Rat za Nair ili dopuna Gvozdene knjige X/1

GELTAZAROV TRIJUMF

Otprilike četiri sata docnije Teng Ring se, praćen jedinim svojim sledbenikom, probijao kroz masu elfa približavajući se glavnoj tribini sa koje je carski par posmatrao pobedničku paradu. Prošli su kroz sistem podruma u starom gradu, koji su većinom bili povezani još iz vremena drugog carstva kada se Zapar zvao Ogor i preko dve hiljade godina bio najveća i najneosvojivija tvrđava, te su tako izašli iza svih zapreka i tačaka provere koje je imperijalna policija postavila. Hor Kor je zajedno sa svojim pokojnim bratom odrastao u tom delu grada i znao sve te prolaze, kroz prastare podrume i neuređena unutrašnja dvorišta velikih zgrada, kao svoj džep. Dva puta su na kritičnim mestima morali da upotrebe jedini preostali gorionik ali, samo za njegovu pravu svrhu, a i to sa veoma reduciranom snagom.

Na svu sreću, ta alatka, koja je postala njihovo oružje izbora, bila je relativno tiha, a stvarala je vrlo malo isparenja koja nisu imala nikakvog mirisa Tako su prošli ispod starog bedema grada i dugog groblja koje je proglašeno za arheološko blago i pod providnim giglorskim poločama bilo pretvoreno u najdužu i najširu pešačku zonu u gradu, koja je zbog obilja tradicionalnih dučana i ugostiteljskih objekata predstavljalo glavnu turistčiku atrakciju prestonice. Zaparijanci su se šalili da nigde u svemiru život i smrt nisu bili toliko blizu.
Kasno popodne uspeli su, obrijani i sasvim promenjenog izgleda, da uđu na Bororov trg. Međutim, i pored svih nastojanja, nisu mogli da dospeju ni korak dalje od samog njegovog oboda. Jednostavno, gužva koju su činili veseli radoznali elfi je bila tolika da se činila potpuno nepropustljiva. Nalazili su se na pet stotina metara od širokog novouspostavljenog prolaza, koji je armija carstva trenutno upotrebljavala kao ulicu. Njime su tutnjale, ili nisko lebdele, najrazlčitije borbene mašine, demonstrirajući veličinu i moć imperije.
- Ne možemo da priđemo bliže. Moraćemo odavde! - drao se Teng na uvo svom saborcu kako bi nadjačao buku.
- Predalekao je! To je šest stotina metara gledalaca i vojske, sa prokleto velikim vozilima, između nas i tribine! - odgovori ovaj na isti način.
- Da li si spreman da umreš za osvetu? - upita ga energično dva puta smenjeni veliki majstor.
- Naravno! Ali toliki nevini narod je između nas i tribine. To su naši elfi, sa Tir-Nan-Oga, veliki majstore! - snebivao se ovaj.
- Nema nevinih! Došli su da otvoreno podržavaju najgnusnije pljuvanje po tradiciji i dinastijiu prokletih ubica! Takvi zaslužuju samo smrt. Prema tome, šta nas briga? Pucaj kroz njih! Gorionik seče kamen kao sir. Meso i kost za njega neće biti ništa. Sačekaj oko dva minuta da se ja malo udajim, pa sve spali. I tribinu i sve koji se nalaze između tebe i nje. Spali ih što više, da se dobro zapamti dan kada je izvršena pravda Araksove svete volje! - šištao je Ring opsednut nekim ludačkim gnevom.
- Ali, zar ti nećeš da umreš zajedno sa mnom, kao poslednji heroj našeg pravog i ničim neokaljanog reda? - upita Hor Kor koji uopšte nije bio glup elf, ali je poslednjih godinu dana života sve uložio u osvetu bratovog ubistva i nije hteo da odustane sada, kada je bio na korak od cilja.
- Neko mora da nastavi našu pravednu borbu do konačne pobede. Ne brini se, ja ću obezbediti da tvoje ime bude zapisano zlatom u sred dvanaestokrake zvezde kao ime našeg najvećeg mučenika za pravu veru! Ma kakvog mučenika, sveca! Proroka, koji je svetom vatrom uništio dinastiju prokletih! - ulagivao mu se ekstremni majstor.
- U redu. Učiniću to. Ali, nemoj me smatrati za budalu. Ubiću Gatora da osvetim svog brata i nemoj mi pričati o nekoj kosmičkoj pravdi. Da Araksu stvarno toliko smetaju postupci vladajuće dinastije, valjda bi ih sam spalio svojom plavom vatrom! - odbrusi mu Hor ljutito.
Teng žestoko opsova, pa stade da se udaljava gunđajući. Krenuo je prema uzvišenom postolju velike antene koja je takoreći preko noći nikla na obodu trga, kako bi odatle, sa visine, mogao da vidi propast svojih neprijatelja, a njegov atentator, protivno sugestijama velikog majstora nastavi da se probija ka tribini.
Vođa ekstremista nekako je uspeo da se uzvere na osnovu antene i odatle je, držeći se jednom rukom za neke debele kablove, visio posmatrajući paradu i tribinu iznad glava mase.
Vreme je prolazilo, a ništa se nije događalo. Na kraju, posle dvadesetak minuta, on uoči Horovu glavu daleko napred u masi, pa krenu da se probija prema njemu. Trebalo mu je još petnaestak minuta da stigne do njega.
- Šta je sada? Zašto nisi upotrebio gorionik? - siknu mu Teng zadihano na uvo.
- Prokletinja neće da radi. Namestio sam sve na njemu. Ali neće, pa neće! - uzvrati mu sagovornik besno dok je drmusao spušteni gorionik.
Teng sumnjičavo pogleda u novopostavljenu antenu - Mislim da ono uopšte nije holovizijski predajnik. Sećam se da sam negde pročitao kako određena frekvencija mikrotalasa potpuno blokira dejstvo molekulanog gorionika... A malopre sam video ono prodato đubre, Harla Kotera, gore, pored Gatora, na tribini. Sve mi se čini da je ovaj novi toranj njegovo maslo. Čekaj tu dok ti ne mahnem sa njega! -
Geltzar Gator, car Evelona i svih njegovih kolonija, osećao se jadno i nesrećno na svom počasnom mestu. Uz sve napore imperijalne policije i sada veoma efikasne obaveštajne službe, koju su preuzeli Leliks sveštenici, ludi vođa ekstremnih Araksovaca, koji je spremao atentat na njega i buduću caricu, još nije bio uhvaćen. Sada su i on i njegova voljena zbog glupog običaja stajali izloženi na tribini kao glineni valuziski jami-jami. Bar da su bili opasni kao te proklete trčeće grabljivice.
Uz to, na proslavu nije došla bivša carica, Oranda, što je, naravno, dalo povoda njegovom smotanom sekretaru, Nazzu, da mu se iza leđa smeje i likuje. Videvši da mu se ne javlja imperator je jutos poslao odane Drunove momke da je pronađu i sklone iz prestonice, ako već nije zaiteresovana da bude na ustoličenju nove carice. Međutim, oni su ponovo podbacili. Doneli su samo informaciju da je još noćas nekud otišla iz svoga skupog apartmana. Koliko ju je imperator poznavao, skoro sigurno je negde iz prikrajka nenametljivo gledala ceremoniju, a onda će se, iznenada, odnekud pojaviti da im među prvima čestita ustoličenje. Takva je bila Oranda, a to u ovoj situaciji nikako nije bilo dobro. Sada je, pored svega ostalog, postojala ozbiljna opasnost da u nekom bombaškom ili molekularno-dezintegrišućem njegova deca ostanu ne samo bez oca nego i bez majke. U ovom trenutku je proklinjao samog sebe što je jednostavno nije još pre nekoliko dana uhapsio i pred svečanost poslao u svemir zajedno sa Renninim Alom.
