић. Зимска краткодневница је у исто време и празник Коледа, дан када стари Коледо умире, а рађа се Купало и најављује свој период који траје 6 месеци. Дан пре Божића празновао се слично као и данас, наши преци обележавали су Бадње вече и Бадњи дан.

Треба споменути и то да је црква 25. децембар (коледар) као датум слављења Божића усвојила у 4. веку у Риму желећи да потисне „пагански" празник (Natalis Solis Invicti) слављења рођења Сунца. У целој старој, претхришћанској, Европи зимска краткодневница и дан рођења Сунца обележавали су се празнично.
Јужни овраг или увратина (сунцоврат, коловрат) је празник зимскoг рођења Сунца и обележава почетак тока Стварања који на узлазној путањи земље недри мистеријски ток Остварења или обнову природе у пролеће, за коју народ поетски и пословично вели: „Од Божићних искри настају Ивањски кресови"! Слава је производ примордијалног циклуса, а Сунце као и сви остали богови било је Сварогово дете:

„...и нашега брата рођења.
Рођења младога Божића,
сина нам старог Сварога".

Митски Творац света у старој српској вери је Сварог или Триглав (Света Тројица), Сведржитељ неба, земље и доњег света, за кога Прокопије у осмом и Хелмолд у дванаестом веку сведоче, да је један бог Створитељ творац грома и свега постојећег.

Само се код Срба очувала слава. Да би прихватили хришћанство дозвољено им је да славе свој култ душа предака - култ Лара, кућних духова. Од предака се очекује заштита, њима се кликће али се они и поштују. Знак поштовања је био обред који се данас зове крсна слава и сада се прославља одређени хришћански светац. Тада је то био празник домаћег заштитника, првог претка племена, оснивача или значајног члана куће. Драгослав Срејовић је у Лепенском Виру пронашао куће где се на источном зиду налазило нешто као икона, пронашао је да су одређене људе из те куће сахрањивали испод места на коме су обедовали. Зато је у рангу крсне славе и обичај да се на задушнице износи храна и да се једе преко хумке покојника.

Срби су веру исповедали испод храста. Ту су обављани обреди венчања, договори за устанке...Храст је био је повезан са култом митолошког србског бога громовника - Перуна. Код храста су се приносиле жртве. И читави гајеви, шуме, имали су религијски значај за давне, прехришћанске претке данашњих Срба. Срби су религијске ритуале вршили у шумама, у којима су подизани кумири, дрвени кипови измишљених божанастава. Идоли су после примања хришћанства одбачени, али је многима од старих обичаја дат хришћански садржај. Тако је „свето дрво" - храст, запис, постало дрво у које се урезује, уписује крст. Запис је дрво - заштитник сваког места, под њим се читају молитве, под њим се држе народни зборови и суђења, он „штити од грома", он се никада не сече. У турско време је служио уместо цркве - под њим се служила литургија. Зато је Србима и данас толико важан храст. На отрежњујући начин су то , недавно, морали да увиде и наши политичари - тоталне незналице и неспремни за било коју функцију већу од председника кућног савета. Елита, на коју они полажу право, то мора да зна.

Зато ћу у понедељак да поведем сина у шуму да сечемо бадњак. Рећи ћемо му "добро јутро", честитаћемо му празник, рећи ћемо "Дошао сам к теби да те однесем дому моме, да ми тамо будеш веран помоћник у сваком напретку и бољитку, у кући, у тору, у пољу и на сваком месту". Засећи ћемо га са источне стране да падне на исток. Само три пута секиром да се не мучи. Ако не падне мора да се кида јер више од три ударца није дозвољено. Дочекаћемо га са рукавицама јер се не додирује голим рукама. Први ивер не сме да падне на земљу и њега ћемо да носимо да воду учини лековитом.

Ето зашто Срби мало иду у цркву. Зато што више верују у Право славље него у хришћанство. Велика је то разлика...


In many Slavic languages, "pravo" or "prawo" means "law", "rule", one's right to something, and the right side.
http://en.wikipedia.org/wiki/Jav,_Prav_and_Nav


Добри смо ми, одлични смо, колико смо убијани и заглупљивани.



Komentari (66)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

jedi-knight jedi-knight 16:59 05.01.2014

1.

Posle dva čitanja moram da kažem da sam iznenađen. Veoma lep tekst. Mnogo toga prvi put čujem, a kao da sam slušao ceo život. Kao da negde u meni to sve već postoji.

margos margos 17:31 05.01.2014

Re: 1.

Kao da negde u meni to sve već postoji.

Ovo je, otprilike, onaj osećaj kad ti dođu gosti iz inostranstva, pa im pokazuješ Beograd i vidiš mu samo one lepe strane.
jedi-knight jedi-knight 17:36 05.01.2014

Re: 1.

Ovo je, otprilike, onaj osećaj kad ti dođu gosti iz inostranstva, pa im pokazuješ Beograd i vidiš mu samo one lepe strane.


Tako nekako
Ili kad ti dođeš iz inostranstva i vidiš kako je tvoj grad u stvari lep.
omega68 omega68 17:51 05.01.2014

Re: 1.

Kao da negde u meni to sve već postoji.

Mnogo toga prvi put čujem, a kao da sam slušao ceo život. Kao da negde u meni to sve već postoji.

Isto.A čuo sam od mnogih isto.
To je to kolektivno sećanje naroda koje ne može ništa da izbriše.
Zamislite koliko je to sećanje bilo jako da su posle hiljadu godina uterivanja hrišćanstva, hrišćani pristali da se u hrast urezuje krst i da se dominantni primerci proglase ''svetim''.

omega68 omega68 17:52 05.01.2014

Re: 1.

Hvala Margita za gostoprimstvo
hajkula1 hajkula1 00:21 06.01.2014

Re: 1.

omega68
Hvala Margita za gostoprimstvo




И од мене велико хвала
margos margos 00:35 06.01.2014

Re: 1.

Malko sam se zbunila, pa zamalo da kliknem na 'banuj korisnika'. :)

Molim, i drugi put.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 08:48 06.01.2014

Re: 1.

и државе која га је глобила

занимљива формулација, Чича... beat this, потуци ово:
Лука 14 "כבוד ותהילה לאלוהים במרומי השמים,

ושלום על-פני האדמה לכל אוהביו העושים את רצונו!"



поштовање и слава господу у небеским узвисинама
и мир над наличјима земље свима који воле и делају његову вољу...


margos
Malko sam se zbunila, pa zamalo da kliknem na 'banuj korisnika'. :)


не препадај их, мислиће да је Завера!
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 09:05 06.01.2014

Re: kao antiarijevac

Аријевци су имали предање о потопу у коме је Вишна спасио краља Ману.


nisu "arijevci", već "arijanci", ovo ti je neispravno. arijevci su drugari ljotić, nikolaj, i ta ekipa... arijanci su braća Aboridžini, braća i sestra Čamuge, Raste prepotopne... dakle, prvi vi uopšte niste bili Belci, njanja, mi smo Cigani, najjajči smo najjači!

omega68 omega68 10:03 06.01.2014

Re: kao antiarijevac

nisu "arijevci", već "arijanci", ovo ti je neispravno. arijevci su drugari ljotić, nikolaj, i ta ekipa... arijanci su braća Aboridžini, braća i sestra Čamuge,

Sreća da nemaš pojma.
Kako će biti pokazano u ovom istraživanju, članovi roda R1a1 na Balkanu,
koji su tamo živeli pre 12.000 godina, posle dvesta i nešto pokolenja su izbili na istočnoevropsku ravnicu, gde se pre 4.500 godina pojavio predak savremenih Rusa i Ukrajinaca roda R1a1, uključujući i autora ovog članka. Petsto godina kasnije, pre 4.000 godina, oni Prasloveni, stigli su do južnog Urala, a četiristo godina kasnije su krenuli u Indiju, gde sada živi oko 100 miliona njihovih potomaka, članova istog tog roda R1a1. Roda Arijevaca. Arijevaca – zato što su oni sami sebe tako nazivali,
i to je zabeleženo
u drevnim indijskim vedama i iranskim predanjima. Isti ti su i potomci Praslovena ili njihovih najbližih srodnika. Nikakve „asimilacije“ haplogrupe R1a1 niti je bilo
niti ima, a i maltene istovetni haplotipovi se lako otkrivaju. Identični slovenskim.
Još jedan talas Arijevaca, s istim haplotipovima, krenuo je iz Srednje Azije u Istočni Iran, takođe u trećem hiljaduleću pre naše ere, i postali su iranski Arijevci.


Kljosov

?ebo te Ljotić, da izvine domaćica
margos margos 10:12 06.01.2014

Re: kao antiarijevac

?ebo te Ljotić, da izvine domaćica

Ovo mi ne smeta, ali ostalo...
U meni raznih mešavina ima (a mislim da ih ima gotovo kod svih), pa sam na tu vrstu prozivke osetljiva - a i nije lepo, na Praznik.
omega68 omega68 10:15 06.01.2014

Re: 1.

поштовање и слава господу у небеским узвисинама
и мир над наличјима земље свима који воле и делају његову вољу...

Pa?
To je jedna stvar
A druga je stvar da se u svakoj državi , u vlasti, nalaze generacijam uvek isti ljudi.Koji globe i izrabljuju one koji stvaraju.
Uvek isti globe.
Uvek isti globe.
Uvek isti globe...
.....
Uvek isti globe...
.....
A ti , vidim, ti bi da to tako ostane.
Da to tako ostane.
Da uvek isti globe.
Da to tako ostane...
Da uvek isti globe....
omega68 omega68 10:17 06.01.2014

Re: kao antiarijevac

duplikat
omega68 omega68 10:20 06.01.2014

Re: kao antiarijevac


Ovo mi ne smeta, ali ostalo...

obrisao.
Samo jedno je kad neko to ne zloupotrebljava,a neko zloupotrebljava da vređa i lagi...
zilikaka zilikaka 12:30 06.01.2014

Re: kao antiarijevac

U meni raznih mešavina ima (a mislim da ih ima gotovo kod svih), pa sam na tu vrstu prozivke osetljiva - a i nije lepo, na Praznik.


Htedoh da raspredam šire, al ipak nije danas dan za to.



Srđan Fuchs Srđan Fuchs 14:07 06.01.2014

Re: kao antiarijevac

omega68


Kljosov

?ebo te Ljotić, da izvine domaćica

moš misliti, neki Belac nervozan, 'beš stručnjaka? što ti nervoziraš, jesam te dirao? idi pročitaj na brzaka 10 Gotsinih zapovjedi. ne može arijevac da smisli semitu? povećavam ti čitanost. nego, kada si se ti okrenuo od semite Hrista ka arijevcu Svarogu? ovo je novina za mene.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 14:09 06.01.2014

Re: kao antiarijevac

margos

Ovo mi ne smeta, ali ostalo...
U meni raznih mešavina ima (a mislim da ih ima gotovo kod svih), pa sam na tu vrstu prozivke osetljiva - a i nije lepo, na Praznik.


jesam propustio nešto, Margo?
omega68 omega68 14:30 06.01.2014

Re: kao antiarijevac

povećavam ti čitanost.

jesam propustio nešto, Margo?

Ništa, ništa, samo ti povećavaj negde drugde
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 14:38 06.01.2014

Re: 1.

omega68
поштовање и слава господу у небеским узвисинама
и мир над наличјима земље и свима који воле и делају његову вољу...

Pa?
To je jedna stvar
A druga je stvar da se u svakoj državi , u vlasti, nalaze generacijam uvek isti ljudi.Koji globe i izrabljuju one koji stvaraju.
Uvek isti globe.
Uvek isti globe.
Uvek isti globe...
.....
Uvek isti globe...
.....
A ti , vidim, ti bi da to tako ostane.
Da to tako ostane.
Da uvek isti globe.
Da to tako ostane...
Da uvek isti globe....


је л' ово твоја пјесан или од неког старијег аутора? ако је било упућено мени лично, не ја нисам за globalisation&one world government - барем не начин како то Американци тренутно раде, или за Антихриста (како си ти то називао док си био у хришћанској фази интерпретације духовне реалности). не рече ми, јеси ли отишао од Хрилета, или како треба протумачити овај текст? без увреде за Паганство, ко воли нек' изволи, само те питам.

пс. шта сте се то домунђавали, јесам пропустио некакве бјесове, па си бриснуо?
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 14:39 06.01.2014

Re: kao antiarijevac

omega68

Ništa, ništa, samo ti povećavaj negde drugde

ок. барем нешто искрено с твоје стране.
omega68 omega68 15:44 06.01.2014

Re: 1.

ако је било упућено мени лично

Ima kod nas izreka : ''Dobar dan zla ženo!''
Onda se zla i okrene.
Ne, to je posma jednog mog prijatelja.Ne znaš ga a ne zna ni on tebe.

Nisam ja izašao iz hrišćanske faze, Bože sakloni.

Pogledaj malo ovaj link

A važi i dalje:
samo ti povećavaj negde drugde

omega68 omega68 15:58 06.01.2014

Re: 1.

шта сте се то домунђавали, јесам пропустио некакве бјесове, па си бриснуо?

Ma ništa samo nešto o onoj tvojoj priči o sefardima i aškenazima

...
На основу свега наведеног јасан је закључак да цела хронологија бескрвног законског свештенства, из којег проистиче и Месијин чин, своје источнике налази у србско-хелмском етносу а не у народу који је дуго након сусрета Аврама и Мелхиседека населио „обећану земљу“ (Ханан)? Тим пре што је очигледно да се свештени чин од прастарих времена није преносио на иноплеменике, већ напротив. Између осталог, томе у прилог говори и мало позната чињеница о предањском памћењу једног од Израелских племена, Сефарда,[5] о свом србско-хелмском прапореклу. Можда је тадашње непосредније памћење истих (и других) племена о свом пра-пореклу био један од разлога за успостављање примогене цркве-патријаршије 34 године н.е. у Сирбијуму[6] (Сирмијуму), удаљеном од Јерусалима преко 1500 километара.

[5] Део Сефарда који је очувао ово предање се изјашњавао као Срби Мојсијеве вероисповести. Многи су учествовали у Балканским ратовима и у Првом светском рату на србској страни (Дејан Лучић). Семантички Сефарди (=Сафири=Сабири=Субарејци) су старија преисторијска ортоепија србског имена у Азији. Они су старинци Асирије, Ханана, Јапана и Сев. Кине, који су кумовали имену Си(р)бир (С.Филиповић).

[6] Сирбијумску патријаршију је успоставио свети апостол Јаков Заведејев, поставивши св. Андроника за патријарха (М.С.Милојевић). О томе има бројних сведочанстава, што чак наводи и сам папа Јован X у писму Михаилу хумском (О.Луковић). Да је становништво тог истог Сирбијума у то време било великом већином србско, доказано је епигенетским испитивањима скелета околних гробаља у току прошлог века где је закључена велика подударност карактеристика са садашњим становништвом (С.Давидовић-Живановић). Такође, битно је рећи да је поменута патријаршија успостављена без „огња и мача“. Она је постојала све до 441 године по Христу, када је пресељена у Косовску Митровицу (М.С.Милојевић), а имала је десетину великих цркава што сведочи о броју посетилаца (С.Давидовић-Живановић).
omega68 omega68 16:26 06.01.2014

Re: 1.

