Kako privući strane investicije?

Evidentna je transformacija srpske političke "elite" od: "mi imamo izuzetno kvalifikovane radnike", do "dođite u Srbiju, gospodo strani investitori, naši radnici rade za kikiriki, a nabavili smo i razne modele bičeva kako bi ove naše lenštine nešto radile". U suštini, ono što se u Srbiji ne menja je mlaćenje prazne slame.

Moj životni moto je "igraj kartama koje su ti podeljene". A šta to Srbija ima da ponudi stranim investitorima, osim subvencija i smanjenja plata i doprinosa? Već izvesno vreme se priča da će Nemci da sele svoje fabrike iz Kine u Evropu, da bi smanjili troškove transporta. Imamo Dunav, a i sreću da je Vojvodina ravna. Znači brza pruga Novi Sad - mađarska granica i nešto malo puteva do granice sa Mađarskom i Hrvatskom ne košta previše. I onda bi Vojvodina stvarno mogla da bude "lokomotiva razvoja R. Srbije". Tu dolazimo do jednog problema koji se zove "ravnomerni razvoj Republike Srbije". Budemo li insistirali na tome, eto nas u provaliji.

Onda nam treba nešto kao što je bila SIEPA, koju je mudri ministar... Dobro, neću o njemu ovaj put :-)

Dakle, nešto poput SIEPA, gde će raditi stvarno sposobni ljudi koji će stranom investitoru omogućiti da reši sve birokratske probleme.  Usput izmeniš one zakone koji očigledno ne valjaju (prvo što mi pada na pamet je pitanje otpremnina radnicima koji odlaze iz firme).

Ono što meni nikako nije jasno je činjenica da sve ove godine nikome iz vlasti nije palo na pamet da iskoristi kontakte naših uvoznika. Dobro znam da Nemački industrijalci cene svoje saradnike koji prodaju njihovu robu. Onda organizuješ neko "druženje" sa npr. Opelovim dilerima i njihovim gostima iz Nemačke, pa vidiš da li ima šanse da se nešto uloži u Srbiju. Posle pogledaš šta se još uvozi, pa sedneš sa tim uvoznicima, popričaš, proceniš da li ima šanse da poslovni partner iz Nemačke, Francuske, Danske... uloži nešto u otvaranje fabrike u Srbiji. Konačno je vreme da shvate: ni jedan PPV ili raspevani Premijer neće imati više uspeha u dovođenju investitora od onoga u koga je potencijalni investitor stekao poverenje i koji uspešno prodaje njegovu robu.

Tu je Dunav da se roba jeftino preveze, napraviš jednu prugu i malo dobrog puta. Onda neko pametan proceni da li su potrebne neke subvencije ili oslobađanje od raznih poreza u periodu od X godina, kako bi bio konkurentniji od Mađarske ili Hrvatske. Znaš da si već konkurentniji što se tiče bruto plata, rešio si se balasta Kosova i počeo si pregovore sa EU. Stalno si u kontaktu sa uvoznicima, oni sa strancima i ispravljaš sve ono što koči dolazak stranog kapitala. Koliko je tu bitan kurs dinara, to će ljudi koji se razumeju u ekonomiju bolje proceniti od mene. Ali konačno je vreme da ekonomsku politiku krojimo prema izvoznicima, a ne u skladu sa željama par najvećih uvoznika.

I da se razumemo, znam koliko ne znam i ovaj moj blog, kao po običaju, ništa ne vredi bez vaših komentara. Motiv da napišem ovaj tekst je bila činjenica da veliki broj blogera veruje da nam je jedini spas u totalnom srozavanju vrednosti rada i prava radnika, što ja nikako ne mogu da prihvatim. A kada pričam o uvoznicima, ne mislim na Miškovića, već na one manje, nama nepoznate, ali uspešne u svom poslu i cenjene od strane poslovnih partnera iz inostranstva.