Kada smo već kod njega, i te krevetske zabave koja je održana pre samog početka parade i tu mu se dogodio peh koji je zapravo prepunio njegov pehar jada. Dok je sa njim zadovoljavao svoju novu izabranicu u klasičnoj štipaljci i ako je pored sebe imao lepu vilvu i dve vrlo nadarene trigerke, za vreme orgazma posegao je rukom za prelepim gibajućim ženskim telom ratnog heroja i uhvati ga je za krupne grudi. Renn je na to prasnula u smeh, a Al mu se nadmeno obratio:
- Rekao sam ti da ćeš me poželeti! Pravi muškarci na orgijama uvek posegnu za mnom, ali ja ne dozvoljavam ništa dalje od pipanja i evetualnog poljubca. Zato, shvati da ostajemo kod ranijeg dogovora! -
Car je bio izuzetno besan na sebe zbog tog nepromišljenog trenutka slabosti, jer mu ni malo nije nije bila potrebna reklama da vladar podržava srednjopolce jer uživa u njima. Trigerke, i ako su bile velike alapače, mogle su se lako potkupiti novcem i privilegijama, ali villva... Ona je poslednjih godina vrlo često boravila u carevom krevetu i verovatno je gajila nadu da će upravo ona zauzeti Orandino mesto. Mogla je prodati medijima tu informaciju iz čiste osvete, jer se u vilvinim psihičkim sastavima bio prisutan i veliki deo gena drugih humanoida sa kojima su se elfi ukrstili da bi one nastale. Kod njih se uvek osećao jak plamen ljubomore i ako su se svojski trudile da ga sakriju. Morao je da joj kupi čitav lanac hotela na valuziskoj obali kako bi obezbedio njeno ćutanje, a to je bio sasvim nenadani udarac za, i onako istanjenu, državnu kasu. Sem toga, ni ta njegova dugogodišnja simpatija nije ostala na ceremoniji ustoličenja nego je jednostavno napustila posao u komunikacionom centru carskih palata, podigla otpremninu, kupila elegantni trimaran i zaputila se da vodi biznis i uživa na plažana Valuzije. Šta se tu može, za vilve su muškarci oduvek govorili kako su prave kučke. Neuporedivo gore od rotbunki*
Zbog svega toga zajedno, Geltazar nije bio ni malo srećan na sopstvenom trjumfu.
Ipak, ni najbaksuzniji dan nije potpuno nesrećan. Iznenada kao da ga je ogrejalo sunce. Ugledao je dobro poznato lice i zanosno telo u prvom redu posmatrača. Tvrdoglava eks-carica ipak je došla da ga vidi i blagosilja njegov izbor** Samo je čekao trenutak da parada stane, pa da pošalje Lelikse po nju, kako bi bila na počasnom mestu za vreme ceremonije.
Liks je, uspravan kao spomenik, u modroj halji svoga reda, stajao iza svog gospodara i njegove nove izbranice. Boljeg telohranitelja carski par sigurno nije mogao naći na celom Evelonu, a možda ni u čitavom njima poznatom svemiru. Njegovo subjektivno vreme bilo je do maksimuma usporeno, što je iziskivalo neverovatan napor. Parada i ustoličavanje zajedno su trajali preko šest sati, pri čemu je na ovu drugu ceremoniju otpadalo samo dvadesetak minuta. Postariji prevodilac, rodom iz Ziranga, koga je Renn iz samo njoj znanih razloga stalno vukla sa sobom, zadivljeno je gledao u vrhovnog Leliksa. Pošto je to bio jedini način da u tom stanju razumno komunicira sa njim i on je uključio subjektivno vreme i brzo progovorio. Mada se to ostalima činilo kao pisak, za njh dvojicu to je zvučalo kao vema dubok i usporen glas:
- Kako uspevaš da toliko dugo zadržiš koncentraciju? Meni nikada nije polazilo za rukom da u tom stanju ostanem duže od dvadeset minuta. -
- Sve je stvar ispravnog treninga i samodiscipline. Kada sam bio u dobroj formi, izdržavao sam i po deset sati! - hvalio se veliki majstor Leliksa u nedostatku ikakve druge zabave.
- Ali, kako pobeđuješ dosadu dok vozila ispred tebe usporeno klize santimetar po santimetar? - ponovo ga upita dugokosi elf.
- Osoba koja postigne lični mir može da uživa i u dosadi. Sada se molim legendarnoj osnivačici razuma da mi dosada na ovoj svečanosti ničim ne bude prekinuta, jer će to značiti vrlo gadnu nevolju! - šepurio se vrhovni sveštenik obožavaoca seksualne snage Lelil.
- Ali, zar... Šta se ono dešava? -
U još usporenijem vremenu, jer je koncentraciju dodatno pojačao. Drun je video kao kabl na antenskom tornju varniči i nekog elfa koji maše rukom sa njega. U trenutku je požalio što kod sebe ima samo svoj verni mač, a ne vizuel-automatik koji bi saradnika atentatora smesta razneo, ali sada nije bilo vremena za ispravljanje loših odluka. Napad je počeo i životi zavise od stotih delova sekunde. On skoči na leđa carskom paru gurajući ih u sigurnost zaklona i vičući svojim ljudima koji su, takođe u subjektivnom vremenu, stražarili: - Postupite prema planu! -
Poslednje što je video bio je mutnozlatasti sjaj molekularnog gorionika, negde iz prvog reda mase. U sledećem trenutku bledoljubičasta svetlost zapljusnu tribinu. Sve, osim njenih neuništivih stranica, trenutno je nestajalo kad bi ga dezintegrišući mlaz iz gorionika obasjao. Teška vozila, elfi pa čak i tlo, jednostavno su isparavali pred tim strašnim oružjem. Vojska, koja je najviše stradala od njega, nije mogla da uzvrati vatru pošto se na paradi nastupa sa oružjem bez municije. Isparavali su bespomoćno, kao i narod koji je oko atentatora stajao, jer se on jednim pokretom postarao da mu niko ne smeta dok se bavi tribinom, a preživeli su samo oni koji su se na vreme bacili na tlo, ispod linije vatre. Jedino je nekoliko Leliksa, opasno brzih u subjektivnom vremenu, samoubilački potrčalo ka njemu. On ih se reši dezintegrišući samo gornju polovinu napadača jer nije želeo da gubi ni trenutak od osvetljavanja tribine. I ako je shvatio da sa njom nešto nije kao što je očekivao, nastavio je da se usreseđuje na nju nadajući se da će pre ili kasnije ta zaštita, kakva god da je, popustiti.
Iznenada, jedna jedra, lepo oblikovana ruka dohvati donju polovinu napola presčenog Leliksovskog mača koji se dokotrljao do nogu Hor Kora i nepogrešivim, savršeno uvežbanim pokretom odseče mu ruku sa gorionikom do ramena. Padajući, pre nego što je stigla da se ugasi, naprava obasja noge svoga vlasnika i potpuno ga dezintegrisa ispod kukova. Gornji deo atentatora, ostavši bez potpore, pade na tlo, a tada se dogodi nešto istovremeno groteskno i jezivo. Pošto ta alatka zatapa sve što je na granici svetla, a sama dezintegracija je gotovo bezbolna, ostatak, koji je pao na tlo i dalje je bio živ i potpuno svestan. Čak je u sledećem trenutku preostalom rukom pokušao da dohvati gorionik, ali ga Oranda, koja je stajala sa krvavim sečivo iznad njega, šutnu nogom u grudi i povika:
- Nećeš ti više pucati na mog bivšeg i njemu drage elfe, đubre araksovsko! -
Možda je bivša imperatorka bila veoma svesna koliko vrede informacije koje može da da takav zarobljenik, pa zato nije po drugi put upotrebila sečivo, ali, ostali preživeli elfi iz okoline to zasigurno nisu bili. Stotine ruku u trenutku se spusti na Hora i začu se vrisak, a onda zaprska krv.
Bivša carica se okrenu ka tribini, gde je Geltazar već ustao kada je začuo dobro poznati glas, i samo slegnu ramenima u nemom gestu.
- E, tako ti je to, niko nam ne može pomoći ako se sami ne pomognemo. To su reči Borora velikog, osnivača ove dinastije. - promrmlja imperator dok se okretao oko sebe da vidi koliku su štetu u ljudstvu pretrpeli.
- A narod kaže: „Ne trebaju nama Ogo-Kriptori, možemo mi da se poubijamo i sami" - nasmeja se Harl Koter srećan što je njegov izum, u saradnji sa mentalnim moćima Leliksa, spasao mnoge živote. Naime, na prvi znak uzbune, dežurni srikriveni sveštenik, vičan dugom boravku u subjektivnom vremenu, oslobodio je mehanizam koji je platformu na kojoj su stajali obrušio metar i po niže, na mekanu podlogu, spasavajući veliki broj delegacija i prisutnih evelonskih velikodostojnika.
Drun, na žalost, nije mogao da se raduje tom zajedničkom uspehu. Dok je rušio Geltazara i Renn dezintegrišuća svetlost zahvatila ga je do polovine grudi, a ono što je ostalo od njega nikako nije moglo biti živo. Prevodilac sa kojim je u trenutku atentata razgovarao izgubio je deo glave i vrh ramena ali je, začudo, preživeo. Od stranih delegata izginuli su samo oni koji su bili toliko glupi da odmah skoče i pogledaju preko zaštitne ograde šta se događa. To su bili dvojica od petorice Džilova, jedan Ofilg i čak sedam Ksiranaca. Ostali, svesni da to nije njihova borba, zadržali su se na sigurnom, ispruženi po mekanim madracima sve dok im nije rečeno da je opasnost prošla. Preostali mrtvi na trbini bili su, svi od reda, elfi, te njihova pogibija nije mogla da izazove međuplanetarne nesporazume.
Ovaj pokušaj atentata inače čvrsta Renn jako loše je podnela, pa je zato svečanost njenog ustoličavanja morala biti odložena na neodređeno vreme.
Pošto je obezglavljeno Liksovo telo palo na nju, doživela je pravi nervni slom i histerično je plakala u carevom naručiju sve dok Oranda, koja je u opštoj zbrci preskočila preko ograde tribine, nije prišla da je smiri.
- To ti je život carice, malena. Imaš bogatstvo i moć, ali stalno neko pokušava da te ubije, uceni, ili zavrbuje da radiš za njega protiv svojih najrođenijih. Stalno si pod stražom i svaki put tri puta premeriš pre nego nešto kažeš ili učiniš. To nisam više mogla da izdržim. Otišla sam u slobodu, uz dobru apanažu naravno... - objašnjavala je stara carica novoj.
- Tek tako si to odlučila... zbog pritska? - pomalo se začudi Ziranka.
- Kada je naš najstariji sin, Gelin, poginuo u bici sa trokrakim brodvima nisam mogla da se otmem utisku da mu je lovac bio sabotiran. Kako za to nije bilo baš čvrstih dokaza, sprovela sam neku istragu na svoju ruku, a zbog toga sam se, potom, teško posvađala sa Geltazarom. E, posle toga sam otišla! -
- Trokraki brodovi su jako nezgodni. Od njih sam ja izgubila izabranika ili izabranicu, znaš već, vesti se jako brzo šire po ovom carstvu. Uz moju La umrla je većina članova naše male komune. Dobra Lelil, kako i dan danas mrzim Ogo-Kriptore! - uzvrati joj Renn pa se obe zajedno rasplakaše.
Te večeri car nije hteo da pusti ni jednu od njih od sebe i, po ni malo neobičnom sledu događaja za elfe, svo troje su završili u krevetu zajedno. Noć je protekla tako žestoko da je i Renn priznala kako joj Al uopšte ne nedostaje. Geltazar je zaspao nadajući se da će ovo potrajati i da će, možda, peti put u istoriji Tir-Nan-Oga „troje" sesti na carski presto, ali ga je ujutru dočekao hladan tuš. Oranda se iskrala dok su drugo dvoje još spavali, samo im ostavivši poruku da svakako ostanu zajedno jer su očito rođeni jedno za drugo, uz obećanje da će se obavezno pojaviti na Reninom ustoličavanju.

-------------------------------------------

*Rotbuni - vrsta humanoida sa psećom glavom koja nastanjuje ledene kape Evelona.

** Ovo je običaj elfa koji je ljudima jako teško objasniti