без увреде за Паганство

Koliko je neznanje zastupljeno u našem obrazovnom sistemu vidi se i po ovom citiranom.
U tekstu bloga je rečeno:
Треба споменути и то да је црква 25. децембар (коледар) као датум слављења Божића усвојила у 4. веку у Риму желећи да потисне „пагански" празник (Natalis Solis Invicti) слављења рођења Сунца.
.
To su bile bahanalije, ko koga stigne - akomerazumete.
Dakle, to je jedno.
A drugo je i sasvim razlišito:
Сварогов син Сварожић ( Божић ) : Наш стари претхришћански Божић био у време зимске краткодневнице (солстиција ), односно дан касније када се рађа ново Сунце, мали бог - Божић - Сварожић.Зимска краткодневница је у исто време и празник Коледа, дан када стари Коледо умире, а рађа се Купало и најављује свој период који траје 6 месеци. Дан пре Божића празновао се слично као и данас, наши преци обележавали су Бадње вече и Бадњи дан.

To je bio praznik u slavu života - bez gore navedenih bahanalija.
Dakle, razlika postoji. Na tu našu veru i običaje, kao podlogu, lako je bilo nakalemiti novu religiju.
Što znači: I hrišćanstvo je najviše naše.To je poenta bloga.
nurudin nurudin 17:20 05.01.2014

;-)

Дочекаћемо га са рукавицама јер се не додирује голим рукама.


... ко га сече мора се окупати, пресвући, и навући рукавице...

У нас се многи не купају, још ако удари мраз... :)

Благословени празници свима који празнују!

omega68 omega68 18:07 05.01.2014

Re: ;-)

У нас се многи не купају, још ако удари мраз... :)

Srećom, danas nije mraz.Još većom srećom, danas je nedelja - dan za kupanje.
Tako ćemo sutra sigurno biti čisti, na radost evroatlanske higijeničarske policije
margos margos 18:20 05.01.2014

Re: ;-)

danas je nedelja - dan za kupanje.

:)
Kako gde, neki smo se juče kupali.

Molim,molim. Volim običaje, rituale, tradiciju, Badnji dan, Božić, hrast, orahe u ćoškove, varnice-parice, ko-ko-pi-pi i sve što prati, posebno ovaj, Praznik.
nurudin nurudin 18:23 05.01.2014

Re: ;-)

Tako ćemo sutra sigurno biti čisti, na radost evroatlanske higijeničarske policije


Нема то никакве везе са евроатланскиомхигијеничарскомполицијом, већ са ритуалном чистотом...
zilikaka zilikaka 19:44 05.01.2014

Re: ;-)

Kako gde, neki smo se juče kupali.

Molim,molim. Volim običaje, rituale, tradiciju, Badnji dan, Božić, hrast, orahe u ćoškove, varnice-parice, ko-ko-pi-pi i sve što prati, posebno ovaj, Praznik.


I ja volim, posebno te vezane za Božić.
Ono, razlikuju se od kraja do kraja.

Ovde deca idu u korinđanje.
Od kuće do kuće na Badnje veče, i recituju pesmice.
Za to dobijaju orahe, bombone, voće, parice... Da vidite te sreće.
Inače, korinđa se i po novom i po starom kalendaru. Kako kod koga.

Kod mene se obavezno te večeri skupi i malo veće društvo. Neki dovedu i decu, pa se kuva vino (obavezno belo, sa karanfilićima), gricka svašta i ostane do sitnih sati.

Inače, to mu dođe varijanta paljenja badnjaka, koje se inače organizuje po kraju, među komšijama. Kod mene sve prestareo komšiluk i poslovne prostorije, pa nemaš s kim. A i ladno je baš stalno biti napolju.

Da, pravi se i česnica, a opet po naški. Suva pita s orasima i grožđem. Prelepo!

Po badnjak bi se možda i išlo al nemamo šuma.
Ono što se pali napolju su drva za loženje.


EDIT: A kupanje je upravo u toku. Redom.
margos margos 21:58 05.01.2014

Re: ;-)

EDIT: A kupanje je upravo u toku.

Ako, ako, valja se :)

Što bi rekli u Bosni, sto sela, sto adeta. Meni su uvek zanimljivi razni običaji oko istog praznika - eto, nema šume, pa nema ni pohoda po badnjak, ali ima svašta nešto drugo.

I ovo s belim vinom mi je novitet - nikad nisam pila. Sprema li se isto kao i crno?
zilikaka zilikaka 22:13 05.01.2014

Re: ;-)

I ovo s belim vinom mi je novitet - nikad nisam pila. Sprema li se isto kao i crno?


Da ti pravo kažem, ja crno spremam vrrlo retko, i to nešto napamet. Uglavnom razlika što se u crno doda malo vode i limuna.

Belo vino ide klot.
Zavisi od vina, al recimo u rizling idu tri dobre kašike šećera i prstimakolkouvatiš karanfilića. (Slast treba proveriti, zavisi od samog vina ali i ukusa. Ne valja da probija kiselo, al ni da je ko šerbet.)
Ostaviš poklopljeno, al da ne kipi. Kad lepo provri - gotovo.
margos margos 22:15 05.01.2014

Re: ;-)

Hvala, moraću da probam, sad sam radoznala. :)
omega68 omega68 22:38 05.01.2014

Re: ;-)

a opet po naški.

Koliko smo svesni šta je taj pojam ''NAŠKI''?

Тамо у Враки и Скадру постоји велика српска популација. Међутим, чудна ствар је да ту има и Срба муслимана који су свјесни своје нације и памте кад су прешли у ислам. Ријеч је о народу који је побегао из Подгорице и околине, не знам тачно којим поводом, и задржао муслиманску вјеру, али је задржао и своју нацију; чак се тамо и њихов хоџа презива Поповић. Када је то поменуто сви смо се засмијали, а засмијао се и отац Петар, за кога смо мислили да не говори српски. Тада смо видели да он разумије шта причамо. Онда отац Радомир рече да народ у Скадру прича два језика, нашки и арбанашки. Дакле ‘‘нашки’‘ би био српски који они зову ‘‘нашки’‘, на шта отац Петар скочи и рече да се и код њега на Сицилији причају два језика – ‘‘нашки’‘ и арбанашки и да он разумије барем 70 посто од онога што ми причамо, те да нема потребе да му се преводи. Ми смо остали потпуно збуњени: каква сад Сицилија, ‘‘нашки’‘, арбанашки… и питали смо га о чему се ту ради. Објаснио нам је да су они на Сицилији исељеници из Скадра, али да знају да нису поријеклом из Скадра него из неког другог мјеста, и ту већ поче да прича на енглеском – до тада нам је причао на ‘‘нашком’‘, који смо ми јако добро разумјели. Рече да долазе из неког мјеста које се зове Лефт Ривер и ми се одмах сјетисмо да је у питању Лијева Ријека. А он рече: ‘‘Да, тако код нас кажу Лијева Ријека, а наш је родоначелник неки Васо!’‘ Из овог смо закључили да је вероватно у питању некаква популација Васојевића која је прошла кроз Скадар. Упитали смо га колико их је сада на Сицилији? Рекао је да их је у преко 90 села око 60.000 људи. Збуњени свим што смо чули питали смо га које су вјере ти људи. Рекао је да су вјере православне, али да нијесу у канонској Цркви, јер их нико не признаје; да имају и своје свештенике и да се држе сви заједно, да је најчешће презиме Немањин, што Италијани изговарају као Немањино, али да се на ‘‘нашком’‘ изговара као Немањин, и да причају сви ‘‘нашки’‘ и арбанашки. Ми смо били и даље тако да кажем у недоумици: 90 села са 60.000 људи!?
Даље нам је рекао да су прије 500 година дошли из Лијеве Ријеке и да се сећа како су га као дијете успављивали причама о претку Васу, од чијег су сина Ковача потекли Ковачевићи, од којих су и његови Вулићи (он сад има неко друго италијанско презиме, јер Италија баш није дала да се о томе нешто нарочито прича, покушали су да их убеде да су Албанци, али им то није успело). Рекао нам је како памте неког попа Катана, од којег су Катанићи и како су дошли на Сицилију 29. маја, те зато већ 500 година 29. маја сви иду на највишу гору на Сицилији, да гледају на исток према отаџбини и да плачу: ‘‘Ја сам био мали и нисам знао зашто треба да се плаче, стари су ми рекли да морам да плачем и да гледам на исток, они су плакали онда ухвати и мене жалост и онда сам и ја плакао. Пјевали су неке тужне пјесме на нашком језику о својој отаџбини.’‘


Нашки и арбанашки
Ако су лагали мене и ја лажем Вас
stefan.hauzer stefan.hauzer 17:50 05.01.2014

:)




omega68 omega68 17:52 05.01.2014

Re: :)

kukusigameni kukusigameni 18:05 05.01.2014

preporuka

Добри смо ми, одлични смо, колико смо убијани и заглупљивани.


You Warriors are good. Real good.

The best.




Na 1:54.

Srećni ti praznici Omega.
omega68 omega68 21:42 05.01.2014

Re: preporuka

kukusigameni
Добри смо ми, одлични смо, колико смо убијани и заглупљивани.


You Warriors are good. Real good.

The best.




Na 1:54.

Srećni ti praznici Omega.

Спасиба ( спаси Боже ). Такође, ако славиш и ти
dusanovaiivanovamama dusanovaiivanovamama 19:03 05.01.2014

divno


omega, divni su ti tvoji lični doživljaji. Piši bre- piši češće

Sve najbolje tebi i tvojoj porodici

margos- ovo je kao povratak u budućnost- postovi iz potpalublja
omega68 omega68 21:44 05.01.2014

Re: divno

Sve najbolje tebi i tvojoj porodici

Hvala, takođe
margos margos 22:00 05.01.2014

Re: divno

margos- ovo je kao povratak u budućnost- postovi iz potpalublja

E, ono je bilo 'zlatno doba'. Mnoštvo tekstova, sve što je vredelo dolazilo na površinu raznim kanalima, ali sve bilo opuštencija i uživancija.

tasadebeli tasadebeli 20:50 05.01.2014

Стојковићи бре!

Први пут са сином за бадњак

Добри смо ми, одлични смо, колико смо убијани и заглупљивани.
Шта је србски домаћин могао да ради док је хиљадама година поред њега, његовом земљом хучала историја?...
..........................................................................
In many Slavic languages, "pravo" or "prawo" means "law", "rule", one's right to something, and the right side.
Добри смо ми, одлични смо, колико смо убијани и заглупљивани.








Балада о Стојковићимa




Бије батинаш, богме својски распалио
пуца нам кожа, лете мрвице меса;
бије сат, бије два, бије три,
откуд му толико штапова и беса?
Удара богато, удара од свег срца,
већ му се лице од напoра криви,
губи дах, застаје, предише, више не може,
и пада мртав уморан,
а ми живи.

Поређају нас везане уза зид,
пуцају у нас – прска нам лобања,
прска цеваница, подлактица, коска,
отежасмо од олова у телу.
Дође и вече. Уморили се стрелци.
Одвезују нас, псују нам Бога и мајку.
Са стрељања се враћамо кући
ко с посла,
и док се у кујни подгрева вечера
жене нам крпе рупе у оделу.

После вечере прегледам домазлук:
закрпим кров, подупрем ограду,
накупим кишницу у каце и араније.
Уто и спавању време. Пре но заспим
кажем жени: вешаће ме у пет,
гледај да ме пробудиш нешто раније.

Ујутру вешала, нова новцата, чврста,
ужад јака, џелати обучени,
- руку на срце, ничему замерке нема.
Вешају нас брзо, вешто и лако.
Висимо тако обешени до мрака,
време је вечери, скидају нас, - ми живи,
сви нас туку и псују; али ако.

Сутрадан зором довуку грања и дрва,
наслажу ломачу, за њу нас голе вежу,
принесу шибицу, потпале,
и гори тако, гори недељу дана,
цела варош од пепела посиви.
Кад све догори, ми изађемо из дима,
краљица пада у несвест, а краљ
трља очи и гледа нас запрепашћен:
Сунце вам ваше, па ви опет живи!

Растржу нас коњма на репове, распињу нас на точку,
секу нам главе, руке и ноге – страшно!
Стрељане нас вешају, поклане нас гуше,
не знамо зашто, а није ни важно.

Судијама је већ свега тога доста!
Смењују стрелце, отпуштају војнике,
џелате вешају – они им као криви.
Па опет на нас: те топузином, те топом,
те вешај, те сеци, те кољи!
А ми живи.

Није ту нешто у реду, шапће народ,
то неко штити судије од греха!

А и нас каткад хвата зебња пред сан:
нисмо бесмртни, неће то дуго овако,
доћи ће једном и нама крај,
нећемо издржати,
и умрећемо
од смеха.


Љубомир Симовић
(1935)


П.С. - А за ово:

Комунизам у Србији је био другачијег кова него у осталим деловима земље.

Истини за вољу, нису само комунизам и образовање били узрок србског "слабоверја". Код Срба вера и црква нису исто.Колико год парадоксално звучало, разлог што Срби не иду у цркву је у њиховој вери. Јер, Србима се хиљадама година исповедање вере обављало у кући.


omega68 omega68 21:52 05.01.2014

Re: Стојковићи бре!

Тасо, врхунска ствар

gedza.73 gedza.73 21:09 05.01.2014

Duše predaka

Dosta dobro napisane veze između običaja Mitre i hrišćana, Misiraca, Indijaca, Rusa, Poljaka, Germana, Helena....


Ima jedan tupavi film čiji mi je kraj pao na pamet.

U toj sceni se prepliće prošlost i daleka budućnost gde oni stoje jedni kraj drugih u ta dva različita vremena.

Svako ima neki svoj subjektivni osećaj a ja pomislim da su mnogi pre mene, više ili manje slično, stajali, razmišljali, molili se i da će to, nadam se, raditi i neki drugi posle mene.

Nekome smešno, nekome vera, tradicija ali u svoj ovoj trci nekako mi deluje da na ovaj praznik zastane ova jurnjava i da porodica bude porodica.

omega68 omega68 22:04 05.01.2014

Re: Duše predaka

Paljenje badnjaka vodi poreklo od ritualnog paljenja vatre u vreme novogodišnjih praznika radi obezbeđenja plodnosti na početku Nove godine. Te vatre, kao i potonje ritualno sagorevanje mladog hrasta, trebalo je da utiču na Sunce u vreme zimskog solsticija, kad ono ponovo jača.
Pri tom se baš hrastovo drvo najčešće seče za badnjak, opet nimalo slučajno. Jer, badnjak treba da bude od tvrdog, “živog” drveta. Narodna poslovica kaže: “Da je svaki dan Božić, ne bi bilo duba (hrasta)”, jer bi svi bili isečeni za badnjake. A sa badnjakom se obično odseku još i dve hrastove oblice, ponegde zvane “polutke”, kojima se uveče “džara vatra na ognjištu ispod badnjaka”.
U svakom slučaju, hrast je uvek i svuda sinonim postojanosti i snage. Hrist i snaga iskazuju se na latinskom istom rečju: robur. Od nje potiče i izraz “robustan”, jak kao hrast, tvrd kao hrastovina. Po legendi, Herkulov štap bio je od hrastovog drveta. Odisej na povratku dva puta dolazi po savet božanskom lišću velikog Zevsovog hrasta. O hrast je bilo obešeno i Zlatno runo koje čuva zmaj: hrast je imao vrednost hrama.
Kult je u mnogim selima i naseljima očuvan i do naših dana i kulminira na dan seoske slave – zavetine, kad se kiti cvećem i plodovima, a krst urezan u njegovu koru se obnavlja i osveštava.
Narodno verovanje kaže i da u blizini hrasta, kao senovitog drveta, borave vile. O sudbini lica koja su prekršila neku od zabrana vezanih za ovo drvo ispredane su razne priče, kakve beleži i etnolog DuŠan Bandić.
Tako se u selima Belice i Temnića mnogo govorilo o jednom vilinskom hrastu na obali Morave. Pominje se meštanin koji je, po naređenju poslodavca, kresao hrastove grane. Posle nekoliko udaraca sekirom, pošla mu je krv na nos, pa je morao da obustavi posao. Njegov poslodavac se iznenada razboleo i umro. Nedugo zatim, grane istog hrasta kresalo je i jedno dete i ubrzo se udavilo u reci. Narod, svakako, sve ovo više nije smatrao slučajnim…


И сад, Азарбејџанци нису хтели да секу храст , а наше будале запеле па Бог.
А највише су криви они пројектанти који појма немају о народу из кога потичу.
( Биће, ипак, да не потичу )
omega68 omega68 14:24 06.01.2014

Re: Duše predaka

običaja Mitre i hrišćana

Koliko onih koji slave Mitrovdan zna da je to slavljenje Mitre?
Da je od toga i pojam Mitropolija i Mitropolit?
Черевићан Черевићан 23:32 05.01.2014

рес,нон верба

по Србији нашој
поруке се чују:
- Предака навике
нек' се испоштују
omega68 omega68 00:26 06.01.2014

Re: рес,нон верба

Хвала гос'н Чер на јавки
Svetovno ime najvećeg srpskog hrišćanskog sveca, svetog Save, je Rastko i ono najverovatnije potiče od (h)rasta: rast+ko=kao rast.
Osobine koje se Rastku Nemanjiću, svetom Savi, pripisuju u narodnom predanju, imaju sličnosti sa osobinama koje se pripisuju hrastu, drvetu prema kojem naš narod ima veliko poštovanje. Recimo, isceliteljstvo: “Bolest se može preneti, prebaciti na hrast”.
Od srednjeg veka, plod hrasta bio je namirnica u mnogim zemljama Evrope, a tvrdi se da su ga na Balkanu jeli u vreme nestašice hrane, pa su zato ovdašnji narodi jedini izbegli epidemiju crne smrti, kuge!

Tako, “imela sa hrasta sprečava epilepsiju, a sveže hrastovo lišće oslobađa od čini”. Čajkanović je zabeležio i verovanje da se “tri hrastove grančice upotrebljavaju u manipulacijama oko teranja uroka kad je dete urečeno”. Po predanju, hrastovu grančicu treba uneti u kuću kad god domaćinu pođe po zlu. Sledi molitva, a zatim se grana stavlja na vidno mesto kako bi zaštitila porodicu.
hajkula1 hajkula1 00:16 06.01.2014

Хвала


Топла и поучна сказка.

Мени у глави одзвања, Божић-Сварожчић, као делић песмице коју сам заборавила.


omega68 omega68 00:28 06.01.2014

Re: Хвала

List, kora i žir hrasta koriste se u narodnoj medicini za zaustavljanje krvarenja, lečenje čireva, protiv krvnih ispljuvaka, krvavog urina, belog pranja, preobilnih menstruacija, hemoroida, nemogućnosti zadržavanja urina, prošrenja vena, ekcema, krvarenja desni.
Žuta imela sa hrasta sladuna, veoma čestog u Srbiji (prepoznatljiv je po krupnim listovima sa dubokim urezima i režnjevima i po žiru i kupoli u kojoj se širi), ima antitumorozna dejstva, tj. sprečava maligne tumore, pa je treba povremeno piti kao čaj ili vodeni nastoj u proleće – preporučuje prof. Živko Slavković u knjizi posvećenoj divljoj travi i plodovima kao monaškoj hrani u manastirima Studenici i Hilandaru.
I poznati narodni travar Sadik Sadiković je posvetio dosta pažnje lekovitim svojstvima hrasta. Njegovo mlado lišće (skuplja se u proleće) preporučio je “slabim ljudima, rekovalescentima i na srcu bolesnima”. Evo Sadikovićevih recepata:
“Za čaj se uzme jedna kašika meda i prokuva sa jednom osminom zdravog crnog vina i osminom litra vode, vrelo se prelije preko 25 grama malo prevrnutog svežeg lišća, pusti još jednom da provri i ostavi da se pari 25 minuta, pa se uzima svakih pola sata do sat po gutljaj. Ovaj je čaj još bolji kad se 20 grama hrastovog lišća pomeša sa tri grama kantarije i dva grama pelina. Ovaj čaj se pije i radi čišćenja i jačanja krvi i želuca i protiv čireva svake vrste”.
Takođe prema Sadikoviću, “hrastovo lišće u pola sirćeta i pola vode kuvano leči zubobolju”.

LEKOVITA KAFA OD HRASTOVOG ŽIRA
Mnogi ne znaju da se od žira može napraviti i kafa. Žirevi se iseku na polutke i četvrtine, oljušti se spoljašnja semenjača, osuši se na Suncu i spakuje u vreće. Prži se kao svaka kafa, dok ne porumene delovi ploda, istuku se u avanu ili se samelju, a sadržina se zatim proseje kroz gusto sito. Dobijena kafa je tamna. Kuva se po supena kašika na četvrtinu litra i – veoma je ukusna. Dodaje se i mleku.
Kafa od žira može da posluži i kao lek protiv malokrvnosti, malaksalosti, depresije, kostobolje, kao i protiv curenja iz ušiju.
omega68 omega68 00:39 06.01.2014

Храст

СРПСКИ ХРАСТ
Запретило неко страшно време
да се српско све што вреди склони
свет не жели, каже, такво бреме,
ако смо ми луди, нису они.
И нађоше ко ће да послужи
да се српско знамење пребрише
,,Каква корист да се старо држи
вера, завет, прошлост - чему више''?
Занемесмо, остасмо без речи
питасмо се - можда смо и криви
да л' ће неко моћи то да спречи,
да нас дигне, освести, оживи?
Шта чинити како препознати?
Чамотиња притисла нас нека.
Молити се само и чекати
да нам Господ пошаље човека.
И гле, Господ подиже нам дива
да се испред врагова усправи.
Какав поклон од Господа жива,
нађе ко ће глас Његов да јави.
Храст, не човек, знамен српске вере
са знамењем Христовим иступи
усправи се испред зле намере
да злокобну оштрицу отупи.
Не случајно, сигнал Божји то је,
кроз дрво се Божја светлост јави
да се Србин сети снаге своје
и да душу клонулу усправи.
Кад ми јадни збуњени ћутимо 
ти се, Храсте, осмели да збориш
иза тебе да се заклонимо;
ти се диже да зли план оспориш.
Дрво српско свето, мили Храсте, 
не устукни, нити се уклони
испод крошње моћне нека расте,
кротка српска душа и заклони.

Да нас чуваш још много година
да свакоме злу будеш препрека.
Док је тебе биће и Србина
Док је Срба биће и човека.

дбм.
vrabac_u_steni vrabac_u_steni 12:26 06.01.2014

Дубрава

Омега, ако не замераш, предлажем следећу музичку подлогу за овај текст, мало словенског пагано-хришћанства, браћа Украјинци.
Бенд се зове Даха Браха, а песма "Діброва" (дубрава, храстова шума)

omega68 omega68 13:58 06.01.2014

Re: Дубрава

Ima dobrih bendova

nim_opet nim_opet 19:23 06.01.2014

Ehm

Законик цара Душана је био готово идентичан са Мановим закоником.



Neki izvor za ovo?
omega68 omega68 19:46 06.01.2014

Re: Ehm

nim_opet
Законик цара Душана је био готово идентичан са Мановим закоником.



Neki izvor za ovo?


А тај расни геније, оваплоћен у Душану, досеже у далеку прошлост јер се сва начела Душановог законодавства, и јавноправна и приватно-правна, налазе у Ведама и у прастаром аријском Мануовом законику, који се помиње на доста векова пре Христа.

Ману је право словенско име, и, према познатом филолошком правилу мешања самогласника у словенском језику - дан, ден, солнце, сунце итд. име Ману се код нас задржало као Мане, које, према Кочићу, и данас носи половина кршне и поносне Лие.

Ману је Бог. Он је свајам бхува. Свајам од себе, по себи, свој, бхува - бива. Ману је, дакле, самородни, самосвојни Бог. Од њега произлазе шест других Мануа, са вишом душом и вишом вољом. Први од тих шест Мануа је Сварожић, опет наш, словенски Бог, (Ману књ. I чл. 61, 62) кога још у X веку Титмар помиње код Словена, а за кога Нидерле погрешно мисли да је син Бога Сварога, мада ни сам Сварог није Бог. Ману је, дакле, Бог Законодавац.

До сада је непознато да ли је аријско друштво и пре Мануа - ведско - било издвојено на сталеже и поред тога што се у ведској химни Пурушасукти помињу и брамани и кшатрије и васје и судре. Пурушасукти спори се дубока, права ведска старост, али је у ведској књижевности несумњиво јасно да се ведско друштво делило по боји од које је један део био беле а други црне боје, варња - врана, по којој се и Бенарес звао Варањаси, град враних људи.

Код Мануа је друштво издељено на четири сталежа. На прво место постављен је брамански, свештенички сталеж као носилац мисли и науке, на другом месту су кшатрије, као војсковође и ратници по позиву, на трећем месту су васје и, најзад, на четвртом месту су судре. Судре се предвиђају али се не сматрају као саставни део друштва. Они су ван друштва и на њих се Мануова држава само ослања исто као и код Душана на чијем двору има правде за свакога изузев за властелинске отроке (чл. 72).

За први и други ред Ману је предвидео и школовање, нарочито за брамине који се, готово по правилу, у трећем одсеку живота, као деде, повлаче у шуму било сами било са женама и, као пустињаци, проведу остатак живота у испаштању и припремању за загробни, вечни живот.

Поред овога институисања сталежа закон готово у свима ситницама предвиђа и регулише све правне и приватно правне односе.

Према Брихаспатију, Мануовом коментатору кривична дела се сматрају као насиље а тако и зову.

Колективна кривична одговорност која се сачувала у Душановом законику и повлачила вражду као колективну глобу, а из српског права утицала и на Византијско, помиње се још у ведској књижевности као ваирадеја. Ваира би одговарало врви, а деја или даја долази од санскртског глаголати да, дати, те је ваирадеја идентично са речју врвда - односно вражда.

Колективна одговорност за убиство у ведској књижевности звала се сатадаја. Сатадаја је такође сложеница из речи сата, сто, која се реч и код Душана (чл. 118) јавља као сат и даје, што је значило давање стотину. Убиство је повлачило глобу од стотину крава (код Душана се јавља глоба шести волна), те се та глоба зато и звала сатадаја.

Словенску вражду усвојила су и германска племена, али много касније, тек кад су добили новац у саобраћај што се види из саме њихове речи за вражду - вергелд која у себи садржи и појам новца - гелд.

Касније, код Мануа, казна за убиство била је релативна. Убиство брамина се, (према чл. 232 књ. IX) кажњавало смрћу као и код Душана свештеника (чл. 95) и жигосањем (чл. 237. IX). Убици је тетовиран на чело човек без главе. Иначе, убиство је кажњавано највећом глобом (1000 пана, чл. 296, VIII) опет као и код Душана (1000 перпера чл. 94).

Код Мануа (чл. 323 књ. VIII) отмица жене из вишег круга (браманке или властелинке), кажњавала се смрћу. Ова отмица се код Душана (чл. 192) звала владичаски разбој и њено пресуђење спадало је (као и невера и крв) у надлежност самога цара што значи, по нашем мишљењу, а и према Мануу (чл. 232 књ. IX) да је повлачила смрт као најтежа кривица. Поред отмице Ману је, опет према сталешком систему, предвидео и силовање и кажњавао. Ако је, (по чл. 359 књ. VIII) судра силовао браманку кажњавао се као и себар код Душана за исто дело (у чл. 53) смрћу. Казне за виши ред су блаже. Тако је и код увреде. Кшатрија се, за увреду брамана, кажњавао 100 пана. Васја се за исто дело кажњавао 150 пана а судра телесном казном (чл. 267 књ. VIII). Ово одговара чл. 50, 55 и 95 Душановог закона. Код Мануа се судра кажњавао сечењем руку ако чупа браду браману, (чл. 281, 283 књ. VIII) као и код Душана за исто дело према властелину (чл. 97).

Поред овога Душанова удава је предвиђена у чл. 49 књ. VIII Мануова закона, свод је из ведске епохе. Обличније као и котао су установе опет Мануова закона, а мазија се помиње још и у Чандогија Упанишади. Поред осталих два стара Мануова доказна средства су железо и вода, котао (чл. 114 и 115 књ. VIII). Члан 114 каже да судија, према важности случаја, може да нареди осумњиченом да узме ватру у руку и да је метне у воду или њоме додирне главу своје деце и жене. По члану 115 може се веровати заклетви онога кога ватра не опали или који не потоне или га одмах не постигне несрећа. Према Чандогија Упанишади (VI. прапатака, 16, канда, 1-2). Удалака Арунеја каже сину, - "Ухватили су човека, довели и кажу: Узео је нешто, лопов је" на његову одбрану наређују да се усија мазија. Ако је преварио - погинуће, а ако се не опече, исправан је и биће ослобођен". Овим прописом из Мануова закона и Упанишаде потпуно се објашњавају члан 84, 106 и 150 Душанова закона. Мазијом и котлом само се потврђивала заклетва, а ни једно ни друго нису били самостални, потпуни докази.

Поред ових доказа у кривичном поступку, Душанов закон је у грађанском поступку (чл. 84) удаву, даву задржао још из времена Мануа који је такође предвиђа (чл. 49 књ. VIII). Удава, односно дава како се првобитно налазила у призренском препису назива се санскртски дарња а састоји се у томе што је поверилац дужника могао да лиши слободе за дуг. Иначе, изузев велеиздаје која се казни смрћу, и састоји из напада на краљеву личност, (Душанов закон 52, 192) фалсификовања указа (Душанов закон чл. 138) свађања министара и служења непријатељу (Ману књ. IX чл. 232 итд.), која повлачи апсолутну и општу казну, све су друге казне, исто као и у Душанову Закону, релативне према сталежу.

