Budućnost| Društvo| Obrazovanje| Život

Slučaj Danila K. (Danilo, izvini!)

nurudin RSS / 20.01.2014. u 02:26
„Сматрам да би требало читати само такве књиге које нас уједају и боду. Ако нас књига коју читамо не буди ударцем песницом по глави, зашто је онда читамо? Да нас усрећи? Забога, били бисмо срећни и да нема књига, а књиге које нас усрећују могли бисмо за нужду писати и сами. Али потребне су нам књиге које на нас делују попут несреће која нас јако боли, попут смрти особе коју смо волели више од себе, као да су нас одагнали у шуму, далеко од људи, као самоубиство; књига мора бити секира за замрзло море у нама.“

Франц Кафка

Nasilje.jpg 

 
Заиста не могу да се отмем утиску да прича о Данилу К. у многоме подсећа на кафкијанску параболу о човеку прогоњеном и окуженом. Прича која ме је толико ујела да ми дође да крикнем од бола и беса. Нажалост, прича није измишљена, а протагониста је, на срећу, оспорио Кафкину мисао да се у човековој борби против света треба кладити на свет. Ја се кладим на Данила, хероја нације. Колико је снаге било потребно Данилу, колико његовим родитељима да претрпе сва понижења и увреде?
 
Прва мисао која ми је пала на памет након одгледаног прилога и блога о Данилу Крстајићу биле су речи Ивана Карамазова:  Мој џеп није толико дубок да би могао да плати улазницу за овај свет и зато желим вратити своју улазницу, и ако сам поштен човек, дужан сам је вратити. <...> Праведан си ти, о, Господе! Али ја ту праведност не могу прихватити. Међутим, када мало боље размислим, то је била и сувише исхитрена реакција, изнуђена болом и тугом, Данилова истрајност сведочи о једној другој великој мисли Ф. М. Достојевског: Лепота ће спасити свет!
 
Драги Данило, лепота коју носиш у себи фасцинира, обезоружава, улива наду да ће процеси који  вековима трају у свету бар једном бити окончани у корист прогоњених и стигматизованих. Натчовечански Данило, стидеће се твоји другови, а још више наставници који својим нечињењем нису предузели ништа да голготу кроз коју си пролазио учине мање болном. Друговима пробај да опростиш, они су и понајмање криви, од родитеља са аутистичним ставом бољи род и не може да се очекује. Али, молим те, немој никад, али никад да опростиш својим наставницима. И сам сам наставник, и осећам додатну горчину због чињенице да су моје колеге учествовале у савршеном злочину. Убијале су те, а да се при томе нису разликовале од ма ког јунака из Кафкиног Процеса.

Боже мој, јесу ли икад нешто прочитале? Да имају иоле достојанства и части, наставници гимназије Светозар Марковић из Суботице требало би колективно да се повуку са наставничких места, нека бар спасу ,,душу", пошто је за све остало касно. Нема оправдања, нема разумевања, нема колегијаности, јер не треба да буде -- и ако нису знали, и због тога треба да дају отказе, јер наставници нису смели да не знају да у школи постоји Данило Величанствени. Не могу да кажем да је заказао систем у земљи у којој система нема, и у којој влада једно бестежинско стање. Исти ти наставницу васпитавали су родитеље те деце која су Данила злостављала дозлабога. И нико никада није крив, јер Данило је један, мање-више небитан. Можда испадне крива нека спремачица која нехотице није упозорила ученике да је под мокар, или баш то упозорење Данило није чуо, па се је више пута оклизнуо и сам се повредио. Можда, чистачице и онако годинама урушавају наше образовање.
 
Да ли је могуће да се нико, али баш нико из школе не оглашава? Зашто Министарство покушава да не чује ову Данилову причу? Бојим се није једина.
 
Да сам министар, као што нисам, ја бих већ данас, на почетку другог полугођа, посетио гимназију Светозар Марковић и извинио се Данилу, ако ништа друго. Пошто нисам, извињавам се Данилу  у име мојих колега овако јавно, и обећавам да ћемо данас моји ученици и ја на часовима разговарати о Данилу, јунаку приче која ће имати срећан крај. 
 
 
Душан Благојевић
 


Komentari (6)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

angie01 angie01 12:08 20.01.2014

sistem, to smo mi.

u nasem razredu postoji jedan decak koji ima probleme sa sluhom i njega deca najcesce maltretiraju, jer je najlaksa meta. Niko se ne buni, o tome se ne prica na roditeljskim sastancima- kao uostalom sto se preskace sve sto je lose i sto treba da se resava- nasa razredna to skoro otvoreno radi, sa 'argumentom', zasto se to nesto nije resilo kod uciteljice?), svi ga vide samo kao slucaj i problem, jer je dete posle nekog vremena razvio neke odbrambene mehanizme.
Direktor, nastavnici, pp sluzba, su svi u jednom bratstvu, gde svako pokusava da u opstem hausu, u zavisnosti od mesta na kome se nalazi i mogucnosti istog, sto vise da "odrade' za sebe, da li koriscenjem maksimalno svog polozaja u svoju korist ili otaljavanjem posla.

Kaze jednom razredna, pa ne mogu ja dok predajem da stalno pazim da sam okrenuta prema njemu, ( decaku sa losim sluhom), jer on zna da cita sa usana- a dete stavljeno u poslednju klupu da ne smeta, umesto u prvu, jer bi mu tako bilo lakse.

Ne verujem da je bilo ko od odgovornih, gde ubrajam i roditelje ostale dece, ne samo zaposlene u skolstvu, ikada i pomislio kako je tom detetu, kako se on oseca i razvija,... da je bilo ko i na trenutak pomislio na njegove patnje, strahove, muke, nesigurnosti, samocu. BOLI IH SVE UVO!

Sem nas troje, niko od roditelja nije zainteresovan da se bilo sta resi, jer su ostali shvatili kako sistem funkcionise,- klimas glavom, a posle na mala vrata ides da zavrsis nesto sto samo tebi treba- pa mi kao manjina, ne mozemo nista.

Sem, kada je jednom tata od ovog decaka presavio papir i prijavio maltretiranje- e onda su oni koji su do tada trebali da se problemom bave, poludeli, jer su morali da se "dodatno" angazuju da situaciju "ispeglaju", jer ih sustinsko resavanje svakako ne zanima.

to smo mi-pokvareni sistem.
nurudin nurudin 01:35 21.01.2014

Re: sistem, to smo mi.

to smo mi-pokvareni sistem.


Драга Енџи, система нема, тако да не можеме да буде покварен.
Верујем да појдинци могу да мењају стање, вас двоје-троје већ нисте појединци, већ група.
И није речо томе да ли неко треба да прича гласније како би га неко чуо, с обзиром на резултате, Данилу нису много потребна предавања наставника. Реч је о односу који они заузимају према малтретирању које он трпи: физичко, психичко, а онда и игнорисање као најгори вид злостављања. Где су ти наставници док се све то дешава?
Искрено, верујем у појединце, и молом те да и вас двоје-троје неодустанете, спасићете једну душу, једног новог Данила.
Kraja Kraja 18:03 20.01.2014

...i ovde na blogu...

...i kojekude, branice se inkluzija do poslednje kapi krvi nesretnika koji su rodjeni sa "manama"...
...u praxi, i ovde i kojekude, citamo kako to NE funkcionise...
...mi citamo, a oni dozivljavaju...
...sada je vec jasno da su programom obuhvacene POGRESNE osobe...
...jer, ti "normalni" roditelji, prosvetni i ini radnici, njihova deca i politicari bi trebalo da budu meta tog programa...inkluzije...
...danilu i slicnima to nije potrebno...dokazano...
nurudin nurudin 01:38 21.01.2014

Re: ...i ovde na blogu...

...danilu i slicnima to nije potrebno...dokazano...


Сагласан сам, Данилу инклузија није потребна, ни најмање.
У читавој причи недостаје емпатија као кључна реч која овај свет чини бољим и подношљивијим местом за живот.
iqiqiq iqiqiq 22:23 20.01.2014

Pobeda dobrog nad zlim

"Rugali su mu se kako priča, gurali ga, vršili nuždu u njegovim patikama, šišali, jednom su ga išutirali toliko da je završio na hitnim intervencijama…. Danilo Krstajić je za svoje drugare iz razreda glup i lud samo zato što je gluv."

Koliko su primitivni roditelji i kako ih obrazovati, da li je kasno pokušati? Predlagala sam na nekom prethodnom blogu da se nadležni iz školskih uprava spuste do škola i sarađuju sa Savetima roditelja na predavanjima, intenzivnim predavanjima o svim ovim problemima. Neka se o humanosti priča na svakom roditeljskom sastanku, neka to bude obavezan deo razgovora sa roditeljima. Neka se pedagozi i pshilozi u školama obavežu da održe petominutne razgovore sa roditeljima na svakom roditeljskom sastanku, neka se angažuju u razgovoru sa roditeljima na "otvorenim vratima", neka budu mnogo vidljiviji roditeljima.

Neka se otvore forumi na sajtovima škola i školskih uprava gde roditelji anonimno mogu da postave pitanja ili ukažu na neki problem. Pružite ruke jednim drugima, potrudite se ljudi, aman zaman, zarad te naše dece, tuga i čemer šta smo sebi dopustili i sa kakvim vestima ustajemo ujutro.

Danilo, mili naš dečače, tvoje ćutanje je vrednije od sve naše priče, živ i zdrav bio i svako dobro u životu, nadam se da će biti uspešnih ljudi koji će ti dati posebnu podršku da ostvariš svoje talente.
nurudin nurudin 01:41 21.01.2014

Re: Pobeda dobrog nad zlim

Neka se o humanosti priča na svakom roditeljskom sastanku, neka to bude obavezan deo razgovora sa roditeljima.


Одличан предлог! Признајем да ни сам нисам никад покренуо ту тему, обично се све сведа на оцене и дисциплину, не рачунајући пар родитељских састанака...
И не само на родитељским, већ и у самој учионици међу ученицима.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana