Koliko su nam "otvorena vrata"?

U nedelju uveče sam napustio svoj stan i otišao kod roditelja na večeru, dok je Lili ostala sama u krevetu. Za sobom sam zatvorio vrata. Nešto posle ponoći, moja majka dobija poziv na mobilni telefon od Lili, koja je sva uspaničena.

Kaže, upravo su je probudili policajci u spavaćoj sobi, ispitivali su je ko je, odakle je, kada je prvi put došla u Srbiju... Pitali su je i da li je njen "muž" takođe novinar (mada joj nisam muž, ali jesam zajedno sa njom osnivač portala "Balkanist"). Morala je da ustane iz kreveta da bi potražila svoja dokumenta i morala je da se oblači pred dvojicom uniformisanih muškaraca. Rekli su samo da su ušli jer su bila otvorena vrata.

To je za mene bio prvi šok, na početku jedne vrlo duge nedelje.

Dok sam stigao nazad u stan, nezvani posetioci su već otišli, a Lili je već tvitovala o ovom uznemirujućem iskustvu.

     [link]

     [link]

Međutim, prave nevolje su počele tek sutradan.

U ponedeljak sam pozvao dežurnu službu policije da prijavim neovlašćen ulazak uniformisanih ljudi u moj dom. Rekoh, moguće je da su ulazna vrata ostala odškrinuta, ali uniforme nisu zvonile i nisu objasnile zašto ispituju Lily, pa sam prosto želeo da saznam šta je bio povod za tu mini dramu. Ljubazna dispečerka službe 192 rekla je da će njene kolege ispitati slučaj i da će me izvestiti o tome šta se zapravo desilo. A Lili je, zbog desetina pitanja koje su joj postavljali tviteraši, svoje iskustvo od prethodne noći opisala u kraćem tekstu. Čuvari reda i zakona mi do danas nisu ponudili nikakvo objašnjenje za upad u stan čiji sam zakupac.

Umesto ljubaznih inspektora, tog dana me je nazvala koleginica iz jedne beogradske redakcije i brzo izustila: "Nećeš verovati kakvo saopštenje smo dobili od MUP-a!"

U nespretno sročenoj i nepotpisanoj izjavi Biroa za saradnju sa medijima stajalo je da su policajci u našu zgradu došli zbog prijave da su vrata jednog stana otvorena, ali da su na licu mesta utvrdili da su vrata zapravo zatvorena, "tako da nije bilo intervencije policijskih službenika."

"Policija nije ulazila u stan američke državljanke i novinarke Lili Linč", MUP navodi u drugoj izjavi za medije, "niti je sa njom imala bilo kakav kontakt u noćnim satima 19. januara."

(Pauza)

Ali, ako je ova njihova tvrdnja istinita, kako je onda Lili već te noći uopšte znala (i tvitovala o tome) da je policija dolazila do njenih "zatvorenih vrata" i da je povod za dolazak bio - otvorena vrata?

     [link]

Manimo se eufemizama. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije uhvaćeno u kontradikciji sopstvenih izjava - uhvaćeno je u laži.

Mnogi su se već zainteresovali za incident, a budući da MUP nije izneo detaljnije informacije u javnost, zabrinuti ljudi su na internetu i u medijima pokušali da ponude svoja objašnjenja čitavog slučaja. Jedni su govorili da je ovo samo kap u moru raznih pritisaka na novinare i medije poslednjih meseci. Drugi su ovaj događaj uvrstili među brojne primere bahatog postupanja policajaca i žandarma u proteklih godinu dana. I jedni i drugi su, zajedno sa Inicijativom mladih za ljudska prava, organizovali simboličnu akciju podrške žrtvi policijskog uznemiravanja - fotografisali su odškrinuta vrata sopstvenih stanova i to objavljivali na društvenim mrežama pod heštegom #otvorenavrata.

Naknadno sam u razgovoru sa komšijama saznao da oni zaista jesu videli otvorena vrata od stana i da zaista jesu pozvali policiju jer su se uplašili "da se nešto nije desilo". I zahvalan sam im na tome: malo je stvari na ovom svetu vrednije od poštenog i brižnog komšije. Oni, naravno, nisu ni slutili šta se dalje desilo tokom "izvesnog kraćeg vremena" koliko se policija zadržala nakon što se uputila ka mom stanu.

Policajci su u bahatom i udbaškom maniru prekršili zakon i Ustav Srbije, i umesto da pruže osećaj sigurnosti građanima zbog kojih su pozvani, odlučili su da ih iskusno zastraše. A da bi izbegli javnu bruku i kritike, njihovi pretpostavljeni sada pokušavaju da zataškaju slučaj.

Međutim, pošto se prašina digla previše visoko, "vrh policije" je odlučio da krene u aktivniju ofanzivu, prema oprobanom receptu.

     [link]

Naime, u sredu je na naslovnici sajta lista "Politika" osvanuo članak sa dvosmislenim, pomalo jezivim, nazivom: "Linč za Lili Linč."

Po ugledu na neka stara vremena, autori "Politikinog" članka konstruišu priču na osnovu anonimnog izvora iz "vrha beogradske policije". Ovog puta neimenovani zvaničnik nudi drugačiju verziju događaja od prethodnih izjava MUP-a, ali jednako kontradiktornu.

Autori teksta ushićeno prenose tvrdnju neimenovanog sagovornika i time otkrivaju šta se "ustvari dogodilo" - policajci su one noći "samo pokucali na vrata i pitali da li je sve u redu," ali pritom "nisu imali kontakte sa novinarkom."

(Pauza)

Pa, koga su onda policajci pitali "da li je sve u redu" ako nisu imali kontakt sa novinarkom!?

(Još jedna pauza)

Ovo anonimno objašnjenje MUP-a je, moramo priznati, još manje promišljeno od prethodnih. Pritom, autori teksta se nisu potrudili da zatraže makar komentar od nas koje imenom i prezimenom u svom članku pominju. Pritom su se potrudili da, kako znaju i umeju, opravdaju evidentne kontradiktornosti i potpune neistine koje u svom članku iznose.

Naime, dvoje autora "Politike" se upinju da predstave incident policijskog uznemiravanja kao montirani politički "skandal u najavi", u režiji opozicionih stranaka, kako bi se u predizbornoj vrevi stvorio utisak "represije nad medijima u Srbiji". Wow!

To nije sve. Autori u vrlo neprofesionalnom maniru objavljuju puno ime i prezime mog prvog komšije i tom prilikom izriču još jednu notornu izmišljotinu. Navode da je komšiji bilo "strašno neprijatno i da ga je sramota posle onoga što je video u medijima," te da je zbog toga sledećeg dana "sam došao u stanicu policije u Savskom vencu i ponovio svoju izjavu."

Zbog ove neistine, "Politika" je morala da objavi demanti mog nesrećnog komšije. U svom demantiju on kaže da "list nije verodostojno preneo njegov iskaz, dat policajcima" i da on uopšte "nije išao u policiju," kako su autori tvrdili, već da je sa policajcima razgovarao jedino one noći kada su oni došli u našu zgradu.

Da su autori ovog remek dela novinarstva - Dragan Vukotić i Danijela Vukomanović - makar pokušali da se pridržavaju profesionalne etike, pitali bi za komentar sve nas koje imenuju u svom članku. A svog jedinog sagovornika, tajanstvenog zvaničnika MUP-a, pitali bi zašto izjavu daje nezvanično i odbija da bude imenovan. I postavili bi mu podpitanje o očiglednoj kontradiktornosti u njegovom iskazu. Time bi i sebe poštedeli stavljanja svog potpisa na teške neistine sa ozbiljnim posledicama, koje su objavili.

Međutim, istraživački novinari "Politike," koji članak počinju otkrivanjem teorije zavere, svoje otkrovenje zaokružuju pokušajem dalje diskreditacije nas o kojima pišu. U daljem tekstu, oni daju vrlo površnu i tendencioznu "analizu" sadržaja veb magazina "Balkanist," tvrde da "na portalu s vremena na vreme provejavaju određene nelogičnosti," da bi na kraju zaključili kako mi neobjektivno informišemo čitoce. Možda čak zaslužujemo i po koju medijsku ćušku po nosu od velikog srpskog lista i njegovih anonimnih izvora.

Tako, nakon pažljivog čitanja celog teksta, odmotava se klupko s njegovog početka, a naslov "Linč za Lili Linč" konačno prestaje da bude dvosmislen.

I to je bio moj treći šok ove preduge nedelje, kojoj se još uvek ne nazire kraj.

Oni koji u ovom incidentu vide primer zastrašivanja novinara i stranih reportera, ipak jesu u pravu - policajci su bili svesni da zastrašuju američku novinarku. Ostali koji u ovom slučaju vide primer bahaćenja policijskih službenika na terenu, takođe su u pravu - jer sad znamo da u ovoj zemlji svako od nas može da se probudi u sred noći sa policajcima u spavaćoj sobi.

Ipak, još više zabrinjava to što je "vrh policije" spreman da aktivno obmanjuje javnost da bi prikrio ovakvo ugrožavanje građana. A ako su čuvari reda i zakona spremni da lažu o ovom relativno benignom slučaju, da li će takođe lagati o znatno težim i ozbiljnijim procesima pred kojima se Srbija nalazi?