Мануов Закон (чл. 113-117) као и Душанов (чл. 146, 147) предвиђа управитеља сваке општине (свакако кнез), управитеља десет општина (свакако Душанов премићур), управитеља двадесет општина (свакако Душанов владалац), управитеља сто општина (свакако предстојник, пред сто, сатник) управитеља хиљаду општина (свакако челник). Председник општине био је дужан да лично обавести управника десет општина о нереду, као крађама, разбојништву уколико није сам надлежан да суди, десетар двадесетару итд.

Но не само у наведеним прописима, Мануов и Душанов закон су потпуно подударни готово и у свима оним прописима који су код Душана јер је Душанов закон много мањи, и као устав, представља само начела докле Ману регулише и ситнице.

Овим смо, сматрамо, несумњиво утврдили не само то да Душанов закон није препис Византијског законодавства него је, уколико се подударају, његов далеки претеча.

До скоро се цела римско византијска култура приписивала класичној грчкој мисли. Недавно је Colin, Hellenisation du Monde Antique, Paris, Alcan 1914, запазио да је Грчка на Рим утицала само у књижевности и уметности. Иначе, на општу културу римског класичног доба утицао је, како он каже, јеленизовани Исток.

Коленово мишљење да је стара Грчка утицала на Рим, па према томе и на Византију касније, само књижевношћу и уметношћу, потпуно је тачно као што смо већ подвукли. Али, теза да је на Рим, па према томе и на Византију касније, утицао јеленизовани Исток не може да се прими јер је противречна.

Улазећи дубоко у суштину грчке, римске и византијске мисли, Колен је добро уочио да традиционална теза о величини старогрчке културе и њеног општег и потпуног утицаја не може да се одржи пред критичним разматрањем, али, не познајући варварску културу са Балкана, он је одлутао на неодређене изворе, у "јелинизовани Исток", да у њима нађе ону јелинску мисао коју није нашао у самој Јелади. А то је нелогично, јер, ако је класична Грчка била немоћна да на Рим, а затим и Византију, директно сама утиче поред књижевности и уметности и општом културом, онда је "јелинизовани Исток", као представник туђе мисли, био још немоћнији да такав утицај изврши.

Ублажавање обичаја су, дакле, извршили балкански Варвари и код Грка, и код Римљана, и код Ромеја, а ти балкански Варвари су, према свему што се сачувало традицијом, имали словенску културу, а оно што се данас погрешно назива Римским правом јесте Константин-Јустинијаново што значи Словенско, односно Српско.



VII


Зашто је Душан кодификовао древне обичаје свога народа кад су они и иначе, у народу који је љубоморно чувао своју традицију и помоћу ње постао бесмртан, представљали освештани усмени закон?

Геније, визионар, Душан је у првим данима свога умнога битисања угледао и Цариград и Косово, и 1345. и 1389. г. То визионарство му је и давало огроман потстрек.

До године 1330 Балканско Полуострво са Словенима и Ромејима имало је монструозан политички изглед. Личило је на сијамске близнаце. Код једног дела, Словена, била је и умна и физичка снага, али је кроз другога, Ромеје, живот струјао и откуцавало било, јер су они држали срце Балканских Словена - Вардарску Долину.

Питање срца Балканске Словенске Државе решио је Велбужд и Душан не само да је могао да каже и ја сам био на Велбужду, него је то углавном његово дело. Тада је био тек у праскозорју своје каријере а дан се већ појављивао озарен славом.

Велбужд је био грандиозан датум. Он је углавном Византију скинуо са дневнога реда на Балкану и отворио словенске видике.

После овога успеха, подржаван зетском властелом, врховни заповедник Зете, Душан је дошао у сукоб са својим оцем. По победи цела је земља, а у првом реду зетска властела, очекивала да је Душан поведе другим, старим путевима, да оживи стари систем државне раздробљености не на покрајине и на жупе, већ на породице. Али је то била самообмана.

Управнику Зете, младоме Душану, почели су да се сређују утисци које је добио као сужањ у Цариграду. Он је тек сада почео да схвата Византију у којој је и армија војника и армија свештеника у служби једне државне мисли ишла као један човек, груписаним снагама. А код њега, у његовој отаџбини - једна земља а сто идеала.

И он је одмах и благовремено схватио чему да посвети живот.

Првих дана своје владавине, године 1332, угушио је унутрашње нереде и властели ставио на знање да је Српство изнад свега и од тада му је цео свој живот посветио.

Али се његово Српство налазило између чекића и наковња, између Маџара иза којих је стајало Папство, Рим, и Турака пред којима су били Грци, они Грци који су некада били довели и Римљане преко Киноскефале и Пидне. И, ради одбране тога стешњенога Српства, носиоца вере у Бога, њему је требало Царство: но не Царство као производ болесне и неуравнотежене амбиције, завојевачко Византијско царство, већ мисионарско, као уједињена народна снага за ношење једнога великог идеала расе и правоверја, које се код њега идентификовало са Словенством.

Душан је разумео да се народна словенска мисија на Балканском Полуострву могла да изврши само под једним условом - ослобођењем од византијског утицаја, од византијске свештеничке јерархије. И Душан је прогласио Српску патријаршију и најстрожије забранио дотадање продавање места, мито, у редовима високог свештенства. Услед тога он је, касније, што је и природно, осуђиван од Грка "васељенски" настројених, да је "погазио старе црквене уредбе... као неки небески судија и законодавац, који поставља законе не тек земаљским, него и божанским стварима вршећи и у њима своју вољу". А поред Грка њему су то замерили и одрођени Срби, надахнути византијским духом и митом, пишући да се Душан "венчао на царство и патријарха себи изабрао, не по закону са благословом цариградског патријарха као што приличи, него је затражио благослов незаконито од патријарха Трновског и архиепископа охридског, и зацарио се и поставио је патријархе са српским сабором, како не приличи". До сржи расан, Душан је (име Душан је аријско и помиње се у Рамајани, књ. III Рат на Цејлону) спас Балканских Словена као носиоца и чувара древне културе видео у Српском царству. А царство као и све остало ван њега и у њему хтео је да потчини својој великој идеји, да стави у службу своме великоме циљу, чувању истине и правде. Али властела је била недорасла.

Док је Балкан неумитно стремио фаталној сутрашњици коју је Душан јасно видео, његова властела је покушавала да заустави точак времена и паралише живот државе. Из дана у дан, шапатом и гласно, она се борила и против цара и против царства. Из дана у дан њој је себични гнев мрачио вид и из дана у дан она је рушила државу којој је Душанов живот био основна нит. У сталном страху да јој привилегије потпуно не укину она је непрекидно звонила на узбуну и непрекидно била на окупу.

Надахнут, велики идеалист, велики родољуб, велики визионар, геније, Душан је избегавао све сукобе који нису служили општем добру чији је носилац требала да буде Српска држава, његово царство. И, да би умирио сталеж он се решио да му и писмено, уставом, призна готово сва права која су му припадала од памтивека, од времена Веда, од Мануа. Он је хтео све и свакога да приволи великом послу и то не помоћу страха већ помоћу љубави, помоћу идеала који је и њега уздизао и носио. Отуда је његов закон само устав и то сталешки устав који је и писмено освештао само она начела на којима су живели много вековасталежи, традиционално, Душан је, поред тога, хтео да законом укаже пут новим покољењима. Ради одбране бесмртне словенске мисли држава се морала организовати на исти начин на који се начин организовао и њен непријатељ.

Не схватајући идеју водиљу Душановог законика да као устав потврди само сталешке односе и царство, млађа покољења су мислила да је законик непотпун па, не познајући традицију свога народа, зајмили су му допуне од туђина.

Међусобно поверење ипак се више није оживело ни уставом, и, са великим царем умрло је и царство великих намера и великог идеала.

Душанова држава и његово царство били су млади и нису могли да преживе удар који је Душан предвидео, али, Српски народ је био давнашњи, очеличен, па је, помоћу своје древне образованости и традиције, преживео на Балкану и ГркоРимљане као Византију и Грко-Турке као Цариградску патријаршију, и дахије.

Али је Српски народ надживео и Душанову властелу!


Илија М. Живанчевић

Је л ок ?
omega68 omega68 19:26 06.01.2014

Običaji...

Обичај налагања бадњака на ватру врло је стар и помиње се у писаним изворима још 1272. године, где се у једном документу бележи да су на Бадње вече дубровачки бродовласници приносили кнезу пањ-цепонем и налагали га на ватру, а у 17. веку је забележено да је у Истри постојао обичај паљења и даривања бадњака храном
Негде деца, а негде домаћин, "џарају" ватру односно гранчицама распаљују и чачкају ватру изазивајући прегршти варница и искри говорећи: "колико искрица толико парица, пилића, кошница..." набрајајући сву стоку и живеж чије се благостање прижељкује.

anfieldroad anfieldroad 20:51 06.01.2014

Re: Običaji...


O cemu se radi, ovde ?
Da li se ima za dokazati da su Srbi onaj narod od kog poticu ostali narodi ?
Ima li neki narod stariji, od koga bi mozda, samo mozda Srbi vukli neke korene ?
Jesu li Srbi onaj narod iz Serengeti doline. Koji je krenuo na sever. Preko Egipta, Kanaana, Vavilona, pa preko Crnog mora uz Dunav ka Evropi usput izgradivsi ove gradove i udarivsi temelje nabrojanih, a i mnogih drugih gradova i civilizacija ?
Jesu li ukrotili zveri i naucili se poljprivredi ? Jesu li se njima Bogovi obracali kroz svoja prikazanja na zamlji ? Jesu li time upravo polubogovi, oni koji poznaju REC ?
Da li se o tome radi ? Zasto ne reci odmah istinu ? Zasto je zamagljivati poreklom nekakvih reci, imena, toponima ? Zasto sada ovde ne reci istinu, zasto uveravati, ubedjivati, svadjati se i dokazivati ? To ne razumem i nikad necu razumeti. Ako je tako, a zasto onda prisluskivati tudje, a ne reci svoje ? Zasto kriti neskriveno, umanjivati neumanjivo ?
Zasto odmah ne reci ISTINU ?
Zar nije greh skrivati Bozansko poreklo, zar nije neposteno prema Praroditelju nasem ?! Zar stvarno nije greh skrivati se iza imena i vremena ?
Vreme je da se kaze ! Vreme je da se zna!
omega68 omega68 21:50 06.01.2014

Re: Običaji...

Не
Живот је саздан на компромисима.
Очигледно
margos margos 23:57 06.01.2014

Re: Običaji...

Mir Božji! Hristos se rodi!

omega68 omega68 00:10 07.01.2014

Re: Običaji...

Ваистину се роди
Срећан Божић свима који славе
Jelica Greganović Jelica Greganović 19:59 07.01.2014

Božić

Oj koledo, sestro Petro,
Navezi mi desno krilo,
Da preletim s one strane,
S one strane, kraj Morave,
Da preteram belo stado,
Da pomuzem vedro mleka,
Da izbanjam mladog Boga,
Mladog Boga i Božića.

(Srpska lirska usmena poezija)
omega68 omega68 22:55 07.01.2014

Re: Božić

Najstarija knjiga koja sadrži znanje o zvezdama naziva se "Zvezdana knjiga Koleda" Stari sloveni su ovu knjigu dobili od boga Koleda (Krišne). Ovde se nalaze pesme o stvaranju sveta, i svemu onom što je potrebno za astrološku nauku. Bog Koledo preneo je ovu nauku o Velikom Kolu, i napravio prvi kalendar (dar Koleda). Prema tradicionalnim astrološkim proračunima ovo se poslednji put dogodilo oko 6530. god. pr.n.ere. Kasnije su mudrac Brag i njegov sin Usenj prenosili dalje astrološku nauku.


Da su astrološkim znanjem sloveni odlično vladali ne svedoče samo zapisi i legede, već i ostaci drevnih opservatorija na severu i južnom Uralu. Tokom ekspedicije E.S.Lazareva i V.N.Dimina na planini Ninčurt u blizini jezera Sejd, otkrivene su ruševine paleolitske astronomske opservatorije koja je sagrađena u međuledenom dobu, dok je na južnom Uralu pronađen grad hram Arkaim koji je u isto vreme sagrađen kao kalendar i opservatorija.
Prema slovenima centar neba je Polarna zvezda oko koje se okreće zvezdano nebo, ili kako su ga oni nazivali Kolo Svaroga. Tu se nalazi put koji vodi ka božanskim svetovima.Upravo u ovoj tački nalazi se vrh planine Alatir, u vedama poznata kao Meru planina. Na njenom vrhu nalazi se stablo jabuke sa zlatnim plodovima, a onaj ko uspe da ih okusi postaje vladar sveta. Oko ove jabuke kreču se sazvežđa Mali i Veliki Medved.
omega68 omega68 23:34 07.01.2014

Sazvežđa kod Slovena ( Srba )

Sazvežđe Ovna kod Slovena se zvalo Belojer, a predstavljao je prvi mesec, početak proleća i procvat. Ime je dobio po bogu Belojeru, odnosno Jaru ili Jarilu, koji je bio razapet na krstu zajedno sa 70 kneževa na gorskom vrhu u blizini reke Etok. Busova supruga carica Evlisija, skinula je telo svog muža zajedno sa ostalim kneževima. Tela su im posle toga bila spaljena, a nakon 40 dana Bus Belojer vaskrsava i silazi na Alatiur goru, ovenčan slavom.
Ono se naziva još i sazvežđe Jagnjeta. U njemu se u blizini zemljinog pola, može videti sazvežđe Koleda i Radunice (Kefej i Kasiopeja). Sazvežđe Koleda nalazilo se na granici Riba i Ovna, dok se sazvežđe Radunice nalazilo negde na prelazi Ovna i Bika.

Sazvežđe Lade predstavlja Bika, ili kako su ga nazivali sloveni Krava. Lada je boginja ljubavi, sloge, blagostanja i mira. Iz vimena ove krave teče mlečna reka koju nazivamo Mlečni put. Ova krava se zvala Zemun.U ovom mesecu Sloveni su farbali jaja u lukovinu u čast Zlatnog jajeta. Njih su nosilu u hramove i nudili ih bogu Rodu, a onda bi ih kotrljali po zemlji i razbijali. Jaja se ovde vezuju za plodnost i njima su pozdravljli probuđenu prirodu.
Nama poznata grupa zvezda kao Plejade, ustvari su Ladine ćerke-Plenkinje. One se takođe smatraju ćerkama Svetogora i Plenke. Na granici između Bika i Blizanaca nalazilo se sazvežđe Jarila nama danas poznato kao sazvežđe Oriona.
.
.
.
itd...
omega68 omega68 00:05 11.01.2014

Хм

Поново не може да се приступи мојим текстовима!?
Што сам ја овде мобингован?
Модерацијо!?!?
margos margos 08:15 11.01.2014

Re: Хм

Ne znam u čemu ti je problem - sve je dostupno, i tvoj profil i tvoji stari tekstovi, sve funkcioniše.
omega68 omega68 11:24 11.01.2014

Re: Хм

Kada kliknem na link koji si dala na početku ovog mog teksta, otvori se stranica bez tekstova.Možda treba tako?
margos margos 19:58 11.01.2014

Re: Хм

Da, to je link na tvoj profil - ali kad se klinkne na tvoj nik u komentaru, otvara tvoje tekstove.
omega68 omega68 22:44 11.01.2014

Re: Хм

aha, hvala

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana